“Crna sveska” Danče Šuturkova trese Caneta Subotića…

Cane je lagao bez ikakvog srama. Doslovce je rekao: “Evo, slučajno sam došao u posed dokumenta, originalne crne knjige Danča Šuturkova, u kojem imaju tačno beleške ko je od 1995. do 1998. godine kupovao cigarete u „Makedoniji tabak“, koje su to firme iz Srbije.“ Subotić uopšte nije slučajno došao u posed dokumenta kojim je mahao pred kamerom i „crnom sveskom“. Taj dokument (zahvalnica Danče Šuturkova za srpski pasoš Mihalju Kertesu!) i „crnu svesku“ je dobio NAMERNO od mene, Zorana Božinovskog, u sredu 02. Septembra 2009. godine, oko 19 i 30 h., u vili „Montenegro“ na Svetom Stefanu.

izvor: burevesnik.info, piše: Zoran Božinovski

Intervju Stanka Subotića Caneta za skopsku “Publiku” (subotnji dodatak dnevnog lista “Dnevnik”), pod naslovom “Sveska Šuturkova trese Skoplje i Beograd”, udavio je u laž i besmisao još jedno veliko novinarsko ime. Nastradao je autor Zoran Dimitrovski, autor švicarskog “putopisa”. Dimitrovski je drugo znamenito novinarsko pero, nakon televizijske zvezde Jugoslava Ćosića, urednika i voditelja gledane nedeljne talk show emisije “Izmedju redova” TV B92.
I Dimitrovski i Ćosić su išli na noge Subotiću u Ženevu. U oba navrata su intervjui naručeni i tempirani. Onaj Ćosićev od Vladimira Bebe Popovića, ovaj prošlonedeljni od Srdjana Kerima. Ni Ćosić ni Dimitrovski nisu znali ni prije ni posle intervjua u Ženevi, da ekskluzivno pokazivanje pred tv kamere B92 i objektiv fotoaparata “Publike”, čuvene “crne sveske” pokojnog duvansog kralja švercovanih cigareta Danče Šuturkova, sa njenom interpretacijom nespretnog Subotića, može da im donese javnu blamažu.
Stanko Subotić Cane niti Ćosiću niti Dimitrovskom nije objasnio način na koji je došao u posed te “crne sveske”. Naprotiv, pošto je taj deo priče malo neprijatan po njega, njima dvojici je prećutao istinu. Dimitrovskom čak ništa nije ni objasnio šta piše unutra, osim što mu je dao da “crnu svesku” uslika. A Ćosića i javnost je lagao pred tv auditorijumom.
U drugom delu gostovanja Subotića kod Ćosića, 19. Decembra 2010. (bile su dve emisije!), pokazavši javno “crnu svesku” za prvi put u javnosti, Cane je lagao bez ikakvog srama. Doslovce je rekao: “Evo, slučajno sam došao u posed dokumenta, originalne crne knjige Danča Šuturkova, u kojem imaju tačno beleške ko je od 1995. do 1998. godine kupovao cigarete u „Makedoniji tabak“, koje su to firme iz Srbije.“ Subotić uopšte nije slučajno došao u posed dokumenta kojim je mahao pred kamerom i „crnom sveskom“. Taj dokument (zahvalnica Danče Šuturkova za srpski pasoš Mihalju Kertesu!) i „crnu svesku“ je dobio NAMERNO od mene, Zorana Božinovskog, u sredu 02. Septembra 2009. godine, oko 19 i 30 h., u vili „Montenegro“ na Svetom Stefanu. U prisustvu Vladimira Bebe Popovića i Ljubiše Mijatovića, izaslanika Mile Djukanovića. „Crna sveska“ i ostala propratna dokumentacija je stigla pošiljkom koju je avionom „Montenegro airlines“ iz Beograda poslao Goran Savić, službenik u crnogorskoj ambasadi. No, krenimo redom. Kako je bilo?

Hronologija

Saznavši da imam bogatu arhivu, a i da bih hteo da javno prezentiram ono što posedujem a vezano je za šverc cigareta unazad mnogo godina, Subotićevi ljudi su me preko crnogorske linije pronašli u Beogradu. U julu 2009. intenzivno sam se družio sa Miroslavom Popovićem, sinom pokojnog generala Jove Popovića. Za prvi put smo oko moje arhive, koju sam doneo u njegov stan na „Banjičkom vencu“, pričali 23. jula uveče. Arhivu sam ostavio kod njega, a za sedam dana, u petak 31. jula uveče su kod njega došli trojica momaka iz Crne Gore. Bili su prethodnica službeniku crnogorske ambasade Goranu Saviću koji je došao sat kasnije. Bilo je prisutno još tri svedoka ovom skupu. Savić je u ime njegovih poslodavaca pogledao moju kompletnu dokumentaciju. Za oko mu je odmah najviše zapala „crna sveska“. Oduševljen, predložio mi je da još sutra nas dvojica letimo za Crnu Goru da bi to bilo pogledano i ocenjeno. Što sam odmah odbio. Rečeno mu je da pristajem da idem u Crnu Goru, onda kada njegovi šefovi budu tamo, pa sam spreman njima pokazati i objasniti. Ako priča pije vodu, da onda dalje razgovaramo i da vidimo šta žele oni, šta želim ja. Koji su njihovi pogledi na sve to, koji su moji?

