Put kroz vrijeme. . .Novak Kilibarda

Narodnu stranku je 1990. godine osnovala Služba državne bezbjednosti. . .

izvor: SRNA, 12. oktobar 2002.

Bivši predsjednik crnogorske Narodne stranke Novak Kilibarda izjavio je da je ovu stranku 1990. godine osnovala Služba državne bezbjednosti Crne Gore. “Bivši crnogorski ministar inostranih poslova Nikola Samardžić nije bio daleko od istine kada je, svjedočeći u Hagu, kazao da je Narodnu stranku osnovao SDB”, rekao je Kilibarda nezavisnoj televiziji “Orion” iz Kolašina. Kilibarda je istakao da su Momir Bulatović i Milo Đukanović preko SDB-a osnovali uslužnu stranku, a to je bila njegova Narodna stranka, koja bi “bila transimisioni kaiš i mjesto gdje je trebalo da budu svi njihovi kadrovi kojima nisu mogli da daju ministarske fotelje”.
“Trebao im je i vođa, pa su se odlučili za mene, kao poznatog disidenta. Dakle, Narodna stranka nije osnovana iz moje glave, nego iz glave ljudi koji su smijenili Veselina Đuranovića i ostale”, rekao je Kilibarda, koji je deset godina bio lider Narodne stranke. Kilibarda je poslanički kandidat Koalicije “Demokratska lista za evropsku Crnu Goru – Milo Đukanović” za izbore 20.oktobra.

Advertisements

Comments

  1. Ima li neko nesto pametnije, hrabrije i upornije da ponudi nego sto je prica o kerberima DB-a? Ispade da je cijela opozicija kreirana iz glave DB-a. Neka to, nego ce na kraju bit da je Milo utemeljio i puteve mafije kroz Crnu Goru (onomad kad je sa duvanom radio).

    Mozze li to, zaboga, bit?

  2. Evo jedne paralele, kako stranke odradjuju od strane rezima isprojektovane uloge. Konkretno sada je rijec o SNP-u, koji je izninan iz kolijevke DB-a (kao zajednicki DPS) jos prije Kilibardine NS.

    Sto se Crne Gore tice, u kontekstu regionalne i globalne politicke karte, sada je na dnevnom redu valjanje da se ulazak u NATO izvede elegantno, uprkos protivljenjima koji ce biti upakovana kao dostojan demokratski dekor.

    Taj dostojan demokratski dekor bice SNP i ostale stranke koje se zvanicno protive ulasku u NATO (Nova, na pr). Uredno ce ove stranke obgrliti onaj dio glasackoj tijela koji je protiv ulaska u NATO, zastupace ih zastitnicki kroz parlamentarne rasprave, u kojima ce ucestvovati i PzP, DPS i ostale stranke koje su za ulazak u NATO. Na kraju ce stvar, kako najavljuju, vjerovatno biti rijesena glasanjem u Parlamentu, sa ishodom koji nije tesko izracunati.

    To je elegantan i “demokratski” nacin na koji DB (sada ne za racun Milosevica, vec novog gazde) preko vlasti i “opozicije” oblikuje volju birackog tijela.

    U scenariju referenduma isto bi oni mogli da nategnu stvar, ali bi ih vise kostalo i vremena i para (ne vjerujem da bi narod bojkotovao). Ovako je jednostavnije i niko se nece buniti, a da bojkotuju ne mogu.

    Sve ce to SNP, Nova i ostale stranke “pozlatiti”!

  3. Alka, i meni se čini taj scenario najizgledniji, i da bi takvo nešto se moglo očekivat prema sadašnjem stanju.
    Nego, buni me jedna stvar, pa bi volio da mi ti ili bilo ko objasni kakve to ima logike.
    Naime, radi se o tome da Mafija drži kroz projektovane ankete, podršku građana ulasku u Nato na nekih 30%.
    Zašto?

    Zašto bi to činjeli kad mogu da projektuju volju naroda na recimo na 52%, da malo “poguraju” stvari? Zašto bi sebi odmagali sa Nato-om kad oni mogu bukvalno sve, kad su mogli recimo da projektuju referendum na 70% ali su ga namjestili da bude siva zona pa ne ispade dobro zbog Evrope, kad su mogli da recimo projektuju 90% Crnogoraca na popisu ali im odgovara da bude crnogorsko-srpska podjela pa je 40-30, kad su mogli Crnogorsku crkvu da naprave kao vlasnika crkava ali im odgovara pravoslavna podijeljenost… itd. Suština što oću reći – ako namještaju izbore, referendume, popise, zakone, sprovođenje zakona i slično kako im nampane, zašto drže zvaničnu podršku Nato-u na 30-ak posto? Zašto preko svojih Vijesti “otkrivaju” ka toboš afere s onom medijskom kućom za promociju Nato-a?
    Nešto mi se tu baš i ne uklapa.

    • Ne bi mi ovdje pisali i zalagali se za neke stvari da ne postoji prostor za djelovanje. Taj prostor jeste uzan, jeste kao kroz iglene usi, jeste kao kroz uzani kanjon, ali taj prostor se nalazi u onom dijelu koji niti jedan rezim ne moze u potpunosti i u kontinuitetu da pokrije.

