Pismo Slavka Perovića stanovnicima Crne Gore

izvor: slavkoperovic.wordpress.com

STANOVNICE I STANOVNICI CRNE GORE,

BEZ OBZIRA NA NACIONALNO, VJERSKO ILI POLITIČKO OPREDJELJENJE, BEZ OBZIRA NA POL, JA VAM SE POSLJEDNJI PUT OBRAĆAM I ZBOG TOGA VAS NE OSLOVLJAM SA: GRAĐANKE I GRAĐANI, JER TAJ POJAM PODRAZUMIJEVA LJUDE SLOBODNE! A VI SLOBODNI NIJESTE! VI STE DOBROVOLJNO I SA VAŠOM NAMJEROM PODLOŽENOM RAČUNIMA I RAČUNANJEM, ODABRALI DA BUDETE ROBOVI NA ROPSKOME PUTU! VODI VAS CRNOGORSKA MAFIJA NA ČELU SA MILOM ĐUKANOVIĆEM, I VI TAJ PUT SMATRATE VAŠIM NAJLUKAVIJIM I NAJPODLIJIM DOMETOM, ŠTO NA VAŠEM JEZIKU ZNAČI: PREVAROM, ODNOSNO USPJEHOM!

ALI, KAO I VAŠI OČEVI I ĐEDOVI, VI SVJESNO I NAMJERNO VARATE SAMI SEBE, GLUMITE I LAŽETE DA STE PREVARENI!
MAFIJAŠKA CRNA GORA JE VAŠ IZBOR, A MILO ĐUKANOVIĆ JE VAŠ REPREZENTATIVNI I ISTINITI PREDSTAVNIK I ISTINSKI VAŠ VOĐA, ON JE IZ GLAVE SVIH VAS, SVI STE VI KAO ON, A DA OVO NIJE ISTINA, SVE BI ODAVNO DRUGAČIJE BILO!

VI ISTINU I BORBU ZA NJU SMATRATE VAŠIM NAJOPASNIJIM NEPRIJATELJEM! LAŽ JE VAŠA LUKA, VAŠE UTOČIŠTE, VAŠA NADA! UZ NJU DODAJTE I VAŠE POLTRONSTVO NESOJSKO, NE SAMO OVOJ, NEGO SVAKOJ VLASTI, I ETO VAŠEG REALISTIČNOG PORTRETA , UZ PLJAČKU KOJA JE VAŠ JEDINI CILJ!

SVE OVO ŠTO SAM REKAO, ALI I JOŠ MNOGO TOGA, UZROK JE DA VAM KAŽEM I SLJEDEĆE, PRIČALI ŠTO PRIČALI, NE INTERESUJE ME:

NIKAD, OD 1918.-TE GODINE NIJESTE IMALI NEKOGA KO SE SA NEIZMJERNOM LJUBAVI PREMA VAMA I PREMA GORI CRNOJ, A SA VIŠE ZNANJA, PLEMENITOSTI, HRABROSTI I LJUDSKOSTI, OTVORENO, BEZ STRAHA, I BEZ UZMAKA, BORIO ZA VAŠU SLOBODU I SREĆU, I SREĆU I SLOBODU VAŠIH POTOMAKA, OD MENE LIČNO, SLAVKA PEROVIĆA, I DIČNOG, VITEŠKOG I NENADMAŠNOG LIBERALNOG SAVEZA CRNE GORE!

ČAS JE DA SE OD SRCA ZAHVALIM SVIMA KOJI SU SLIJEDILI NAŠ PUT, JOŠ VIŠE ONIMA KOJI SU SE NA TOM PUTU BORILI, ALI JE I ČAS I DA PROKUNEM I SVE IZDAJNIKE NAŠE, PA KAŽEM IM: PROKLETO IM SVE BILO, A JESTE, I BIĆE!

TAKVE STRANKE, KAO ŠTO JE BIO LSCG, I TAKVE BORBE PATRIOTSKE NE PAMTE PROSTORI BIVŠE NAM DOMOVINE JUGOSLAVIJE!

NIŠTA OD NAŠE BORBE NIJE BILO DOVOLJNO DA VAS ZAUSTAVI NA VAŠEM DOBOROVOLJNOM PUTU SUNOVRATA! NAPROTIV, NAŠA ISTINA VAS JE RASPOMAMLJIVALA I JOŠ VIŠE OKRETALA PROTIV NAS, A TO JE OSNOVNA KARAKTERISTIKA SVAKOG BIĆA KOJE JE DO SRŽI ISKOMPLEKSIRANO, A VI TO JESTE!