Nisu se javljali sve do mog polaska za Sarajevo, u petak 14. avgusta. Dok sam putovao javio se prvo Goran Savić, najavio mi da će me zvati Ljubiša, da budem spreman otići iz Sarajeva za Podgoricu. Tako je i bilo. Ljubiša Mijatović je nazvao i dogovorili smo susret za dva dana u Crnoj Gori. Iz Sarajeva sam otputovao rano prepodne. U Podgorici na autobuskoj stanici je po mene došao čovek iz MUP-a, službenim kolima me za tili čas prebacio do Budve. Tada sam prvi put upoznao Ljubišu Mijatovića. Popili smo kafu, popričali jedan sat, pozvao je jednog penzionisanog inspektora krim policije koji ima iskustva sa suzbijanjem šverca cigareta. Čovek je popričao sa mnom, pogledao je dokumentaciju koju sam nosio sa sobom i Ljubiši potvrdio da je to to i da sam pravi čovek za njih. Onda se Ljubiša sklonio, s nekim popričao, vrato se za sto i rekao mi da mogu da ostanem da prespavam ili da putujem isto veče za Beograd, da će me nazvati kad dodje vreme za susret sa šefovima. 16. avgusta uveče sam napustio Budvu i Crnu Goru. Vratio sam se u Beograd.

Javili su se da dodjem opet tek za desetak dana. U Podgorici sam bio u rano jutro 27. avgusta. Niko me nije dočekao, zvao sam Ljubišu nije odgovarao na pozive. Onda sam shvatio da sam u Crnoj Gori gde niko ne otvara telefon dok se ne probudi prirodnim putem, pa sam otišao do centra i uzeo sobu u malom hotelu „Bojatours“. Ionako je bio dogovor da će mi svi putni i ostali troškovi biti plaćeni. Ljubiša Mijatović se javio tek popodne i objasnio mi je da onaj s kojim treba da se sretnem nije u Crnoj Gori, da treba da sedim i čekam u hotelu. Nakon četiri dosadna dana čekanja i bezvezne šetnje vrelom Podgoricom, u nedelju 30. avgusta, dobio sam „prekomandu“ u Budvu i instrukciju: „Kupaj se i čekaj dalje…“Odseo sam u hotelu „Fontana“. Letovao sam ni kriv ni dužan. Posle dva dana, u ponedeljak 1. septembra, Ljubiša me nazvao da se spremim, da dolazi po mene, idemo na sastanak. Mislio sam da idemo kod Mile Djukanovića. Za mene je bilo prvorazredno iznenadjenje kada smo otišli u vili „Montenegro“ Stanka Subotića Caneta. Čekali smo ga desetak minuta, došao je nasmejan i srdačan. Upoznajemo se uz jak stisak ruke. Pričamo nas trojica. Pošto ne nosim dokumentaciju, jer je ostala kod Miroslava Miška Popovića u Beogradu, pričamo opšto, u globali o celoj priči. Uglavnom je to priča o tome ko kako gleda na stvari. Ko šta očekuje. Ostalo mi je duboko u sećanju da je Subotić u jednom trenutku otkrio da mu je u vili gost Robert Matijević, eks zaposlenik hrvatske carine, pa me pitao: „Da li je problem da sutra svi zajedno imamo sastanak, da i Robert bude tu!?“ Odgovorio sam da mi ne smeta, da o čoveku znam samo iz medija i ništa više. Vraćam se u hotelu gde boravim, sredjujući utiske svega što se desilo do tog trenutka i preokreta koji sam doživeo. Stalno sam na telefonskoj vezi sa Miškom Popovićem. Imam njegovu snažnu podršku.

Sutradan u podne novi sastanak, novo iznenadjenje, ovoga puta neprijatno. Robert Matijević ne dolazi na tom sastanku, ne pitam gde je. Njihov i njegov problem. Neprijatno iznenadjenje je dolazak i uključivanje u priču Vladimira Bebe Popovića. Počinjemo sastanak nas četvorica. Stanko Subotić i Ljubiša ćute, ja takodje, jer Beba Popović priča 300 na sat, ko navijen. Kao da ima kokainsko ludilo. Ko neka histerična žena. Nije bilo šanse da iko od nas trojice dodje do reči da nešto kaže. U jednom trenutku Beba Popović završava svoj monolog i postavlja mi pitanje: „Gde je dokumentacija?“Odgovaram da je kod Miroslava Miška Popovića u stanu, da me on poslao u PRIJATELJSKU posetu kod Ljubiše i njegovog šefa Djukanovića, da se njemu trebaju javiti i dogovoriti kako i na koji način idemo dalje i kako da se dokumentacija dopremi na Sveti Stefan. Objasnio sam i da je nisam poneo jer niti sam znao gde idem, s kim se sastajem, niko mi ništa ne govori, ne najavljuje, sve neka mistika. Onda sam od Bebe Popovića dobio savet da se odmah sklonim od Miška Popovića, da je to pokvaren čovek, da njega zaboravim, da oni meni žele dobro, da mogu izvanredno dobro da prodjem ukoliko saradjujem, jer će oni preuzeti brigu nadalje o meni. Samo eto, da “otkačim” Miška Popovića. Razlog mi nije rekao, ali sam video na njegovom licu da ima kompleks od generalovog sina…

Gledao sam Bebu i slušao, očima i ušima nisam verovao kakva je to gluperda i gnjida u ljudskom obliku ispred mene. Onda sam tražio time-out i priču s Ljubišom nasamo, kao i vreme da se javimo u Beograd da telefonski ubedim Miška Popovića da pošalje dokumentaciju avionom. Ljubiši sam nasamo objasnio, a to sam mu više puta i kasnije, narednih dana ponavljao, da ja nisam došao u Crnu Goru da razgovaram sa Srbima, već sa njima. Nisam došao da razgovaram sa Bebom, histeričnim ludakom koji ne uvlači jezik u glavu. Mijatović koji je bio superkorektan od samog početka do samog kraja ove priče sa nesretnim krajem, a korektan je i dan danas, me je zamolio da ne zamerim budali na glupiranje, da je njihov cilj daleko viši, da žele svetu dokazati istinu o švercu, da nisu krivi koliko im je natovareno i ubedio me da zovem Miška Popovića i zamolim ga da mi pošalje moju arhivu. Tako je i bilo, nazvao sam Miška koji je glasno negodovao, ali je na kraju popustio. Hitno je angažovan ponovo Goran Savić, otišao je do Miška Popovića preuzeo dokumentaciju, spakovao u pošiljku i ista je avionom „Montengegro airlines“ doputovala isto veče u Crnu Goru. Dok smo čekali da pošiljka “doleti”, mene je vozač vratio u hotel „Fontana“ da smirim svoj bes.

