Lekić i Blažić o izazovima “jedne političke partije na evropskom putu”

izvor: vijesti.me

Kad dođemo do nivoa da pravo jednako važi za mene, građane, predsjednike vlade, skupštine i države, onda možemo reći da smo ozbiljna država, kazao je Đorđe Blažić.

Profesor Đorđije Blažić ocijenio je da će Crna Gora u procesu evropskih integracija doći do određenog nivoa, ali da će, ako se bude moralo ići dalje, nastati lom u društvu.

“Ili ćemo u suprotnom morati da ostanemo na tom nivou. Lider jedne političke partije (Milo Đukanović) kazao je nedavno da Crna Gora neće prinositi žrtve.

Kakva je to izjava? Može se govoriti u svoje ime o prinošenju žrtava, ali ne i u ime države”, rekao je Blažić na panel diskusiji „Izazovi Crne Gore na evropskom putu“.Blažić je ocijenio da je vladavina prava najveći problem za Crnu Goru: “Kad dođemo do nivoa da pravo jednako važi za mene, građane, predsjednike vlade, skupštine i države, onda možemo reći da smo ozbiljna država”.

Da bi se prevazišle prepreke na putu integracija, predsjednik Centra za međunarodnu politiku i evropske integracije Miodrag Lekić, koji je i organizovao tribinu, kazao je da Crna Gora mora imati stručne, autonomne i depolitizovane institucije sistema.

“Pravna država je glavni mehanizam na putu EU integracija. Danas ovdje imamo ljude koji su izvan pravnog poretka zemlje, tako da se degenerišemo kao društvo”, smatra Lekić.

On je istakao da se zavaravaju oni koji misle da će se Crnoj Gori zbog “povoljnog geopolitičkog momenta” progledati kroz prste.

“Mnogo stvari smo učinili da bismo se nekome dopali. Prečica više neće biti, pa se sami moramo posvetiti daljem evropskom putu”, kazao je Lekić, navodeći da postoji želja da se ide u Evropu sve dok pozicija vlasti nije ugrožena.

Komentarišući zahuktavanje priče o odnosima države i crkve, Blažić je istakao da kompletan sistem počiva na starom rimskom pravilu “zavadi pa vladaj”.

“Nema što nismo zavadili u Crnoj Gori. I narednih 20 godina će se pričati o crnogorštini i srbijanštini, sve dok na određene pozicije ne dođu neki normalni ljudi”, ocijenio je Blažić.

Advertisements

Comments

  1. Naslov je odlican :)

    Previse sterilno, diplomatski, nenametljivo…

  2. BIVŠEM mađarskom premijeru Ferencu Gyurcsanyu, danas zastupniku u parlamentu, ukinut je zastupnički imunitet, te će odgovarati na optužbe za zloporabu položaja.

    Odluku o ukidanju imuniteta svom kolegi donijela je skupina od 306 zastupnika, dok je parlamentarna skupina njegovih socijalista glasovala protiv, iako je i sam Gyurcsany još ranije zatražio ukidanje svog imuniteta kako bi se mogao braniti od optužbi. Njega se sumnjiči da je namještao javni natječaj u vezi s gradnjom kockarnice u Sukoru, nekih pedesetak kilometara zapadno od Budimpešte, te da je prilikom toga organizirao štetne zamjene zemljišta čime je Mađarskoj nanesena znatna financijska šteta. Iako se zamjena terena na koncu nije dogodila, Mađarska je u tom poslu izgubila pet milijuna eura.

    Gyurcsany, kao i mnogi drugi bivši europski premijeri koji su fotelje zamijenili optuženičkim klupama, tvrdi da je nevin i da je riječ o politički montiranom procesu od strane nove vlasti, u ovom slučaju vlade desnog centra Viktora Orbana. “Tužiteljstvo me optužuje da sam prekoračio svoje ovlasti kada sam se našao s grupom investitora na službenom, javno najavljenom sastanku kojem su prisustvovali i drugi dužnosnici. S obzirom da je čitava javna administracija podržala projekt, samo sam kazao da bi svi trebali obaviti svoj posao.. Riječ je o političkom progonu”, kazao je Gyurcsany u intervjuu za list Nepszava.

    http://www.index.hr/vijesti/clanak/ukinut-imunitet-bivsem-madjarskom-premijeru-odgovarat-ce-zbog-zloporabe-polozaja/571614.aspx

  3. Milovan Vukov Jankovic says:

    Izvjeshtaj DRZAVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE od poslovanju MINISTARA,
    je dovoljan DOKAZ ZA PRIVODJENJE ISTIH POZNANIJU PRAVA I PRAVDE, DOK NJIH NE SMJESTE NA HRANU I SPAVANJE I ZIRENJE PRASADI U SPUSHKOJ FARMI,
    NARODU RUJNA ZORA NECE SVITAT,
    SENADERIZACIJA CRNE GORE,
    i FIRMIRANJE USKOKA, HAJDUKA I KOMITA ZA FATANJE LOPOVA NA DRZAVNIM I OPSHTINSKI FUNKCIJAMA,
    je jedino EFIKASNO RESHENJE,
    da stavimo TACHKU NA PLJACHKU,
    SUDSKE, IZVRSHNE I ZAKONODAVNE VLASTI KOJE PLANDUJU POD ISTI HRAST U DEBELU LADOVINU OD ZAKONA KOJI VAZE SAMO ZA NISHTE KOJI VRISHTE OD NEMASHTINE.

  4. brancod, Lekic je gospodin, nije britva i nikada nece biti, ali nekada i tiha voda zna da odvali brijeg… posebno ako je brijeg, kao ovaj nas, sav na trulim daskama.

  5. Evo teme za HIT DANA
    http://www.vijesti.me/vijesti/poslanici-se-izjednacavaju-sa-clanovima-vlade-dobijaju-jos-900-eura-clanak-37967

    A da ih malo popsujemo?!!

    Ajmo svi u onaj “javni wc” da se istresemo ljudski, kad već muda za pred Skupštinu nemamo…

    Bagra jedna neopjevana! Ološ nazadna, sebična, nadobudna! Krvopije namazane, podmazane, uvezane! “Pregaoci” rad svojega prkna!

  6. Nije mi jasno zašto vi, Vijesti i Dan protežirate ovog Lekića, nekadašnjeg Miloševićevog ambasadora kojeg ni Milo nije htio da vidi
    kad je bio u Rimu. On je odavno politički mrtav, čak i u svom Seocu iako pokušava da se iskobelja iz anonimnosti preko nekakvkih jadnih kolumni u Danu. Blažić je za njega intelektualac i gospodin.

    • Rekao bih da vas naslov demantuje…

    • Miro,
      Pitam se gdje ste vidjeli protekciju o kojoj govorite? Pitam se jos sta je lose u tome sto je bio Milosevicev ambasador? Jeste li vi bili gradjanin one zajednicke drzave ili ste se nekud iselili dok je trajala? Je li gospodin Lekic ucinio nesto necasno dok je bio ambasador SRJ? Je li necim doprinio ili sudjelovao u upropastavaju Crne Gore? Ne znam ni zasto ga proglasavate politickim mrtvacem kad konkretno ovdje nikad nije politicki ni zazivio. I onda zakljucujete da je profesor Blazic za njega gospodin i intelektualac sto je cisto pretjerivanje. Ne sporim da profesor Blazic nije imao neke solidne nastupe, ali nama, narodu, koji se nema ama bas nicim uskur…. ne vidim tog covjeka kojemu necemo pronaci manu. Procitah u komentarima na portalu Vijesti da neko pise za Blazica da je kupio diplomu u Novom Pazaru, te da je bio sljedbenik , ne znam kojeg Kovaca. Nekom je mana sto je bio sljedbenik Rista, nekome Pera, a nekome Slavka. Sad da se Njegosu dici iz groba, zalim sto cu ovo napisati ali moram, mi bismo ga pos…. . U stvari ne zalim jer smo mu to uradili jos davno kad smo dopustili da nam jedna nepismena seljacina okaci bisage i zapjeva: djiha, djiha cetiri noge. I vi sad ne nadjoste pod tim bisagama ni da uzdahnete i kazete ovdje nek bar neko nesto radi da sjase Milo (pa makar se jos jednom razocarali), no ste se dali u retrospektivu niceg, trudeci se da to potvrdite time sto bi valjda za vase navode trebala da bude potvrda to sto znate da je Lekic iz Seoca. Iako se trudim iz petnih zila da me crnogorski majmuni nikad vise nidje ne upakuju, ne mogu a da ne izrazim sumnju u vase dobre namjere.
      Meni je iskreno zao sto za ovu tribinu cuh iz mediija i nemah priliku da akterima postavim bar 2-3 pitanja.

