O kukavno sudstvo ugašeno!

“Ako se možeš sjetiti, Darko – ovaj, Duško – ako ne, nastavljamo dalje”, reče sudija Šefkija Đešević u bjelopoljskom Višem sudu u vezi sa švercom droge, a Darko – ovaj, Duško – ostade smiren i nasmijan. Kako u Crnoj Gori izgleda suđenje za šverc više tona kokaina i pranje 21 miliona eura, ko je optužen a ko je sudska vlast, kako se ove instance odnose jedna prema drugoj – pogledajte na snimku ispod.

Advertisements

Comments

  1. Kakva je ovo bljutava predstava…
    Što bi rekla dama Lado Tajović: Horhe će na kraju ipak spasiti Ljovisnu.

  2. Mozda ne bi trebalo, ali sad imam onaj osjecaj kad se stidis u tudje ime. Cije ime – ne znam :)

    – Darko/Dusko se buka (ko su oni da mogu njega da pitaju takva pitanja?) i evo saznasmo da zivi od neke crkavice (1000 do 2500 eura zavisno od toga kako diskoteka radi).
    – Sudija, kom bi odlicno islo prenosenje nekog crnogorskog fudbalskog derbija na radiju, shvata da on ne smije bas sve da pita, mislim, mora probat nesto radi javnosti i kamere, ali samo ako Darko/Dusko oce, ako se ne sjeca, nema veze, “to ionako nije predmet optuzbe”.
    – Policajac zvace zvaku u sred suda, ka da je na ulicu.
    – Tuzilac postavlja vrlo direktna i zajebana pitanja.

    Ja i dalje mislim da je ovo neka zajebancija. Ima li nekoga da ovo titluje, pa da svijetu pokazemo? O kukavno sudstvo ugaseno!

  3. dobro što ga sudija ne zove dule…

  4. Plannco Wallach S. says:

    ko odje odgovara na optuzbe, sudija ili optuzeni?

  5. Krivokapicu reaguj! Ima jos trulih dasaka u sudstvu, tuzilastvu i ostalim pozoristima u Crnoj Gori.

  6. Ludilo Se Nastavlja LSN says:

    Kakva grozota… a najjace je kad sudija kaze da objasnite imate li kakve veze sa Prvom Bankom, OSNOVANOM 1901. (kao da reklamira prvu banku..pa ono “osnovana 1901” !!! )

  7. Војин Николајевич says:

    :))

    “Српство” никако не може “бити угашено” док постоји очигледни мултиетнички и мултиконфесионални склад, разумијевање, искрена подршка, љубав човјека према човјеку, очигледна толеранција, па чак и саосјећај када је човјеку тешко у невољи- у радним просторијама било којег органа у Црној Гори.

    Е сада, признајем кривицу јер нисам био довољно прецизан, а она ће доћи, у магновењу ока, од комантатора Вавуја (wawy), који је једини искрени борац у Црној Гори против мафије, које. по неким мојим убјеђењима и стандардима уопште “Нема”.

    Појавиће се Ваву!
    Загрмјеће Ваву!

    Рећи ће свима Живу Истину у очи, а потом изазвати на двобој оне који су га наљутили. Не само наљутили њега, већ и другарицу другарице његове сестре од даиџе. Баш, као што је на двобој пиштиљима изазвао г. Славка Перовића, “под свим условима које Славко предложи”, осим да открије свој идентитет.

    Елем, с обзиром на то да г. Перовић не зна како изгледа г. Ваву, и обратно, те да један другоме не знају име и презиме, јер наступају под никовима, то је најбољи начин да се нађу на тачно одређеном мјесту те да се за оружје изаберу пиштољ, гдје повлачењем окидача из цијеви искаче заставица- “Препознао сам те”! Те да побједник буде онај који је препозано оног другог!

  8. jel to u redu druško?

  9. Војин Николајевич says:

    :()

    Господине Ваву ( wawy),

    немојте ми замјерити што је на моје инсистирање редакција овог портала избрисала Ваш коментар у којем сте се прилично некоректно, у вријеђајућем тону, осврнули на све актере овог суђења!

    Ваше је право, господине Ваву, да тврдите то што у саркастичном тону рекосте, да би на овом суђењу било нормално да је судија у функцији тужитеља, оптужени у функцији судије, те да тужилац треба бити на оптуженичкој клупи. Тај став је Ваше демократско право, али није у реду да при томе спомињете мафију, организовани криминал, и вријеђате све људе без икакве мјере, не видјевши при томе мултиетнички склад који је присутан у Црној Гори.