      To se pokazalo 1996. kada je Narodna sloga dobila na izborima. Druga je stvar sto rezim, odnosno tada jedinstveni DPS, nije odmah priznao kradju, ali jeste kasnije Pedja Bulatovic, kao predsjednik novog ogranka tog DPS-a, predsjednik SNP-a. Takodje, druga je stvar sto Novak Kilibarda, iz sada svima poznatih razloga, tada nije htio da Narodna sloga zbog toga udje u istrajan proces protesta i nepriznavanja pokradenih izbora. Ovo pojasnjenje u vezi sa DPS i SNP-om pisem zbog onih koji mozda ne znaju zajednicke rezimske i kadrovske korijene ove dvije stranke (DB), sto dobro imajte na umu kada danas procjenjujete poteze SNP-a, i stranaka koje se sa SNP-om slazu po pitanjima koja u prelomnim trenucima za opstanak rezima znace ruku spasa za rezim (LP i ostale stranke koje, na pr. nece da bojkotuju rad Parlamenta).
      Dakle, koliko god projektovali. Dakle, iglene usi su bile da se ide na proteste.

      Druga situacija koju je rezim projektovao je bio referendum o drzavnom statusu. Rezim je projektovao na onoliko koliko im obezbjedjuje da opstaju na istim podjelama – sivu zonu (sjetite se razocaranih izraza lica vrhovnika kada su javljeni rezultati, da se izlazi iz sive zone u korist opcije za nezavisnost). Medjutim, uprkos kradji i namjestanju, nisu mogli da pokradu i namjeste toliko koliko je ljudi glasalo za opciju nezavisnosti. Naravno, tada Zapad nije dozvolio da se takav rezultat pokrade, kao u slicaju Narodne sloge, jer bi bili protesti, sigurno.

      Dalje, prije neku godinu, pred izbore, opozicija je trebalo da se ujedini, po principu i iskustvu Narodne sloge, sto znaci sa unaprijed jasnom spoznajom da ce im izborni rezultat biti nepriznat (svakome jasno da bi bio pokraden), ali sa odlucnoscu da se nakon toga udje u proteste. Srdjan Milic je znao za ovakvu mogucnost i nije htio da dovede opoziciju do stepena jedinstva ni na izborima, a kamoli do protesta, jer je znao da bi to bio prostor za rusenje rezima. Da sad ostavimo po strani PzP i Novu, koji jesu htjeli jedinstvo opozicije, jer je za cijelu stvar, ustvari, bitan SNP koji svojom masom daje procesima ubrzanje (LP je SNP-u pruzio alibi koji je posluzio potrebama dnevne stampe). Ovdje postoji jedna kvaka – rezim moze da namjesti i da opozicija dobije na izborima i da joj to uvazi, uz tajne garancije da niko nece dirati vrhove odgovrne za rat i kriminal, sto nije daleko od istine, kada imamo u vidu zajednicku proslost DPS i SNP. Pitanje – pa zasto nije namjestio ujedinjenoj opoziciji da se tako ujedini i smijeni vlast (rezim, naravno, ostaje isti)? Zato sto je postojala mogucnost da se desi da dodje do smjene razima, ali o tome sada nemam namjeru da govorim (ovdje treba praviti razliku izmedju vlasti i rezima, u koji ulazi i jedan dio opozicije, veliki dio). Sve ovo Srdjan Milic zna, isto kao sto to zna i Pedja Bulatovic, isto kao sto to zna DB.

      E, sada me pitate za namjestanje javnog mnjenja za NATO? Ovako cu vam reci – cilj jeste da se do datog momenta ta stvar zavrsi i to, po mogucnosti, u opstoj klimi “regularnosti” i “vise nego dovoljnoj legitimnosti”. Posto je cinjenica da je narod jako malo bio naklonjen NATO-u, tesko da mozete, a da ispostujete kriterijume regularnosti i legitimnosti, ocekivati da u istrazivanjima javnog mnjenja odmah bude postavljena visoka granica “pristajanja NA TO” (kako danas, sramno, na FDES-u, sprovode kampanju ubjedjivanja, a ustvari nije ni ubjedjivanje nego stvaranje alibija za sjutra kako bi svakome izgledalo normalno kada nova istrazivnja budu pokazala dovoljan skok “za NA TO”). Tako ce tada biti postavljena nova siva zona, ovaj put za “pristajanje NA TO”, koja ce, kao svaka siva zona, biti sasvim spremna za “neprimijecenu” pljacku glasova, odnosno za regularan i legitiman ulazak u NATO.

      Da sumiram i predlozim:
      (1) Izbori 1996 – Narodna sloga je bila dobila izbore jer se izaslo masovno i ujedinjeno; rezim nije odmah priznao rezultate, a izdajnik Kilibarda je odradio da se razbiju protesti, cime je rezim uspostavio vlast ne izgubljenim izborima.
      (2) Referendum o drzavnom statusu – rezim nije uspio da pokrade referendum jer je procenat glasova kojima su manipulisali bio anuliran masovnim izlaskom i glasanjem za opciju nezavisnosti. Ovoga puta rezim nije mogao da kaze da ne priznaje nesto iza cega su i sami stajali, propagandno ali lazno. Sto bi rekli, malo su ga previse napumpali.
      (3) Referendum ili parlamentarna odluka o ulasku u NATO – prvo, treba imati u vidu sto je, sada ne stav rezima (da ne pobijedi kao nekad Narodna sloga, da pobijedi kao nekad opcija nezavisnosti), vec zadatak koji ne smiju da odbiju da obave – moraju da budu za ulazak u NATO. Na to je pristao izgleda i PzP, a sljedstveno svojoj genezi i SNP, samo u drugom dresu.

      DPS&Co. sluze kao sargarepa, a SNP&Co. sluze kao stap!
      Sve u svemu, javno mnjenje treba natjerati u sivu zonu, kako bi rezultat bio “eh, a za malo” (kao realan, da se ne dovodi u pitanje) i prihvace. Mission completed!