U tih nekoliko sati sam rešio da mi Beba Popović neće komandovati nadalje. Samo da stigne arhiva i „crna sveska“ s njom, da im predam, da vidim uživo koliko im je stalo. Oko 19 i 30 h. smo se opet okupili u vili „Montengro“ kod Caneta Subotića. Vila je bila puna gostiju, pa smo morali da idemo u njegov apartman. Ja, Subotić, Beba Popović i Ljubiša Mijatović. Nikada neću zaboraviti trenutak kada je neko od osoblja doneo u apartman avio pošiljku iz Beograda. Raspakovao sam je, izvadio „crnu svesku“ i dao Canetu da je razgleda. Pet-šest minuta je listao, stranu po stranu. Konstatirao je na kraju da nema imena njegove firme, osim u samo jednoj koloni. Počeo je da skače do plafona od radosti. Kao da je osvojio trofej Lige Šampiona! Onda su on i Popović razgledali ostale papire, zapalo im je za oko pismo zahvalnica Danče Šuturkova na dobijeni srpski pasoš, Mihalju Kertesu. U pismu se pominje Slobodan Milošević i Canetu omraženi Marko Milošević. Ja i Ljubiša posmatramo sa strane i čudimo se budalama. Ponašali su se kao da je kraj priče a ne sam početak. Ubrzo se rastajemo, Beba najavljuje da će u vilu kasnije doći Milo Djukanović, da proslave svesku i ostale papire. Ja se vraćam u h. „Fontana“. Nisam pozvan na žurku sa Šefom. Polako mi postaje jasna ta plitka i providna igra Caneta i Bebe, ali rekoh sebi: “Hajde da odigramo igru do kraja, klenovi su progutali „otrovnu udicu“, ovo će jednog dana biti ekskluzivna storija!” Zakazujemo sledeći radni sastanak za sutradan u 9 h. Dolazimo ja i Ljubiša, čekamo dugo, nikoga nema. Subotić spava. Oko 10 h dolazi na doručak pospani Beba Popović. Naručuje sebi doručak, jede halapljivo i priča, priča, priča, priča. Mi ga gledamo i opet se čudimo budali. „Bili smo tu do ranog jutra, slavili smo, Šef je oduševljen, sve sam mu ja objasnio. Kako će ići, kako sam zamislio celu organizaciju, koga sve treba da zovemo!!!??? Ej Ljubiša, danas Milo ima zajebanu press konferenciju. Pričali smo o tome, rekao sam mu na šta da obrati pažnju…“ Melje Popović, priča punim ustima, ja ga gledam i ništa ga ne razumem. Ništa mi o nikakvoj organizaciji niti o bilo čemu ostalom nismo pričali. Shvatam da on misli da sam ja neka skitnica, slučajno zalutala tu u vili Stanka Subotića, da on tek treba mene da uči, nauči i prevaspita. Pa će onda ta neka organizacija i da se desi. Onda je konačno završio s doručkom, nabrzinu progutao bananu i negde odlepršao. Dalje čekamo sa Ljubišom da se Cane Subotić probudi i da održimo sastanak. Na kraju Mijatoviću postane neprijatno što nas Subotić vuče za nos, pa smo se digli i otišli. Putem se Cane njemu javlja na mobilni, izvinjava se, slavili su do zore sa Šefom. Zakazuje sastanak uveče. Kasnije popodne otkazuje i taj sastanak. Šalje mi novac po Ljubiši da platim troškove i još novca da imam do sledećeg susreta. Isto veče odlazim iz Crne Gore, avionom za Beograd. Vraćam se nazad 19. Septembra. Tada imamo samo jedan susret, konačno konstruktivan i dogovorni. Stanko Subotić potencira svoju nevinost i montirane krivične prijave i istrage i tvrdi da ima uticaja na više medjunarodnih pravnih eksperata i eks tužioca, da dodju na Sveti Stefan, da im ja przentiram sve ovo što posedujem, a skupljao sam istražujući 15 godina unazad. Ako oni donesu konačni sud, zajedno sa Djukanovićem, Subotićem i Popovićem, da ono što ja imam za prikazati „pije vodu“, onda idemo da sve to mediumski prezentiramo Balkanu i Evropi. Dogovaramo se da ja spremim prezentaciju u vidu tv filma, da može da se prikaže u mini sali koju oni odrede. Ne dogovaramo se gde da tu prezentaciju pripremim, za kada da je pripremim, ko da mi pomogne, dali da je ja odradim sam i slično. Vraćam se nazad u Beograd i čekam da se Beba Popović javi. Shvatam da je nešto zabrljao, da je pobrkao lončiće. I čekam. Da vidim šta će biti.
Umesto njega se prvih dana oktobra preko Gorana Savića javlja Ljubiša Mijatović. Poručuje da se spakujem i hitno krenem za Crnu Goru. Savić me pronalazi u Beogradu, pijemo kafu blizu Kalemegdana, ubedjuje me da krenem, moli me, opirem se, ljut sam i razočaran. Dve nedelje se niko ne javlja, sada odjednom se od mene traži pakovanje i odlazak. Objašnjavam mu da je Subotić neozbiljan, da je Beba Popović sve isprevrnuo i da se ponaša diletantski. Da smo se ja i on kod Miška sreli još na kraj jula, a sada je sam početak oktobra, da je previše vremena izgubljeno i da je sve dalje uzalud. Goran inisistira da idem zbog Ljubiše i zbog Djukanovića koji je hitno tražio da se svi suočimo i da se vidi ko koči i gde škripi. Opet popuštam, radoznao ipak šta su sad Beba i Cane najnovije zamesili. Šta li su lagali Djukanoviću? Goran me vozi do kuće da se spakujem nabrzinu, čeka me, vraća nazad do autobuske stanice, trpa me u bus u 22 i 30 za Budvu. Drugarčina prava, kupuje mi sokove i novine. Ni kriv ni dužan ispravlja tudje greške, ali razumem ga. On samo voli svoju Crnu Goru.

