Erdogan za zajedničku budućnost Turske i Balkana

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan snažno se zauzeo za zajedničku budućnost Turske i balkanskih zemalja, prenio je prošlog četvrtka američki portal Sautist juropijan tajms (SouthEast European Times, http://www.setimes.com).

Govoreći s liderima balkanskih država na Balkanskom forumu u Njujorku (22. septembra), Erdogan je naglasio kulturne i istorijske veze Turske i Balkana, a u jednom trenutku je Balkan opisao kao “srce Turske”.

“Sudbina Sarajeva je sudbina Jedrena, sudbina Skoplja je sudbina Kosova, sudbina Palestine je sudbina Istanbula, pa bi u tom slučaju sudbina čovječanstva trebalo da bude i sudbina Ankare”, rekao je Erdogan.

Na skupu, kako prenosi portal, nisu učestvovali predstavnici Srbije i Grčke.Erdogan je pozvao region da prevaziđe svoju problematičnu istoriju kako bi saradjivao i integrisao se, zarad stvaranja zajedničke budućnosti. “U budućnosti je najurgentnija potreba Balkana da izvuče pouku iz svog iskustva i počne da radi u pravcu prosperiteta, razvoja i mira”, rekao je turski premijer, dodajući da se svi problemi koji postoje na Balkanu direktno odražavaju na Tursku, zbog istorijskih bratskih veza.

*** ***

izvor: index.hr, 05.10.2011.

TURSKI premijer Recep Erdogan označio je Izrael kao prijetnju za regiju zato što posjeduje nuklearno oružje.

“U ovom trenutku vidim Izrael kao prijetnju za regiju, jer posjeduju atomsku bombu”, kazao je Erdogan u govoru u Južnoj Africi. Izrael nikada službeno nije potvrdio da ima nuklearno oružje, no cijeli svijet vjeruje da su oni jedina država Bliskog istoka koja ga posjeduje. U prošlosti se sumnjalo da Iran, Irak, Sirija i Libija pokušavaju izgraditi svoju nuklearnu bombu.

Optužio Izrael za državni terorizam

Erdogan se požalio da mu nikada izraelski dužnosnici nisu znali reći koliko je njihovih sunarodnjaka ubijeno u raketnim napadima Palestinaca iz Gaze ili Palestine. “U isto vrijeme su tisuće Palestinaca ubile bombe koje su na njih bacili Izraelci”, rekao je Erdogan i optužio Izrael za “državni terorizam”, jer sa fosfornim bombama napadaju Pojas Gaze i UN-ove zgrade u Gazi.

Odnosi između Izraela i Turske, koji su ranije bili saveznici, su na najnižoj razini u zadnjih nekoliko godina.

Advertisements

Comments

  1. sto se cini, sto se cini…
    ulaze sa parustinama u aerodrome, monte.airilines, obecavaju kule i gradove..gledaju se njihove serije po vaz dan, imaju smisla teorije, nije da nije, turke je prosla volja od eu, a nama Milo…

  2. Plannco Wallach S. says:

    prijeko preche naokolo blize… Srba i Turaca preko… glave.

  3. zabrinuta prijateljica says:

    Sve te sudbine spaja Amerika i NATO, jer sudbina Sarajeva je sudbina Jedrena, sudbina Skopja je sudbina Kosova, sudbina Sandjaka je sudbina Istambula, sudbina Ulcinja je velika Albanija…polako, polako sudbinu vam kroje, a i Crnu Goru ce prekrojiti, bez da vas pitaju zelite li to.Mirno spavajte Crnogorci, jer NATO misli o vasoj sudbini. Blago vama!

  4. Војин Николајевич says:

    Турска је успјела дићи ниво квалитета својих производа и менаџмента у обасти трговине да су незаустављиви. Не сумњам да ће по питању преузимања авиокомапаније у Црној Гори такође имати успјеха.

    Функционерима Црне Горе остаје да освајају нове производе и то се напокон деси9ло.
    Наиме актуелна је информација да…

    “Tara Grupa i Ministarstvo odbrane, povodom petogodišnjice formiranja Vojske Crne Gore, promovisali su danas u Mojkovcu nove proizvode: prvi crnogorski pištolj – Pištolj 9mm TM 9 i jurišnu pušku 5,56mm TM4, raketni motor URM 1 za avion L 39, kao i više od trideset drugih novih proizvoda razvijenih u protekle tri godine u fabrikama TARA, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane dostavljenom Portalu Analitika.”

    Између редова се могло прочитати да ће нам се појавити нови авион Л 39. Могуће је да ће бити призведен у смислу гашења пожара или, рецимо, некаквих демонстрација.

    А тек тридесет неименованих производа који су у домену супертајне.

    Компанија је одмах, за свој рачун, одлучила да држави донира огроман број јединица тога наоружања.

    Тачније…

    “Tara kompanija je donirala Specijalnim jedinicama Vojske Crne Gore 120 pištolja i 10 pušaka, Specijalnoj jedinici Mornarice VCG 30 pištolja i 30 pušaka i Specijalnoj jedinici policije CG 100 pištolja i 10 pušaka.”