      Predlog – kroz iglene usi:
      Posto opozicija nece da bojkotuje rad Parlamenta i igra u svim utakmicama nakon kojih rezim napravi rezultat sebi u korist, treba ih javno pozivati da ne ucestvuju u procesima “za/protiv NATO” za koje znaju da ih kontrolise rezim, a sa druge strane se zna da je podrska gradjana za NATO nedovoljna (oko 30%) i da se to ne mijenja preko noci. Neka Treba ih pozivti da ne pristanu na odluku u Parlamentu, jer ona ne odrzava volju gradjana, da pozovu na referednum, a ako referendum pokaze da su gradjani i dalje protiv ulaska u NATO, onda protesti do priznavanja rezultata.

      Jeste ccupavo, jeste kroz iglene ussi, jeste kroz uzan kanjon, jeste protiv gazda crnogorskih gazda, ali tako se osvaja sloboda, tako se kaze -gdje su moje stope, tu cu stajati ja! Tudje stope,kako hoce!

      Ima i price nakon ove price i oko ove price, ali za sada, povodom NE “pristajem NA TO”, ovo je moj stav.

  4. Ovaj čovjek je nešto najgore što je Crna Gora mogla iznjedriti,neko ko nije vrijedan komentara.Za njega je Mirko Kovač jednom rekao da je”prevrtljiv čovjek s kojim se ni u crkvu ne ide”.I jeste i Mirko Kovač izdajnik,i jeste za najveću osudu,ali u jednom svom ranijem komentaru, ovdje,sam napisala da je ipak zaslužio nagradu od naroda.Nije Mirko Kovač neko kog se moramo”plašiti”,ne mora takav čovjek ni biti otporaš,može biti novinarčić,pisac koji glumi otporaša i filozofa jer nama ne može glumiti.I nek’ ostane tamo daleko,senilan ili ne, nek predstavlja sjenu ili sjenku.A ovaj ovdje,Novak Kilibarda,čudovište od čovjeka,maska,zmija,takav kakav jeste-najgori,zaslužuje Orden Njegoša:),strašno,..zaslužuje da bude protjeran iz naše zemlje,zauvijek!I to je najmanja kazna koju bih mu ja odredila..

  5. Da li neko možda ima snimak Kilibardinog govora, u društvu sa Karadžićem i Raškovićem, koji je isti održao iznad Dubrovnika, 1991- e godine, uoči rata ?

  6. Alka,
    hm, ne znam konkretno za objašnjenje pitanja, nego mi je čudno da taj procenat od 30 posto za Nato drže već par godina. Znači ako je kao što kažeš da oće polako da ga dižu na “legitiman” procenat prevage onda… hm, nešto kasne. Još sam se mislio eo par godina kad će počet s javnim “debatama” zašto Da ili Ne Nato-u, no ni to se dešava, a to im je idealna prilika da fingiraju polemike koje bi išle na lažno dizanje rejtinga Nato-u. Bilo je počelo nešto malo na Pcnen i u praksi, al ništa ozbiljnije.

    Ne znam, to je još jedna od neobjašnjivih stvari koje nisam uspio da skontam u ovoj Cg “politici”, kao ni recimo što je totalno Dps-ovo prekidanje kampanje za referendum nekoliko dana ono kad je Medojević išao na Zapad da bi se bavili njime, ili vađenje pištolja brata Miška Perovića na šefa Udbe na početku Monitora koje je prepričao Udbin agent Radončić u svom feljtonu, itd. Potpuno nejasne stvari koje će se nadam se otvaranjem dosijea jednog dana objasniti.

    Ovo za Nato – ne smiju nas uvlačit (nas=kontra_nato_narod) u bilo kakve polemike o Natou, tipa, “zašto je dobro, zašto je loše”, i slično, i sam sam na blogu jednom upao u sličnu zamku, jednostavno oni to i žele, a mi trebamo da kažemo – NE ZANIMA NAS NATO. Tačka. Bez ikakve priče. U drugim slučajevima oni profitiraju.

    Složio bih se sa većinom komentara, 99%, i ova geneza crnogorske društvene scene koju si postavila je itekako potrebna i po mom mišljenju kako bi se objasnilo većini ljudi koji i dalje Vijesti i Dan kupuju kao opozicione novine, znači potrebna je da bi se objasnila konkretna situacija. A ona je po mom mišljenju takva da je kompletna politička scena pod šapom Dps-a, takođe i Nvo od ovih koji zadiru u politiku. Sve predstava i sve je simuliranje demokratije, kompletno crnogorsko društvo, liše liberala. Kompletan Matrix koji treba razbiti.
    Da ođe ima mjesta da se to objašnjava – nema, ovo sam se totalno razočara i ovi momci ili ne umiju ovo da odrade kako treba ili imaju veliki upliv u “dobronamjernom” savjetovanju nekih drugara sa Udbine strane, tako da ovo ispada kako ispada, smijurija. A u najgorem slučaju je – scenario preuzimanja liberala sada nakon sloma Dnmn-a i njihovo pozicioniranje u sivu zonu, šatro opozicionarstvo. U svakom slučaju, bio sam predložio vlasniku da za urednika zove Miška Đukića, jer em se razumije apsolutno u ovo što pričamo, em novinarstvo drži u malom prstu, čime bi počinuo od toga što će ispast od ovoga, no, eto, to nije prihvaćeno i sad ima ovo jade što ima.