Ujutru me u Budvi čeka Ljubiša, nabrzinu se presvlačim u hotelu „Fontana“ i žurimo u vilu „Montenegro“. Usput mi u kolima priča da je njegov šef Djukanović jako ljut na Subotića i Bebu Popovića. Da su upravo dan prije imali žustru raspravu, da ih je oboje pitao šta je s prezentacijom, da su nešto muljali i lagali i rekli mu da je gotova. A ustvari nije ništa ni počelo da se radi. Jer je Beba Popović sve pomešao. Stižemo na terasu vile „Montenegro“ desetak minuta posle odlaska Djukanovića i izričitog naredjenja njima da želi da se moja video prezentacija što hitnije spremi i održi. Kad smo stigli ja i Ljubiša, Cane i Beba su još imali kisele i zelene face. Šef je baš bio popizdio. To se čitalo s njihovih izraza lica. Onda se dogovaramo da se vratim u Beograd, da odradim sam sve, da sve to Beba Popović pregleda čim završim, kao i izvesna Ivana Jeremić koju meni Beba odredjuje kao nekog supervizora. Naglašava mi da nije loše da idem i u B92 kod Brankice Stanković, da zatražim pomoć i pozovem se na njega. Opet se budali čudim na naučno fantastičnim idejama. Pa da je taj materijal bio za Brankicu ne bih ja ni prvi put dolazio u Crnu Goru. A ne četvrti po redu. Brankica ne radi ovako male priče…

Ali, nema veze, dogovoreno je da se vratim i spremim to što imam. Beba ustaje i ide da se pakuje za odlazak za Austriju, a Cane žuri sprat niže na susret sa sinom Svetozara Marovića. Imaju pripreme za pregovore sa grčkim biznismenom Rastisom, da pokuša da mu proda vilu „Montenegro“. Tih dana podgorički „Dan“ piše o tome, objavljuje da ima sigurne izvore da je Subotić u Crnoj Gori. Policija i zvanični organi sve to oštro demantuju. Nije istina!, kažu organi Crne Gore. Ustvari, istina je ono što piše “Dan”. Ja sam svedok da je Subotić bio tih dana na Svetom Stefanu. Da „Dan“ piše čistu istinu. Razmišljam tada o tome koliko je siromah i koliko je jadan Stanko Subotić. Ima više stotina miliona eura imovine, ima ko zna koliko velelepnih nekretnina, poput vile „Montenegro“, a zbog medjunarodne poternice u svoj posed dolazi privatnim avionom noću na aerodrom „Tivat“, pa se krije u džip sa zatamnjenim staklima do glisera, kojim uplovljava u podnožje vile „Montenegro“. Ko mali miš, plovi pacovskim kanalima da dodje do svoje kuće u kojoj se opet krije da ga neko ne vidi i ne dojavi medijima…

No, da se vratim hronologiji. Idem nazad u Beograd, ali preko Sarajeva. Sa Bebom razmenjujemo mail adrese. Počinje naša prepiska koju čuvam. Obraća mi se 7. oktobra da je prošlo nedelju dana, da pita dali radim prezentaciju. Odgovaram da radim, da je sve u redu. Ali još mu ne javljam da nemam nameru niti njemu niti njegovoj prijateljici Ivani Jeremić, slati mailom ono što uradim. Kada završim, pozvaću ga u Beograd da vidi što sam spremio, pa neka zakazuje prezentaciju. Do kraja naše komunikacije 29. oktobra, do kada smo razmenili seriju oštrih mail poruka, Beba Popović gubi živce i insistira da mu sve pošaljem na mail. Ne želi doći u Beograd da uživo pogleda. U jednom trenutku skroz gubi živce pa mi piše mail poruku u kojoj devet puta Subotića i Djukanovića naziva NARUČIOCI POSLA. E tada ja pišem mail Ljubiši Mijatoviću sa jednim jedinim pitanjem: Od kada to oni NARUČUJU POSAO!? Pa išao sam četiri puta u Crnu Goru i nikada niko nije spomenuo posao, biznis, novac, naručivanje. Beba Popović je postao menadžer,NARUČIOCI POSLA preko njega od mene naručuju posao, a ja o tome pojma nisam imao. Da sam to znao, poslao bi im (pro)fakturu pa bi radili posao. Suština je bila da sam ja u Crnu Goru išao u prijateljsku misiju, poslat od Miška Popovića koji je po ocu Crnogorac, sa ciljem da se nešto zajednički uradi, da svako nadje svoj interes. Moj je lični interes bio da svetu kažem i pokažem istinu. Beba Popović se na svakom susretu hvalio da su B92, Jugoslav Ćosić i Brankica Stanković njemu na raspolaganju, da su http://www.e-novine.com njihove, da ih on uredjuje, da će koliko sutra biti moje vlasništvo. Što je nebuloza. Istina je da sam predložio da okupe sve bitnije medije i novinare, da i njima prezentiram ono što imam. Pa neka svako preuzme na sebe onaj profesionalni deo, tačnije kako će svojoj publici ili čitaocima interpretirati stvari. Istina je i da finansiraju E- Novine i to niko ne skriva, ni oni ni urednici Luković i Jelić. Tek, naša se mail prepiska nalazi u prilogu, ispod ovog teksta pa se sami uverite kako je tekla i kakva je bila suština naših susreta. Saradnju smo završili 29. oktobra. Tačnije, Miško Popović je odlučio da prekinemo svaku dalju saradnju sa Bebom Popovićem. Ljubiši Mijatoviću sam se tada javio i rekao mu da prenese svom šefu Djukanoviću, da sam ja spreman da dodjem i održim prezentaciju. Na kraju su odlučili da ne bude ništa od toga. Ostala je tako uradjena u mom lap topu, a život krenuo dalje svojim tokom. Stigle su i nove brige i nedaće po njih. Jer je par meseci kasnije sva imovina Subotića u Crnoj Gori sudski bila blokirana, došla je potom na dnevni red i afera sa kokainom i poternicom po Darka Šarića i povezivanje Subotića, nakon čega se on definitivno skrasio u Ženevi odakle ne ide nigde zbog straha od hapšenja po poternici srpske policije.