    Сада сам сигуран да сви криминалци, који се отргну организованом криминалу, као и сви безумници који атакују с мора, тачније из два мора, како каже химна, немају више шта тражити против оваквог космичког оружја из компаније Тара.

    • Jurišna puška?
      Jebeeeeeeeeeen ti lebac.
      Ojdosmo u krasni qrac.

      • Војин Николајевич says:

        Опростите, вјероватно нисте знали да јуришна пушка до сада није постојала. Дакле, до сад су пушке биле такве да треба стојати, лежати или клечати када се из ње пуца. Из ове пушке ТМ 4 није могуће тако пуцати јер је предвиђена за пуцање из трка, у јуришу.

        Конструктори из Таре су је појачали са магнетофоном и звучницима из којих се у трку чује мноштво гласова који дају противнику утисак масовности нападача.

        Рецимо, један полицијац или морнар је с таквом јуришном пушком могао заштити имовину бензинске пумпе. То је та предност ТМ 4.

  5. Војин Николајевич says:

    Ево једног примјера…

    Kako Radio Jadran nezvanično saznaje u policiji, jutros rano oko 3 sata i 30 minuta opljačkana je benzinska pumpa u Meljinama, koja je u zakupu „Jugopetrola“. Prema kazivanju radnika, koji je u to doba jedini bio u objektu, upala su dva maskirana nepoznata lica. Jedno lice je imalo automatsku pušku i od radnika je zatražilo novac iz kase. Radnik nije imao izbora, otvorio je kasu i napadači su odnijeli blizu 4700 eura. Nakon toga su se udaljili u nepoznatom pravcu.

    Наиме, да је хиперефикасно оружје ТМ 9 и ТМ 4, домаће производње из компаније Тара, било у рукама Специјалних јединица ВЦГ, морнарице и полиције, ови нападачи не би имали никакву шансу да ово ураде.

    Дакако, да су у аутомобиле Специјалних јединица били уграђени, на вријеме!!!, ракетни мотори УРМ1, иако су предвиђени за нови авион Л39, они би се фактички задесили на мјесту догођеног у магновењу.

    Куриозитет је у томе што се скоро у исто вријеме десило да је…

    Nakon svečanog otvaranja nove proizvodne linije u fabrici Tara, ministar Vučinić je na strelištu u krugu fabrike ispalio prvi metak iz novog pištolja i puške. Nakon toga Specijalna antiteroristička jedinica prikazala je dejstvo novog naoružanja.

    Елем, да су ово нападачи знали не би пало на памет да се дрзну на поступак отуђувања нечије имовине.

  6. zabrinuta prijateljica says:

    ali obzirom da su napadaci znali da ih na bezinskoj pumpi ceka drug koji im je pripremio 4700 eura, nije bilo potrebe da se uznemiravaju glupostima oko novog oruzja iz Tare

  7. Војин Николајевич says:

    Патротизам је када домаћа крила иду на било чије раме, а своја стројница иде о своје раме.

    Министар Вучинић је то потврдио ријечима…

    “Prije nešto više od tri godine nakon obilaska fabrike Tara, rekao sam da je potpuno realno očekivati da jednog dana crnogorski vojnik ima crnogorski pištolj. Vojnik svake države na svijetu je veoma ponosan ako u svom asortimanu ima naoružanje domaće proizvodnje. Nadam se da će se uskoro i crnogorski vojnici dičiti svojim novim naoružanjem i sa zadovoljstvom ga pokazivati kolegama širom svijeta.”

    Како? Показивати и дичити, или употребљавати широм свијета? Баш широм свијета, гдје? Или су у питању екскурзије у ратна жаришта…

  8. Војин Николајевич says:

    Минстар Вучинић је поносно рекао и сљедеће:

    “S ponosom možemo istaći, da je uprkos nepovoljnim ekonomskim uslovima urađeno veoma mnogo i da danas naš vojnik i po opremljenosti i po obučenosti može ravnopravno izvršavati zadatke sa vojnicima NATO i partnerskih zemalja. Ono što nam je nedostajalo bio je naš proizvod.”

    Е сад имам малу примједбу, није требао скромно рећи наш војник, већ наших пет војника могу равноправно извршавати задатке раме уз раме са НАТО!

    :))

  9. Ono što me zanima u vezi sve ove Njemačko-Usa-Eu-Turska ujdurme je:

    -Što to zapravo čine?
    -Zašto to čine?
    -Da li je stvarno il fingirano zbog nečega?
    -Je li povezano s ekonomskom krizom?
    -Kakva je pozicija Crne Gore u tome?
    -Možemo li što ućarit da miču Mila jedni il drugi?
    -Kako se postavljat treba dugoročno i kratkoročno?
    -itd… može jedno 50-ak pitanja ovako napamet o ovome što se čini.

  10. anadolija bili, anadolija ostali!