    Alka Vujica:
    “Predlog – kroz iglene usi:
    Posto opozicija nece da bojkotuje rad Parlamenta i igra u svim utakmicama nakon kojih rezim napravi rezultat sebi u korist, treba ih javno pozivati da ne ucestvuju u procesima “za/protiv NATO” za koje znaju da ih kontrolise rezim, a sa druge strane se zna da je podrska gradjana za NATO nedovoljna (oko 30%) i da se to ne mijenja preko noci. Neka Treba ih pozivti da ne pristanu na odluku u Parlamentu, jer ona ne odrzava volju gradjana, da pozovu na referednum, a ako referendum pokaze da su gradjani i dalje protiv ulaska u NATO, onda protesti do priznavanja rezultata.
    Jeste ccupavo, jeste kroz iglene ussi, jeste kroz uzan kanjon, jeste protiv gazda crnogorskih gazda, ali tako se osvaja sloboda, tako se kaze -gdje su moje stope, tu cu stajati ja! Tudje stope,kako hoce!”

    Ok, Alka, kapiram predlog, al čini mi se bitna stvar u čitavoj priči oko pozivanja “opozicije” za bilo što – prvo izmjerit njiovu autonomnost djelovanja. U odnosu na Dps, naravno.

    Što to znači u praksi? Prvo, imao sam prilike da pitam onoga špijuna Ivana Martinovića u nekim polemikama o tome, on blage veze nije ima o čemu pričam, ili bar nije to pokazivao, ali sam shvatio kroz komentare koje je pisao da je valjda zvanična stav Lscg-a, liberala, kako oćete, znači da je zvaničan stav da je opozicija (recimo Nova i Pzp), da su oni SARADNICI mafije. Ali, moje mišljenje je da su DIO mafije. Samim tim, (što su dio a ne saradnici) njihova autonomija djelovanja se smanjuje, tj nestaje.

    Pazite, radi se o potpuno suprotnim stvarima.
    Oni da su saradnici mafije, mogli bi neke jade da samostalno odlučuju, da kažu “aj bićemo pošteni od sad”, mogli bi se odazvat na bilo koji od tih apela.
    A prvi apel je bio – izlaste iz Parlamenta. On je nelegitiman, vi ste nelegitimni jer glumite fikuse, vlast je kompletna nelegitimna i pridružite se nama i nemojte da priznate vlast.
    Znate što bi bilo? Pao bi režim dok si reka ‘Plišana revolucija’.

    Pošto taj apel nije uspio, i pošto oni po mom mišljenju nemaju autonomiju odlučivanja, sve to ukazuje da to ne može uspjet. Jedini način da uspije bi bio da REŽIM TAKO ŽELI! Ako bilo kakva njihova inicijativa u tom smjeru ide, dakle da se “promaši” Nato, onda to i jest namjera vlasti, i poklapa se sa onom dilemom koju sam gore postavio. Da ne pričam da bi pozivanje opozicije kako da glasa u Parlamentu, bilo priznavanje legitimiteta vlasti, partlamenta, ministarstava i slično, a što redovno čine Ćalovićka, Uljarevićka, Raonić, i ostale kvaziopozicione strukture društva.

    Što se tiče njihove autonomije djelovanja u argumentovanom smislu, trebalo bi dosta vremena i kopanja po internetu da bi to dokazao, al na osnovu svega što sam vidio recimo prošle godine, da ona ne postoji. Kad se śetim Branka Radulovića i njegovog “plana” o ujedinjenju opozicije, ono kad su odustajali od bojkota, sve mi je bilo jasno. Oni nemaju nikakvu autonomiju i zavise od Dps-a. Mogli bi kompletno CG društvo da posmatramo kao KPCG, i ne bi pogriješili, s tim što su im dodijeljenje poneke uloge.

    Ono u čemu ja vidim šansu, i u vezi Nato-a, i vezi ostlih stvari, naslanja se na tvoj komentar. Oni ne zavise od Dps-a samo u pojedinim situacijama koje se tiču interesa Zapada, a to je plastično moglo da se vidi prošle godine tokom “Balkanskog ratnika” kad su čekali kakav će stav zauzeti Zapad, koji je čim je postigao dil sa Đukanovićem bio signal za Medojevića & co da prekinu sa bojkotom. Mi smo tog dila postali svjesni tek kad se Milo rukovao s Klintonkom, no on je izgleda postignut malo ranije, i uključuje vjerovatno njegov odlazak, stotine miliona koje je tutnuo đe treba, itd.

    E sad, da li se može ta “opoziciona” obgrljenost Dps-om poništit i da se nešto postigne? Meni se čini da da, i da se odgovor sam nameće. Rešenje je “malko” komplikovano, no eto iznijeću kao i ti par predloga što bi moglo da ide.

    1. predlog
    Prodaja Crne Gore.

    Prvo moramo da se zapitamo što je Udba? Udba je kriminalno-zločinačka organizacija koja je zarobila crnogorsko društvo i kojoj je jedini, ALI JEDINI cilj da kroz kriminalno-zločinačke projekte prigrabi pare. Sve drugo je efemerno, npr korupcija se javlja kao nusproizvod ove fokusiranosti Udbe na ove djelatnosti, a koje uključuju trgovinu kokainom, heroinom, ljudima, oružjem, duvanom, itd.
    Ljudi, narod, oni su nebitni, ideologije su nebitne, je li to fašizam, komunizam, demokratija, ima li tu žrtava, jesmo li Evropa il Afrika – apsolutno nebitno. Udba postoji samo da grabi što više para preko svojih kriminalno-zločinačkih djelatnosti, dakle obezbjeđuje infrastrukturu za to, i to radi.

    A Udba, cio taj mehanizam, radi to u sadejstvu sa Zapadom. Ovima ide dio kolača, ovima dio, i svi srećni i zadovljni. I naravno, svi glume demokratiju.