„Crnu svesku“ i dokument Šuturkov-Kertes mi do danas nije vratio. Prošle godine sam, sredinom avgusta bio u Budvi, od Ljubiše Mijatovića sam više puta tražio da mi se sveska vrati. Ali nije mogao da pronadje Subotića. Slao sam i seriju sms poruka Subotiću na mobilni telefon u Švajcarskoj, „crnu svesku“ nije vratio. Malo je ako kažem da sam Ljubišu Mijatović zvao više od stotinu puta sa molbom da mi Subotić vrati svesku. Onda sam gledao nastup Subotića kod Jugoslava Ćosića. Prvi deo mi baš i nije bio interesantan, ali naredne nedelje, gledajući drugi deo, pogotovo poslednji deo emisije, kada Subotić javno vadi „crnu svesku“ i laže javno, umalo nisam pao sa stolice od iznenadjenja. U prvi mah sam mislio da mi se prividja, ali sam posle shvatio da je budala od Subotića konačno naseo i definitivno se izglupirao. Isto to nedeljno popodne, 19. decembar, sedam za kompjuter i Jugoslavu Ćosiću šaljem mail poruku. Molim ga da pozdravi Subotića i da ga zamoli da mi svesku vrati. Usput mu objašnjavam da je deo emisije u kome Cane pokazuje, priča o svesci i tumači sadržinu, jedna velika laž i prevara i da je on kao urednik i voditelj naseo. Ne odgovara mi Jugoslav nikada na taj mail.

Isto popodne pišem i Petru Lukoviću i Branislavu Jeliću, urednicima portala E-novine. Njih mailom upozoravam da se ne upuštaju u objavljivanje onoga što je Subotić pokazao kod Ćosića i tražim od njih da kontaktiraju s njim, da mu objasne da sam reagirao i da se javi ako misli da treba. Sutradan od Lukovića dobijam odgovor:Dragi Bozinovski, Cuo sam se sa g. Suboticem koji te moli da mi posaljes broj telefona kako bi te licno pozvao. Pozdrav, Petar Lukovic (prepisku čuvam!)

Poslao sam Lukoviću moj broj telefona, ali se Subotić nije javio. Onda sam opet pozvao Ljubišu Mijatovića i od njega tražio da pronadje Subotića koji se od mene krije već dve godine, da mu kaže da insistiram da mi se „crna sveska“ vrati, jer Subotić niti zna da je čita, niti da je protumači, da se dovoljno javno izglupirao i da je vreme da se povuče. Od tada, kraj 2010, do pre desetak dana, malo je ako kažem da sam Mijatovića zvao svaki treći dan sa insistiranjem da mi se vrati sveska. Onda sam prošle subote u dodatku skopskog lista „Dnevnik“, PUBLIKA, pročitao intervju novinara-nesretnika Zorana Dimitrovskog. Naslov „Sveska Šuturkova trese Skoplje i Beograd“. U samom intervjuu Subotić baš ništa konkretno i precizno o svesci ne kaže, jer i ne zna šta da kaže. Bombastični naslov, prazno intervju, sve same laži i konstrukcije. Jedino vredno je faksimili „crne sveske“ ali iz toga niti nešto vidi niti nešto čita. Shvatam istog trenutka da je autor intervjua Dimitrovski poslat u Ženevu nalogom Srdjana Kerima (vlasnik „Dnevnika“) i da mega intervjuom sa Subotićem u Ženevi ustvari zaradjuje glavnouredničku funkciju koju dobija na poklon dva dana kasnije, u ponedeljak. Isčitavanjem intervjua shvatam da Subotić ni Dimitrovskom nije rekao od koga je svesku dobio i pod kojim okolnostima. I shvatam da je Dimitrovski debelo izmanipulisan i kao i Jugoslav Ćosić, jednokratno upotrebljen od Subotića. Samo je makro bio neko drugi, za razliku od Bebe Popovića koji je kumovao Ćosićevom putu u Ženevu, Dimitrovskog je u istom gradu, da mu “kaput vidi put” poslao Srdjan Kerim. Inače poslovni partner Subotića i asistent u više prljavo odradjenih poslića.

Kako je „crna sveska“ došla do mene i šta ona predstavlja ustvari!?