  11. Vidite kako dobro radi balkanski fokus?

    Tema je Turska, pola komentara se bavi puskom…

  12. perfect stranger says:

    Турска је значајна регионална сила, али није више свјетска сила, као у временима када је господарила Балканом. Осим тога, не постоји стратешко савезништво са САД, како многи мисле, које би јој било од користи у остваривању те намјере. Турска може имати значајне економске интересе у балканским земљама, утицати у одређеној мјери на политичка збивања у Федерацији БиХ, и нешто мање у Албанији, Македонији. И то је све. Судбину ових простора, без обзира на кризу, наставиће да кроје САД, неке велике европске земље и Русија.

  13. Jačanje turskog uticaja na Balkanu srazmjerno je američkom interesu da ruski uticaj na Balkanu bude što slabiji. To je jednačina u kojoj staje suština ovog problema.

  14. Ja navijam za Tursku iz sveg srca. Meni to ima 100% smisla. A mi da smo zrela drzava ne bismo se morali bojati ni ovih ni onih.

  15. Iz Evropske perspektive, Turska se nalazi na kraju Evrope. Međutim, nova turska vanjska politika stavlja Tursku u središte šireg regiona koji čine Rusija, Centralna Azija, Bliski Istok, i Balkan. Ili, da odemo i korak dalje, geografija s tim više nema veze. U ovakvom poimanju multipolarnosti, interesne sfere ne određuje geografija, nego potencijal i raspored različitih interesa, sigurnosnih, ekonomskih, energetskih, infrastrukturnih, kulturnih, itd. Iz takvog promišljanja proističe aktuelna Turska politika “nula problema sa susjedima/komšijama” koja je unijela opštu pometnju u međunarodnu politiku, naročito iz perspektive EU i Sjedinjenih američkih država (SAD).

    Prvo objašnjenje je da je Turska, uvidjevši na koji način je Rusija učvrstila poziciju u svom bližem okruženju, odlučila da se postavi kao nova Rusija. Pitanje je, međutim, postoji li onda “turska Gruzija” ili “turska Ukrajina” i dokle bi Turska mogla ići sa takvom politikom? Već samo ovo pitanje je kontradiktorno politici “nula problema sa susjedima” što isključuje ovakva objašnjenja.

    Drugo objašnjenje je da je drugačija politika Turske iziritirana novim valom sumnje u vezi daljeg proširenja među članicama EU, te da je Turska odlučila da pokaže da je i ona globalni igrač, i da je u poziciji da se efikasnije nosi sa izazovima regionalne politike nego što to može EU. Dokaza koji potkrijepljuju ovaj argument ima više – geografska blizina, dobro poznavanje mentaliteta i potreba u zemljama koje je okružuju, njihove istorije, kulture, tradicije, itd. Međutim, možda važniji argument leži u činjenici da za razliku od birokratski preglomazne i prekomplikovane Evropske unije, Turska ima tu slobodu i fleksibilnost da svoju novu paradigmu i politiku provodi u djelo brzo i djelotvorno, i da u tom smislu uvezuje svoje političke i ekonomske instrumente. Za razliku od evropskih fondova, koji se planiraju godinama unaprijed (kad prioriteti više možda i nisu aktuelni) i koji su praćeni gromoroznim procedurama, Turska sredstva su dostupna odmah i prilagođavaju se političkim prioritetima. Nema komplikovanih procedura odlučivanja, politika se kreira i sprovodi sa istog mjesta. Interes Turske politike je jasan, kao što je jasna i podrška javnosti za ovakvu politiku, što je u EU uvijek pod znakom pitanja.

    Treće objašnjenje je da je nova Turska politika odraz unutrašnjih političkih ambicija pred izbore 2011. godine i želje da se aktuelna vlast prikaže vlastitom biračkom tijelu kao nova regionalna i globalna sila, u čemu uvijek postoji određena doza istine.

    Prema četvrtom objašnjenju, pozadina turskog angažmana, naročito na Balkanu i Bliskom istoku je ideološke prirode i vezana je za istorijsku i religijsku dimenziju. Otud i rasprave o pojavi neo-otomanizma koji se sukobljava sa Kemalizmom, te da je turski sekularizam doveden u pitanje i u njenom vanjskopolitičkom djelovanju. Ministar vanjskih poslova Davutoglu dodatno potpiruje ovakve sumnje izjavama kao što ona iz 2009. o obnovi ‘otomanskog Balkana’. Činjenica je, međutim, da je se on u međuvremenu u više prilika javno distancirao od bilo kakvih ‘neo-otomanskih’ ambicija i uporno potcrtava opredijeljnost Turske evropskoj i atlantskoj orijentaciji. Ipak, za adekvatno razumijevanje novog pravca turske vanjske politike, potrebno je uzeti u obzir njenu ideološku osnovu koja je djelimično proizvod akademskih radova ministra Davutoglua.

