Podsjećanje kako su Prle Davinić i Tihi Marović “zadužili” Srbiju

Slijedi izbor tekstova na temu “Afera Satelit” da se ne zaboravi zašto će građani Srbije platiti 27 miliona eura i da se ne zaboravi uloga Svetozara Marovića, tadašnjeg predsjednika SCG koji je učestvovao u pregovorima za zakup satelita (ili što kaže Miloš Vasić dirižabla). . .

izvor: b92.net, 30. decembar 2010. 

Beograd — Zbog ugovora potpisanog u hotelskoj sobi u Parizu, Vlada Srbije iz budžeta platiće 27 miliona evra Izraelcima za zakup satelita koji nikada nije koristila.

Ttim novcem moglo je da se subvencioniše otvaranje 5.000 novih radnih mesta, 25 narodnih kuhinja ili 15 obdaništa.

Ugovor, na osnovu kojeg po presudi arbitražnog suda u Londonu Izraelci potražuju novac, potpisao je pre pet godina tadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić.

Iako je reč o ogromnoj sumi novca, sve do maja ove godine ovaj slučaj nije bio predmet tužilaštva. Tek u maju tužilaštvo je protiv Davinića pokrenulo postupak pod pritiskom javnosti.

Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, i Tomo Zorić, portparol Republičkog tužilaštva, odbili su da odgovore na pitanje dokle je stigao slučaj uz izgovor da nisu baš najbolje s tim upoznati (Homen), ili da su u inostranstvu (Zorić).

Vladimir Đorđević, šef kabineta državnog tužioca, rekao je da Toma Kilibarda, tužilac u čijim rukama je ovaj predmet juče nije bio u mogućnosti da odgovara na pitanja, ali da će to učiniti danas.

Tako ostaje nejasno šta je sve tužilaštvo preduzelo na slučaju, kao i da li će osim Davinića još neko biti procesuiran – Svetozar Marović, tadašnji predsednik SCG koji je učestvovao u pregovorima za zakup satelita, preko kojeg je Srbija navodno trebalo da kontroliše teritoriju Kosova.

Ali sudeći prema ranije datoj izjavi Zorića da je ugovor zaključen protivno Uredbi Ministarstva odbrane i bez saglasnosti Pravne uprave i Uprave za budžet i finansije tog Ministarstva, kao i bez saglasnosti Direkcije za imovinu, pretpostavka je da će se tužilaštvo zaustaviti na Daviniću.

Objašnjavajući zašto je potpisao ugovor sa izraelskom firmom ”Imidžset”, Davinić je tokom sudskog spora tvrdio da ugovor nije validan jer je, iako ga je potpisao, na njemu “dopisao” da ne važi bez saglasnosti savezne vlade. Arbitražni sud utvrdio je upravo suprotno, da je ugovor validan.

Pred tim sudom Srbija je pokušala da se odbrani tvrdnjom da su pregovore o kupovini satelita i zatim zaključenje ugovora o kupovini u Parizu 4. juna 2005. Davinić i Marović sproveli bez ovlašćenja i suprotno propisanoj proceduri.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Svetozar Marović kriv za satelit

izvor: vesti-online.com, 14. maj 2010.

Srbija je 2008. godine izgubila spor pred arbitražom u Parizu i presudom je obavezna da plati izraelskoj kompaniji “Imidžset” oko 36 miliona evra zbog nepoštovanja ugovora o iznajmljivanju satelita.

Naša zemlje se potom žalila Londonskom sudu, ali je izgubila i taj spor i iz budžeta će morati da plati 1,38 miliona dinara na ime sudskih troškova.

Povodom neslavnog okončanja afere “Satelit” državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kaže za “Vesti” da će Srbija uraditi sve da ispita ko je odgovoran, kao i da će pregovarati sa Izraelom i pokušati da problem reši na drugi način.

– Neko će svakako odgovarati, jer građani Srbije ne mogu da plaćaju iz svog džepa nešto za šta nisu krivi. Sadašnja Vlada je problem nasledila, i nije mogla ništa da uradi, kaže Homen.

Da li će i na koji način odgovarati Prvoslav Davinić, ministar odbrane SCG koji je potpisao ugovor s Izraelcima?

– Proces protiv Davinića traje, istraga je okončana, a o tome da li je bilo zloupotrebe položaja, odlučiće tužilaštvo. Ipak, ne mislim da je on jedini odgovoran.

Na čiju dušu onda ide ovaj “slučaj”?

– Da bi se jedan takav ugovor potpisao, odluku je morala da donese tadašnja Savezna vlada. A kad vlada donese zaključak, ne postoje pojedinačne krivične odgovornosti.