NA KRAJU ŽELIM VAM REĆI I SLJEDEĆE:

JA, SLAVKO PEROVIĆ, KAD BI SE TO SVE I DESILO, NIKAD I NI POD KOJIM USLOVIMA N E Ć U PREUZETI VLAST U CRNOJ GORI! TO, DA MENE VIDITE KAO ŽRTVENOG ČISTAČA ČITAVIH PLANINA VAŠEG AMORALNOG I KRVAVOG SMEĆA, NIKAD DOČEKATI NEĆETE, NIKADA!

TAKOĐE, OVIM PUTEM VAMA I POTOMCIMA VAŠIM Z A B R A NJ U J E M DA KORISTITE, U NEKIM NOVIM OKOLNOSTIMA, MOJE IME I PREZIME KOJIM BI STE NAZIVALI ULICE, TRGOVE, INSTITUCIJE, ILI MI PODIZALI SPOMENIKE!

ZAPAMTITE: N I K A D!

TOLIKO SAM VAM, ZA VJEČNO Z B O G O M IMAO REĆI!

NA OVOM BLOGU ĆU I DALJE PISATI, BEZ OBZIRA DA LI ĆETE GA ČITATI ILI NE, TA ČINJENICA ME UOPŠTE NE ZANIMA, NITI JE SMATRAM VAŽNOM!

HVALA SVIMA KOJI SU MI VJEROVALI, NEKA IH GOPOD ČUVA I SREĆA PRATI, ALI RADEĆI TAKO, VJEROVALI SU SAMI SEBI I TO JE NAJVEĆE, MADA MINIJATURNO, BOGATSTVO SA KOJIM CRNA GORA RASPOLAŽE!

SVE DRUGO JE MAFIJINO I VAŠE, STANOVNICE I STANOVNICI CRNE GORE, ROBOVI KUPLJENI I DOBOROVOLJNI!

S V O J E R U Č N O:
SLAVKO PEROVIĆ

Advertisements

Comments

  1. Sunce ti jebem!

  2. Hvala ti Slavko za sve!

  3. Mučenica Jorgaćeva says:

    Suza se skotrljala na nježni obraz što ga mati meni dade. Za Slavka i Budućnost ! U maju ruže cvjetaju !

    Aok…

  4. GREOTE !!!!

  5. 1. JA VAM SE POSLJEDNJI PUT OBRAĆAM I ZBOG TOGA VAS NE OSLOVLJAM SA: GRAĐANKE I GRAĐANI, …………. ( a malo kasnije )- 2. NA OVOM BLOGU ĆU I DALJE PISATI, BEZ OBZIRA DA LI ĆETE GA ČITATI ILI NE, TA ČINJENICA ME UOPŠTE NE ZANIMA,…. Tako su se kleli Baco Mitric i onaj Besic i ……. Ista dosadna crnogorska sujetna prica . A sad kreni opet : UDBA , CIA , MOSAD , KOMINTERNA . DB , ANB , KGB…

  6. Plannco Wallach S. says:

    stanje duha u liberalno-potroshackom kapitalizmu – vrijedish kol'ko imash da potroshish. Ish-sh-sh!

  7. Obraćajući se u svojoj poslanici “glavarima, starešinama i svima Katunjanima” vladika Petar piše:
    “Videći vašu neslogu i domaću rat u sva plemena od vaše Nahije, ja s mojom najvišom žalošću i plačem i vidim da ste vi sami sebe i svojoj đeci najviši krvnici i neprijatelji duševni i tjelesni i da svi đavoli i svi vaši neprijatelji od svijeta ne bi mogli toliko zla, ni toliko štete i sramote vam učiniti, koliko vi sami sebe činite.
    Vi se ne možete krvi bracke nasititi, vaša slava, vaše poštenje vaša pohvala i dika i vaše junaštvo stoji u vašu domaću rat i neslogu, u koju najvišu svoju sreću i radost nahodite.
    Svi narodi, koji u tursku zemlju žive, neprestano rade da se iz nevolje izbave i oslobode, kako čujete. A vi i ostali Crnogorci u isto doba radite da svoju slobodu izgubite i da u vječnu sramotu i nevolju, mimo svih ostalih narodah, ostanete, i nitko vas ne siluje da tako činite, nako sobstvena vaša volja i zli običaj, koji ne hoćete nikojako ostaviti.
    Vi činite ono što znate, no ne znate što činite.
    Vi nikoga ne slušate, ko za dobro vaše radi i govori, a neka dođe koji lažac među vama, svi ćete mu vjerovati što vi reče, koji će biti od vas počitovat, kako što su i prvi počitovani bili, neki za cara, neki za proroka, a neki za svetitelja i čudotvorca, no istini i pošteni čojek ne ima među ovijem narodom mjesta. … Ja se čudim kako vi mislite živjeti jedni s drugima u rat i sa svakijem naokolo sebe u nemir…” – Petar Prvi Petrović (1748-1830)