    Peto objašnjenje se oslanja na ovu tezu i tvrdi da je nova turska vanjska politika reakcija na novu vrstu multipolarnosti na globalnoj sceni, koja daje jednake prilike svim igračima. Pitanje je dakle da li je Turska zaista spremna i ima li kapaciteta da bude globalni igrač, ili je ona regionalni igrač, ili je ipak nova vanjska politika samo odraz jednog drugačijeg diskursa?

    http://www.vpi.ba/bos/sadrzaj/dokumenti/Balkan_express_nova_turska_politika.pdf

  16. ‘STRATEŠKA DUBINA’ NA BALKANU

    Bitna neobičnost i novina koju u tursku vanjsku politiku u 2009. godini uvodi ministar Ahmet Davutoglu potiče iz činjenice da je on akademik i teoretičar međunarodnih odnosa, koji je pobjedom AK partije premijera Erdogana došao u priliku da na djelu primjenjuje vlastite paradigme koje je promišljao u svojim akademskim radovima. Zbog toga je prozvan turskim ‘Henrijem Kisindžerom’, te dugo prije nego što će i zvanično postati ministar vanjskih poslova smatran je za ‘ministra’ u sjeni, odnosno stvarnog kreatora turske vanjske politike.

    Knjiga “Strateška dubina” koju je ministar Davutoglu objavio 2001. godine uvodi potpuno novi način promišljanja međunarodne pozicije Turske. Termin “strateška dubina” posuđen je iz vojne terminologije i označava prostor odnosno razdaljinu između prvih borbenih linija, i civilnih i industrijskih područja, odnosno gradova i naseljenih mjesta. Važnost ‘strateške dubine’ je u mogućnostima koje ona ostavlja za povlačenje i odbranu od napada, a da se pri tome izbjegne ugrožavanje vlastitih izvora i centara moći. Dakle, suština ‘strateške dubine’ je u odnosu između vremena i prostora.

    U skladu s tim, osnovna teza Davutogluove knjige je da je uticaj jedne zemlje u međunarodnim odnosima određen njenom geostrateškom pozicijom i istorijskom dubinom. Prema Davutogluovoj teoriji, Turska je u tom smislu u dvostrukoj prednosti, jer je pozicionirana u geostrateškim zonama jakog uticaja, a istorijski obogaćena uticajima Otomanskog carstva. Iako se turska vanjska politika do sad nije toliko obazirala na kulturne veze i zajedničku istoriju, Davutoglu u svojoj knjizi iz navedenih razloga zagovara jačanje veza sa Balkanom, Bliskim Istokom i Centralnom Azijom. Na praktičnom nivou, “Strateška dubina” zagovara uspostavu ravnoteže u odnosu na tursku ovisnost o Zapadu kroz stvaranje više paralelnih alijansi u regionu. Time se onemogućava ovisnost Turske o bilo kojoj pojedinačnoj sili, a umjesto toga se stvara ravnoteža u odnosima i savezima sa zemljama u regionu, čime se postiže relativna nezavisnost i sadržajniji uticaj na regionalnom i globalnom nivou.

    Upravo ovakvo shvatanje turske vanjske politike je ministar Davutoglu prezentirao i u svom govoru 16. oktobra 2009. godine u Sarajevu na otvaranju konferencije Osmansko naslijeđe i muslimanske zajednice Balkana danas. Govoreći o strateškoj dubini, Davutoglu je objasnio da misli na istorijsku dubinu između Turske i Balkana. U svom govoru on ističe: “… kada govorimo o Balkanu obično govorimo da je Balkan periferija Evrope. Ne centar Evrope, nego periferija Evrope. Da li je region Balkana zaista geografska periferija? Ne. Ustvari, balkanski region je centar Afro-Euro-Azije.”

    Govoreći o posebnostima Balkana i mjestu koje je zauzimao u otomanskom carstvu, on je kazao: “Mogu se identificirati tri karakteristike Balkana. Jedna je da Balkan, kao regija, predstavlja tampon zonu (buffer zone) u geopolitici. Balkan je tampon zona u prijelazu iz Evrope ka Aziji, iz Azije ka Evropi, od Baltika ka Mediteranu i čak prema Africi, sa Sjevera na Jug, s Istoka na Zapad, to je geopolitička tampon zona. Zašto je to važno? Zašto je ova karakteristika imala takav utjecaj na istoriju Balkana. Druga karakteristika je geoekonomska. Balkan je region transakcija u geoekonomskom smislu. Još od starih vremena, Balkan je region ekonomskih transakcija. Balkanski region je region i geokulturne interakcije. Nekoliko kultura međusobno utječe jedna na drugu na Balkanu. Tokom migracija mnogo ljudi dolazi u kontakt i miješa se s drugima. Ako imate region s ove tri karakteristike – geopolitičkom tampon zonom, geokulturnom interakcijom i geoekonomskom interakcijom – imate dvije moguće sudbine u historiji. Jedna je da budete u centru svjetske historije, a druga je da budete žrtva svjetskog nadmetanja i bit ćete teritorija druge sile”.