Znači li to da će država morati da plati milione jer ne zna ko je kriv?

– Slučaj će svakako morati da se ispita, kao i svi članovi tadašnje vlade.

U to vreme na čelu SCG je bio Svetozar Marović?

– Svi članovi tadašnje vlade su odgovorni, a Marović će u svakom slučaju da snosi odgovornost zbog njegove tadašnje funkcije predsednika SCG.

Stiče se utisak da se sadašnja vlada nije baš “pretrgla” oko rešavanja te afere?

– Nismo mogli ništa da uradimo, nasledili smo ogroman problem.

Znači, odštetu će ipak da plate građani Srbije?

– Neko će svakako odgovarati, i politički i krivično. Ne mogu građani da plaćaju iz džepa nešto za šta nisu krivi.

Ima li Vlada neki plan kako da reši ovu situaciju?

– Pregovaraćemo sa Izraelcima sve dok ne nađemo rešenje da nekako prevaziđemo problem.

Čak i da pregovori budu uspešni Srbija će morati da plati sudske troškove koji su 1,38 miliona dinara?

– Dok ne vidim zvanično, ne želim da komentarišem.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Satelit i Zavala na Giljotini

izvor: monitor.co.me, 4. jun 2010.

Tek što je oženio sina potpredsjednik Vlade Crne Gore za politički sistem, unutrašnju i spoljnu politiku pobrinuo se i za kćerku. Svetozar Marović je u Splendidu ljetos organizovao spektakularnu svadbu za Miloša Marovića a nekoliko mjeseci kasnije kćerku Milenu Marović je postavio za predsjednika Odbora direktora Akademije znanja u Budvi. Pitate se šta predstavlja firma pod tim nazivom? Akademija znanja je visokoškolska ustanova, sa predavanjima za buduće pravnike i pomorce, čiji je osnivač Skupština opštine Budva. U izgradnju objekta od 8.500 kvadrata uloženo je oko 10 miliona eura. Rješenje o postavljanju Milene je izglasano odlukom budvanskih odbornika 29. decembra prošle godine. Tata Svetozar je, nekoliko mjeseci kasnije, otvorio Nacionalnu konferenciju o korupciji u visokom obrazovanju pod nazivom Da samo znanje donosi zvanje.

To nije usamljeni, dijalektički raskorak teorije i prakse Marovića, diplomiranog pravnika, koji u svojoj biografiji piše da je „po vokaciji filozof”. Ponovio je nedavno da ne razmišlja o napuštanju politike ni nakon eventualne demisije Mila Đukanovića.

U praskozorje promjena koje se nagovještavaju Đukanovićevim (ne)odlaskom, Marović nastoji da izgradi imidž reformatora. Upućeni izvori kažu da je zimus u razgovoru sa američkim ambasadorom Roderikom Murom oštro kritikovao ekstenzivnu korupciju i linkove djelova vlasti sa organizovanim kriminalom.

Nedavno se Marović, ne samo javno, usprotivio drakonskim sudskim kaznama protiv slobodnih medija, već se pohvalio kako je „sa prijateljima iz SAD” radio na formiranju Zajedničkog istražnog tima (ZIT). Šefovi Državnog tužilaštva, Uprave policije, Poreske uprave, Uprave za sprječavanje pranja novca i finansiranje terorizma i Uprave carina potpisali su 19. februara – u jeku „kokainske afere” – sporazum o formiranju ZIT-a, koji nije definisan bilo kakvim posebnim pravnim aktom, niti je dosad napravio neki konkretni učinak. Marović tvrdi kako on radi na tom novom zakonskom rješenju, a „cilj nam je da se niko ne može osjećati sigurno ako uzme novac da bi radio nešto mimo zakona”.

Razvio je Marović živu aktivnost u reformi pravnog sistema radi smanjenja broja propisa, procedura i uloge administracije. Akcija je nazvana Giljotina. Iako se Marović eksponira kao njen promoter, zapravo je na čelu Savjeta za regulatornu reformu i unaprjeđenje poslovnog ambijenta dr Igor Lukšić, ministar finanasija i potpredsjednik Vlade za međunarodnu ekonomsku saradnju, strukturne reforme i unapređenje poslovnog ambijenta.

Objasnio je Marović da „administracija uvijek želi da ima više propisa jer onda misli da je važnija”. Do ovakvog zaključka došao je nakon četvrt vijeka rada u državnoj službi. Sada je akter sukoba sa propisima u najmanje dva slučaja.