  8. Pred kraj svoga života, vladika je u svojoj Poslanici Crnogorcima i Brđanima pisao:
    “Evo su već prošloga proljeća aprila mjeseca pasale trideset i osam godištah, otkada sam ja postao među vama vladikom. …
    Vi moje nauke primiste, poslušaste, i … Bog vam dade sreću… Molih vas da kuluk i praviteljstvo postavite, … da praviteljstvo narodom vlada i da narodna đela upravlja, a kuluk da zle ljude fata i na sud dovodi, kako što se u cijeli svijet čini, jer bez toga ne mogaše bit ni slava ni sloboda vaša utvrđena, ni dugovjeka. I vi tako činiste.
    Nastade dakle zakonik među vama, nastade sud i pravda, mir i tišina, vrijeme srećno i blaženo, radost i veselje za dobre i bogobojazne ljude i nejaku siromaš i sirotinju, prestade samodovoljstvo, prestade domaća rat i krvoproliće. … Putnik mirno putovaše, trgovac slobodno trgovaše, rabotnik svoju rabotu veselo rabotaše i čoban svoju stoku bez straha pasijaše i Bogom blagoslovena tišina na sve strane prebivaše.
    No budući vam milije zlo nego dobro, ne mogaste praviteljstvo među sobom trpjeti, želeći da se opet na obična vaša zla i samovoljna djela povratite i da jedan drugome krv pijete.
    Ne bi vam ugodno, da vas ljudi od svijeta počituju dobrim i poštenim narodom, kako sam pređe reka, da vam budu tuđi gradovi i pazari otvoreni, i da imate uvažavanje kako i ostali narodi evropejski, nego je vam draže i milije, da vas nazivaju zlim, bezakonim i samovoljnim narodom, da stime i pristupišta nigdje nemate i da vas ćeraju kako hajduke i razbojnike.
    Vi ste od svakoga cara i kralja voljni i slobodni, da vi niko ne zapovijeda; no nijeste jedan od drugoga; vi slobodu svoju ne poznajete i poznati je ne hoćete; vama je protivno sve što je Bogu i poštenim ljudima ugodno; vi ste od Boga odstupili i sasvim strah Božji izgubili; vi ne nahodite dobra i poštenja ni u čem, nako u svoje zlo i bezakono samovoljstvo i vi ne imate višijeh zlotvora od samijeh sebe i vama niko ništa ne čini bez vaše zađevice.
    Ja vas zaludu u sve vrijeme mojega među vama vladičestvovanja učih i nastavljah na sve ono što mogaše služit na vašu korist i poštenje, i zaludu se toliko sile vremena trudih, ne štedeći ni života ni imjenija mojega za vaše opšte narodno dobro. Da sam to činio za koji drago ostali narod od svijeta, on bi mi blagodario i ja bih među njim srećno i veselo živio i moje bi ime u ljubavi onoga naroda vječno ostanulo, a među vama je moje srdce od vašeg zločinstva uvehlo i starost moja oskorbljena, da počivala i radosti nigda nemam. … (Vladika Petar Prvi Petrović, Poslanica Crnogorcima i Brđanima, Cetinje 1825)

  9. citajuci sta o Crnogorcima kaze Vladika Petrovic, spontano mi dodje da se odreknem djedova i pradjedova Brdjana i da postanem Nizozemac. jesu li oni bolji, obzirom da zive ispod nivoa mora?

  10. Bez obzira na sve minule zasluge, i pored toga što je ovim rekao golu, mračnu i surovu istinu o današnjim Crnogorcima, Slavko Perović je napravio nekoliko krupnih gafova u svom online djelovanju posljednjih nekoliko mjeseci. Kao Bruce Springsteen na vrhuncu karijere sredinom 80-ih, kad je najvjernije i najbliže fanove grubo odguravao od sebe, psujući i gađajući ih na koncertu rođendanskom tortom, Slavko je iz nekih razloga to isto učinio svojim poštovaocima na svom blogu u ovom periodu, dijeleći nemilosrdno torte u lice, i to svima redom, ko god je pokazao ma i najmanji “znak” sumnje. Samo rijetki, oni koji su prešli preko takvog njegovog ponašanja, ili za koje je on procijenio da su “pravi” – zaobišli su tortu u vidu etikete udbaša, fukare, tvora, lažljivca i ubačenog elementa. Naravno, sve ovo je došlo kao kec na 10 mnogobrojnoj vojsci Slavkovih političkih neprijatelja i Milovih robova, svjesnih i nesvjesnih, kao i raznih ufuranih opozicionara “širokih vidika”(neki od njih posjećuju i ovaj portal). Upravo su mnogi među njima, podmuklo podilazeći Slavku, prosipali i najogavniji fašizam, pod krinkom “obožavanja” Slavka širili mržnju i najprimitivniji seksizam, a da se niko, ali baš niko od velikih liberala koji tamo ostadoše – ne osvrnu na to. Ćutanje ili šaputanje o ovim gafovima, a sve da ne bi bilo “talasanja” – ne bi li se očuvala kakva-takva nada u trenutnorealno jedinu političku istinsku opozicionu figuru kod nas, sve to jeste bila pogrešna stvar i neobjašnjiva “neutralnim”(čitaj mladim) ljudima, koji žele prostu istinu o našoj bliskoj prošlosti . Ako je ostalo što iskrenih prijatelja oko njega, a vjerujem ad jeste, to mu je trebalo reći. Ako mu je bilo teško u ovom periodu, ti prijatelji su mu trebali pomoći. Ako je Kralj odlučio da razbije sopstveni dvorac u paramparčad, iz bilo kog razloga, i to je njegovo pravo, i ne treba mu zamjeriti, nakon svih ovih godina.

    Bez obzira na sve to, Slavko ostaje politička rijetka moralna zvijezda u crnogorskom sumraku koji će, izvjesno je, da traje i traje. A roblje crnogorsko kliče, ne shvatajući da ova kuća uveliko gori…

  11. Plannco Wallach S. says:

    u mnogo istina teshko je naci istinu.

  12. Djakomo Galanda says:

    Da li je to to ???!!!

  13. Ovakve stvari o Crnogorcima, koje su tacne, moze im na ovaj nacin, u lice, reci samo njihov Gospodar, zbog cega je Petar I proglasen za sveca, a Slavka Perovica su proglasili za sve i svasta negativno.
    Razlozi za ovakve stavove nalaze se u Perovicevom tekstu, koji zbog toga nije pravi nacin da se bilo sta promijeni, ako mu je to uopste i ambicija.

  14. Plannco Wallach S. says:

    by the way…Slavko Perovic je zadnji ispravni, uspravni chovjek. sve drugo hoda chetvoronoshki.

  15. Zapazimo kako je autoritarna ličnost ravnodušna prema nepravdama koje čini vlast, a kako je istovremeno veoma revna u iznalaženju slabosti i osuđivanju onih pojedinaca koji nisu na pozicijama moći u društvu, u ovom slučaju prema “špijunima” (na neki način “disidentima” toga vremena):

    PESMA JEDNOG NAJLOJALNIJEG GRAÐANINA

    Sve sam želje iščup‘o,
    Pa čuvam zahvalnost;
    Crkva mi je dinastija,
    Molitva lojalnost.
    Udrite me na muke,
    Stav‘te me na probu,
    Spustite mi najcrnji
    Komadić u torbu;
    Metnite me gladnoga,
    Da čuvam kordone, –
    Al‘ dopust‘te jedino –
    Da mrzim špijone!

    Učiću se ćutanju,
    Da mi bude dika,
    Slobodu ću izbrisat
    Iz moga rečnika.
    Vladaću se ko da sam
    U kom prošlom veku,
    Namignite, spaliću
    Svu biblioteku;
    Pogoreću Šilere, Milje i Bajrone, –
    Al‘ dopust‘te jedino –
    Da mrzim špijone!

    Ako j‘ dužnost građanska,
    Hraniću se travom,
    Naučiću klimati
    Prepokornom glavom.
    I kurjuk ću oplesti,
    Ko u mandarina,
    A srkaću samo slast
    Zvanicnih novina.
    Pobeći ću kad mi ko
    Spomene Prudone (nosioce zabranjenih naprednih ideja), –
    Al‘ dopust‘te jedino –
    Da mrzim špijone!

    Nećete me videti,
    Da se na što durim;
    Kad opazim nepravdu,
    Ja ću da zažmurim.
    Od Boga su zvanija,
    Od Boga su vlasti,
    Pa baš da me oglobe,
    Necu nikom kaz‘ti.
    Kad Bog hoće i pravoj‘,
    Ber‘te milione, –
    Al‘ dopust‘te jedino –
    Da mrzim špijone!

    Kad ministri namignu,
    Leći ću da spavam,
    A u snu cu šaptati:
    “Ja se pokoravam!”
    Dok ne reknu: “Ustani!”
    Donde ustat neću,
    Zapovede l‘ da umrem, –
    Dobro, i umreću.
    Ako falim, nemojte
    Davat mi pardone, –
    Al‘ dopust‘te jedino –
    Da mrzim špijone! – Jovan Jovanović Zmaj

  16. Plannco Wallach S. says:

    gos. Perovic i LIberali su bili posljednje svjetlo, zadnji plamichak zdrave svijesti i chiste savjesti u velikosrpskoj tami. ne brinite vishe to je samo glas savjesti koji zove iz daljine prije nego ga zatrpa i ugushi buka nashih svakodnevica, kredita, mrznje, zavisti i niskih poriva.

  17. Danas, 11. Jula ljeta Gospodnjeg 2011. U ovoj nepodnošljivoj vrelini, pročitao sam tekst koji je, prvi i poslednji opozicionar Crne Gore Slavko Perović, nazvao svojim poslednjim obraćanjem narodu. Jedan takav tekst, u nekoj Francuskoj, Grčkoj ili Argentini svoju reakciju imao bi u narodu na ulicama, u skandiranju, protestnoj šetnji, pištaljkama i bubnjevima, imao bi je u kolektivnoj emociji, satkanoj od raznih indivudualnih sudbina, koje su povezane jednom opštom. Tako bi bilo, jer tako i priliči, obzirom na lik i djelo poslednjeg crnogorskog opozicionara. Lik i djelo sačinjeno od jedne vizije, jedne hrabrosti i na kraju – jedne političke borbe – politička borba – pojma koji je nepoznat, stran i neprihvatljiv onima koji danas nose dresove crnogorske opozicije. Pošto se takva reakcija u Crnoj Gori, desiti neće, odlučio sam da napišem tekst, kao nekakav minimum – ne obaveze ili dužnosti, jer nisam pripadao Slavkovom pokretu u formalnom smislu, već kao jednu elementarnu društveno političku i ljudsku potrebu. Možda bi takvom tekstu bile prilične velike riječi i citati kojih je crnogorska istorija bogata, ali ih ja upotrebljavati neću. Shvatio sam vremenom, da ti citati, ne samo hronološki, već i u svakom moralnom i drugom smislu, pripadaju samo prošlosti. Naše vrijeme i mi sami, takvim citatima, koliko ih god koristili, dorasli nismo. Umjesto toga, i na račun toga, sjetio sam se jednog opisa Žan Pol Sartra, koji je opisivajući predstavnice i predstavnike francuske buržoazije koje posjećuju bronzani spomenik jednom junaku, rekao: „Gospama i gospodi je odlanulo, mogu spokojno da se bave svojim domaćim brigama. Ne spada više u njihovu odgovornost da brane ispravna, sveta ubjeđenja koja nasleđuju od svojih očeva, jer jedan čovjek od bronze postao je njihov čuvar.“ Tako je i sa nama, naslednicima jedne velike istorije. Citati i spomenici postali su dovoljni. Ako smo formalno naslednici velike istorije, da li smo i suštinski? I sa kojim pravom? Sa kojim djelima?

    Tekstove na njegovom blogu, čitao sam redovno. Poslednji od njih, vezani za crkvu su recimo među onima sa kojima se ne slažem. No, sebi nikada nisam dozvolio da takve teme budu predmet razdora. Kao što su danas u Crnoj Gori, jer je normalno da ljudi i na takve stvari imaju različito mišljenje i stavove, i na kraju krajeva, različita iskustva.
    Kada sam sa svojim društvom, odmah nakon maturske večeri 2004. godine, otišao na biračka mjesta, gdje smo glasali za kandidata Liberalnog saveza, znao sam da radimo pravu stvar. Naročito neću pominjati ime, jer nismo glasali za ime, već za činjenicu da iza kandidata stoji LSCG. Iako niko od nas, nikada nije bio član ili simpatizer LSCG, bili su to vjerovatno ostaci ostataka jedine vrijednosti nove političke istorije Crne Gore – Narodne sloge. Znam da je i tada, Vama bilo teže dizati tri prsta, nego nama dva. Kretanje crnogorske istorije od tada, ličilo je na ono čuveno, jedan korak naprijed, tri nazad. Jer je na političkoj pozornici sve manje bilo ljudi kao što je Slavko, da pomire braću od iste majke. Neki Crnogorci ne mogu ili neće da shvate da im bližeg brata nema od Srbina iz Crne Gore, a neki Srbi isto tako, da im je Crna Gora jedina majka.

    Danas mi naročito upada u oko, sastav i saziv crnogorske skupštine. Kada ste poslednji put čuli da u njoj gori od debata kao što je nekada? Kada ste poslednji put čuli da neko citira filosofe i pisce Francuske, Njemačke i Rusije? Ili bilo kojeg pisca van CG i Srb.? Koga u današnjoj skupštini možete nazvati intelektualcem? Koliko njih? Koliko ste puta čuli opoziciju da na sva zvona priča o organizovanom kriminalu i pokraednim izborima, a onda ih opet vidite, ista lica u iste klupe, na osnovu istih tih izbora koje su proglašavli pokradenim. Ali tu je došao do izražaja, novi model mirne kapitalističke srednje klase, upravo među tim poslanicima. Pa kako će oni voditi borbu, buniti se, svađati ili bojkotovati nešto? Sa jedne strane sa jako malo političkih principa, a sa druge strane sa onolikim platama, lap topovima, raznoraznim seminarima i putovanjima, ručkovima i bazenima, koje im obezbjeđuje ta ista Skupština koja je sastavljena po, po njima pokradenim izborima. Naprotiv, umjesto toga, napravljena je jeftina imitacija političke borbe, svedene na debate po odborima, i gostovanja po namještenim emisijama. Pa ljudi, ta garnitura ni prije 10 godina, ni u najboljim snovima nije sanjala takvo obilje materijalnih i drugih dobara, a sad su ih još i dobili na javi. Karl Marks je govorio, da je praksa kriterijum istine. Za njih i za mnoge oko njih, odavno više nije. Pitanje je da li je ikada bio. Niti njih to zanima. I zato je, protokom vremena, porasla i politička kamata. Jer danas Crna Gora ne treba da mijenja samo vlast, nego i opoziciju. Možda će neko reći da je ta „kompromis po svaku cijenu“ retorika i borba, opšti evropski trend. Možda jeste, ali trend političara, koji olako sklapaju kompromise jer principa i ideala nemaju pa im je trgovati lako, sa onim za šta nisu vezani ni intimno ni javno. Ali to nije i trend evropskog naroda. Koji i dan danas reaguje, kao što je reagovao nekad. I u Evropi ni vlast, a kamoli opozicija ne smiju da se ponasaju tako razmaženo. Da, razmaženo, jer ovo je tipično razmaženo ponašanje materijalno obezbijeđene političke elite. Njih i njihovih „mladih lavova“ (znam da zvuči poznato), koji ce vasu djecu i vas da ubjedjuju sta je kolektivno dobro, posto su o trosku stranaka obisli pola Evrope i dobili sjajne privlegije.

    Sve to, i još naravno mnogo toga, samo je jedan mali dio duga, koji ovo društvo plaća zbog odustva ličnosti kao što je Slavko Perović. Jer ja to tako posmatram. Ne samo njega kao predstavnika ove ili one ideologije, već jedne političke figure koja je spremna na borbu i odbranu principa, a sam Djindjic je govorio da oko principa- Nema pregovora. I na kraju, Crna Gora je pretpolitičko društvo? Crna Gora? Zemlja gdje je prosječno obrazovanje istorije jače od prosječnog Evropljanina, Crna Gora gdje je svaka sjednica skupštine gledana i prenošena preko TV evo 20 godina, Crnogorci pretpolitički narod? Oni koji znaju sve o svakome ovdje. Ne. Nije u tome odgovor. To je samo još jedna jeftina fraza koju koriste oni koji nisu željeli političku borbu. Na kraju, sam Slavko Perović kaže da su borbe izgubljene. Ali činjenica je, da je na utakmnici protiv Bugarske bio veliki transparent, na kojem je bio citat, nikoga iz DPSa, već lično i personalno Slavka Perovića. I koliko god to nekome djelovalo marginalno, meni lično nije. Ja u tome, vidim, možda danas malu, ali možda sjutra veliku stvar, koja jeste pobjeda Slavka Perovića.

    Da li smo samo u dobru – dobri i ponosni? Nedavno je argentinski River ispao iz lige, i čitajući tekstove na njihovom sajtu, naišao sam na mnogo rečenica koje zrače ponosom i u najtežim trenucima: Sanjali smo da ćemo braniti boje svoga dresa, i na našim majicama i srcima piše:“U dobru, a u zlu još više.“
    Ovaj tekst, nije nikakvo soljenje pameti bilo kome. Naprotiv, neka svako misli i radi šta hoće. Ovo je samo, kako kaže De Niro u onom filmu, Način na koji ja vidim stvari. Ukratko.

    Luka Radonjić

    Prenijeto sa FB-a.

    http://www.facebook.com/note.php?note_id=209517349095058

    • “Jedan takav tekst, u nekoj Francuskoj, Grčkoj ili Argentini svoju reakciju imao bi u narodu na ulicama, u skandiranju, protestnoj šetnji, pištaljkama i bubnjevima, imao bi je u kolektivnoj emociji, satkanoj od raznih indivudualnih sudbina, koje su povezane jednom opštom.”

      Sve drugo je manje-vise ok, i mnogi od nas su ga svjesni, ali sa navedenim se ne slazem. Niko, ni u Francuskoj ni u Argentini, ne voli kad ga ispljujes, a pogotovo ne ako poslije toga ocekujes nesto od njega. To je ljudska, a ne crnogorska, psihologija. A specificna ocekivanja onoga koji prima poruku, ali i onoga koji je salje, definitivno daju jedan karakteristicni crnogorski zacarani krug. Iz njega nije lako izaci, ali se ovakvim obracanjima cvor definitivno ne moze (na duge staze) razvezati.

      Ok, jos ovo:

      “I na kraju, Crna Gora je pretpolitičko društvo? Crna Gora? Zemlja gdje je prosječno obrazovanje istorije jače od prosječnog Evropljanina, Crna Gora gdje je svaka sjednica skupštine gledana i prenošena preko TV evo 20 godina, Crnogorci pretpolitički narod? Oni koji znaju sve o svakome ovdje.”

      Ni sa ovim se ne slazem. Obavijestenost je vrlo drugacija kategorija od svijesti, i Crna Gora stoga ostaje predpoliticko drustvo.

  18. perfect stranger says:

    Славко Перовић је, након неких изузетно ефектних текстова и саопштења прије отприлике годину-двије дана, у којима је разобличавао природу диктаторског и мафијашког режима и предлагао конкретне кораке за ослобађање друштва, могао да одигра суштинску улогу у процесу демократизације ЦГ. У тим временима се у разнородном опозиционом амбијенту пробудила нада о некој заједничкој акцији, а текстови Перовића су уливали оптимизам о могућем превазилажењу подјела и помирењу у ЦГ, о прецизном одређивању основних криваца – клептократа, за катастрофално стање у друштву.

    Нажалост, Перовић је све то прокоцкао, искључиво својом кривицом. Неразумно протјеривање најближих сарадника – основне интелекталне снаге у ЛСЦГ, представљање ултра-националистичких текстова чији је резултат стварање даљњих подјела и неповјерења, разне друге грешке – учинили су његову улогу у анти-режимском амбијенту недовољно ревелантном. Једноставно, мислим да он као личност не улива више никакву врсту повјерења у већем дијелу опозиционог амбијента. (О овом његовом саопштењу, које превазилази границе доброг укуса, се нећу изјашњавати).То је велика штета, пропуштена је једна добра прилика, али се мора ићи даље. Треба инсистирати на младим снагама, неоптерећеним прошлошћу и ауторитетима, и кренути даље ка демократизацији.

  19. “Nigde se tako lako ne zaboravlja da neko može imati protivno uverenje, pa da je ipak to uverenje i pošteno i iskreno. Odmah se podmeću neke zadnje misli i podmukle namere svakome, koji je drugačijeg mišljenja, pa se onda čudimo otkud tolika ogorčenost. … Zar je neprijatelj onaj koji kudi kad ima šta da kudi, bez zazora, i hvali sve što je za pohvalu? U životu se to obično zove prijatelj. … Zar je istina manje istina, kad je kaže jedan čovek, nego kad je kažu više njih? Vrednost jedne osude ne leži u količini lica koja je iskazuju, već u opravdanosti njezinoj, kao što je i pohvala samo onda pohvala, kad je razložita pa makar je govorio jedan jedini čovek ili stotinu i hiljadu njih. … ” (Politika, 12. januar 1904)

  20. Lado stari prevarantu, nesto su ti komentari zagorjeli… Bice udarila vrucina, a sluziti se mora, pa makar i sa dvije bljuvotine.

