Fernando Pessoa (1888-1935)

„Pravo zlo, jedino zlo jesu društvena pravila i fikcije koje se nameću prirodnom poretku – sve od porodice do novca, od veroispovesti do države. Čovek se rađa kao muško ili žensko, hoću da kažem rađa se da bi odrastao kao muškarac ili žena; ne rađa se, po pravdi prirode, da bi bio muž, bogat ili siromašan, niti da bi bio katolik ili protestant. Portugalac ili Englez. A sve te stvari su u službi društvenih fikcija. Zašto su te društvene fikcije loše? Jer su ustanovljene i nisu prirodne. Novac je isto toliko loš kao država, a ustrojstvo porodice kao verska učenja. Kada bi postojale druge religije, a ne ove, bile bi istovetno loše, jer bi one bile ustanovljene, nametale bi se i ometale prirodne zakone. Mada je svaki sistem koji nije čist anarhistički sistem i koji zahteva ukidanje svih utvrđenih pravila i njihovo potupno nestajanje – takođe nerealan. Uposliti svu našu žudnju, sav naš napor, svu pamet da bismo uspostavili ili doprineli da se začne društvena fikcija umesto neke druge, ista je takva besmislica, ako ne i zločin, jer bi to bilo stvranje društvenog previranja s ciljem da sve ostane po starom. Ako društvene fikcije smatramo nepravičnim, jer suzbijaju i guše ono prirodno u čoveku, zašto bismo se upinjali da ih zamenjujemo drugim fikcijama, ako tu snagu možemo da upotrebimo da ih potpuno ukinemo?“

 *** ***

„Jedno je, dakle, sigurno… U sadašnjim društvenim uslovima nemoguće je da grupa ljudi koja zajedno radi, koligo god imali dobre namere i koliko god nastojali da savladaju društvene fikcije i izbore se za slobodu, ne podlegne tiraniji, onoj novoj tiraniji koju sami stvaraju – dodatak društvenim fikcijama, i da u praksi ne pokvare sve ono što bi u teoriji želeli, čak i vlastite ideje koje žele da ostvare. Šta onda da se radi? Vrlo je prosto… Svi treba da radimo za istu svrhu, ali odvojeno.

–          Odvojeno?

–          Da, jeste li pratili moje argumente?

–          Jesam.

–          Zar ne mislite da je logičan, da je ovaj zaključak ključan?

–          Mislim, mislim. Ono što mi nije baš jasno…

–          Sad ću da vam objasnim… Rekao sam vam da svi radimo za isti cilj, ali odvojeno. Radeći za isti anarhistički cilj, svako od nas sopstvenim naporom doprinosi unuštenju društvenih fikcija, što nam je konačni cilj, i takođe doprinosi stvaranju slobodnog društva budućnosti; radeći odvojeno, nećemo biti kadri ni na koji način da stvorimo novu tiraniju, jer niko neće biti vlastan nad drugima i neće moći, dominirajući, da ograničava drugima slobodu niti da je uguši.

Radeći odvojeno za isti anarhistički cilj, dvostruko smo u prednosti – jedna je zajednički napor, a druga nestvaranje nove tiranije. Nastavljamo moralno ujedinjeni i radimo na istovetan način za isti cilj: i dalje smo anarhisti, jer svako od nas teži slobodnom društvu; ali ne postajemo ni voljno ni nevoljno izdajnici naše ideje, niti smo u mogućnosti da se u izdajnike preobratimo, zato što nismo pod pogubnim uticajem društvenih fikcija već radimo izolovano, u duhu nasleđa koje nam je priroda podarila. Ova taktika odnosi se na ono što ja zovem vreme pripreme za socijalnu revoluciju. Pošto se naruše buržujske odrbrambene snage, a društvo dovede u stanje da mora da prihvati anarhističku doktrinu, na korak blizu da kroči u društvenu revoluciju i završni udar, e tada ne može da se nastavi odvojeno delovanje anarhista. Ali, u tom trenutku, slobodno društvo će virtuelno već stići – stvari će biti drugačije. Taktika koju vam objašanjavam odnosi se samo na delovanje anarhista u srcu građanskog društva, kao što je bila grupa kojoj sam ja pripadao.“

*** ***

„Tiranija je u fikcijama, a ne ljudima koji je otelovljuju. Oni su, da tako kažem, sredstva kojima se fikcije služe da bi tiranisale svet, kao što je nož alat za ubicu. Vi sigurno ne mislite da bismo odstranjujući noževe, odstranili ubice. Čujte… Smaknite sve kapitaliste sveta, ne uništavajući kapital. Kapital će već sledećeg jutra, u šakama drugih i na njihov način, nastaviti svoju tiraniju. Sravnite, ne kapitalste, nego kapital; koliko će kapitalista ostati? Razumete?“

Odlomci iz “Bankar anarhista”

Advertisements

Comments

  1. poučno!

  2. “O Banqueiro Anarquista”. Đe me nađe, redakcijo?!? To je daleko od naših rasprava o Crnoj Gori kao jet propulsion od prelaska brda na magarcu. Ipak, veliki pozdrav, i hvala.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s