„Svesku“ je, zajedno sa još DVE, u redakciji dnevnog lista „Vreme“ leta 2007., doneo tadašnji likvidator „Makedonije Tabak“, Jordan Ristovski Livada. Kako godinama pišem, a i za „Vreme“ sam pisao duvanske teme, urednik Sašo Damovski mi je dao sve tri sveske da ih proučim i ako ima elemenata za pisanje, da to objavimo pred javnost. Neko vreme su sveske bile kod mene kući, ali je Damovski zatražio da ih vratim u redakciju. Dve sam vratio, jednu zadržao. Tu svesku, koja faktički nema nikakvu vrednost, bukvalno sam uvalio Subotiću da bih video koliko se razume u duvanski biznis. Shvatio sam, a iz njegova dva javna medijska nastupa sada i duboko razumem svu njegovu drčnost i nespretnost da se javno brani sveskom koja ima muzejsku vrednost, a ustvari se s njom ništa ne dokazuje. Upisani su crni kontingenti švercovanih cigareta, od 1977.-2002. Caneta Subotića i njegove firme stvarno nema u toj svesci. Ima ga u ostale dve sveske. O tome gde su te dve sveske završile, gde se sada nalaze i šta se u njima čita, javno ćemo pričati kada za to dodje vreme. Cane je zaveden od Bebe Popovića, zaboravio da smo trebali baš temeljno sesti za sto gde bi se on suočio sa dva izveštaja makedonske i SCG kontrole letenja u kojima se precizno objašnjava da su za potrebe šverca cigareta firmi „Dulvich“ i „Dulvich Enterprise“ (vlasništvo Subotića), sa aerodroma Skoplje do aerodroma Podgorica u 1997 i 1998 godini, preletelo 68 do vrha natovarenih transportnih aviona tipa „Iljušin 76“. Te cigarete su bile klasični šverc, slao ih je iz „Makedonije Tabak“ Dančo Šuturkov za Stanka Subotića Caneta. Kontingenti imaju špeditersku dokumentaciju „Makošped“ špedicije. Nakon sletanja „Iljušina“ sa cigaretama na aerodrom u Podgorici, Subotić je plaćao u kešu. Poletao je helikopter MUP-a sa novcem. O tome najbolje svedoči njegov prijatelj Srećko Kestner. U iskazu novinaru Nacionala, Berislavu Jeliniću, on kaže: „Cigarete smo plaćali u kešu, nošeni su helikopterom MUP-a Crne Gore u Kreditnu Banku Skoplje.“ I to je cela krucijalna nepobitna istina. Kreditna banka Skoplje je osnovana od strane „Makedonije tabak“ i špedicije „Makošped“, služila je za prikupljanje novca od višedecenijskog šverca cigareta. Dan danas, daleko jača dokumentacija koja dokazuje ovo što pišem, stoji u arhivi špedicije „Makošped“ Skoplje. U toj arhivi se čita ko je sve radio cigarete poslednjih 40 godina, ko je švercovao, koliko je zaradio, gde su te pare? Canetova „crna sveska“ je samo jedan saobraćajni znak na putu do istine. Istine koja ga vodi na višegodišnju robiju. Ono za šta je optužen u Bariju i u Srbiji može da se dokaže pregledavanjem arhive “Makošpeda”. Mahanjem pred javnost “crnom sveskom”, Subotić upravo provocira tu istragu i suočenje sa njegovim ulešćem u švercu cigareta.

Želim na kraju reći. Ako medjunarodna zajednica i novoformirane balkanske države žele istinu, „centar sveta“ je arhiva špedicije „Makošped“. Naravno da postoji i rezervna pozicija, gde stoje kopije svega toga. Dančo Šuturkov je bio prepametan čovek. Stanko Subotić, Srećko Kestner, Vanja Bokan i Miki Pešić su kod Šuturkova bili kuriri za donošenje keša na blagajnu. Za razne NARUČIOCE POSLA. Nisu znali na početku ni nos obrisati. Šuturkov ih je učio ponašanju. Cane će se setiti, kada ovo čita, da je Šuturkov da bi od njega napravio pristojnog čoveka, naručivao SULKA košulje iz Amerike. Voleo je Subotića kao dobrog i poslušnog djaka. Onaj ko ne veruje u sve ovo, treba da pita tadašnjeg premijera Branka Crvenkovskog (u njegovoj eri je prošvercovano najviše cigareta!), živ je i eks generalni direktor „Makedonije Tabak“, Strašo Nelkovski, pa njegov zamenik Ljupčo Nastevski Supa, direktor avio kontrole letenja Goran Pavlovski, mason Ljubo Obočki, pa Ilija Kusakatski Iko, eks šef krim policije i suprug File Kusakatski, eks šefice akciznog skladišta cigareta „Makošpeda“, generalne direktorke ove špedicije Slobodanke Popovske Dade, itd., itd… Svi gore pobrojani mogu kao krunski svedoci u jednoj kvalitetnoj medjunarodnoj istrazi podsetiti Subotića i sve slične njemu koji danas izvrću istinu – KAKO JE USTVARI BILO!? Da je „Makedonija Tabak“ centar produkcije falsifikat brendova najpoznatijih cigareta i ujedno glavni organizator šverca koji je imao svoje krakove. Koji vodi ka Crnoj Gori, ali i ostalim zemljama u regionu. Dok se to osvešćenje ne desi, razni novinari, razni mediji, ovisno o interesu onoga ko „naručuje posao“, produžiće dugogodišnju seriju javnog glupiranja, zamagljivanja istine i blamiranja za sitan novac i poneko putovanje do Ženeve, gde prvo trče da uživo vide čuveni vodoskok usred Ženevskog jezera. Pa onda idu Canetu u pohode.

Šta reći na kraju, osim da smo došli u zadnju fazu raspada sistema „NARUČIOCA POSLA“ Stanka Caneta Subotića. Dva medijska autogola sa „crnom sveskom“ mu baš i nisu trebala…

Prilozi:

– Sva Izveštaja kontrole letenja o švercu cigareta, sa listingom avio i helikopterskim letovima Skoplje Podgorica i obratno

– Mail prepiska izmedju mene i Vladimira Bebe Popovića, predstavnika “NARUČILACA POSLA”

– Izvodi iz “crne sveske” tek da se može pročitati šta ustvari tamo piše?