    U takvoj situaciji, zašto bi Zapadu bilo stalo da mijenja Udbu, da mijenja ovaj režim? Njima baš odgovara, mislim tim čelnim ljudima da na vlasti bude baš Mafija, Udba, Režim, kako oćete, što uključuje dakle taj mehanizam kojim se na nelegalan i organizovan način dobijaju pare.

    U toj situaciji, mislim da bi se dalo polemisat sa Zapadom. Pregovarat, trgovat. Kako oćete.
    Što je to što mi imamo (Crna Gora) a što Milo ne može da da Zapadu da profitira od toga, a što je nama relativno nebitno? Dakle, mi smo kolonija, koja se oslanja na to da se ovudijen švercuje, da svi uzimaju dio kolača, da se prodaju preduzeća a uzimaju basnoslovni reketi, da nam montiraju Nato nepitajući, itd.

    Dakle, ako bi se tom Zapadu ponudilo nešto takvo, kao rešenje na duži rok naravno, kroz neku debatu crnogorskih intelektualaca (tu mislim na prave intelektualce a ne Miškove ili Milove, i slično, nego one sa sistematizovanim znanjem i koji žele da se društveno angažuju), dakle, putem nekih javnih debata – da li bi se to moglo ostvarit? Koji bi to resusrs mogao da bude, il ne mora resusrs, može nešto što odgovara Zapadu na duže staza pa je spreman na to da – ELEMINIŠE ORGANIZOVANI KRIMINAL! U momentu eleminisanja organizovanog kriminala i zapadnog upliva u njega, to je još jedan korak do NEPOSTOJANJA SVRHE UDBE. Čemu udba ako nema svoju svrhu? I naravno – ne uključi nas u Nato. Da jednostavno Zapad premjesti svoje švercerske rute neđe drugo.

    Ukoliko se ovaj predlog čini infaltilan ili nerealan, evo drugog:

    2. predlog
    Druge strukture na Zapadu

    Znači, sad imamo Bojkot. Imamo i političke partije i Nvo koje svi redom spadaju u taj mjehur Matrixa koji obavija crnogrsku mafiju a koji su dobili naređenje da ih to ne zanima, i imamo Zapad kojeg isto ta stvar ne zanima. Imamo i narod kojeg niko nema da organizuje za Bojkot i pobunu o kojoj je pričao Slavko ono na Tv, znači, imamo – ništa, samo jedan broj ljudi koji podržavaju to, nedovoljan za smjenjivanje Udbe. A opet – to je jedini način.

    E sad, kolko sam mogao da naslutim prošle godine iz svih onih dešavanja, ima raznih Zapada, i ovaj koji podržava Đukanovića – jesu li to dijelovi Cie, Dea-e, il koga li već, ne znam – al ono kontam da političari znaju.

    Da li se ti djelovi Zapada (koji ne podržavaju Đukanovića) mogu nagovorit za njegovo sklanjanje? Znači, kompletno sklanjanje Đukanovića, Udbe mu, i svega što ide uz to? Da li se ti djelovi mogu nagovorit da se to odradi tako što će dati logistiku Bojkotu, i kompletnim procesima uklanjanja mehanizma Udbe? Ako DA, ako je odgovor pozitivan – koja je cijena toga? Što bi te interesne grupe koje su za sklanjanje Đukanovića tražile, a što ne bi uključivalo org. krim, nato? Da li bi tražile neku vrstu protektorata, il što li već? U čemu bi mogli da nađemo zajednički interes?

    Besplatnog ručka nema, a ovaj se mora nekako platit Zapadu kolko viđeh. Pa kad već mora – što ne bi pregovarali o tome – pošto ponuditi “Crnu Goru” da ovi pasaju?

    3. predlog
    Ekonomski bojkot (uz ovaj politički bojkot)

    Mislim da bi se uz malo resursa i ljudi vrlo lako mogli smijenit. Ne znam da li se mogu napravit neke ekonomske analize različitih situacija, dakle neke simulacije koje bi tačno odgovorile – da li je ovo izvodljivo u praksi ukoliko čak na bojkot i ne pristanu ostali društveni subjekti osim liberala i slično?

    I tako, izvinjavam se zbog dužine komentara, ali sam pokušao što više da iznesem jer planiram da uputim par “kurtoazinih” sugesitja uredništvu u vezi nekih skorašnjih pizdarija koje opet prave, tako da očekujem da montiraju da budem banovan jer vidim kuda sve ovo ide, pa evo da iskoristim što više da rečem u jedno.

  7. Wawy,

    tek sada sa imala vremena da procitam ovo sto si napisao. Odgovoricu kratko, mozda cu nesto i preskociti, ali mozemo to tokom kasnijih diskusija.

    Prvo, slazem se da ovdje moze biti samo ono STO VLAST HOCE (“Da bi bilo, mora Milo”). Sa druge strane, dzabe Milu sto bi on htio, ako tako Zapad NECE. Trece, Milo bi VISSE necega sto mu Zapad ne da (kriminalnog kolaca). Za to mu treba kontrasnaga prema Zapadu, a to su NEFORMALNE ruske pare i uticaj (konkretan dokaz – KAP), ali istovremeno za to mu treba JAVNI IZGOVOR da se izbjegne NATO (slicno referendumu od drzavnom statusu) pa se za te potrebe formira antiNato opozicija, a javno mnjenje za Nato drzi na 30%, kao prostor koji cg mafija zeli da omedji i zadrzi za sebe.