    На другој страни, одлука да се избрише Ваш коментар је повезана и са вашим личним правом да не откривате идентитет, који се у случају таквих интервенција лако утврђује “органима реда”, а што се не смије допустити!

    • Војин Николајевич says:

      Ха, ха, ха,..

      Ово вам је био одговор:))

      У августу путујем кроз Хааг, па ми нећете моћи рећи да да нисам тамо био у пропутовању бар неколико сати, тек толико да попијем кафу и ђус.

      Колико видим, ћутите се кривим!?

      Да ли сте подмазали пистолет са заставицом- “Препознао сам те”!?

  10. Svojevremeno sam se obreo kod sudije za prekršaje zbog navodnog saobraćajnog prekršaja. Kad tamo sudija, jedan tada skoro dečkić, za koga sam mislio da je gradski mangup tj.klošar(po manirima i ponašanju), sa kojim sam se znao iz grada. Shvativši da je on sudija koji će mi suditi, iako iznenadjen, obratio sam mu se zvanično sa: “dobar dan, gospodine sudija…” – sve po PS-u. Njega je valjda iznerviralo baš to, što sam zvaničan, što mu ne pokazujem da se znamo, što mu valjda nijesam rekao: “o to si ti, nijesam znao da si sudija i da imam sreću da baš kod tebe dodjem”.
    Uze da čita policijski zapisnik(navodno sam bio prošao kroz crveno svijetlo) i povišenim glasom, glumeći autoret, mi se obrati: “Ustanite okrivljeni”!!!
    “Ustanite okrivljeni” zbog navodnog prolaska kroz crveno svijetlo, a “gopsodine Darko” zbog sumnje za organizovani kriminal!?
    Poslije “ustanite okrivljeni”, mog ustajanja i blagog, ironičnog smješka, te veoma oštre odbrane, dečkić se još više osjetio važnim a pogodjenim. Pogotovo što sam ga odbranom i citiranjem jednog člana Zakona o bezbjednosti saobraćaja, koji on kao sudija nije znao, doveo u veoma neprijatnu situaciju. Postajao je grublji i drskiji…
    Poslije prvog ročišta, raspitao se za njega: kad je postao sudija, ko je, što je…
    Dobijem odgovor:
    “Rizo(to mu je nadimak, neću mu navoditi pravo ime)- ti je stari uvlakač, poltron i karijerista, nerazdvojan je sa Filipovim bratom i pokušava da poslije samo godinu staža, preko njega, dodje na čelo Osnovnog suda”
    Ispostavi se da imamo par zajedničkih poznanika koji su mi nudili da mi odmah srede tu prijavu. Nijesam pristao, čak sam jednom od tih poznanika koji je insistirao da mi sve odmah sredi, zaprijetio da ću napraviti skandal ako tako što pokuša…
    Poslije trećeg ročišta, dokaza koje sam iznio, donošenja na uvid člana Zakona kojeg sam citirao na prvom ročištu a za koji je on tvrdio da takav član ne postoji, te ne pojavljivanja policajaca koji su mi napisali prijavu, bio je prinudjen da povuče prekršajnu prijavu.
    Skoro sam na nekoj TV vidio i čuo, čini mi se, onako u prolazu, da je Rizo postao predsjednik suda ili da ima tako neku visoku funkciju u sudsvu.

  11. “Војин:

    У августу путујем кроз Хааг”

    Aaa kužim… to nosiš frendovima jagode?

    Pa lijepo od tebe, baš su se skoro žalili da je zafalilo, mora da su se istrošili, 15 godina bježanja, prije toga trebalo je 5 godina onolike civile pobit, sravnit sarajevo, pucat na đecu snajperima… to jednostavno iscrpi, pa u tom smislu razumijem tvoje saosjećanje i o$ećaj za moral, koji se eto nijesu promijenili godinama

    • Војин Николајевич says:

      :))

      Ох, авај, господине Ваву, погријешио сам, заборавио сам Вам рећи да ћу у Хааг кренути из Бијелог Поља, гдје такође имам намјеру да попиијем кафу и ђус!

      Елем, претпостављам да ћете ми сада рећи да тамо, у Бијелом Пољу, носим јагоде некоме у судници.

      Споменућете и убијање дјеце наркотицима, уништавање родитељске имовине од стране дјеце наркомана и нешто томе слично….