  • 1Izvestaj_MKD_1.jpg
  • 2Izvestaj_SCG_1.jpg
  • 3avioiheliletovi1.jpg
  • 4avioiheliletovi_2.jpg
  • 5avioiheliletovi3.jpg
  • 6avioiheliletovi4.jpg
  • 7avioiheliletovi5.jpg
  • 8Prepiska_Bozinovski_Beba_1.jpg
  • 10Prepiska_Bozinovski_Beba_3.jpg
  • 11Prepiska_Bozinovski_Beba_4.jpg
  • D_Shuturkov_Kertes_Milosevic.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_Naslovna.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_1.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_2.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_3.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_4.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_5.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_6.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_7.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_8.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_9.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_10.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_11.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_12_bih.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_13_bih.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_14_bih.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_15_bih.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_16_cg.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_17_cg.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_18_cg.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_19_cg.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_20_cg.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_21_cg.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_22_cg.jpg
  • MakTabak_crno_knjigovodstvo_str_23_cg.jpg
  • Advertisements

    Comments

    1. ludilo!

    2. Crna sveska, o crna sudbino i kukavno mafijaštvo neugašeno, o kukavna sveska da je bog(slava mu i milost) ubije…

    3. Za sve je kriv Vojislav Koštunica!

    4. ova dimenzija balkanske ekonomske misli i crnogorske nezavisnosti ce tek da ispliva na povrsinu, a tada ce bit povracanja svakodnevnog.

    5. ovo da mijenjate demokratski? ovo?

    6. Neon !! Pa ovaj rukopis je poznat i idiotima . Ko ne kapira odakle krece opet ista prazna prica taj je ili beznadezno glup ili ide po apanazu kod Beka !! A mozda i oboje … Dosadni ste vise …..

      • Aih! Sad vidjeh ovaj komentar Katunjanine, kućo! Što se prije nisi predstavio, da ne mlatimo u prazno?
        “Ista prazna priča”, veliš? Ajde! Rekoh li ja, Za sve je kriv Vojislav Koštunica!
        Sad kad smo se upoznali, preskočićemo polemiku. Rekoh li ja da sam prepoznao duh Šukovića, Kusovca i Đuranovića u tvojim junačkim katunjanskim grudima! Namirišem vas sa kilometar ;)

        • Tvoji su se vozili brodovima rece jednom , pa je prikladnije da mi se umjesto “kuco” , obracas sa -kabino . A cudo si kako prepoznajes duhove . Rodila te majka Srpkinja . A kako tek namirises grudi . Cudo jedno . Tebe treba gajiti . Djubrivom naravno .

    7. A da … I Pero Lukovic je cuveni kriminalac , svercer cigareta , droge , oruzja ,

      • katunjanine, valjada si mislio na Mila kada si rekao; cuveni kriminalac, svercer cigareta, droge, oruzja i ono, kako se vec zvase sa onom Ukrajinkom, S.C.

        • Naravno da sam mislio na Petra Lukovica . Moj Ratko Knezevicu ili Medojevicu . Mada je to isto !!!

        • Sta bi ti dao si na mom mjestu sada katunjanine. Sjedim pored mora, uzivam u suncu i gledam mlade Norvezanke i Ruskinje kako se suncaju u toplesu, dok ti u svojoj nahiji cuvas ovce iz Konavala opljackane i pjevas: sto to cinis crni Milo,
          nije to Jami, to je ovca…

    8. Zajebao si se ! Imam kucu na moru. H.N . Savina . 45god . Tada u tom kraju nije bilo 10-tak kuca . Juce sam bio . Te vino , te orada .Ne gledam Norvezanke i Jami kao ti . Vise preferiram Madjarice . Makar jednu . Inace vino mi je stiglo iz Konavala . Od prijatelja …… Starog i pravog . Ja nijesam imao potrebe da idem i pljackam kao ti . Nije lijepo pljackati nikoga . Komsije posebno . No kako tebe i Neone u to ubijediti ?

      • Herceg Novi je Srpski grad u kojem sve Srbi i to zestoki. Kako ti izlazis sa njima na kraj? Da se mozda ne predstavljas kao Srbin?Da nijesi i ti bio u Srebrenici?Ne bi me cudilo, jer sve je vise takvih koji vise ne znaju ni ko su, ni sto su, ni ciji su. To je kod katunjana normalno, zar ne?

    9. Osnovao ga je Herceg Stjepan . Cisto srpsko ime . A bio je i mletacki i turski i srpski i italijanski i ….. na kraju crnogorski . Tamo gdje treba . Prije 20-tak godina bio je vecinski crnogorski . A onda dodju izbjeglice , kukajuci da su ugrozeni , pa ih mi Crnogorci primimo , zastitimo , spasimo im dupe i damo nasa dokumenta . Iiiii . Naravno zajebemo se ( ne prvi put ) ! Sad su zajebali i domicilno srpsko ( bokesko ) stanovnistvo . Sve im uzeli , sva mjesta , polozaje , zaposlili djecu , napravili “biznis ” . I srbuju li srbuju .. No , lako cemo mi sa njima . Inace osjecam se odlicno u H.N. Nikad nijesam imao problema . A nedao im ni bog da ih imam . Ako poznajes geografiju H.N je grad u drzavi Crnoj Gori gdje vaze zakoni drzave Crne Gore. Dovoljno .

      • Herceg Novi je srpski grad u Boki i to nezavisnoj, a ti si u njemu stranac, jer katunjani su izbjeglice koje su dosle u Novi da nam obradjuju zemlju i pilaju drva. Danas mi je jedan katunjanin istovarao djubre za 5 eura i burek.Mozda si to bio i ti?