    Medjutim, kad sam rekla, a i ti (evo, ne persiram) da ovdje moze da bude samo ono sto vlast hoce, onda za potrebe ove price treba da napravimo razliku izmedju onoga sto vlast javno kaze da hoce i onoga sto, iza toga, stvarno hoce (paralela je referendum o drzavnom statusu). Ovo je vrlo vazno. U tom momentu, kada se javni i tajni stav vlasti ne poklapaju, uskacu oni koji imaju interesa da ishod glasanja (bilo na referendumu, u parlamentu, bilo na izborima) navuku na svoju vodenicu. U slucaju pristupanja NATO-u, radi se konkretno i najkonkretnije o PzP. Ta stranka u Parlamentu obezbjedjuje da prodje zvanican stav DPS-a, tj, mafije, a to je ulazak u NATO, sto nikome u javnosti ne bi izgledalo naopako. Ipak, moglo bi da se desi da rezim inscenira (rizikujuci da udje u sukob sa Zapadom) “protest naroda”, vodjen uglavnom SNP-om (takodje rezimskom, mafijaskom strankom). E, sada vec imamo previse mogucih ishoda i previse nepoznanica da bih mogla dalje da razvijam scenario, a da on ima realnog utemeljenja.

    Sve u svemu, cinjenica je da rezim (mafija) drzi javno mnjenje za Nato na oko 30% (pa ga kao poveca, zbog Zapada, na malo nesto vise) da bi izborili prostor za sebe. U toj igri SNP 100% je dio mafije, a PzP (da ne ulazim sad za Novu) je dio Zapadne igre, koji opet meni licno ne odgovara jer se zadrzava na onome sto je interes Zapada, a ostavlja kontaminirane reslove na otvorenom po CG.

    Gdje je prostor za “mene”? On je izmedju Zapada, ruskog novca, domace mafije/rezima i domace “opozicije”, jer je moj prostor ono sto znaci unistavanje kontaminiranih reslova, od cega je PzP svojim pozicioniranjem daleko kao st je Mars daleko od Zemlje (sto se najbolje vidi kada PzP odustane od bojkota i sl, cim Djukanovic postigne neki deal sa Zapadom).

    Uzmi ovo gore kao nesistematizovano razmisljanje, tako da su moguce neke logicke ili fakticke nedosljednosti. Ajmo sada na tvoje predloge.

    1. Kazes da razmisljas o tome sto treba Zapadu ponuditi, nesto sto mi imamo, da nam nije mnogo bitno da to nije organizovani kriminal, a da Zapad za tim ima interesa. Dobro si dao ogranicenja, razmisljam o tome “od kad je svijeta i vijeka”, slazem se sa opisnom definicijom toga sto bi trebalo, ali bih razgovor o tome ostavila za neku drugu priliku, koja ce zavisiti od poteza Zapada (tada ce se stvari jasnije i “same kazati”). Intelektualci koji bi mogli o ovome da govore, mogli bi da budu prof. Mirjana Kuljak i prof. Filip Kovacevic (njihov stav je da su protiv NATO). Problem je za organizovanje debata jer i ako se uspije organizovati, moze da bude skrenuta u onu rijeku price, za koju se slazem sa tobom da ne treba ulaziti, “za i protiv NATO” (to je isto kao i prica “za i protiv nezavisne CG” pred referendum, kad se vec znalo da ce referendum biti odrzan, a ishod projektovan i pokusaj da se projekcija i ostvari). Vrlo je interesantan slucaj tog referenduma. Interesantan za razmisljanje o odluci za Nato, jer vlast (tajno) nije htjela ishod nezavisne CG, ali javno jeste. Sto je htio Zapad? Htio je ono sto je vlast javno i govorila (da se razumijemo, to Zapad nije htio od samog pocetka, ali je tome pribjegao da bi ogranicavala prostor cg vlasti/mafije, prostor koji ulazi u prostor Zapada). Tako je i bilo – po volji Zapada! I, sto je nauk? Treba htjeti ono sto Zapad hoce, a sto sam rezim ne moze da isporuci tj. istrguje sa Zapadom. Evo, opet dodjosmo na istu tacku – sto je to? Ostavljam za drugi put.

    2. Govoris o djelovima Zapada koji imaju drugaciju volju od volje onoga st sada prepoznajemo kao zvanicnu volju Zapada. Dalje, pitas se koji bi to djelovi mogli da budu i kazes da bi to mogli da prepoznaju politicari. Znam da ces se “najeziti”, ali to prepoznaje prof. Milan Popovic (na stranu njegova nalijeganja na “opozicionu” pricu Vijesti, Monitora i sl). Kako on to prepoznaje? On to prepoznaje kroz nesto sto bi moglo da bude tema debata koju pominjes u prvom predlogu. To su antiglobalisticke snage na globalnom nivou (i tu je vrlo vazno napraviti razliku izmedju onih koje su teroristicke i one koje to nisu, a koje zele da gurnu u teroristicke). Dakle, za sada samo pominjem ko to prepoznaje u CG. Prepoznajem i ja, naravno, a vrlo moguce i dvoje profesora koje sam gore pomenula. O ovome bi mogla da uslijedi cijela prica (vazna, dakako).

    3. Ekonomski bojkot je nesto sto je za nase prilike previse sofisticirano. Kod nas nije bilo otpora ni kada se sa platama trcalo na ulicu da se kupuju njemacke marke, kada su plate bile 5 DEM. To predlazu antiglobalisti, i u kontkestu takve price to je moguce, ali tek kao slag na torti (za nase uslove).

    ——————-

    Oduzih i ja. Tvoj malo duzi tekst zasluzuje odgovor, ako ne sistematizovan, a ono makar onako kako iz glave izlazi.
    ——————

    Misko Djukic bi bio pravi pogodak za ovaj medij.

  8. Waiting …

  9. Alka Vujica:
    “E, sada vec imamo previse mogucih ishoda i previse nepoznanica da bih mogla dalje da razvijam scenario, a da on ima realnog utemeljenja….Uzmi ovo gore kao nesistematizovano razmisljanje, tako da su moguce neke logicke ili fakticke nedosljednosti.”