    Međutim, ostatkom svog govora ministar je izazvao i niz kontroverzi, naročito tvrdnjom da se ‘istorijska dubina’ nove vanjske politike Turske zasniva na povratku na naslijeđe tradicionalnih, historijskih veza koje ima ta zemlja ima sa zemljama u tri regiona koja je okružuju. Imajući u vidu upravo istoriju Balkana, ne samo otomansku, nego skorašnju istoriju odnosa između zemalja u regionu, za očekivati je bilo više političkog senzibiliteta za prostor i vrijeme, odnosno za unutrašnju ‘istorijsku dubinu’ samog Balkana. Iako je vrlo teško iz konkretnih riječi ministra Davutoglua izvući bilo kakve neo-otomanske aspiracije, činjenica je da će svako stavljanje Balkana i atributa ‘otomanski’ u jednu rečenicu izazvati određene političke nelagode. Stoga je u svrhu što vjernijeg prikazivanja namjera iskazanih tom izjavom nužno direktno citirati riječi ministra Davutoglua: “Mi želimo novi balkanski region, utemeljen na političkim vrijednostima, ekonomskoj međuovisnosti i saradnji i kulturnoj harmoniji. To je bio otomanski Balkan. Mi ćemo obnoviti ovaj Balkan. Ljudi to zovu neootomanskim. Zato ja ne upućujem na Otomansku državu kao na vanjskopolitičko pitanje. Ono što ja naglašavam u naslovu je otomansko naslijeđe. Otomanska stoljeća Balkana su uspješna priča. Sada je treba obnoviti”.

    Dakle, iako se na prostoru Balkana nekad čini potpuno prirodnim dekontekstualizirati nečije političke izjave i dati im potpuno emotivne konotacije, odbacivanje Davutogluove politike kao neo-otomanske bi bilo isuviše politički površno i može služiti samo u svrhu instrumentalizacije lokalnih političkih potkusurivanja. Davutoglu naglašava otomansku dimenziju ne zbog nostalgije prema kolonijalizmu, pa čak niti zbog određenih vjersko-nacionalnih emotivnih veza koje su naslijeđene, nego zbog višedimenzionalnosti tadašnje politike iz koje on crpi inspiraciju za prebacivanje aktuelne vanjskopolitičke igre na nekoliko regionalnih terena istovremeno. I ne samo to, nego na svakom od tih terena, nova turska vanjska politika se raspoređuje u više dimenzija, političku, ekonomsku, bezbjedonosnu, kulturnu, itd. U teoriji međunarodnih odnosa ovakav pristup se poredi sa ‘trodimenzionalnom igrom šaha’, u kojoj šahovska tabla pored standardne dvije dimenzije, ima i treću, te se svaki potez povlači ne samo u osnovu na te dvije dimenzije, nego i u odnosu na vertikalnu poziciju šahovskih figura.

    Dokaza za multidimenzionalnost turske vanjske politike ima i previše, ali navodimo samo neke od primjera. Turska je intenzivirala odnose i promijenila pristup prema Iranu, Siriji, Izraelu, ali i Gruziji, Bugarskoj, Grčkoj, Rumuniji, i naravno, Rusiji.

    U maju 2010. premijer Erdogan je napravio istorijsku posjetu Grčkoj, sa pratnjom koju je sačinjavalo deset turskih ministara i preko 100 privrednika, i u toku koje je održana prva ikad zajednička sjednica grčke i turske Vlade. Posjeta je naročito dobila na važnosti s obzirom da je organizovana u jeku grčke finansijske krize, čime je pokazana barem simbolična solidarnost sa turske strane, a takođe je potpisano i niz međudržavnih sporazuma. Problem podijeljenog Kipra, naravno, nastavlja da baca sjenu na odnose između ove dvije zemlje, međutim suština politike turske Vlade je uspostavljanje rapprochement-a, a ne ishitreno rješavanje svih spornih pitanja, i u tome treba tražiti njenu vrijednost.

    Rusija je danas najveći trgovinski partner Turske, i njihov trgovinska razmjena iznosi oko 40 milijardi godišnje, a Turska je i najveći potrošač ruskog gasa nakon Njemačke. U maju 2010. godine dvije zemlje su potpisale Sporazum o međusobnom ukidanju viza, što je naročito bitno imajući u vidu da godišnje oko 2.2 miliona ruskih turista posjeti samo područje Antalije, a očekuje s da će se taj broj povećati na 5 miliona u naredne dvije godine. Uspostavljeno je i međudržavno vijeće za saradnju, te potisano još 17 bilateralnih sporazuma. Ruski ministar vanjskih poslova Lavrov bio je prisutan tokom potpisivanja protokola o saradnji između Turske i Armenije u avgustu prošle godine.

    Vize su takođe ukinute za državljane Libana po prvi put nakon raspada Otomanskog carstva. Posjetom primjera Haririja Ankari otvoren je put za bolju saradnju između dvije zemlje između kojih su do sada postojali izuzetno jaki animoziteti, uzrokovani nizom faktora kao što su prelazak desetina hiljada Armena iz Turske u Liban u prvom svjetskom ratu, te dobri odnosi između Turske i Izraela, kojeg Liban zvanično ne priznaje. Rezultat te saradnje je uspostava dijaloga između sunita i šiita u Libanu. Ovom otopljavanju odnosa je prethodilo i niz susreta između turskih i sirijskih zvaničnika, ukidanje viza za građane Sirije, te uspostavljanje Međudržavnog vijeća za saradnju. Kao rezultat tih napora omogućeni su direktni pregovori između Sirije i Izraela. Turska se uključila u pregovore oko nuklarnog naoružanja u Iranu, te uspostavila intenzivniji dijalog sa Armenijom sa kojom je potpisala i niz bilaterlanih sporazuma, te potpomogla uspostavljanje dijaloga između Armenije i Azerbejdžana. Po sličnom principu Turska je inicirala izradu Platforme za stabilnost i saradnju na Kavkazu nakon krize u Gruziji.

    Intenzivan politički angažman na međunarodnoj sceni praćen je i naglim razvojem turske privrede u posljednjih par godina. Turska je 17. najveća ekonomija na svijetu i 8. najveća u Evropi. Među rijetkim zemljama je koje su se relativno bezbolno i uspješno izvukle iz ekonomske krize, sa rastom od 6% u zadnjem kvartalu 2009. godine. Prognoze Goldman Sacha predviđaju da bi Turska do 2050. godine mogla prestići Njemačku po veličini ekonomije. U 2001. godini Turska privreda je bila veličine jedne desetine privrede Njemačke, dok je sada čini samo jednu njenu petinu. Ukoliko održi taj nivo rasta, turska ekonomija bi mogla prestići njemačku i prije tog roka. Ubrzana je privatizacija energetskog sektora, sektora finansijskih usluga i gasa, te evidentirano veliko povećanje direktnih stranih investicija u svim sektorima. U planu je formiranje regionalnog centra finansijskih usluga u Istambulu koji bi obuhvatio Grčku i Bliski istok, a nedavno je formirana i Agencija za podršku i promociju investicija (ISPAT). Turska ima mladu populaciju sa prosjekom godina od 27, naspram evropskog prosjeka od 40 godina…

    http://www.vpi.ba/bos/sadrzaj/dokumenti/Balkan_express_nova_turska_politika.pdf

  17. AKTER S VIZIJOM

    Na novinarsko pitanje gdje vidi Tursku u budućnosti, ministar Davutoglu odgovara da na stotu godišnjicu Republike Turske, 2023. godine, vidi svoju zemlju kao članicu EU, koja nastavlja da ima efektivnu ulogu unutar NATO-a, i koja ima prominentnu ulogu i u ekonomskim tijelima poput G20. To je ujedno i odgovor na pitanje Turske orijentacije, odnosno da li se Turska okreće prema istoku na uštrb zapada. S obzirom da su turski odgovori jasni, ovo je ipak pitanje više za same predstavnike zapadnih sila, odnosno stvar njihovog poimanja nove turske uloge na međunarodnoj sceni. U tom smislu ministar Davutoglu podsjeća da odnose u svijetu ne treba gledati hladnoratovski, nego je potrebno uzeti u obzir sasvim novu prirodu odnosa u svijetu, odnosno nove multipolarnosti u kojoj je Turska jasno prepoznala svoju ulogu i prihvatila je nečekajući na odobravanja drugih. Kolokvijalno rečeno, Turska je ‘skontala fol’, dok drugi još nisu.

    U tom smislu dilema da li je Turska globalna ili regionalna sila, gubi na relevantnosti. Turska djeluje regionalno, ali misli globalno. U ovakvom poimanju međunarodnih odnosa, jedno od drugog je nemoguće i bespotrebno odvajati. Prema riječima ministra Davutoglua, biti saveznik sa drugim silama znači biti uključiv, a ne isključiv.

    Međutim, u odnosu prema Balkanu sa turske strane se ipak očekuje doza opreznosti. Iako su turski ciljevi jasni, ostaju nejasna očekivanja domaćih političara. Turski zvaničnici su se do sada u svojim javnim istupima jasno suzdržavali od naglašavanja tradicijskih i istorijskih veza, koje su, kao što je ranije rečeno, podloga nove turske politike, odnosno poimanja ‘istorijske dubine’. S druge strane, domaći političari u Srbiji, BiH, pa i unutar BiH, u RS-u, ipak prevelik naglasak stavljaju na istorijske lekcije i tradicijske isprepletenosti. Time oni obezvrijeđuju pragmatičnost turskih ciljeva i samim tim nisu u poziciji da iskoriste prednosti koje pruža nova multipolarnost, odnosno sasvim novi koncept multilateralizma koji nudi Turska. Za sada takav pristup ne šteti aktivnostima koje je započela Turska na Balkanu, čak šta više, istorijska povezanost i tradicija se koriste kako bi se cijela priča što ljepše upakovala za domaću javnost. Međutim, nova turska vanjska politika je inteligentna politika i ona zahtijeva inteligentan, a ne emotivan odgovor. Odgovor bez pretjeranih pozitivnih ili negativnih emocija, bez bespotrebnih distanciranja ili prebrzog približavanja. Kao što to pokazuju primjeri zemalja iz drugih regiona, posebnosti i interesi svake zemlje mogu doći do izražaja. Turska je za sada u stanju da koristeći te interese približi stavove različitih strana kroz konkretne inicijative i projekte. Vrijednosti koje kroz te napore propagira Turska su u suštini evropske vrijednosti, vrijednosti mira, tolerancije, integracije, dakle one vrijednosti na kojima je i zbog kojih je osnovana i Evropska unija. Sudeći po riječima ministra Davutoglua, to je svjesna politika Turske – pokazati na primjeru saradnje sa susjedima da je Turska itekako spremna i sposobna prihvatiti i promovirati evropske vrijednosti. Turska sebi tu polako otvara prostor da bude ono što EU pokušava godinama – ne da bude isključivo ekonomska ili vojna sila, nego i ‘normativna sila’, sila koja propagira vrijednosti…

    Tursko približavanje Rusiji takođe otvara Balkanu vrata prema istoku, prema investicijama, naročito u energetskom sektoru. Multidimenzionalnost novih prilika koje se stvaraju zahtijevaju multidimenzionalan pristup.

    Međutim, pri tome svima treba biti jasno da Turska nije i ne želi da bude alternativa ni EU ni NATO-u, pa čak ni odnosima sa prvim susjedima u regionu. Za razliku od svih pobrojanih, Turska ima ono što konkretno EU već dugo nedostaje na Balkanu – viziju. I što je još važnije, viziju koja nije u sukobu s onim što bi mogla ili trebala biti vizija Evropske unije. Uspjeh dosadašnjih turskih inicijativa na Balkanu time pokazuje da je u novonastaloj multipolarnosti međunarodnih odnosa, važnije imati viziju nego sredstva. Nedostatak vizije stvarnu moć čini impotentnom.

    http://www.vpi.ba/bos/sadrzaj/dokumenti/Balkan_express_nova_turska_politika.pdf

  18. perfect stranger says:

    Турска нема капацитета да постане глобални играч, јер такву улогу, поред економског потенцијала, одређује демографија и географија. У свијету постоје 3 глобална играча: САД, Кина и Русија. Турска је јак регионални играч, и њен утицај на Балкану ће зависити од воље и интересовања глобалних играча и Европе.

    • perfect stranger says:

      Заборавих да додам: економија, демографија, географија и војни потенцијал.

      • Turska prema porastu broja spajanja i preuzimanja ove godine nadmašuje sve velike rastuće ekonomije i bilježi najveći broj transakcija od početka financijske krize

        Vrijednosti transakcija vezanih uz spajanja i preuzimanja ove su godine u Turskoj porasle 59% u odnosu na prošlu godinu, što predstavlja najveći porast takvih transakcija u skupini velikih, rastućih ekonomija i najbolji rezultat Turske od početka financijske krize, piše Bloomberg.

        Turska je sa 83 transakcija, ukupne vrijednosti od 8,8 milijardi dolara ove godine nadmašila Brazil, Indiju i Kinu, gdje je broj ovakvih transakcija pao, ali i Rusiju koja bilježi ovogodišnji porast od 50%.
        Prosječna vrijednost transakcija bila je 198 milijuna dolara, a 93% transakcija realizirali su stranci, većinom iz Velike Britanije, SAD-a i Rusije.

        Velik potencijal rasta i veličina gospodarstva

        Turska kao najbrže rastuće europsko goospodarstvo vrijedno 735 milijardi dolara u drugom je kvartalu ove godine raslo 8,8%, više od indijskog i četiri puta više od eurozone.

        Emre Yildimir, izvršni direktor ureda zaduženog za poslove spajanja i preuzimanja u turskoj podružnici JPMorgan Chase & Co., smatra kako je upravo velik potencijal rasta i veličina ekonomije privukla velik broj ulagača u Tursku.

        Kerim Kotan, direktor u Pragma Corporate Finance, turskoj kompaniji koja se bavi savjetovanjem kod sklapanja poslova vezanih uz spajanja i preuzimanja izjavio je da se u 15 godina investicijskog bankarstva u Turskoj ne može sjetiti perioda u kojem su bili zaposleniji nego sada.