    • I jos nesto da dodam. Lekic definitivno nema harizmu i toga je svjestan. Narodski receno nije “bikota” i covjek je skromnog, a prijatnog izgleda- suvise europejac za ovaj avetni narod koji voli dvometrice, britve, pritajene batinase nad kojim ce im, dok oni muski bleje, zene i majke uzdisat’ i govorit da od njega ljepsega nema.Dva profesora su sinoc bila jedan uz drugog i nesto su rekli i neko ih je cuo. Bar su ozbiljni ljudi u pitanju, pa ce se mozda na sledecoj tribini ohrabriti i izaci jos dvojica, trojica. Mozda i nece ali kao sto je napisao Jagos gore, dok mi ovdje pisemo hard core crnogorska pornografska-politicka scena napreduje punom parom. Nazalost, na kraju se zna ko je iz…..

    • Nije bio ambasador ni Miloševića ni Đukanovića. Miloševića je zastupao u Rimu Dojčilo Malsovarić kao ambasador u Vatikanu, a Mila Branko Perović kao šef trgovinske misije u Italiji. Ćaki Lekić je zastupao interese naroda Srbije i Crne Gore, kakav mu je i bio zadatak. Postupio je časno i profesionalno u datim okolnostima i zato ga danas poštujemo.

      • Војин Николајевич says:

        Camus 15. Septembar 2011. – 15:55 u 3:55 pm kaže:

        I jos nesto da dodam. Lekic definitivno nema harizmu i toga je svjestan. Narodski receno nije “bikota” i covjek je skromnog, a prijatnog izgleda- suvise europejac za ovaj avetni narod koji voli dvometrice, britve, pritajene batinase nad kojim ce im, dok oni muski bleje, zene i majke uzdisat’ i govorit da od njega ljepsega nema

        Nemam Nik 15. Septembar 2011. – 16:50 u 4:50 pm kaže:

        Nije bio ambasador ni Miloševića ni Đukanovića. Miloševića je zastupao u Rimu Dojčilo Malsovarić kao ambasador u Vatikanu, a Mila Branko Perović kao šef trgovinske misije u Italiji. Ćaki Lekić je zastupao interese naroda Srbije i Crne Gore, kakav mu je i bio zadatak. Postupio je časno i profesionalno u datim okolnostima i zato ga danas poštujemo.

        Слажем се!

        Уједно, сматрам да је харизма на овдашњим просторима лоша особина, јер у занесености носачи харизме обавезно негдје упрскају, а потом наставе да упропаштавају све за што су се залагали.
        Дакако, разлог је у губитку орјентира.
        Зато харизматичне личности постају жртве сопствене харизме, тим прије што је политика “болест” у виду хазарда која заноси те личности у просторе гдје не могу да прескоче лествицу коју су сами поставили на нереалну висину.

        Ову власт у Црној Гори ће замијенити само принципјелни људи, нехаризматични, предвидљиви и јасни свима. У том смислу неће им засметати то што се неко неће сложити са њиховим принципима у начелу, јер долазак на највише дужности у држави бива коригована општим принципима који су услов за било какве интеграције. Зато ће та принципјелност бити јача од карактеристике харизматичности.

      • Pitam se da Caki Lekic, bio sve ovo sto kazete, ali da je podrzao suverenu Crnu Goru. Sad bi dosao na ovaj forum i citao Nikolajevica … kako ga na isti nacin hvali?

      • Војин Николајевич says:

        Anonymous 15. Septembar 2011. – 19:27 u 7:27 pm kaže:

        Pitam se da Caki Lekic, bio sve ovo sto kazete, ali da je podrzao suverenu Crnu Goru. Sad bi dosao na ovaj forum i citao Nikolajevica … kako ga na isti nacin hvali?

        Николајевич би га и тада хвалио!

        Рецимо, господин Лекић је увијек говорио да је по националности Црногорац и ја сам то увијек респектовао.

        Баш као што имам пријатеље који су по националности Црногорци, с огромном жељом гласали за независну Црну Гору, неважно од тога што им није ДПС по вољи, а потом ми понудили помоћ с истим таквим жаром, свакако знајући моје опредјељење, када су оцијенили да ми је помоћ била потребна, а релативно ми је била потребна, такорекућ није ми уопште била потребна.

        Просто нису знали да ми помоћ није потребна јер сам имао додатних потенцијала који су ми омогућила да пребродим одређене проблеме. Али, били су ту! Као што ћу и ја бити увијек ту када им то буде потребно, јер сам им безмјерно захвалан на простој људској пажњи.

      • @ Anonimus: Lekić je suverenista ali nije učestvovao u Đukanovićevoj predreferendumskoj kampanji. By the way, on je prvi predložio da Crna Gora promijeni trobojku za alaj barjak.

        (Gotova replika)

        Meni se ne dopadaju ni njegovi suverenistički pogledi ni ideja o odricanju od trobojke, ali Lekića poštujem i podržavam jer je, kako reče Campus – evropejac, skroman, intelektualac, čovjek otvorenog duha i nazora, sportista, poliglota, pacifista… Potiče iz familije koja je još u međuratnom periodu uživala ugled građanske, a u ujčevini ima desetak narodnih heroja i generala NOB-a. Ukratko, Lekić ima background o kome Đukanović i njegovi pit-bulovi, kao i svi opozicioni lideri mogu samo da sanjaju, zbog čega ga, između ostalog, i toliko preziru. Zato bi Lekićev izlazak na crtu Milu bio izazov čak i za onaj dio naroda u Crnoj Gori koji se degenerisao od poltronstva i šićarluka.

        @Nemam Nik: O “promiloševićevim” stavovima Lekića govori dovoljno podatak da se tokom bombardovanja SR Jugoslavije nije na RTS-u emitovao nijedan od mnogobrojnih nastupa Lekića na RAI, tokom kojih je branio interese svoje zemlje. Čak je i izjava Željka Ražnatovića na CNN-u bila emitovana, ali za Lekićeve nije bilo prostora.

        @Mira: To što “ni Milo nije htio da ga vidi” ga i preporučuje. Baš kao što razotkriva tebe.

        @Tamara: Mene oduševljava to što nema harizmu “jednog Slavka”. I to ga preporučuje o mojim očima kao trenutno jedinog normalnog kandidata za čelo crnogorskog antirežimskog pokreta. (o srpskom antirežmiskom frontmenu ću neki drugi put :)

      • Camus a ne Campus, izvinjavam se.

  7. perfect stranger says:

    Осим тога што је лидер једне политичке партије, који оставља “неопрезне изјаве”, које вјероватно “нијесу у европском духу” (као што је цитирана, да “ЦГ неће приносити жртве” на свом европском путу), Ђукановић је и брутални диктатор, господар судбина у ЦГ, човјек без чијег извођења пред лице правде нема демократизације Црне Горе. Већина руководилаца партије којом предсједава, коју бих ја назвао Удружењем лопова ЦГ – ДПС, су “изван правног поретка земље”. Независне институције не постоје, постоји само симулација или имитација политичког живота.

    Један од основних задатака анти-режимски оријентисаних субјеката је да стално указују на такво стање ствари, како у земљи тако и у иностранству.

  8. Milovan Vukov Jankovic says:

    Za mene je svaki GOSPODIN vrijedan postovanja,
    ako se trudi da ukaze na ZLOUPOTREBU IZVRSNE SUDSKE I ZAKONODAVNE VLASTI,
    najvisih STETOCINA U MILENIJUMSKOJ ISTORIJI CGe,
    doboki naklon Gospodi Lekicu i Blazicu,
    a ovu Gospodu sto siplju splacine po svakome ko nesto zucne protiv mafije, molim da se pokriju ponjavom, postovanom Nikolicu srdacan pozdrav, moj Brskutski STIL sa DUBOKIM ORANJEM,
    ili po izjavi moje scerke “VERBALNI KASAPIN”, sve vise sarmira siru publiku jer izvire iz SRCA&DUSE,
    nijesam od onih kako vitar puse,
    cak me pozvase mene nepismenog da pisem KOLUMNE,
    za neko novo izdanje, j pristadoh VOLONTERSKI, jer nikome ne volim ljesnik iz ruke uzet, jer bi sjutra svi rekli , eno se i Milovan PRODA TAJKUNIMA, ja sam iz naroda i ostajem sa narodom,
    da placem i slusam niste kad VRISTE I PISTE,
    sa nadam da ce biti SLADJA VRISKA, kad Milovan sa narodom POCNE JAJCA DA IM U MENGELJE STISKA.

  9. Miro,
    odakle Vam podatak da Milo nije htio da vidi g. Lekica u Rimu?, jer koliko je meni poznato, a dosta toga znam o periodu kada je g.Lekic bio ambasador u Rimu i koliki je ugled uzivao kod svih svjetskih diplomata koji su boravili u vjecnom gradu,trazeci od njega misljenje o situaciji u Jugoslaviji, znajuci da ih taj uvazeni i ugledni gospodin nikada nece prevariti.
    Istina je da g. Lekic nema karizmu jednog Slavka, ali ima postenja i inteligencije na pretek, a to je za pocetak na putu kojim je krenuo, sasvim dovoljno, svim onim ljudima koji mu vjeruju.

  10. Eo pročitah cio tekst dvaput, i jednom u Vijesti, i ako sam što svatio jadi me našli. Ne znam dakle kako da se postavim, kakav stav da zauzmem prema ovoj tribini… hehe :))

    Znači, pročitah par floskula u tekstu, i to je to što se propagira, no pošto se ništa konkretno ne kaže onda to znači da vlast preko medija opipava puls prema – akterima panela. Dakle, sad bi trebali da se postavljamo pro et contra ličnosti.

    No, baš sad trenutno nešto nemam vremena da padam u delirujum za ovu njihovu diskusiju. Odo po duvana pa me obavijestite kakav su posljedice ove javne rasprave po naše društvo i evropske integracije, kao i da li je Nataša Bekvalac i dalje u vezi sa Felixom Osmaniijem, i slično.

  11. perfect stranger says:

    Лекић је, свакако, за вријеме агресије НАТО снага на СРЈ достојно обавио улогу амбасадора. Не само достојно, већ и храбро и правично. Пажљиво сам пратио његове тадашње наступе на италијанској телевизији и на разним трибинама. Имао је тада прилику да “подвије реп”, да се завуче у неку мишју рупу и сачека да све прође, али је умјесто тога изабрао частан приступ и трудио се да аргументовано, уз углавном неравноправне услове и притисак медијских и политичких моћника, укаже на сву неправду, насиље и хипокризију која је произилазила из акције “Милосрдни Анђео” (а истовремено ограђујући се од неких Милошевићевих погубних политика).

    Без обзира на правце развијања његове будуће политичке каријере, такав тадашњи став представља један велики плус и незаобилазан детаљ који може само да му служи на част.

    • Bilo je i onih koji su se ogradili od agresije paravojnih hordi po Bosni recimo, sto je jedan mozda indirektan razlog za buducu “агресију НАТО снага”.

      Lekica od tvoje pohvale i niskog posprdivanja dijeli samo jedna stvar koja nema veze sa njegovim intelektom ili diplomatskim iskustvom, moj omiljeni in4-seru.

  12. Ne treba biti previse pametan da bi se zakljucilo da rezim nikad i nije imao stvarni cilj ulazak u EU. Citava prica godinama je plasirana da bi se obezbjedila vladavina nad svojim porobljenim narodom kojem ce se bezgranicno dugo podgrijavati nada o boljem zivotu, a zapravo od toga nece biti nista.

    A logika pita: Kako bi mafija i oligarhija vladala i bogatila se na tudji racun ako bi tek tako prihvatila vladavinu reda i zakona? Sa ovom beskrupuluznom garniturom lopovske vlasti i prevrtljivo-lesinarske opozicije EU ce samo ostati pust i neostvaren san.

    • “Angus Young:

      Ne treba biti previse pametan da bi se zakljucilo da rezim nikad i nije imao stvarni cilj ulazak u EU.”

      *
      *

      Da, to bi izgledalo tako da je EU primjer vladavine prava i zakona, nekorumpiranosti, itd.

      No, ono što možemo viđet je sasvim suprotno. Imamo evropske predstavnike koji otvoreno lažu o crnogorskom režimu. Čisto i otvoreno lažu i File, i Kacin, i Maurer, da je ovo na vlasti eto malo kao korumpirana vlast ali će se upristojit dok Cg ne uđe u EU. Tu priču eksplicite ponavlja Mans, i implicite nam je serviraju svi mediji i partije. Dakle, ono što rade je da od kriminalaca pokušavaju napravit partiju, dakle, demokratizuju Mafiju.
      To isto, sinhrono, radi i režim u Podgorici, i kao što rekoh, kompletna medijska i “Nvo” i “opoziciona” Crna Gora koju pośeduju.

      Znači, stvari stoje ovako.

      1. Približavanje Crne Gore Evropskoj uniji je plus za Dps jer ih Evropljani peru, a i sami sebe. Proces demokratizacije mafije.

      2. Crna Gora, sa tako opranom Mafijom u vođstvu, u EU, je čist košmar. To je još onda minimum 20 godina ovakve vlasti.

      Od ove dvije stvari ne znam koja je gora, prilazak Eu sa Mafijom, ili član Eu sa Mafijom. Obije varijante su pogubne za Crnu Goru i narod.

      I gledajući kako se licemjerno postavljaju evropski zvaničnici, dakle da jedna čista diktatura mafije može proć u demokratskom omotaču (koji su i sami potpomogli), ja ne vidim tu nešto prećeranu suštinsku vladavinu prava i zakona. To je čista šminka.

      Eo sad da śutra Đukanović siđe, mislim da bi morali razmislit što i kako sa Eu, po mom mišljenju bi se trebali postavit maksimalno utilitaristički, a što bi značilo maksimum benefita od Eu (pare), i minimum obaveza. Što bi oprilike bilo nešto kao zemlja saradnica Eu. Što nam se sviđa – usvojimo, što nam se ne sviđa – odbačimo.

  13. Novi ljudi,svjeze misli,osvjedoceno ljudsko postenje…ovi prostori vape za tim!Harizmu naprave i PR agencije.Ali,okle pare?!I ako ih bude(para),cije su?

  14. Mnogo buke ni oko čega.

    Za Lekića imam određeno poštovanje,ne zbog nekakvih diplomatskih bravura iz Rima, već zbog toga što je svojevremeno čovjek mogao dobro da se ”utali”,a nije.. Za početak,ni to nije malo.
    Ovaj drugi tip mi djeluje kao tipični cg intelektualac-široko riječima,još šire mislima, niđe ništa konkretno, uz mnogo želje da se dopadne javnosti sa svom tom gomilom opštih mjesta.

    Inače, mislim da je ova vrsta ”čajanki” na kojima se ne čuje ama baš ništa novo,odavno izgubila svoju svrhu. Ko misli da ozbiljno pokuša uticat’ na cg politiku, treba aktivno u nju da uđe. Ili da lijepo osnuje NVO pa da mlati pare preko nje.. trećeg nema.

  15. Sve kritike na ovaj dvojac ne ukazase na neki puter na glavi. Ono trazi se dlakica u jajcadima a ovamo more biti sto god hoces.

    Inace za njih dvojicu ako su kapac ne prica se ovako nego zamnom pa sto ugrabe.

  16. Војин Николајевич says:

    Господа Лекић и Блажић су изванредни интелектуалци, и мислим да је пред њима сјајна политичка будућност уколико буду иступали на досадашњем, високом, нивоу.

  17. maestro,
    Ima li hrvatski predsjednik Josipovic karizmu? Nema, ali na svim “cajankama” na kojima je ucestvovao, prije nego je postao predsjednik, plijenio je svojom jednostavnoscu, postenog covjeka koji je uz to i pravnik i koji je na svakoj toj “cajanci”, na kojoj su u pocetku prisustvovali samo njegovi studenti, isticao samo jedno: “moramo se truditi da postanemo pravna drzava i da pred zakonom budemo svi isti…”, i znas li koliko je trebalo vremena da se Hrvatska pocne razvijati u pravnu drzavu od prve “cajanke” na kojoj je Josipovic prvi put popio caj sa svojim istomisljenicima? deset godina!!! A sve polako, smireno, salonski, bez vike, dreke i prijetnji. Zasto vi ne bi mogli povjerovati da se to moze desiti i u Crnoj Gori? Zasto vi ne bi mogli povjerovati da se i uz caj mogu voditi konstruktivni razgovori koji bude zelje…, ili ste vi vise za opciju na vlasti koja sve zavrsava uz bijeli prah?

  18. perfect stranger says:

    Додаћу, Лекића видим као једног од прихватљивих кандидата за покушај обједињавања хетерогеног опозиционог амбијента. Посједује више карактеристика које га препоручују за такву врсту улоге: јасан анти-режимски став, интелектуални капацитети, недостатак великих мрља из прошлости (ако је у једном тренутку и постављен за министра у Влади ДПС-а, није познато да се од своје функције “опослио”), није шовиниста, изворан је суверениста и подржавалац независне ЦГ, али је због своје принципијелности, прије свега за вријеме НАТО агресије, поштован и у тзв. унионистиком амбијенту, итд. Има још неколико таквих личности из тзв. суверенистичког амбијента, које би могле одиграти улогу у процесу обједињавања анти-режимских снага, ако до њега уопште дође, као што су Ковачевић, Куљак и још неке. Има их и у тзв. унионистичком. Свакако, у овом процесу много чега ће зависити од понашања опозиционих партија.

    • Ne slazem se da ce u ovom procesu ista zavisiti od ponasanja opozicionih partije jer su se one danas, ako nijeste vec culi, ukinule. Politicki sud je odlucio zajednicki stecaj svih, uz obavezno placanje troskova u iznosu od 900 eura.
      Treba ih na ovom portalu sve zajedno sa njihovim buducim inicijativama smjestati u javni kabare , pa neka tamo plesu po stolovima do mile volje trpajuci Milove i Rankove suske medju maljave grudi. Tesko je izmjeriti ko je pogubniji po Crnu Goru.

  19. Kad se na ovaj portal za 24 h ne javi vise od 5 ljudi pitam se zasto kod nas sve bombasticno i dobro krene, a onda jos brze zamire. Nocas citajuci komentare razmisljam o razlicitostima u razmisljanjima i stavovima,koje u mnogo slucajeva vode jos brze naprijed i konstruktivne su, i o tome kako se, opet, bas tim razlicitostima lako skrene sa teme i odluta u neke beskorisne rasprave. To vremenom postaje zamorno, i do zla boga dosadno za citanje, pa se kod ljudi javlja gubitak volje da sa nekim povede bilo kakvu diskusija, ocekujuci da ce se na prvom spoticanju suociti sa vec dobro odrpanim komplimentima kojih je cg virtuelni prostor prepun.
    Ovo napisah samo iz razloga sto svi koji ovdje dobronamjerno svracu imaju istu ciljnu grupu pred sobom-naopaki sistem, a za koju nigdje ne vidjeh da se medjusobno ponizava i pljuje i jednostavno su za Mila svi. I Crnogorci i Srbi I Muslimani I Hrvati i Albanci dok ovdje slijedi pokolj: Ima li Lekic vise sijedih sa lijeve ili sa desne strane? Je li mu desno jajce crnogorsko, a lijevo srpsko? Je li bio za ili protiv dva oka u glavi? Sta je rekao na Rai kad je bilo bombardovanje?
    Bas je Milo faca u onoj plavoj kosulji. Ma niko mu nije dokoljena. Drzace ga na portalu Vijesti do sledece godine. Cisto da narod kad procita komentare zna da mu odje suparnika nema.

  20. Molio bih redakciju da postavi neku anketu na ovu temu, nešto kao + i – za Lekića i Blažića, ko je za a ko protiv njih, jer ovako je nepregledno i ne mogu da pofatam, a tek mogu mislit ovi iz režima koji opipavaju narodni puls, oće li se narod ložit na ove, i sl.

    Takođe me zanima je li i dalje vlasnički i redakcijski stav blagonaklon prema ljubavi između izvanredne pjevačice Nataše Bekvalac (koju zlobnici zovu kurvom), i uglednog biznismena Felixa Osmanija (maliciozni ga zovu ubicom i lopovom), kako je nedavno i prenio ovaj portal u tekstu Muharema Bazdulja kao balkansku priču o Romeu i Juliji.

  21. perfect stranger says:

    Да, за евентуално одређивање хетерогеног опозиционог амбијента према неком анти-режимском кандидату није од нарочитог значаја колико сиједих длака има са лијеве, а колико са десне стране главе, али свакако да јесу ставови које је, рецимо, неко имао у својству амбасадора током неких значајних догађаја. Управо је податак да је неко ко није привржен Милошевићу, неко ко је имао препознатљив суверенистички бекграунд, у одређеном тренутку заузео јасан и принципијелан став анти-НАТО од изузетне важности за обједињавање опозиционог амбијента. Ко то не види, или је политички дилетант, или незналица, или нешто треће. Па ако принципијелност у политичким ставовима није нешто што може обједињавати, нешто што може учествовати у креирању најмањих заједничких чинилаца опозиционих елемената у изузетно подијељеном друштву, шта би онда друго могло да буде? Непрестано кукумавчење и псовачина и пласирање удбашке тезе да нема никакве разлике између власти и несрећне опозиције? Да, та стратегија ће довести до промјена када почне ново Ледено доба.

  22. Upravo o ovome pisah prije i ne mogu vjerujem da se opet ponavlja. Znaci li to ko god se odrice zlocinackog djelovanja crnogorske opozicije prema svom narodu da je udbaski nastrojen? Izvini P.S. ali, evo na primjer, Medojevic nema, ama bas ni trunku, intelektualnih kapaciteta kojima bi me prcao u zdrav mozak. O Milicu i Mandicu da ne govorim. Za mene su oni odavno zbrisani sa politicke mape, kao bilo kakvi politicki cinioci. Ako pratis malo, a vjerujem da pratis, njih su napustili i zadnji mladi kadrovi i to su partije bez buducnosti. Mislim, a mozda grijesim, da je to i razlog zasto su Lekic i Blazic sinoc bili dvojac. Samo da ne posrnu uz razne Forume 2010 i slicne budalastine.

  23. Ja se iskreno nadam da ce g.Lekic ostati dosljedan svojim principima i vrijednostima, a to ujedno znaci, da sadasnja opozicija, obzirom da je sastavljena od ljudi ciji nam je intelektualni i moralni nivo svima dobro poznat, nece imati nikakve sanse za bilo kakavo politicko priblizavanje, a da se ne govori o nekoj drugoj ozbiljnijoj varijanti saradnje sa novim, cistih obraza ljudima, koji stupaju na politicku scenu CG.
    Jeste da Milu plava kosulja dobro stoji, ali sta mu vrijedi kad mu se dive jos samo oni koji moraju…medju kojima je vjerovatno i urednik portala Vijesti.

  24. Не, ја не мислим да је свако ко поистовјећује режим и опозицију удбашки настројен, али сматрам да таква прича свакако одговара Удби и, у крајњем, режиму. Опозиција јесте јако лоша, да је била способнија успјела би нешто више да направи за демократизацију друштва у ових 20 година, али свакако није друга страна режима. Нити су њене политике, колико год оне лоше биле, злочиначке према народу, за разлику од оних режимских. Наравно да је било значајних удбашких утицаја на опозиционе странке, па и у великим размјерама, али мислим да оне данас нијесу у суштини удбашке, нити да свјесно остварују интересе режима. А да је потребно нешто ново, то је јасно. И ја сматрам, а о томе сам и у неколика наврата писао, да би најбоље било да се све опозиционе странке самоукину, да се озваничи и формално једнопартијски систем и диктатура, и да би на тај начин можда временом могло доћи до самоурушавања режима. Међутим, оне то неће да учине. Тако да анти-режимски оријентисаним појединцима који не симпатишу опозиционе странке остаје да оспу синхронизовану рафалну паљбу по режиму и опозицији и да очекују неке промјене за неких 40-50 година (док се не избрише сваки траг “традиционалне” опозиције), или да покушају, уз учествовање у формирању неких нових субјеката, утичу на ту традиционану опозицију да промијени курс, да се промијени, да се регенерише. Ова прва стратегија је више револуционарна, романтичарска, сањарска, али је њен крајњи домет изражен у писању неког наизглед ефектног коментара и тапшања по рамену двојице истомишљеника од њих свих четрнаест.

    • P.S. procitajte jos jednom komentar koji ste napisali. U prvom dijelu kazete da je opozicija jako losa i da nije nista napravila za demokratizaciju drustva zadnjih 20 god, a pri kraju kritikujete mene zato sto im ne vjerujem i jos me pokusavate razocarati pricom o promjenama za nekih 50 god. ako im se nastavi uskracivati povjerenje. Ovo sto vi pisete da se trebaju natjerati na regeneraciju je smijesno posle upravo tih 20 god. koje ste pomenuli. Sta treba? Pruticem po guzici Medojevica i Mandica? A da nijesu, odvec, stare magarice za to? Da ih sacekamo jos 20 god. pa dako se nekad nakane?! Budalastine. Ja ne vidjeh nigdje da napisah nesto revolucionarno ili romanticno ili sanjarski, vec dadoh podrsku dvojici ljudi koji su sinoc govorili na toj tribini. To sto smatram da bi bila unaprijed osudjena na propast da su se prozvani pojavili na njoj shvatite kao nepromostivu razliku medju nama sto se tice pogleda na cg politiku sa te strane. Posto cijenim svoje vrijeme zavrsicu svaku njihovu pomen ovim komentarom, jer sto se mene tice javni kabare im je krajnja destinacija. Shvatite ovo kao naizgled raspravu, sa naizgled dobrim komentarima o naizgled opoziciji. Pozdrav.

      • Мислим да сам био врло прецизан у стварима које сам изнио. Сматрам да би прича о истовјетности режима и опозиције и објављивање тоталног рата традиционалној опозицији (колико год она лоша била) од стране неких анти-режимских елемената било контрапродуктивно. И да би, у крајњем, ишло наруку власти и одржавању система. Што се мене лично тиче, не бих рекао да сам посебно симпатичан ниједном опозиционом лидеру, макар не онима који понекад читају моје коментаре. Након последњих избора и посљедњег опозиционог дебакла, рецимо, писао сам да лидери свих опозиционих странака треба да поднесу оставке због погрешне стратегије (прије свега пристанка изласка на покрадене изборе), како би показали да бар унутар њихових партија постоје неки демократски процеси и законитости, да су људи спремни да се прихвате одговорности за неке промашаје. То би био апсолутни новитет у овом демократском беспућу што се зове Црном Гором, барем би неко показао да се може и да се умије другачије од лопова на власти. Наравно, нијесу ме послушали. Осим тога, неки од њих су ме проглашавали за режимског човјека, након мојих упорних позива на напуштање институција система. Но, поред свега тога, никада не бих могао да кажем да су исти као власт, нити да се борим против њих као против власти. Зашто – објаснио сам већ. Само се беспоштедном критиком погрешних политика, давањем савјета, сугестија, или личним учешћем у политичком животу може нешто промијенити у том амбијенту.

        Што се Лекића тиче, будите сигурни да се он неће прихватити никакве лидерске улоге у оквиру опозиционог амбијента уколико не би имао апсолутну подршку управо те – традиционалне опозиције.

  25. Подсјетисте ме на један графит давно написан на Сарајевској пошти. Поред ‘ово је Србија’ и ‘ово је Босна’ неко је написао ‘ово је пошта’. Тако је и ово била трибина а ово су размишљања двојице црногорских интелектуалаца. О Лекићу имам позитиван став, а о Блажићу благо негативан али то није тема већ оно шта су рекли а са чиме се углавном слажем. Зато ако кренете као ови одозго да је ово Босна или Србија доћиће те у добро познате воде али ако боље погледате и видите да је то ипак обична пошта или трибина у овом случају можда и чујете шта су рекли.

  26. kakve veze imaju imaju Srbija i Bosna sa tribinom na temu o izazovima Crne Gore na putu u Evropu i gdje nadjoste vezu sa panel diskusijom i postom u Sarajevu, to samo vi g.Tajovicu znate, ali bez ljutnje molim, malo vam je cudnu zbrku napravio grafit na sarajevskoj posti, ili ste samo onako u prolazu ostavili post na ovu temu, tek tako iz navike da nesto kazete, ne obaziruci se na to, da mi znamo sta su uvazeni profesori rekli, kao i sta im je plan i program za ubuduce…

  27. Naučite I provjerite kad ne znate ko je taj vaš čuveni Ćaki iz Seoca.

    Lekić je bio Miloševićev ambasador u Italiji. Lekić bio služinče svake crnogorske vlasti i služinče Slobodana Miloševića, pisao je svojevremeno Monitor ili Liberal. Lekić je bio neuspješni kandidat za predsjednika Crne Gore. I to kandidat – SNP-a, Srpske narodne stranke i Narodne stranke!

    Lekić je u Rimu proveo dva ambasadorska mandata, iako se zaklinjao da će ostati ministar inostranih poslova Crne Gore.

    Politički analitičari i mediji često su odgonetali da li je Lekić, dok je bio ambasador u Rimu, Miloševićev čovjek ili Đukanovićev eho, pisali su crnogorski mediji.

    Prije ab revolucije bio je sekretar za kulturu i jedan od rijetkih koji je preživio “događanja naroda”.

    U Italiji je za vrijeme NATO bombardovanja sa srpskim ekstremnim nacionalistom Dragošem Kalajićem više puta gostovao na italijanskoj državnoj televiziji i tvrdio ono što i njegov nalogodavac Milošević – Albanci u Jugoslaviji imaju prava kao sve manjine u svijetu, a kosovske izbjeglice su manipulacija zapadne propaganda!?

    Napao je crnogorskog pjesnika Marka Vešovića 1995. u rimskom Espresu.

    Crnogorski književnik Ljubomir Đurković je povodom Lekićevih denuncijacija napisao. “Muka me neka hvata cijenjeni Otpravniče Njihovih Poslova što će nepravedna, makar i daleka budućnost, stvari urediti tako, pa će na nebu crnogorske istorije i tradicije, o kojoj Vi toliko brižite, blistati dva Marka – Miljanov i Vešović, a Vama prepuštam da sami odredite mjesto – biće vam bolno”.

    Slavko Perović je 1999. tvrdio da je Lekić, isto kao i Đukanović i Momir Bulatović, Crnogorac samo do onog trenutka dok mu Milošević to dozvoljava i koliko to, za sada, Miloševiću treba! Po Peroviću, Lekić je čovjek Miloševićevog programa, a s njegovim tobožnjim flertovanjem sa crnogorstvom samo usporava procese u Crnoj Gori.

    Kada je Međunarodni tribunal u Hagu otpužio Miloševića za ratni zločin, Lekiću nije padalo na pamet da se distancira od njegove politike.

    Milošević je smijenio Lekića, a ona je I nakon toga ostao u Rimu, pa kasnije opet imenovan za jugoslavenskog ambasadora iako ga Crna Gora nije priznavala za ambasadora! I niad nije mogao ni da priđe Đukanoviću! ća.

    Uoči crnogorskog referenduma kritikovao je crnogorske službenike u diplomatiji Srbije i Crne Gore zbog toga što su učestvovali u kampanji za crnogorsku nezavisnost!!! Stameno je stajao na braniku SRJ sve dok nije postala pokojna.

    • Ovo sto ste ovdje objavili Miro su sve stranice isluzene istorije koje nicemu ne sluze. Ako bismo se o pojedincima informisali prema epitetima njihovih protivnika ne bismo mrdnuli ama bas ni korak u buducnost. Tako je i sa Lekicem i sa Perovicem i sa svima. Podsjetite nas onda, kad vec baratate ovim “provjerenim” podacima, sta je sve o njemu govorio Vesovic onda, a sta govori danas, I kakva je moralna velicina za Perovica nekad bio Vesovic, a kakva je za njega isluzena kanta danas.
      Sta je ko za koga tvrdio, a sta je, u stvari istina, vrlo je upitno.
      Nekad su i postojali i Seki i Zeljko, Milo i Momir, Slavko i Migo, a danas osta “cast” i od prijateljstva prah.
      Sta je Lekic ovdje tvrdio pogresno :
      “Albanci u Jugoslaviji imaju prava kao sve manjine u svijetu, a kosovske izbjeglice su manipulacija i zapadne propaganda.”
      Albanci danas u Cg imaju veca prava nego mnoge druge nacionalne manjine pa opet ne valja. Nije valjalo ni onda. Vidite li danas negdje demokratiju prema srpskoj manjini na Kosovu? Ako vidite sram vas bilo!

      • Sta je Lekic ovdje tvrdio pogresno :
        “Albanci u Jugoslaviji imaju prava kao sve manjine u svijetu, a kosovske izbjeglice su manipulacija i zapadne propaganda.”

        To jednostavno nije bila istina. Albanci na Kosovu nijesu imali skoro nikava prava, osim šačice “podobnih”. I takav odnos prema njima trajao je decenijama.
        Isto kao što sada nealbanci na Kosovu nemaju skoro nikakva prava.

    • Po tom principu ja znam i sad mnoge muslimane, bosnjake, albance ili ne znam vise kako se ko izjasnjava, koji kazu da nemaju prava u Crnoj Gori. Kazete imali su tad samo “podobni”, a ja vas pitam kakva Crnogorci danas imaju prava u Crnoj Gori? Imaju li Crnogorci ikakva prava u vecini ili ih, ipak, imaju samo ovi koji su podobni? Dokle da se oslanjamo i krijemo iza “podobnih” Muslimana, Hrvata, Crnogoraca ili Srba i pricamo o ugrozenim pravima? Meni je to, bez obzira na ovo sto napisaste isto sr… drugo pakovanje.

    • Da ponovim Mirinu opasku iz prethodnog komentara “Milo nije htio da čuje za njega” (tokom bombardovanja -op.a) :) Da ponovim i moju primjedbu – iz navedenog se može dosta zaključiti o Lekiću ali i o “Miri”.
      Miro, da li ti je srednje ime Veseljko Koprivica?

  28. Sa profila Marka MIlacica na FB-u. Eto prilike da jos jednom cujemo profesora Lekica.

    Tribina – CRNA GORA: IZAZOVI BUDUĆNOSTI – PROBLEMI I ALTERNATIVE
    Učestvuju: Miodrag Lekić, Balša Brković, Milan Popović i Marko Milačić
    Petak, 16. septembar 19.00h
    Velika sala Uprave za kadrove, Jovana Tomaševića bb
    Obećavam – biće oštro i intresantno.
    Svratite.

  29. И из прилога коментаторке се види зашто би Лекић могао да буде интересантан кандидат за покушај обједињавања хетерогеног опозиционог амбијента. Иако сам за већину изнијетих података знао, промакао ми је његов напад у римском Еспресу на црногорског књижевника и најдражег садашњег кербера Мила Ђукановића и црногорске мафијашке елите – Вешовића. Непроцјењиво. Још је један велики плус за Лекића, још један показатељ његове принципијелности – бар што се мене тиче.

  30. To Camus-e legendoooo!!!

  31. …Vidite li danas negdje demokratiju prema srpskoj manjini na Kosovu… Ja sam citirala Ćakijeve riječi koje swe odnose na tadassnje kolone Albanaca izbjeglica sa Kosova, a Ćaki je tvrdio da je to zapadna propaganda! Camus čitaj malo pazzljivije pa onda reci nekome da se sitdi.

    Za Neona (izvinjavam se nemam cirilicu) nije mi ovo srednje ime, ali sam citirala dijelove texta V. Koprivice i B. Vojiccica o vassem voljenom Cakiju. Necu te pitati jesili ti mozzda Miodrag Lekic ili njegov advokat…

  32. Miro,
    Kosovske izbjeglice(kolone koje smo mogli vidjeti na TV ekranima), jesu bile izrezirane od strane Amerikanaca, sto tada niko nije smio javno reci (osim Lekica na RAI), a sto su Kosovari koji su stizali kasnije u evropske zemlje, svi od reda potvrdjivali:- sve je bilo organizovano da bi se privukla pozornost javnosti i da bi se stvorio krizni momenat za NATO reakciju. Kosovo je sada nezavisno od Srbije, ali je i dalje zavisno od Amerike i treba li naglasiti Miri, da je Kosovo bilo izabrano da bude americka baza, jos dok je postojala Jugoslavija i da su Kosovari najjaci mafijasi i najveci kurvini sinovi na Balkanu i da bas zato sto su takvi, miljenici su Amerike i da je i Crna Gora priznala Kosovo, jer ne smije ni da prne slobodno ako ne pita Ameriku, a sve skupa to se zove: kolonijalizam Miro!!!, u kojem je vama izgleda veoma dobro, pa stoga i tako zdusno koristite ovaj prostor za promovisanje rezima kojem sluzite, imputirajuci g. Lekicu sve ono, sto ste zapravo inskostruisali i to veoma lose, citajuci neku rekla-kazala stampu.
    Stoga vam preporucujem da, (ako smijete od partije), da podjete na slijedecu tribinu uvazenih profesora i da sve to sto odje pisete, kazete tim ljudima u oci. Ako imate obraza naravno, a sigurna sam da ce vam g. Lekic na njemu svojstven nacin gospodina, odgovoriti na svaku vasu provokaciju i to samo istinom, jer taj covjek jednostavno ne zna da izgovori laz.

  33. Sto si se ti Tamara toliko nasjekirala kao da si lično uvaženi Ćaki. Ako je ulaz slobodan dolazim večeras, ali sa dokumentima pa neka me Ćaki demantuje ako može.

  34. Miro, samo dodji !
    ne zaboravi ponijeti ta tvoja dokumenta i za Marka Milicica i Balsu Brkovica i prof. Popovica, jer i oni ce zeljeti da ti odgovore na tvoje neistine.Istinom i samo istinom! Stize vrijeme za istinu Miro, pa ce trebati iznijeti na svjetlo dana sva dokumenta. Slazes li se. SVA o SVIMA! Ja se ne sjekiram za prof. Lekica niti za sve organizatore tribine, jer su svi od reda casni ljudi, ali za tvoje rezimlije Miro, ej, ne bih im bila u kozi , vjeruj mi! Jedva cekam da vidim snimak sa tribine i tebe sa tvojim dokumentima…

    • znava sam da će dodit Maśa, a da će Baki to nisam znava, joj, joj, druga familijo, hoj, hoj.
      Ipak, Maśa mi je kuč, familija, pozdravljam ga ako ovo čita, ali ga nešto ne mogu svarit, pa to ti je.
      Sorry brate Maśa, ali mnogo mlatiš praznu slamu, mijenjajte nešto braćo salonska.

  35. bas me interesuje kako je prosla sinosnja tribina? ima li ko da je bio?

    p.s. neki mnogo fin covjek ovaj lekic.
    OD ITALIJE NA PRISTANU DO ITALIJE U RIMU

    MIODRAG ĆAKI LEKIĆ, rođen u Baru 1947. godine. Završio Fakultet političkih nauka u Beogradu, radio kao profesor barske Gimnazije, direktor Informativnog i Kulturnog centra Bar. Nekadašnji član Izvršnog vijeća Crne Gore, pa republički Sekretar za obrazovanje, kulturu i fizičku kulturu, Ministar inostranih poslova u Vladi Crne Gore. Bio ambasador SFRJ u Mozambiku i Lesotou, i dugogodišnji ambasador SRJ u Italiji. Živi u Rimu, gdje aktivno učestvuje u društvenom životu Italije, i predaje međunarodnu politiku na Univerzitetu La Sapienza i Univerzitetu Libera Universita Internazionale Degli Studi Sociali. Autor knjige “La Mia Guerra Alla Guerra”, piše za “Dan”, “Nin”, “Politiku” i italijanski časopis “Limes”. Oženjen, otac dvije kćeri.

    – Često ističete da ste pristansko i starobarsko dijete. Šta to tačno znači?

    – Ja sam rođen baš na Pristanu, u hotelu “Marina”, koji je poslije rata bio nekoliko godina porodilište. Kad je osnovana barska Gimnazija i moj otac Nikola bio prvi direktor, preselili smo se u Stari Bar, tako da sam od šeste godine živio gore. Uhvatio sam te dvije atmosfere: pristansku, koja je bila podosta italijanska, i starobarsku, proistočnjačku, i mnogo dugujem tom barskom dualizmu. Moje su djetinjstvo obilježile dvije strane riječi, odnosno pozdrava: “kenova” na Pristanu i “merhaba” u Starom Baru. U sve su to utkana i zajednička odlaženja na kultna mjesta kao što je Virosovica, gdje je Nija Karađuzović najbolje skakao, a bio je i najmuzikalniji.
    Bila su tri kultna mjesta našeg djetinjstva: biblioteka, bioskop i fudbalsko igralište. Jedan teren bio je u Krčikovića masline, drugi kod škole, a nekad se igralo i ispred džamije. U Rimu, na radnom stolu držim sliku pobjedničke ekipe u malom fudbalu, koja se zvala “Pristan”. Na tom barskom turniru smo pobijedili, i pored tima Garnizona, Gimnazije, Poljoprivredne… Martin Dragišić je bio golman, Draško Perović i ja pozadi, a naprijed Ćipo Aleksić, Mićo Đurović i Mikica Mašanović.

    Nakon osnovne škole, uhvatio sam atmosferu Stare gimnazije – poslije je prešla na Krsti puteva – gdje smo nekad išli autobusima, a nekad kamionom sa ceradom. Kretalo se od Pristana, a ja sam uskakao sa društvom kod Stare ambulante.

    – Nakon studiranja, živjeli ste izvjesno vrijeme u Parizu, pa ste postali direktor Informativnog centra – Radio Bara, Barskih novina, i Štamparije. Zaposleni u radiju se sjećaju da ste imali konstantni strah od požara u baraci.

    – Bile su to silne mašine, avangardna stvar, a mi nismo imali pretjerana iskustva s tim. Jeste, imao sam malih trauma oko toga da se ne zapalimo, i mislim da nije loše što sam polazio od tog skromnog zahtjeva da ne odemo u vazduh.

    – Vi ste direktan “krivac” za nabavku čuvena dva albuma fotografija koje prikazuju Bar za vrijeme Kralja Nikole i rada “Barskog društva”.

    – Imali smo dojavu da se albumi nalaze u nekoj od antikvarnica u Piazza Navona u Rimu, pa mi je Čedo Ratković, predsjednik opštine, pošto sam relativno poznavao italijanski, povjerio misiju da ih pronađem. Kada sam u antikvarnici vidio da se prodaju za neku beznačajnu sumu, bio sam izuzetno uzbuđen, i da me prodavac iole analizirao, mogao je tražiti mnogo više. Sreća što se bavio drugim kupcima, pa nije primijetio koliko sam “zagrizao” za njih.

    – U to ste vrijeme došli na čelo Stonoteniskog kluba Bar?

    – Moram se ipak vratiti malo više u prošlost, jer sam još kao dijete igrao stoni tenis. Moj brat Bato i Mikica Mijušković su bili odlični igrači, prvaci. Kad bi oni trenirali u sali “Partizan”, dvije osobe koje su mogle da uđu bili smo Vanja Medigović – Mikicin brat, i ja. Oni bi u pauzama, pošto je bio samo jedan sto, davali nama da vježbamo. Sjećam se da sam bio na jednom prvenstvu u Bijelom polju, imao sam 13-14 godina, a sobu hotela sam dijelio sa Bonjom Ivanovićem, koji je tada bio stonoteniser “Lovćena”. Činio mi se taj šampionat kao olimpijada. Dakle, kad sam se vratio posle studija u Bar, osnovao sam Stonoteniski klub sa Mikijem Raičevićem i Ilirom Husićem, uz dječake od desetak godina koji su brzo stasali: Sašu Stevovića, Braca Nikitovića…

    – Od zemljotresa naovamo, opšta je ocjena, Bar je izgubio dušu. Posljednjih godina vrednovanje stvari se drastično promijenilo.

    – Bitna determinanta mijenjanja Bara je opredjeljenje da se atmosfera mediteranskog grada, sa plažom od Topolice do Pristana, zamijeni Lukom. U nečemu je Luka osvježila Bar, u nečemu ga degradirala. Da li je razvoj mogao biti više artikulisan i da grad ne gubi dušu, odnosno da materijalni razvoj prati i duhovni – mora da je mogao. Ja sam osamdesetih često ponavljao da, ako to bude samo materijalna dimenzija razvoja, biće to grad dinamičan i ekonomski moćan, ali i grad monstruma. Iskren da budem, žalio sam za Pristanom. Danas to gledam sa distance, i ponovo se pitam da li je zaista morao da se ruši. Ja nisam išao tamo, i ne želim uopšte da vidim kako to izgleda.

    – Vaš odlazak na mjesto ambasadora pratio je niz anegdota.

    – Evo jedne. Upriličavao se protokolarni obilazak republika, da se čuje njihovo mišljenje prije odlaska u diplomatiju. Sticajem okolnosti, posljednje putovanje je bilo u Srbiju, gdje me je primio Borislav Jović. Pitao me je – koliko vas je tamo; ja odgovaram – telegrafista, diplomata i još jedan iz osoblja, a Jović će meni: e, taman, možete da igrate preferans. Nisam očekivao suptilni savjet od Jovića, ali ne ni tako prozaičan i banalan.

    – I onda… Crnci i Crnogorci, što bi rekao Janko Đonović.

    – Mene je Afrika fascinirala, fantastične boje, predjeli, dobri ljudi, čak je i Vasco da Gama za Mozambik rekao da je zemlja nasmijanih ljudi. Uzimao sam časove portugalskog, skupa sa još nekim ljudima, i od te ekipe prvi sam progovorio, i to ne zato što sam talentovaniji, već zato što sam portugalski akcentovao na starobarski način. Portugalski ima mnogo š i ž, i nije razgovjetan, pa bih ja ubacio malo italijanskog, malo portugalskog, i zavrnuo na starobarski. Izlazilo je nešto što se njima učinio kao pravi portugalski. Zanimljivo je da u Mozambiku nisam palio klimu, jer mi je smetala stalna promjena temperature. Zimi ona pada na 17 stepeni i ljudi se smrzavaju i pate, a vrućine su ljeti do 40 Celzijusa.

    – Odlazak u Italiju, ispostavilo se, postao je trajno opredjeljenje. Kao ambasador u Rimu postali ste dio italijanskog establishmenta.

    – Mala digresija, ja sam se sa italijanskom atmosferom susreo još na Pristanu. Vasko Prelević je davno pjevao “Maruzellu”, plivali su kraul izvanredno, ispred “Obale” se plesalo. Ja sam u Italiji, kada se pomene San Remo, često u društvu najspermniji da se sjetim da je Modugno pobijedio 1958. godine, Renato Rascel 1960, a kad se svi začude, ja im u šali kažem da sam se od malena pripremao da budem ambasador u Italiji. Rim je genijalan, čudesno lijep grad, tamo susret sa istorijom pomaže da imate osjećaj vremena i da svoje postojanje ne maksimalizujete.

    – Bili ste ambasador u Rimu u “najpipavijem” mogućem momentu?

    – Tamnija strana mog ambasadorovanja je nastavak traumatičnih dešavanja u bivšoj zemlji. Zanimljiv je niz susreta sa bosanskim kolegom, Hrvatom po nacionalnosti. U prvoj fazi imao je distancu, naravno bez personalnih animoziteta, ali i bez kontakta sa mnom. Druga faza našeg odnosa zbila se na aerodromu u Firenci dok smo čekali delegacije što su dolazile na konferenciju koja je raspravljala aplikacije Deytona. Šetkamo dok dolazi avionom delegacija Republike Srpske, i on meni prilazi, i krajnje delikatnim terminima kaže: “Izvinite, gospodine ambasadore, dođoše upravo ovi, ne bih želio da pogriješim, vaši ili naši”! Ja mu isto tako, krajnje delikatno, odgovaram: “Ne, ne, oni su apsolutno vaši, mada su došli iz Beograda”. U trećoj fazi, već smo bili dva Jugovića koji su preskočili barijere. Sjedimo u restoranu “Montemario”, prešli na ti, boca vina, ručamo, zaboravili da predstavljamo zemlje, i on me pita mogu li nešto da mu uradim. Ja kažem, mogu. E, veli on, moj najbolji prijatelj, kum, Srbin je izbjegao iz Bosne u Bar. Možeš li se interesovati kako se snašao. Kontaktirao sam Branku Nikezić i saznao da taj čovjek Stojanović radi u školi “Jugoslavija”, da ima stan i da je u redu.

    – Jeste li sigurni da vas izvanjski studenti razumiju kad im objašnjavate prilike na Balkanu?

    – Na prvom predavanju im kažem da dolazim sa Balkana, i da mi oproste na akcentu – koji doduše nije starobarski – ali nije ni najčistiji, i da predajem međunarodne odnose. Pitanje je za opsežnu analizu da li zaista razumiju što se dešavalo. Moj metodološki problem kao diplomate, ali i kao profesora, bio je kako racionalno objasniti jednu iracionalnu stvar kakva je rat na Balkanu. Kad bi mi pomanjkali argumenti, rekao bih da iščitaju Andrića, da odgledaju Kusturicu, ili bih završio konstatacijom da na Mediteranu postoje ciklusi ludila, a da je sada bio red na nas.

    – Sredinom devedesetih, bili ste autor gafa koji se još pamti. kao član Vlade, pozvali ste ljude da glasaju protiv prijedloga te iste Vlade. Nijeste htjeli da se usvoji zastava – trobojka bez grba na njoj.

    – Nerviralo me da zastava bude identična kao u Srbije. Ili, što je neko od poslanika rekao, ako putujem noćnim vozom, i proturim glavu napolje, neću znati je li Bijelo Polje ili Prijepolje, je li plava ili plavetna. Nervirala me ta inferiornost, i prvo sam na vlast jako upirao da se aplicira grb, a onda mi to nije bilo dovoljno, pa sam na skupštini molio poslanike da glasaju protiv prijedloga Vlade čiji sam bio član.

    – Velike je kontraverze izazvala vaša odluka da budete kolumnista “Dana”. To je automatski povezivano sa vašim “prosrpskim” naginjanjima.

    – Čuo sam razne komentare, ali pisala je i Vesna Perović, a nešto se ona sa srpstvom ne može povezati. U Podgorici prije nekoliko godina tražio je da se upoznamo Duško Jovanović. Popili smo kafu – on, ja i njegov pomoćnik – i pitao me da pišem za “Dan”. To mi se činilo kao nemoguća varijanta iz raznih uglova. Ne potcjenjujući bilo koga, odbio sam taj posao. Jovanović je ubijen dva mjeseca poslije toga, a mene je to revoltiralo, te sam, iz poštovanaja prema ubijenom novinaru, prema slobodi štampe, a ne ulazeći u kontraverznosti lista, profil i domašaje, estetske i etičke, prihvatio da povremeno pišem za “Dan”.

    – Posljednji set pitanja: filmski, književni i muzički afiniteti.
    – Bioskop je prava stvar, zamračenje, atmosfera, vrsta katarze u mraku, bez papuča i reklama, neuporedivo u odnosu na TV. Volim da gledam klasike, naročito američkog filma: Brando, Steve Mc Queen, Warren Beatty. Volim period poslijeratnog nadrealizma, Vittoria de Sicu… Takođe pratim i filmove koji rekonstruišu istorijske događaje. Kod knjiga sam jako “prosut”, čitam paralelno djela vezana za međunarodne odnose, i za istoriju Italije. Ne čitam beletristiku. Što se muzike tiče, volim italijansku kanconu, naročito Puljeze, Domenica Modugna, Al Bana… Često se vraćam francuskoj šansoni – Brassansu, Aznavouru, Brellu, i Arsenu, naravno.

  36. Jebote ove tribine se nastavljaju, što li su sad smislili baš da vidimo. Da neće kakva vlada nacionalnog spasa sa balšom, milanom i medojevićem npr… buaahah :)

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.