    Ne, zašto Alka, to iznad što si objasnila je potpuno logična i realna generalna priča, scenario koji se vrlo lako može dogodit. A kolko viđeh, radi se o političkom glibu do koljena, i da bi čojek razmrsio sve te multinacionalne interese treba zasuć rukave do lakata i umočit u glib. To je sve gadno, no mislim ako se gleda u paketu Nato+mafija da bi se moglo možda praktičnije nešto radit.
    A suština ovoga što pričamo je mislim
    – trebamo li sjeđet i gledat kako nam uvode Nato skrštenih ruka i stavom “mi smo kontra”,
    – il treba nešto poduzet što bi nekako to spriječilo (tipa skupljanje 40 hiljada glasova za referendum), a da to ne ide u interes nijedne od tih strana.
    Zato mislim da je u paketu Nato+mafija opcija na koju treba ić.

    Alka Vujica:
    “Gdje je prostor za “mene”? On je izmedju…”

    Da, između, ili možda još bolje – kontra – svega što nabroja, jer ako je “između” mislim da se sužava prostor za djelovanje, a “kontra” daje prostor za čistu platformu.

    1.

    Alka Vujica:
    “Kazes da razmisljas o tome sto treba Zapadu ponuditi, nesto sto mi imamo, da nam nije mnogo bitno da to nije organizovani kriminal, a da Zapad za tim ima interesa. Dobro si dao ogranicenja, razmisljam o tome “od kad je svijeta i vijeka”, slazem se sa opisnom definicijom toga sto bi trebalo…”

    E pa drago mi je da nisam nešto lupio :), da se neko još slaže s ovim. Znači mogla bi ići kao realna priča jednom…

    Alka Vujica:
    “…ali bih razgovor o tome ostavila za neku drugu priliku, koja ce zavisiti od poteza Zapada (tada ce se stvari jasnije i “same kazati”). Intelektualci koji bi mogli o ovome da govore, mogli bi da budu…”

    Alka, mislim da je prilika za razgovor o tome propuštena, a čini mi se da je bila prošle godine. Išao je “Balkanski ratnik” još i dok mi obični nismo ni znali, išao je Bojkot kao mejnstrimizovan kroz postignuto heterogeno društveno jedinstvo kontra Mila a na realnoj podlozi bojkota, išao je Dejli Njuz, sve je išlo kako treba, Milo je bio u pat poziciji, i ono što sam ja htio tad na tom “slobodnom mediju” Dnmn je upravo priča o tome – upravo o ovome o čemu sad pričamo – ako je već u nogdaunu ajde da se nokautira, ajde da vidimo kako se može ispregovarat sa Zapadom uništenje Mafije, Udbe, kako želite. Mislim da nije bitno ko bi pokrenio inicijativu za debatu nego da se ona odvija između relevantnih subjekata. I htio sam tada da čujem tu intelektualce, i Mirjanu Kuljak, i Don Manuela, i Filipa Kovačevića (kojeg sad ne bi htio poslje zadnjih nekoliko tekstova), i Aleksića, i Sonju Radošević, i Slavka Perovića, i Helenu Vučetić, i Miška Đukića, i obične nestranačke intelektualce koji bi se aktivirali u priči, itd, a potom i ove “čekajuće” iz Pzp-a, tj što su htjeli da vide kako će se konačno postavit Zapad, itd, da bi se došlo do nekog konačnog rezultata sa neoborivim garancijama o višedecenijskom dilu, dakle ništa trenutno.
    Čemu bi služila debata? Služila bi kao uvod u pregovore, kao razmatranje čime se raspolaže, kakvi su naši štap i šargarepa, itd. A o tome da bi se pratila ne treba ja mislim objašnjavat, svi mediji se prate od svih službi, svi komentari, itd (sličan posao je potpuno javno radio Vladimir Putin kao agent Kgb-a u Njemačkoj).

    A zašto nije dolazilo do debate na Dejli Njuz đe je mogla početi i razvijati se? Iz više razloga.

    Prvo, što je, znači ovo sve pišem kao moje mišljenje, cenzura na Dejli bila nevjerovatna. Ovakav predlog koji sada opisujemo – pa nije šanse bilo da je moglo išta slično proć, išta što bi vodilo ka ovom predlogu. Vjerujem da mnogi ne mogu da se slože sa mnom jer nisu osjetili tu cenzuru, ali sa stotinama izbrisanih komentara bez ikakvog i najmanjeg povoda, sa desetinama banovanja, mogu da je potvrdim. I moje mišljenje je da je kao sa još nekoliko diskutana bila smišljena i od Udbe.

    Drugo, šanse za diskusiju o ovome nije bilo jer su Udbini agenti ubačeni u liberale i/ili Dnmn svaki sličan pokušaj postizavanja ovog ili prethodnih ciljeva karakterisali kao Mafijine lobije. Od pomena Miška Perovića mi se povraće kolko su ga izraubovali za diskreditovanje svake inicijative, svega što se može pokrenuti. Glavna teza Udbe na Dnmn koja je glumila liberale je bila da se želi zamutit rasprava, da se želi pomoć Mišku da opstane jer eo vidite Milo odlazi zaboga, pa bi oni da pomognu ovom tajkunu da preživi. Znači, na osnovu nekoga ko ima desetine miliiona (naspram mafije od koje svaki pojedinačno ima po milijardu), i na osnovu toga što su ranije Miškovi mediji služili mafiji da se obračunava sa liberalima, Udba je zabadala trn u bolno mjesto kako bi postigla cilj – sprečavanje svake slobodne diskusije.
    A istina je da bi eventualnom debatom i uspješnim pregovorima – Miško otpao iz društvenog života Crne Gore, zajedno sa kompletnim Udbinim mehanizmom. Jes da bi morao poslužit kao medijska logistika (kao i Dan, kao i ostalo kvaziopoziciono) što se već ne bi ticalo nas no Zapada kako bi se organizovalo, ali u slobodnom duštvu ako bi se ispregovaralo, morao bi otpast kao bilo kakav značajan faktor, finansijski, uticajno, kako želiš.