Marović bi mogao biti svjedok ili optuženi u Srbiji, nakon što tamošnje tužilaštvo ocijeni njegovu ulogu u aferi Satelit. Vlada Srbije je skinula oznaku „državna tajna” sa dosijea koji sadrže dokumente o aferi koja će susjednu državu, odlukom arbitražnog Visokog suda pravde Velike Britanije, koštati tačno 37.105.012 eura ukoliko se u međuvremenu ne postigne dogovor sa izraelskom kompanijom Imidžset internešenal.

Iz sudskih spisa arbitraže u Londonu doznaje se da do sklapanja ugovora o iznamljivanju satelita tipa Eros A i Eros B za nadgledanje Kosova nije došlo naprečac. Zastupnik Imidžesta na londonskoj arbitraži Marovića pominje u događaju od 22. novembra 2004, kada je predstavnik izraelske kompanije Noam Jarfi „bio pozvan” da prisustvuje sastanku. Jarfir je razgovarao sa Marovićem i ministrom odbrane SCG Prvoslavom Davinićem (sada optužen) u Parizu, prethodno je „obaviješten da je Pariz podesno mjesto za sastanak zbog predsjednikovih čestih posjeta Parizu radi primanja medicinskog tretmana”.

Marović nikada nije negirao prisustvo potpisivanju ugovora sa Imidžsetom u Parizu 4. juna 2005, ali je, ispostaviće se uzaludno, osporavao njegovu pravosnažnost. Predsjednik Srbije Boris Tadić je nedavno izjavio kako je „za potpisivanje ugovora odgovoran Savjet ministara”, na čijem je čelu bio Marović.

Dva dana nakon ugovora u Parizu, Marović je potpisao u Beogradu dokument u kojem stoji: „Usvaja se Informacija o nacrtu ugovora za korišćenje satelita zakupom sa kompanijom Imidžset”.

Još jedan pravosudni slučaj potkopava kredibilitet Marovića. Navodno je 13. marta 2008. Marović „u ime Vlade Crne Gore” (iako tada nije bio njen član), potpisao strateški dokument sa ruskom Miraks grupom o gradnji na rtu Zavala. Iz MANS-a su ga kasnije krivično prijavili sa tvrdnjama da je: koristeći svoj društveni položaj i politički i drugi uticaj u upravi SO Budva, posredovao da se ne izvrši službena radnja, odnosno, omogućio je nezakonitu izgradanju objekta na zemljištu u vlasništvu kompanije Zavla invest, čiji je osnivač komapnija Moninvest, koja je bila u njegovom suvlasništvu i da se nezakonito sagrađeni objekti kasnije naknadno uklope u plansku dokumentaciju. Tužilaštvo se još nije izjasnilo da li će protiv Marovića biti podignuta optužnica.

Ništa manje kompromitujući nijesu ni drugi primjeri uloge Marovića u „stvaranju ambijenta” za biznis. Juna 2003, kao predsjednik SCG, formirao je Ekonomski savjet „koji će predsjedniku pomagati u oblasti ekonomskih i privrednih aktivnosti”.

U Marovićevom „trustu mozgova” su bili i srpski poslovni ljudi, sada u bjekstvu – Bogoljub Karić i nekadašnji direktor C-marketa Slobodan Radulović, ili oni čija se imena po štampi povlače u niz afera: Vojin Đorđević iz Si and Si grupe ili Ljubomir Šiptar Mihajlović, onomad direktor Komercijalne banke.

I prije dužnosti u Beogradu, Marović je navodno bio dio koruptivne hobotnice. Tako tvrdi njegov kum Momir Bulatović, u memoarima Pravila ćutanja (2004). Bulatović piše da je sredinom 1990-ih dobio dokumente da je Marović od „izvjesnog Ćupića, biznismena iz Budve” dobijao 40.000 maraka po šleperu cigareta.„Pozvao sam Marovića i pokazao mu dokumenta”, piše Bulatović. „Pogledao ih je krajnje ležerno i bez imalo zbunjenosti. Je li ovo istina?, pitao sam. Jeste, mirno je uzvratio. A zašto? Pa, zato što to ovdje rade svi koji mogu”.

Smisao za cinizam Budvanin je oduvijek imao, ali i instinkt da „okrene novu stranicu”. Iako je bio dio „stare vlasti” priključio se AB revoluciji i 1989. dao važan doprinos 10. vanrednom kongresu SKCG, kao jedan od pisaca dokumenta SK Crne Gore i nova razvojna filozofija, potom i autor floskule Rat za mir.

Srećko Kestner je 2001. ispričao Nacionalu da je Stanko Subotić Maroviću plaćao 100.000 maraka „da bude miran i da se ne miješa u posao šverca duvana”, da mu je zbog toga kupio i stan u Parizu. Marović je odgovorio da bi odmah podnio ostavku da je to istina. Nadavno je, na temu korupcije, primijetio: „Sumnja nije dokaz. Dokažimo i onda nećemo sumnjati”.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Oni da plate satelit

izvor: blic.rs, 16. maj 2010.


Ako ima pravde, trošak od 45 miliona evra u aferi „satelit“ trebalo bi da plate Boris Tadić, Svetozar Marović, Filip Vujanović i Prvoslav Davinić. Davinić zato što je potpisao štetan ugovor, a ostala trojica zato što ga nisu zaustavili iako su kao članovi tadašnjeg Vrhovnog saveta odbrane SCG bili upoznati sa detaljima o zakupu izraelskog satelita.

Davinić je u Parizu potpisao ugovor po kojem je firmi sa Devičanskih ostrva, kao ministar odbrane, dao ovlašćenja da u ime državne zajednice zaključi posao sa Izraelcima. Kako saznajemo, Davinić je za parafiranje ugovora posedovao i odobrenje Saveta ministara tadašnje države, što nedvosmisleno pokazuje da po izbijanju afere niko od odgovornih nije mogao biti iznenađen.

– Svi su bili upoznati sa dešavanjima. Posao su inicirali Crnogorci, a nije im trebalo mnogo da se dogovore sa Tadićem i Davinićem. Tadašnji srpski premijer Vojislav Koštunica nije hteo da se meša jer je računao na Marovića po pitanju opstanka državne zajednice. Da bi iznajmljivanje satelita išlo što lakše stvorena je atmosfera da to od nas NATO zahteva – kaže izvor „Blica nedelje“, koji je želeo da ostane anoniman, a u periodu afere „satelit“ obavljao je visoku državnu funkciju.

Indikativno je da je u višemilionski posao bila uključena firma sa Devičanskih ostrva – „Carmina creek corporation“. Vlasnik ove firme bio je izvesni Džefri Štajner, koji je preminuo pre tri godine. Štajner je, po svedočenju Davinića, bio dobar Marovićev prijatelj, koji je imao razvijene veze sa NATO administracijom. Navodno je upravo iz toga i proistekao izgovor članova VSO da je posao oko nabavke satelita zapravo direktiva NATO.

„Blic nedelje“ nije uspeo da pronađe ni jednu jedinu referencu koja bi ovo preduzeće preporučila za posredovanje u ovom poslu, a zvanično objašnjenje koje se tiče poveravanja posla ovoj of-šor kompaniji nikada nije dato. Postavili smo ga i akterima afere, ali je ono do zaključenja broja ostalo bez odgovora.

Naš sagovornik navodi i da su o svim detaljima koji su se pojavljivali nakon izbijanja afere, redovno bili obaveštavani predsednik Tadić, premijer Koštunica, Vlada Srbije, ali i javni pravobranilac Milan Marković. Potvrđuje i da je satelit bio preplaćen. Mile Isakov, bivši ambasador u Izraelu, tvrdi da je zakup satelita trebalo da košta oko 20 miliona evra, a da je ostali iznos naduvan i verovatno je trebao da pripadne nekome. Jedino se ne zna da li jednoj osobi ili je plen trebalo da podeli više njih.

Nakon izbijanja afere i podnošenja tužbe, sve poslove oko eventualnog dogovora sa Izraelcima preuzelo je Ministarstvo finansija, dok je za pravna pitanja bio zadužen pravobranilac Milan Marković. Naš list je već pisao da se čitava ujdurma mogla preduprediti ili istragom protiv Davinića ili nagodbom sa Izraelcima. Međutim, ništa od toga nije učinjeno, što otvara sumnju u scenario nadležnih da je odgovornost samo Davinićeva.

S tim se slaže i Miodrag Isakov, koji još tvrdi da smo čitav slučaj mogli da rešimo nagodbom, koja je bila otvorena i neposredno nakon što je presuda bila doneta.

– Nije mi jasno zašto ništa nije urađeno. Još krajem 2008. pisao sam Cvetkoviću i Tadiću. Naveo sam da je spor okončan, da se očekuje presuda, da postoje velike šanse da ćemo izgubiti, a da Izraelci hoće nagodbu. Nakon što sam predložio da neko sedne i razgovaramo, stigla mi je poruka da se ne mešam, jer su to vojne stvari koje radi vojni ataše. Kada sam pitao atašea o čemu je reč, odgovorio mi je da je dobio naređenje da se ne meša jer je to državna stvar. Ljudi u „Imidžsetu“ su i neposredno nakon presude, rekli da ponuda i dalje stoji. To sam, uprkos opomeni, ponovo preneo jer sam smatrao da je to moja dužnost – kaže Isakov.

On je za naš list već naveo da nagodba znači da nema viška od 20 miliona evra i da je pušteno da se sudski spor izgubi kako bi ista suma bila isplaćena, samo na drugi način. On tvrdi i da je smenjen sa mesta ambasadora deset dana nakon što je poslao poslednje pismo Tadiću i Cvetkoviću, u kojem je zahtevao ozbiljnu istragu o slučaju. Kako tvrdi, nakon povratka u Srbiju nisu ga primili ni predsednik ni premijer, iako običaj to nalaže. Povrh svega, objašnjenje za opoziv nikada nije dobio.

Čini se da će se i ova afera završiti samo na novinskim stupcima. U državnim krugovima bliskim slučaju „satelit“ veruju da Davinić nikada neće biti osuđen. Smatra se da zna previše o brojnim malverzacijama koje su prethodile aferama „pancir“ i „satelit“, te da ne sme biti stavljen u situaciju u kojoj bi mogao da kaže sve što zna. Osim Davinića, niko od aktera ove afere nikada nije pozvan na odgovornost.

Slučaj „satelit“ je pod oznakom državne tajne još iz vremena SCG. Ovu oznaku nose rezultati istrage sprovedene u Ministarstvu odbrane, ali i ugovor koji je potpisan u Parizu. Skidanjem oznake tajnosti mnoge stvari bi bile jasnije, međutim, takvu inicijativu još niko nije pokazao. Razlog može biti što bi rezultati inkriminisali mnoge, a oznaku može skinuti predsednik Tadić, Vlada Srbije ili Skupština Republike Srbije.

Zvaničnici ćute

O čitavoj situaciji ne izjašnjavaju se Boris Tadić, Svetozar Marović, Filip Vujanović i Prvoslav Davinić. Od predsednika Republike Srbije do zaključenja broja nismo dobili nikakav odgovor. U kancelariji Aleksandar Ćurčića, Davinićevog advokata nam je rečeno da je Ćurčić na putu. U kabinetu Svetozara Marovića niko se nije javljao na naše pozive.

Advertisements

Comments

  1. Izgleda da je prosto resenje ove afere – mnogi strucnjaci kazu (a vidi se i iz navoda vecine tekstova na ovu temu) da je potrebno da drzava ugovor proglasi korupcionaskim i cijela prica pada u vodu (ko je tjerao izraelce da rade sa nepouzdanim i korumpiranim osobama). Problem sa ovim resenjem (makar zasad u CG) jeste sto, ako se ugovor proglasi korupcionaskim, da bi se to i dokazalo, neko mora da odgovara za tu korupciju – u ovom slucaju, g. Svetozar Marovic.

    Osim javniservis.me i ranije DNMN, nijedan drugi medij u CG nije uspio (za razliku od Srbije) da makar i malo potkaci ovu temu.

    Prije par mjeseci, omaklo se nekome na dnevniku RTCG-a da kaze (povodom posjete g. Mila Djukanovica Izraelu, a vezano za cuveni autoput) kako ce on tamo razgovarati o, citiram: “…napretku demokratije u Crnoj Gori, mogucnoscu izrade auto-puta i NASLIJEDJENIM DUGOVIMA.” Mozda ovo zadnje daje odgovor na bjesomucno ponavljano pitanje g. Branka Radulovica zasto auto-put koja treba da kosta 12 miliona kosta Crnu Goru 22 miliona eura (ne zamjerite ako sam promasio u milion gore-dolje, to je ionako za redove velicina u CG bijedna suma)?

    Svakako, kako je RTCG oduvjek slijepo vjerovala vrhuski DPS-a, nije se novinar potrudio da malo podrobnije obradi nijednu od tri navedene teme razgovora (RTCG i mi prosto znamo da ce g. Djukanovic uvijek donijeti nabolje resenje crnogorcima, te ga se ne treba zamarati potpitanjima) i time je stvar zavrsena sto se tice javnosti.

    Zbog svega navedenog, predlozio bih rukovodstvu javniservis.me da u duhu lokalnih i regionalnih tendencija (citaj: Sanader) temu Marovic vs Setelit smjesti trajno u vidu stikera u jednom od gornjih uglova stranice i zadrzi je tamo do konacnog postenog sudjenja prvoj glavi Opstine Budva.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.