      Ма какве јагоде, однијећу пршуту и вино, јер ја не видим да мафија постоји, а ви видите. Дакако, треба прославити братство и јединство, које вама смета, јер имате грозна предубијеђења.

  12. Gledam gdje da postujem izuzetan intervju koji je Svetlana Lukic (Pescanik) dala Monitoru, i ovo mi se cini prikladnim mjestom:

    MONITOR: Šta bi, po vašem mišljenju, bio pravi odgovor država i društava ex-yu zemalja na zločine 90-tih?
    LUKIĆ: Skora svaka važnija državna institucija morala bi da odgovori kakva je bila njena uloga u tim zločinima. Počev od parlamenta, vojske, policije pa sve do državnih, železničkih i autobuskih preduzeća i gradske čistoće. Koje firme iz Srbije su, na primer, slale svoje autobuse u Srebrenicu, da li su Železnice Srbije stvarno poslale dokument vlastima kojim upozoravaju da se sprema otmica u Štrpcima, koja gradska čistoća je slala svoje radnike da tovare tela kosovskih civila u hladnjače koje će na kraju završiti u jezerima po Srbiji… Počela sam namerno od ovih detalja da bih ilustrovala do kojih sve državnih institucija seže odgovornost za ratne zločine. Naravno, i u toj krvavoj piramidi postoji hijerarhija, države bi najpre same morale da sude svojim građanima iz vrha vlasti koje su donosile odluke o “asanaciji terena”, “humanom preseljenju”…i naravno vojnim i policijskim generalima koji su “samo izvršavali ta naređenja”. Državne RTV kuće su morale prvo da se oslobode svojih novinara koji su lagali i trovali ljude, a ne malom broju njih je moralo biti suđeno…

    MONITOR: I ne samo oficirima, policajcima, novinarima…
    LUKIĆ: Da su samo političari i njihovi generali i policajci odgovorni za ratne zločine, bilo bi lako, ali šta ćemo sa crkvenim velikodostojnicima koji su huškali na rat, blagosiljali ubice, ispraćali zlikovce u Hag kao najveće sinove svoga roda? Neki od tih božijih izaslanika su morali odgovarati pred sudom, i to ne samo božijim i crkvenim. Novonastale države i društva su imale šansu ne samo da kazne zločince i njihove pomagače, nego i da za 10-15 godina tzv. mira uspostave vrednosti i mehanizme koji bi onemogućili da se slobodno i spokojno centrom Beograda ili Zagreba šetaju zveri, da nam sa državnih medija propovedaju saučesnici u genocidu, da u udžbenicima istorije i dalje postoji naš “nebeski” i njihov “zločinački” narod… Hoću da kažem da je u tom strašnom poslu suočavanja sa zločinima posla bilo za sve, počev od parlamenta, sudova, akademije nauka, udruženja novinara, ministrastava policije i prosvete, pa sve do fudbalskih klubova. Pošto se nismo usudili da progovorimo o onome što smo se osmelili da uradimo, onda će to umesto nas, s mnogo manjim efektom, uraditi Haški sud, božiji sud, ko u njega veruje, sud Evrospke fudbalske federacije… Mišel Platini je morao da dođe u Beograd i Zagreb i da pripreti diskvalifikacijom naših reprezentacijama, jer nema nikoga u zemlji ko bi rekao da se neće šutirati lopta sve dok se na tribinama viori transparent “Nož, žica, Srebrenica”, ili “Srbe na vrbe”.

    MONITOR: Za razliku od Istočne Evrope, jugoslovenske države se nisu pozabavile lustracijom.
    LUKIĆ: Lustracije nije bilo i neće je ni biti iz mnogo razloga. Prvo, u najvažnjim državnim institucijama je mnogo onih koji bi prvi morali biti lustrirani, drugo, njihovi partijski drugovi ili koalicioni partneri su često lopovi i kriminalci čiji je osnovni moto: ne diraj me, ne diram te. U Srbiji je lustracija postala nemoguća zbog samog načina na koji je srušen Miloševićev režim, odnosno zbog sastava postpetooktobarske vlasti u kojoj je Koštunica imao ogromnu i pogubnu ulogu. U Hrvatskoj, pa i u Crnoj Gori, lustracija je bila nemoguća jer je na vlast došlo mnogi ljudi koji su omogućili sticanje nezavisnosti ovih država, a koji su 90-ih godina ili direktno učestvovali u ratnim zločinima ili su dugo vremena podržavali ratnu politiku Slobodana Miloševića i učestvovali u kršenju ljudskih prava svojih građana. Zajednički imenitelj za sve države je da su njihovi građani na različite načine saučestvovali u zločinima i kršenju ljudskih prava. Oni su svojim glasovima dali legitimitet tim ljudima i zato je nemoguće očekivati da će građani na bilo koji način insistirati na lustraciji. To se odnosi i na medije, intelektualce, univerzitet… suviše je tu kandidata za lustraciju. Uostalom, sada je već kasno.

    MONITOR: Hapšenjem Ratka Mladića počela je nova predstava u Haškom tribunalu i oko njega. Žrtve su za medije postale drugorazredna tema, a Mladić se i kontekstualno i eksplicite prikazuje i sam žrtvom neotkrivene zavjere. Može li se očekivati da se i njegova odbrana vodi u tom pravcu?
    LUKIĆ: To u velikoj meri zavisi od toga ko će Mladića zastupati pred sudom. Verovatno će izabrati advokata koji će trabunjati takve budalaštine. Uostalom, na koji inteligentan način zverstva tog čoveka i mogu da se brane? Genocid se ne može odbraniti nikakvim teorijama zavere i služenjem svom narodu. Problem je što je Ratko Mladić glupa zver koja ništa ne shvata. To je pokazao u prvim danima u sudnici odbijajući da sasluša optužnicu i ponavljajući kako je on branio svoj narod. Postoje teorije da bi on na suđenju mogao da kaže nešto što bi državu Srbiju direktno povezalo sa Srebrenicom i drugim zločinima u Bosni. Ja u to ne verujem, on će i dalje odbijati da prizna da su se ti zločini uopšte desili, a ujedno će se osećati viteški jer ne želi da dovodi u nevolju svoju maticu Srbiju.

    MONITOR: U Srebrenici se na svaku godišnjicu smjenjuju lokalni i strani lideri. Oni šalju poruke o pomirenju i dobroj zajedničkoj budućnosti, s onim „da se više nikada ne ponovi”. S druge srtane, uvijek su spremni da komentarišu presude Haškog tribunala i da se u tim komentarima ulaguju sa starim populističkim umijećem. Kuda nas to vodi?
    LUKIĆ: To vodi u šizofreniju društva kojoj danas prisustvujemo. Ne mogu biti zdravi ljudi koji u glavi drže dve protivrečne misli: i da svi zločinci treba da budu kažnjeni i da su naši zločini, ako ih uopšte i priznajemo, bili opravdani. U tom sluđivanju ljudi učestvuju svi, pa i najpristojniji političari u regionu.Često se to objašnjava političkim pragmatizmom, navodno, političari to moraju da govore, jer im je takvo biračko telo, takvo je javno mnjenje, nacionalističko, šovinističko… A ko je stvorio takvo javno mnjenje? Sveti Petar? Hari Poter? Pa, oni su ga stvorili, a sada se na njega pozivaju. Zlo mi je od tih izvinjenja koja ništa ne znače. Stalno se pominje onaj gest Vilija Branta. Mogu svi oni redom da kleče, od Tadića i Josipovića, pa sve do Đukanovića, to ništa neće značiti jer njihove državne institucije, sudovi, istoričari, intelektualci… nisu uradili ono što su uradile njihove nemačke kolege pre nego što je klekao Vili Brant. Pre klečanja ima mnogo toga da se uradi. Ne može se u isto vreme izvinjavati u Potočarima, a na državnoj televiziji držati Aleksandra Tijanića koji poziva u goste Miloševićeve ideologe i egzekutore. Može Hrvatska sutra da uđe u EU, ali će i dalje biti bolesno društvo dok god onoliko ljudi pomahnita zbog presude Gotovini, može Crna Gora prekosutra da uđe u EU, ali neće biti normalno društvo dokle god se njeni političari i intelektualci budu krili iza krvavih leđa Slobodana Miloševića i Srbije. Zna se ko se slikao na kom ratištu, ko je šta pljačkao i na tom novcu sagradio kuću. Svako ima svoj krst i moraće da ga ponese. Ako neće, onda ništa… Umiraćemo, ali sada ne od metka nego od infekcije po prljavim bolnicama, jer čistačice neće da čiste, lekari traže mito, deca će nam se bosti noževima po noćnim klubovima jer je neko zapevao “pogrešnu” pesmu, pametni i sposobni će bežati iz nezavisnih i ponosnih država, babe i dede će svisnuti jer su im unuci s duge strane okeana. A najgore je kada ih sačekaju na aerodromu i shvate da sa njima ne mogu da komuniciraju jer im unuci ne govore ni srpski, ni crnogorski, ni hrvatski. To je susret dva stranca, ista krv ne pomaže.

    MONITOR: Očekujete li da će rezultati REKOM spriječiti političare da skrivaju istinu o prirodi ratova 90-tih?
    LUKIĆ: Ne, apsolutno ne. Delimično zbog toga što, bez obzira na plemenite ciljeve, ova inicijativa ima mnogo nedostataka, ali najviše zbog prirode i sastava vlasti novonastalih država.

    MONITOR: Hoće li ekonomska i vlasnička tranzicija u medijima učiniti ono što nisu ratno-nacionalistički režimi 90-ih?
    LUKIĆ: Prvo, mislim da sa velikom rezervom treba govoriti o ekonomskoj i vlasničkoj transformaciji medija. U našim malim državama, sa bednom privredom, monopolima, uvozničkim lobijima, bliskim vezama partija i tzv. Biznismena… teško da se može govoriti o tome da neko kupuje neki medij da bi se obogatio. Mediji se kupuju ili da bi se uništili ili da bi se politički kontrolisali. A ko ima novca i potrebe da kupi neki medij da bi ga uništio, sveo tiraž nekih novina na 2-3 hiljade primeraka? Najčešće onaj ko se 90-ih obogatio sarađujući sa zločincima i ko nikako ne želi da se u medijima rasprvlja o prošlosti, o poreklu tzv. prvog miliona, o švercu nafte, cigareta, drvne građe…

    MONITOR: Za neke medijske ljude pojavila se i dilema kako tretirati u medijima ne samo one optužene za ratne zločine već i one koji su pravosnažno osuđeni. Biljana Plavšić je ovih dana na naslovnoj strani NIN, a Veselin Šljivančanin daje intervju TV B92, kao „ekskluzivan”, a da pritom nije jasno šta je važno imao da kaže. Gdje je tu potraga za istinom i važnim informacijama, a gdje bizarni senzacionalizam na štetu istine?
    LUKIĆ: Novinarstvo je jedan od najsramnijih delova naših sramnih država. Tako je bilo za vreme ratova, tako je i sada. Uostalom, koga je briga šta je istina? Političare? Sudije? Popove? Zašto bi to bilo drugačije s novinarima? Većina novinara nije opremljena ni intelektualno, ni moralno, ni zanatski da traga za istinom, zbog toga im je bizarni senzacionalizam bliži srcu. Nažalost, većina novinara su ne samo nesposobne kukavice, nego i šovinisti, ksenofobi, homofobi, pa i rasisti. Zbog toga je često primitivni senzacionalizam samo pokriće za iskrenu nameru da se Gotovina, Mladić i ostali zlikovci predstave kao ljudi plemenitog cilja koji su možda malo “prekomerno upotrebili silu”.

    MONITOR: Uloga mnogih političara , ali i vojnika i policajaca i drugih državnih službenika u ratovima 90-ih nije, ne samo dovoljno poznata, već ni istražena. Neki od njih i danas vode ex-yu države. Kakvo društvo stvara ta opšta neodgovornost?
    LUKIĆ: Kao što sam već rekla, bolesno. To su društva koja žele da postanu deo Evrope, a s druge strane ne veruju u osnovne principe na kojima počiva EU. To su društva kojima vladaju ljudi koji su se ogrešili o najosnovnije civilizacijske i hrišćanske norme, a koji sada treba da nas uvedu u zajednicu civilizovanih država i koji celivaju krstove i križeve gde god ih put nanese. Ta se hipokrizija sa vrha države, crkve,vojske… širi kao virus kroz čitavo društvo. Građani se izjašnjavaju za ulazak u EU, a preziru osnovne zapadne vrednosti, izuzev novca, toleranciju smatraju slabošću, različitost nužnim zlom, mrze Rome, homoseksualce, ponosni su na svoja plemena, svoju autoritarnost, mizoginiju… Dok se ne dogovorimo da iza 5. božje zapovesti – ne ubij, nema nikavog ali… mnogi ljudi će živeti kao psi u svojim suverenim, nacionalnim, ponosnim… državama

    Nastasja RADOVIĆ

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.