    Treća stvar zbog koje nije moglo da se postigne bilo kakva priča o ovome je sumnjičavost koju je Udba sistematski ubačala u liberale godinama. Da je bilo razloga – bilo je, na osnovu svih onih koji su godinama prešli na Mafijino pojilo, ali se pokazalo da se u kombinacij sa “slobodnim” Dejli Njuzom – progovorit nije ništa moglo a da se ideja formira i zaokruži, nadopunjuje, itd.

    Kad će se pružit sledeća šansa – viđećemo, za godinu, za deceniju, al ono je bilo jedinstveno. Mada ja mislim da bi mogla da uslijedi uskoro na osnovu nekih naznaka, a glavna je ta – da Milo nije dobio čvrste garancije za svoj siguran odlazak, Šarić je u bjekstvu, a šverc kokaina se nastavlja. Kad se ukaže šansa mislim da debatu treba počet, a za to treba čist medij, bez repova i nedoumica. Zato i pričam svu priču oko ovog portala ili nekog trećeg – mora bit plus ili minus, sredina il da liči na to ne može jer će se rasprava opstruirat.

    2.

    Alka Vujica:
    “Govoris o djelovima Zapada koji imaju drugaciju volju od volje onoga st sada prepoznajemo kao zvanicnu volju Zapada. Dalje, pitas se koji bi to djelovi mogli da budu i kazes da bi to mogli da prepoznaju politicari. Znam da ces se “najeziti”, ali to prepoznaje prof. Milan Popovic (na stranu njegova nalijeganja na “opozicionu” pricu Vijesti, Monitora i sl). Kako on to prepoznaje? On to prepoznaje kroz nesto sto bi moglo da bude tema debata koju pominjes u prvom predlogu. To su antiglobalisticke snage na globalnom nivou (i tu je vrlo vazno napraviti razliku izmedju onih koje su teroristicke i one koje to nisu, a koje zele da gurnu u teroristicke). Dakle, za sada samo pominjem ko to prepoznaje u CG. Prepoznajem i ja, naravno, a vrlo moguce i dvoje profesora koje sam gore pomenula. O ovome bi mogla da uslijedi cijela prica (vazna, dakako).”

    Ok ako prepoznaje Milan Popović i Kuljakova, znam da prepoznaje i Filip Kovačević, i ako je to tako – onda znači da prepoznaju i ostali političari, koji bi mogli da preciziraju takve stvari u debatama.

    Offtopic, ako Popović dobro prepoznaje te različite struje, ne vjerujem da bi recimo nakon sastanaka sa Bžežinskim, nakon saradnje sa Sorošem, on bio za te druge struje jer godine za nama govore da je on upravo bio ZA svjetsku elitu, a u korist mafije u Crnoj Gori. On BI MOGAO da ispregovara nešto, ali bi po mom mišljenju pregovarao kao što je pregovarao do sad. Kakve garancije za dobronamjernost on može da ponudi nakon onog suptilnog “mršikanja” Sonje Radošević na Anteni M kada ga je upitala za viski sa šefom mafije, i ostalima u Vašingtonu? Ja ih ne vidim.

    Ontopic, ako bi te druge struje mogle bit naš štap (dok ne smislimo šargarepu), meni je to ok, samo mislim da je bitna debata kako bi se mogla iskristalisat jasna i precizna platforma, vrlo javno i otvoreno, koji gođ scenario da je u pitanju.

    3.

    Alka Vujica:
    “Ekonomski bojkot je nesto sto je za nase prilike previse sofisticirano. Kod nas nije bilo otpora ni kada se sa platama trcalo na ulicu da se kupuju njemacke marke, kada su plate bile 5 DEM. To predlazu antiglobalisti, i u kontkestu takve price to je moguce, ali tek kao slag na torti (za nase uslove).”

    Zašto? Zašto bi ekonomski bojkot morali vezivat za moderna vremena, shvatanja, i slično? Zar nije bio jedan takav Mohatmin koji je iznjedrio modernu Indiju (skraćenu za Pakistan i Bangladeš), zar nije bilo Bostonske čajanke, sve krupni poduhvati koji su počeli neorganizovano i od slabih snaga napravil čudo (btw što se tiče Bostonske čajanke, pitanje je da li se u potpunosti radilo o čaju, jer kolko vidim aktivno se pokušava zatajiti američka istorija i tadašnje forsiranje uzgajanja indijske konoplje, čak je jedno vrijeme bilo obavezno u nekim državama i bilo jaki pokretač ekonomije, upravo marihuana).

    Ne znam, mislim, mogu ono pričati napamet, al volio bi da vidim egzaktne podatke i predviđanja, neku simulaciju koja bi potvrdila da recimo 10% ljudi ako nijesu zadovoljni mogu da promijene stanje u državi tako što će past dogovor – “nema kupovine toga i toga”, “udarimo ekonomski na ključne mafijine tačke”, i slično. Btw, još prije dvije godine ovo predložih na Slavkov blog, eo prvi put da neko daje smisaoni odgovor zašto bi bilo dobro ili ne bi, hvala. :)

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: