Slovenija nakon tri godine samostalnosti

izvor: aimpress.ch, 27. Jun 1994.

Posle svega sto se za poslednje tri godine dogodilo na prostorima bivse Jugoslavije, dan razglasenja samostalnosti Slovenije izgleda kao da se desio pre deset,a ne pre tri godine.Ali slovenacka skupstina je usvojila osnovni ustavni dokument,ustavni zakon i deklaraciju o nezavisnosti stvarno 25.juna 1991.godine i time je Slovenija postala nezavisna i samostalna drzava.Doduse ne odmah, jer su zbog tog cina vec iste noci u Sloveniju usli tenkovi i jedinice bivse JNA, cemu je sledio takozvani desetdnevni rat,ali vec pola godine kasnije priznala ju je vecina zapadnoevropskih zemalja, a 22.maja 1992 generalna skupstina OUN u Nju Jorku (New Yorku) razglasila ju je za 176.clana svetske organizacije.Gde je Slovenija danas, tri godine kasnije?

Najpre mozemo da pogledamo na unutrasnjepoliticku scenu. Jos pre osamostaljenja Slovenija je vec bila visestranacka parlamentarna drzava,u kojoj imaju glavnu rec parlament i vlada,dok je funkcija predsednika drzave vise castna nego stvarno uticajna.U tome je Slovenija blize vecini demokratskih sistema zapadne Evrope od svoje susede Hrvatske i ,recimo, Srbije,gde vec sam ustav daje ogromna ovlascenja predsednicima. U Sloveniji ,na primer, predsednik drzave nema pravo ni sazivati parlament ili raspustati odnosno imenovati vladu. Sve su to potpuno odvojene funkcije.Ako se hoce predsednik drzave obratiti parlamentu,ne moze o tome odlucivati sam,nego mu to moze ( ali i ne mora) dozvoliti parlament.

Slovenacki parlament je dvodoman.Glavni dom je takozvani Drzavni zbor,u kome su posle poslednjih izbora poslanici vecinske Liberalno demokratske stranke Janeza Drnovseka,Hriscanskih demokrata Lojza Peterlea, Udruzene liste social demokrata Janeza Kocjancica, Slovenackih socialdemokrata Janeza Janse, Slovenacke narodne stranke Marjana Podobnika, Slovenacke nacionalne stranke Zmage Jelincica i samostalna poslanicka grupa.To su ujednom i najuticajnije slovenacke stranke,koje su za poslednjih godinu dana,da ne govorimo o poslednje tri godine, napravile velike pomake.Naime,u pocetku samostalne drzave desnica je bila mnogo medjusobno kooperativnija.Krajem krajeva, na prvim visestra- nackim izborima pobedio je DEMOS, a na sledecim bio se vec raspao i najvise glasova dobila je Liberalno demokratska stranka Janeza Drnovseka,kojoj su se ove godine prikljucili i socialisti Viktora Zakelja,Demokrate Igora Bavcara i Zeleni Petra Tanciga.

U vladi su tri koalicione stranke : Liberalne demokrate,Hriscanske demokrate i Udruzena lista socialdemokrata.Naizgled nemoguca kombinacija,ali izgleda da – barem jos za neko vreme – politicki sasvim pragmaticna.Pogotovo posle izlazka iz vlade Jansinih socialdemokrata,koji su sve samo ne to kako se zovu i koji su se svrstali u neku tesko objasnivu kombinaciju boljsevizma i krajnje desnice,dok su hriscanske demokrate postale sasvim umerena srednje desnicarska i ozbiljna stranka.

Za inace veoma dosadan nacionalni karakter Slovenaca,zanimljivo je da je slovenacka politicka scena sve pre nego dosadna. Iz dana u dan otkrivaju se nove afere,zbog njih padaju ministri, velika su rasciscavanja unutar vojske i policije,sudovi su prenatrpani poslom,razne legalne i ilegalne obavestajne sluzbe rade i takmice se punom parom… Ukratko,demokratija nije jednostavna stvar i u prelaznom periodu,koji ce verovatno jos dugo trajati,to su normalne iako ne i prijatne i potrebne stvari.

Mnogo izgubljenog, a mnogo i boljeg

Ekonomski analiticari slazu se o tome da se privredna kretanja ne moze jednostavno posmatrati od samog dana osamostaljenja,nego da ih treba analizovati na duzi rok.Naime,slovenacka industrijska proizvodnja,koja je bila u bivsoj drzavi uvek na samom vrhu pa i u porastu,pocela je upadati vec godinu dana pre osamostaljenja.Upravo te, 1990.godine bila je za skoro 13 posto niza od proizvodnje u 1986.godini.Znaci,kriza je pocela,a sam akt osamostaljenja koji je znacio prekid dotadasnje tesne saradnje sa industrijama u drugim delo- vima SFRJ,kao i gubitak dobrog dela jugoslovenskog trzista,prouzrokovao je i dalje padanje.Najveci pad industrijska proizvodnja Slovenije dozivela je prosle godine,kada je bila jos za 26 odsto niza od one u 1990.godini.Ali posle sestogodisnjeg konstantnog padanja,prosle,a narocito u prvoj polovini ove go- dine stanje se promenilo.Doslo je do malog,ali ipak povecanja u odnosu na pros- lu godinu.Ali,sadasnji obim industrijske proizvodnje je jednak onome na sre- dini sedamdesetih godina,sto znaci veliko nazadovanje.

Prilikom izlaska iz Jugoslavije,culo se mnogo primedbi,da ce Slovenija propasti zbog gubitka jugoslovenskog trzista.Lagali bi ako bi tvrdili da slovenacka privreda ne oseca (i to znacajno)taj gubitak.Ali ne treba zaboraviti ni cinjenicu da je bila Slovenija i u bivsoj drzavi izuzetno znacajan izvoznik.Vecinu tih trzista je i zadrzala,ali raniji zajednicki jugoslovenski nastup na tim trzistima bio je i jeftiniji i laksi.Ipak,je Slovenija pre osamostaljenja vecinu svoje robe prodala kod kuce.Po podacima SDK za 1990.godinu, najvise je prodala unutar Slovenije same (57,3 odsto),sa 24,7 odsto sledile su ostale jugoslovenske republike,dok je 17,9 odsto robe otislo u inostranstvo. Zbog sankcija,prestala je (barem zvanicna) trgovina sa Srbijom i Crnom gorom, zbog rata slicno je i sa Bosnom i Hercegovinom,dok se sa sa Hrvatskom i sa Makedonijom jos uvek saradjuje,iako otezano.I Hrvatska ima probleme zbog rata, a Makedonija je zbog saobracajnih veza skupa u prevozu.Inace je Slovenija prosle godine izvezla za 6,08 milijarde americkih dolara robe,sto je za 9 po- sto manje nego godinu dana ranije.Najvise ,skoro 30 odsto robe,izvezla je u Nemacku, 12,4 odsto u Italiju, 12,1 odsto u Hrvatsku, u Francusku je islo 8,7 slovenackog izvoza,u Austriju 5 odsto, u Rusiju 4,1 odsto, SAD 3,6 odsto,u Makedoniju samo 3,3 odsto,a slede jos Velika Britanija,Holandija,Madjarska, Poljska ,Iran,Belgija,Svajcarska, Ceska ….

U Sloveniji je jos uvek u toku proces privatizacije,sto uz vec sve pomenute teskoce, prilicno komplikuje stanje u privredi. Propast nerenta- biljnih firmi,koje su godinama vegetirale u bivsoj drzavi,propast onih,koji se nisu snasli posle gubitka “jugo trgova” privatizacija i racionalizacija u mnogim preduzecima,prouzrokovalo je veliko povecanje nezaposlenosti.U Sloveniji,koja je bila navikla skoro na punu zaposlenost, sadasnji 14,5 odstotni stepen nezaposlenosti je sokantan.To se najvise oseca u nekim industrijskim centrima poput Maribora. Zanimljivo je nesto drugo.Uz toliki zvanicni broj ne- zaposlenih,nikako ne moze da se nadje ljude koji bi za dobre pare povremeno obavljali neke fizicke poslove.Ocigledno su se mnogi,koji nisu redovno odnosno stalno zaposleni ipak snasli sa nekim honorarnim poslovima.

Za one,koji su zaposleni,ne bismo mogli da kazemo da zive lose. Posle osamostaljenja zvanicna politika htela je da zadrzi plate na 400 maraka, ali joj to nije uspelo i ubrzo su se plate povecale ,tako da danas prosecna slovenacka plata vec iznosi preko 700 nemackih maraka.To je naravno mnogo manje od vremena Markovicevog nerealnog kursa 7 dinara za jednu marku i sa inflacijom od 105 posto. Slovenacka inflacija je jos uvek visoka, jer iznosi godisnje nesto manje od 23 odsto.To je jos uvek oko 7 puta visa inflacija od one u razvijenim zapadnoevropskim zemljama.Ali pri tome je bitno nesto drugo. Naime,slovenacki tolar ,koji je sada u odnosu 78 tolara za jednu marku,dobro se drzi.Tako misli i poznati harvardski profe- sor ekonomije i savetnik mnogih vlada Djefri Saks (Jeffrey Sachs),koji je ne- davno boravio u Ljubljani.”Nahitniji zadatak koji pretstoji Sloveniji je vlas- cko prestrukturiranje privrede,sredjivanje dugova i resavanje deobnog bilansa sa naslednicima bivse SFRJ, smanjiti sadasnju inflaciju na manje od 10 posto, a najbitniji je ulazak Slovenije u Evropsku uniju,” izjavio je Saks.

Kada ce Unija otvoriti vrata?

Slovenija moze se smatrati diplomatski uspesnom mladom drzavom. Za tri godine postojanja clan je OUN, Konferencije o evropskoj sigurnosti i saradnji, Saveta Evrope, Medjunarodnog monetarnog fonda i mnogih drugih zna- cajnih medjunarodnih organizacija.Potpisnik je Natovog dokumenta Partnerstvo za mir, sa Evropskom zajednicom potpisala je ugovor o saradnji, sa Ceskom,Slo- vackom i Madjarskom ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini, o slicnom ugo- voru dogovara se i sa Eftom, u Ljubljani imaju svoje ambasade sve znacajnije drzave ovog sveta…

Sa velikom vecinom tih zemalja Slovenija je u vrlo dobrim odnosima.U poslednje vreme ima probleme sa Hrvatskom i Italijom zbog teritorialnih pretenzija odredjenih krugova u Italiji na slovenacku zemlju, a i zbog nespremnosti u glavnom hrvatskih,cesto pa i slovenackih politicara da konacno nadju zajednicki jezik oko nekoliko spornih pitanja u vezi sa granicom izmedju obe novonastale drzave. Kako izgleda svi ti problemi ce se ipak nekako resiti. Hrvatska ima naime toliko otvorenih drugih i to mnogo znacajnijih pitanja da bi joj bilo glupo stvarati neprijatelje sa svih strana, dok su Italiju zbog njenog stava ,kako Slovenija ne bi trebala da bude primljena u Evropsku Uniju kritikovali vec Amerikanci.Pre nekoliko dana Trst je posetio i americki amabasador u Rimu, nama svima poznat i kao nekadasnji izaslanik americkog predsed-nika, Redjinald Bartolomju (Reginald Bartholomew),koji je izmedju ostalog i izjavio:”Slovenija jeste Evropa.To ne treba da Vam otkriva americki amabasador,jer o tome jasno govore i istorija kao i geografske mape.” Podvukao je i cinjenicu da se Zapad ne zavrsava na italijansko-slovenackoj granici i dao svoju podrsku udruzivanju evropskih drzava.

U tome vidi,svoj cilj i Slovenija.Uz stabilne privredne i politicke prilike ima realnu sansu da bude primljena u Uniju oko 2000.godine.A to nije mnogo daleko.

Ono sto zivot cini

Tako izgleda “dezela” tri godine od svog dana D. To su bili vise manje zvanicni podaci.Ljudi su praznik samostalnosti u glavnom proslavili van svojih domova.Isli su na more,planine,u banje, neki i u inostranstvo.Ali vise na izlete nego u soping,jer su slovenacke radnje vec tako dobro snabdevene da naprosto nema nikakve potrebe za odlaske u inostranstvo.Ni za specializovanu robu.To i cinjenica da moze u bankama i menjacnicama koje su na svakom cosku slobodno kupovati devize, prosecnom Slovencu su dve od najdrazih “dostignuca” samosatalnosti.A ima jos jedna i najbitnija.Naime,cinjenica da je odlaskom iz bivse Jugoslavije Slovenija sacuvala mir.

Iako danas skoro da nema coveka koji bi zeleo da Slovenija udje u neku novu,cetvrtu Jugoslaviju,zanimljiva je poslednja anketa dnevnika Delo koje je svoje citaoce upitalo,ako danas ocenjuju postignuto i svoja ocekivan- ja.Odgovori su sledeci:

– mnogo je bolje 2,7% – malo je bolje 16,9% – od prilike isto 32,5% – malo je losije 33,6% – mnogo je gore 12,4% – ne znam 1,9%

Svakako podaci o kojima vredi razmisljati i koji su mnogo man-je optimisticki kao sto su bili ranijih godina.Ali uz sve negativne strane, Slovenija je od svih bivsih jugoslovenskih republika sigurno najbolje prosla i najblize je tome da stvarno udje u Evropu.

Advertisements

Comments

  1. Iako mnogi možda ne dijele moje mišljenje, ja sam očaran Slovenijom…
    Mala zemlja, obrazovanog, vaspitanog i vrijednog naroda. Odlična saobraćajna infrastruktura, odlično razvijena realna privreda, prelijepa priroda, pravilno i ravnomjerno razvijena turistička ponuda, sjajno uređena i rukovođena poljoprivreda, seljaci koji se ponose svojim radom, urbana i osviještena omladina s rijetkim izletima u folk-šminkeraj-napucan-nabildovanim izdanjima…
    Imao sam sreću da nekoliko puta boravim u Sloveniji, jednom prilikom sam bio tamo za doček Nove godine, na primorju, u Kopru….kako dostojanstven i miran narod….prelijep doček na trgu, vatromet, koncert, porodice sa djecom, parovi, prijatelji, svi zajedno, sa šampanjcima i kristalnim čašama u rukama…u 12h čestitke, muzika do 1h i svi doma…nijedan lokal te večeri u gradu nije radio, što me je oduševilo!!
    Takođe, prisustvovao sam i proslavama dana nezavisnosti, kao i danu kada je Slovenija svoj tolar zamijenila eurom. I nikad nijednu automobilski sirenu nisam čuo, nijednu zastavu da se vijori iz automobila, nikakvo otvaranje glave osim dostojanstvenog i samozadovoljnog porodičnog ručka ili večere, i naravno izleta, koje slovenci obožavaju, a takođe imaju i more i planinu na razmaku od 2 sata vožnje. Ali vožnje autoputom.

  2. poljska, madjarska, ceska i slovacka su bile iza slovenije pedeset godina, sad su barabar il bolje u skoro svakom pogledu, nesto mi tu ne stima. njihova je sreca sto ih mi ne ceramo, vidjeli bi oni svoga Boga.

  3. Da nijesu vrijedni-jesu,da nijesu drljaci-jesu,da nam se nijesu posrali u drzavu i to jesu.E sad im treba trziste svih bivsih jugoslovenskih republika,a posebno Srbije da bi mogli da rade i zive jer sa svojim brendovima nemaju kud u evropu.Ista trica su i Hrvati.
    Primjer firme “Idea” koja ima trenutno najveci lanac vele i maloprodajnih trgovackih objekata u Srbiji.Nasi politicari im se uvlace u prkno i zahvaljuju na zaposljavanju radne snage,a sto su se usrali u srpsku poljoprivredu uvozeci i plasirajuci proizvode iz svojih i drugih zemalja to kao ne vide..
    Ali prije svega smo morali da im se izvinjavamo i izvinjavamo,ka da smo mi razvaljivali SFRJ,a od 41-e su nam se posirali u zivote.
    Koja smo mi trica, piiiii poganluka.

  4. zasto se, veli, u crnu goru salju samo lajt vijagre (cetvrtina prave vijagre)?
    zato, veli, sto oni samo podjebavau, ne smiju se usudit da ista razjebu.

    mi vazda trazimo da imitiramo druge, cak i kad o svojoj istoriji i tradiciji zborimo i tvorimo, nikad sebi nijesmo dovoljni zbog viska pameti za tudja posla.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.