        • Ovaj izgleda radi za burek (prazan), samo što voli da mu ga daju uz pozdrave dežurnog portira ANB-a

        • po ovome svemu sto procitah vas dvojica se prepucavate potpuno privatno. i ukoliko je jedan onaj kog navede “sve je moguce” a drugi koga je naveo ovaj muceni “katunjanin”, e onda vas obojicu poznajem i ovaj sto je novinar je cist manipulant, a ovom drugom sto gleda ribe necu ni da pricam. kako vas nije sramota?

        • Vjecite sluge , Turaka , Mlataka , Francuza , Italijana ( pa znas kako su Lepetane dobila ime ) nekome nesto da kazu . Pa da vam nije bilo katunjana jos bi bili posluga . piiih. I naravo ti bi bio Adem , Jozo ili Silvio . ( da se razumijemo meni ne smeta ni jedan . Mi smo sa tim ljudima i nacijama sve probleme davno rijesili . I nemamo kompleksa kao nesretni , – svejemoguci . ps . U H.N nijesam stranac na tvoju zalost. Makar dok je on u Crnoj Gori . A bice zauvjek . . Po toj logici bi i Vojo Stanic bi bio stranac a neki novodoseljeni hercegovac tipa Guzina , Kuraijca , Piceta , Bodiroga , Djogo -nogo i sl. su valjda domaci ????

    10. I batali taj seljacki , primitivni “humor” . Eto te duhovit kao Vanja Calovic

    11. Moje misljenje je da bi bilo odlicno da se ova francuska sobarica od Caneta, koji tako naivno pozajmljuje pare srpskim i crnogorskim krimino-biznismenima, konacno otkrije. Bilo mi je muka gledajuci taj intervju kod Jugoslava Cosica.

      • niko !! Pobkao si , ovaj ( sve je moguce ) taj gleda ribe . Jos kaze Norvezanke i zamisli Ruskinje . I odusevljave se . Poluotvorenih usta . Bali …. A ti svakoga znas . Cak i ljude pod raznim nikovima . Ma ti si za kviz – Milijarder .

    12. katu-njunjo, cobane, cuvaj te ovce i gusle i ne bleji, jer nijesi jos stekao status gradjanina Boke, da bi mogao Bokelje prozivati. Kazes 45 godina si u Herceg Novom, taman toliko je star i moj fikus u basti. Medju maslinama koje su stare 200 godina, taj je fikus dobio kompleks, pa slabo napreduje. Ista stvar je i sa tobom, jer ti se u komentarima osjeca da patis od kompleksa koji ima svaki katunjanski coban. Nisu tome krivi ni Hercegovci, ni Srbi, ni Novljani. Krivo ti je porijeklo i zato ne mlati vise, nego se pomiri sa cinjenicom, da si to sto jesi i radi vise na sebi i svojoj duhovnoj nadogradnji. U protivnom, vjecito ces zavidjeti onima, koje ne mozes dostici.

      • Boze !! Da vjecite sluge , muve podrepice zbore slobodnim ljudima o porijeklu . Jos sad kad smo ih oslobodili . Ama jos bi bili posluga od Debelog Brijega do Le Putana . Samo nemojte vi o porijeklu . Ne zna vam se ni ko ste ni sta ste . Tursko – mletacko -italijansko -hercegovacki bickuris . Bokelji – hahahaha …. “Svacija vojsko ” . Da Njegosi- Petrovici ( vladari , sveci , pjesnici, Vukotici ( generali i junaci , . Gvozdenovici -sorbonski djaci , ambasadori i da ne nabrajam nema mjesta . Da oni zavide Picetama , Guzinama , Bodirogama , Kuraicama Djogama-nogama . E lijepo me nasmija nocas . E prodacu kucu Albancima , da vas oplemene . Drugu cu ostaviti da vas nerviram i da gledam kako ste poslusni i kako se presaltavate .

      • I kad pominjes porijeklo raspitaj se odakle su najveci pomorci i najvece licnosti Boke Boke admirali Zmajevici , Martinovici , Ivanovici , Bujovici …… mora da su sa Sutorine . Ili s'Mojdeza . I ne lupetaj vise – fikusu .

        • katunjanine, junace sa dubrovackog ratista, prodaj kuci Albancima, jer oni su vazda bili ljudi za postovanje, a nervirati mozes samo sebe, jer ti se iz svake rijeci cita zavist i kompleks nize vrijednosti, a pored svega pokazujes kolika si nesreca i zlo od covjeka. Pa prema tome, zavrsavam svaku dalju polemiku sa tobom.

      • Anarhisto !! Nista bolje na svijetu nema od mene . I nemam ama bas nikakvih problema sa kompleksima ( nemam ih ) , nikoga ne mrzim , volim malo da se nasalim sa takvima kao ti . Bakunjin mi politicki je blizak , Nijesm bio na ratistu ( priznajem da sam bjezao od vojne policije i psovao Slobu , Momu , Milu i Branku Kockici majku cetnicku ) . Imam dobre prijatelje i Albance i Srbe ( zena mi je cista Srpkinja ) . Nervira me srpski nacionalizam zato sto je opasan . Pa nekad planem .Crnogorski je folkloran ali od njega ne ginu ljudi . I ne ljuti se pobogu … Ajde……

    13. fabrike radnicima,zemlja seljacima,katuni katunjanima,pravi ljudi na pravim mjestima ili je danas sve zbrkano pa je ovako kako je.niti fabrika niti zemlje nit katuna.nicega nema ovdje vise do gluposti bezgranicne.

    14. moze li bit da meda ovo ne interesuje vise,cak ni jugoslav?

    Komentariši

    Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

    WordPress.com logo

    You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

    Twitter slika

    You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

    Facebook fotografija

    You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

    Google+ photo

    You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

    Povezivanje na %s