        Iako je turski indeks ISE National 100 Indeks (XU100) pao za 13% ove godine, prošlog je mjeseca zabilježio porast od 10,9%, što je najveći porast od ukupno 94 različita indeksa koje Bloomberg prati.

        http://www.bankamagazine.hr/Naslovnica/Svijet/tabid/104/View/Details/ItemID/72622/Default.aspx

      • perfect stranger says:

        Јесте, прочитао сам већ тај чланак о изузетном економском расту Турске. Не треба занемарити и да је значајна војна сила, али само регионалног карактера. Када говоримо о глобалним силама, уз стотине различитих параметара за њихово дефинисање морамо узети и сљедећи: шта би се десило у случају избијања глобалног или неког великог регионалног рата? Одговор на то питање нас води ономе што сам већ истакао: у овом тренутку постоје само 3 глобалне силе, од којих једна воли да се назива суперсилом. Војни фактор и географија су од суштинског значаја у том смислу. Рецимо, Индија (без обзира на број становника и одређени нуклеарни потенцијал) и Бразил (без обзира на величину и економски раст) не могу да се сматрају глобалним силама.

        Оно што многи губе из вида је да се Турска, без обзира на НАТО и савезнички однос са САД (који није стратешки), у посљедње вријеме све више окреће Русији и њеним енергетским интересима. Понављам, уколико Турска некада буде играла главну улогу на Балкану, то ће бити воља неке глобалне силе.

  19. ako je suditi po ezelu i ostalim turskim serijama
    bogme turska nam ponovo kuca na vrata , dome !

  20. ovo je zanimljivo – turski stav:
    http://www.vijesti.me/svijet/erdogan-izrael-je-prijetnja-citav-region-clanak-41143

    i američki problemi sa finansiranjem NATO-a:

    http://www.vijesti.me/svijet/sad-porucile-saveznicima-da-ne-mogu-same-finansirati-nato-clanak-41072

    Može biti da se NATO-u sprema žešća kriza nego što je EU. I do sad je alijansa služila za pokrivanje intervencija baziranih na parcijalnim interesima (Amerima za Irak i Avganistan, Englezima i Francuzima za Libiju, Turcima za Kurdistan). Sad, što se dešava kad neki nemaju para, drugi nemaju interesovanja, a treći saveznike prvih vide kao regionalnu prijetnju? A pri tome su svi makar po jednom prešli granicu koja se zove “odobrenje Savjeta Bezbjednosti” i postavili presedane za buduće akcije.

    Ja to ne znam, ali je simpatičan način na koji se Crna Gora od EU koja je u krizi (ali će opstati jer je preveliki projekt da bi ga pustili da propadne, i preveliko tržište da bi ga pustili da se podijeli) okreće NATO-u koji je takođe u krizi, ali ima sve manje zajedničkih interesa i sve više suprotstavljenih pojedinačnih agendi. Da li je moguće da Predsjednik Košarkaškog i njegova ekipa na parketu ne vide ni toliko, ili se kupuje vrijeme za još nešto? Pomozite, analitičari… :)

  21. Eo ja da probam da protumačim o čemu se može radit… mislim ako ovi svjetski stručnjaci mogu da lupetaju o svemu i svačemu, možemo i mi. Pogotovo što sam, kad je bio početak “Arapskog proljeća” predvidio što će sledeće Amerika da radi na Balkanu i na koji način. Bio sam ka hobotnica Pol, mada sad ne mogu nać taj komentar.

    Znači što je moguće da se sad radi… Njemačka i Amerika dijele Evropu. S tim što mi nije baš najjasnije okle Njemačkoj ta moć, moguće s drugim evropskim silama, al najvjerovatnije se radi o preraspodjeli strateške moći velikih sila kojoj upravo prisustvujemo (ka prije 20 godina slomom SSSrrr-a), a bojim se moguće i fingirano sukobljenoj, tj recimo poludogovorenoj na vrhu, tipa oni dogovori na Jalti, Malti, đe li, Staljina, Čerčila i sličnija.

    Znači Amerika ide preko Turske da posvoji južni dio Evrope. Tu ide sa koprenom islama sigurno (ka što Njemačka ide sa koprenom Evropske unije), a ciljeva vjerovatno ima više, jedan je osiguravanje puteva šverca heroina i sličnih blaženstava iz Azije. Znači može se očekivat zloupotreba Islama na Balkanu.

    Ali se može očekivat i zloupotreba pravoslavlja na Balkanu! Nevjerovatan je tajming kada Putin predlaže Evroazijsku uniju! Sad!

    http://www.index.hr/forum/5/politika/tema/347833/u-hrvatskoj-tvrde-putin-ponudio-srbiji-ulazak-u-evroazijsku-uniju-.aspx

    Kriza četiri članice Evropske unije je zbog… nemam pojma čega. Prirodno recimo. Rad na izlasku iz krize pokažuje da Amerika i Eu sasvim kompatibilno rade na izlaženju, a uloga Njemačke u Grčkoj je više nego zapažena.
    Sve dodatno komplikuje ako je kriza – izazvana namjerno. A ne bi bilo prvi puta u istoriji.

    Znači, sad nemamo 2 mogućnosti nego 3 – koje praktično rastržu Balkan, a događaji se bukavalno smjenjuju dnevnom dinamikom. I taj proces od medija ama baš niko ne prati. Što znači – tako je naređeno.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.