  21. Mislim da je G-din Perovic bolestan i da treba da se lijeci. Meni ga je zao.

  22. Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanja jednog naroda da zdrav razum i prav sud u njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla u svetu oko sebe nego ni svoju sopstvenu korist od očigledne štete. – Ivo Andrić

  23. Slavno je potpuno u pravu i svaki crnogorski gradjanin treba da mu je zahvalan do neba. A posto gradjana jos uvijek skoro da nema…. tako ni osjecaja za moral i opste dobro nece biti u Crnoj Gori uskoro.

  24. Војин Николајевич says:

    Елем, не постоји начин да се икада било којем политичару треба захваљивати. Тим прије, до неба! Не постоји облак, раштркани, да би се требало неком политичару захављивати до његових, чак ни обриса.

    Никада и ником, независно од политичких убијеђења, јер политика процес који темељно квари људе.

    Не постоји политичар у Црној Гори, бивши или садашњи, да би му се дигло пар листова вијенца од ловорике. Пар листова, а о вијенцу не требају чак ни да сањају!

    Требају се потрудити, да би добили ту приганицу заслужене славе, које нису достојни!

    • Vojine, da ne trpamo sve u isti koš,
      evo ja koristim priliku da se vama zahvalim na svemu što ste uradili u Narodnoj Stranci od 90-e naovamo, dokle je naovamo, vi ćete bolje znati…

      • Војин Николајевич says:

        Фибонацци,

        и ја се захваљујем Нелсону Мендели и Мартину Лутеру Кингу за све што су урадили за Црну Гору, у Народној странци!

        Наравно, и Рози Луксембург као и Бараку Обами.

      • Očito da se razumijemo, u to ime živjeli!

  25. Plannco Wallach S. says:

    ja sam Milu Djukanovicu i Ministrarstvu unutrashnjih poslova jednom prlikom obecao zdravicu. vjerujem da je i Savez boraca NOP-a(CG)imao isto mishljenje. kome pravo kome krivo.

  26. Ладо Тајовић says:

    Ако ко види ‘флекног странџера, нек’ му каже да га на Божај чека шлепер нових постова за пејстовање. Само треба да потпише нека документа и проћи ће то без проблема. Брука, човјек кречи мјесецима из исте канте, састругао је све… али не бринем се ја за њега прегаоцу Бог даје махове…

    Окречите интернет, окречите интернет, окречите интернет…

  27. Popović: Slavku Peroviću treba dići spomenik
    25.03.2009 02 :03 | izvor vesti (www.cafemontenegro.com)

    Poslanik Liberalne partije Andrija Popović izrazio je sinoć na Cetinju nadu “da će doći vrijeme da se Slavku Peroviću podigne spomenik zbog doprinosa koji su on i Liberalni savez dali obnavljanju državnosti Crne Gore“
    http://www.navidiku.rs/vesti/2009-03-25/popovic-slavku-perovicu-treba-dici/78126

  28. Prilikom predizibornog skupa održanog sinoć na Cetinju, poslanik Andrija Popović izjavio je “da će doći vrijeme da se Slavku Peroviću podigne spomenik zbog doprinosa koji su on i Liberalni savez dali obnavljanju državnosti Crne Gore.”

    Andrija Popović je visoki funkcioner u opštepoznatoj i već isluženoj grupi-službeniku crnogorskog mafijaškog režima čije je vođstvo za svoje djelatnosti usmjerene na uništavanju Liberalnog saveza za račun mafije, javno nagrađeno aferom Trsteno.

    U ovom smislu posmatrana rečena izjava Andrije Popovića svejedoči o potpunom crnogorskom moralnom slomu koji se graniči sa patološkim oblikom teške moralne imbecilnosti u kojoj se ne može razaznati krajnja granica prirodnog ljudskog stida ni bilo kakvog, čak ni humanoidnog obzira. Sve je na prodaju za šaku “dobijanja”, u slučaju ove grupe, već namještenih izbornih glasova.

    Slavko Perović (March 24, 2009 at 13:27)

    http://slavkoperovic.wordpress.com/2009/03/20/dnevnik-19-mart-2009/

  29. miroslav jeknic says:

    slavko zivjeces vjecno,svaka ti je istina,ovaj narod i ne zasluzuje bolju vlast.da si ti nedaj boze na vlast poludio bi vjeruj mi.pametno si napravio.svaka sreca tebi i tvojoj familiji.tvoj vjecni liberal

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s