Mnogo se nacije petljaju u sve i svašta

Svetislav Basara za javniservis.me

JS: Gospodine Basara, svojevremeno ste reagovali povodom izbacivanja pojedinih književnih djela iz lektire u Crnoj Gori, između ostalog i onih Danila Kiša. Možete li to prokomentarisati kroz poruku vašeg posljednjeg romana, i da li se to može podvesti pod, kako vi kažete, “zatvaranje u parohijalne okvire”?

S. B. Kišu je mesto svakako u svim lektirama. Ne znam šta je ideja svega toga, tim pre što je Kiš pola Crnogorac, tako da je to dvostruki promašaj.

JS: Zanimljiva je “nacionalizacija” književnosti i književnika, pa je tako npr. Njegoš i srpski i crnogorski pisac, Pekić je i srpski i crnogorski pisac i sl.

S. B.  Mislim da su i Pekić i Njegoš mnogo više i od srpskog i od crnogorskog pisca, oni su prevazišli te granice svojim delom. Mnogo se ovde te nacije petljaju u sve i svašta.

JS: U Crnoj Gori se u posljednje vrijeme pokreću razne vrste protesta, i nedavno je u tom kontekstu bilo upriličeno čitanje “poezije pobune” u jednom kafeu – vrlo netipičnom za jedno alternativno okupljanje. Da li mislite da poeziji treba ta vrsta afirmacije, odnosno da pjesnike neko treba da vuče za rukav da budu angažovani i da li je u tom slučaju bolje da pjesnici govore poeziju na ulicama, na pravim protestima?

S. B.  Ja ne verujem u estradnu dimenziju poezije. Mislim da poezija treba da nastaje u samoći i da se čita u samoći. Sada su vremena burna, tako da i poezija traži neki oslonac u tim društvenim kretanjima, ali ja nikad nisam verovao u revolucionarnu ulogu poezije.

JS: U predgovoru Fame o biciklistima nakon dvadeset godina od prvog izdanja, kažete kako se “o najozbiljnijim stvarima može pisati samo na krajnje neozbiljan način”. Da li se išta suštinski promijenilo u našem društvu u tih dvadeset i kusur godina – da li je apsurd danas manji ili, možda, još veći?

S. B.  Ako se šta i promenilo, onda je to nagore. Mislim, bar u duhovnom, kulturnom smislu, ali neki pomaci su vidljivi – u materijalnoj sferi, u domenu života neke stvari se poboljšavaju. Polako počinjemo da ličimo na ostatak sveta. Ali u duhovnom, u kulturnom, u književnom smislu stvari su sve gore i gore. Književnost gubi svaku društvenu važnost, znači ona nije ugrožena, ne nestaje ali više nije stvar koja presudno uobličava život u bilo kojoj od ovih država koje su nastale posle Jugoslavije.

JS: U pomenutom predgovoru govorite i o mutaciji tradicionalnih normi i pravila komunističkog režima. Možemo li i danas govoriti o sličnoj mutaciji? Naime, pad komunizma kod nas nije značio promjenu elita, suočavanje sa prošlošću, otvaranje dosijea… Da li su nam mutacije ‘suđene’ ili ipak možemo smoći snage za suštinsku promjenu, prije svega onu vrijednosnog sistema?

S. B.  Nakon pada komunizma, nigde, sem možda u Sloveniji, nije se krenulo u suštinsku demokratizaciju, nego smo napravili korak nazad. Sva su se društva vratila nazad i počela su da grade identitet na naciji što je samo po sebi osuđeno na propast, jer nacija je vrlo relativan pojam. Nije da ona ne postoji, naravno, ali je njeno definisanje potpuno relativno. A takva su nam i društva: nedefinisana, nedovršena, obojena ideologijama.

*** ***

Svetislav Basara je rođen 21. decembra 1953. u Bajinoj Bašti.

Dobitnik je više srpskih nagrada za književnost, a njegov roman „Fama o biciklistima“ mnogi smatraju jednim najboljih romana devete decenije dvadesetog vijeka.

David Albahari: „Pre dvadeset godina, pomislio sam, ništa me nije pripremilo za pojavu Fame o biciklistima. Basara je do tada objavio svoje prve priče i romane, a ja sam u mojoj zbirci Fras u šupi objavio priču „Svetislav Basara intervjuiše Samjuela Beketa za Treći program radio Beograda“. Basarini rani romani ukazivali su na spisateljsku razigranost, na postmodernističko poigravanje sadržajem i formom, na prepuštanje apsurdu, što su sve odlike tipične za Basarin prozni postupak, ali ništa nije nagoveštavalo veliki skok, veliki prelet, koji će se odigrati objavljivanjem romana koji će postati još tipičniji primer njegove proze. Posle pojave Fame o biciklistima, slobodno se tako može reći, srpska proza više nije bila ista, kao što ni Basara više nije bio isti pisac, kao što ni ja nisam bio isti čitalac.”

Drame su mu izvođene na mnogim scenama a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik.

Basara je bio ambasador SR Jugoslavije od 2001. do 2005. godine na Kipru.

Kolumnista je dnevnih novina Danas. Kolumna mu nosi naziv Famozno.

Iz braka sa Vidom Crnčević-Basara, kćerkom pokojnog Brane Crnčevića, ima dvoje djece.

Djela:

Priče u nestajanju (1982), Peking by Night (1985), Kinesko pismo (1985), Napuklo ogledalo (1986), Na ivici (1987), Fama o biciklistima (1987), Na Gralovom tragu (1990), Mongolski bedeker (1992), Looney Tunes (1997), Bumerang (2001), Džon B. Malkovič (2001), Uspon i pad Parkinsonove bolesti (2006), Izgubljen u samoposluzi (2008), Dnevnik Marte Koen (2008), Nova Stradija (2009), Fundamentalizam debiliteta (2009), Početak bune protiv dahija (2010), Mein Kampf (2011) i dr.

Roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti mu je doneo NIN-ovu nagradu za najbolji roman objavljen 2006. godine. Dobitnik je nagrade Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu od 25 najčitanijih u mreži narodnih biblioteka Srbije u 2008. godini za roman „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“. Za isti roman je dobio i Nagradu Laza Kostić 2007. godine.
Prvi je dobitnik nagrade Fondacije Borislav Pekić.
Kao kolumnista „Danasa“, dobio je 2010. godine nagradu Stanislav Staša Marinković.
Njegov roman Majn kampf ušao je u najuži izbor za NIN-ovu nagradu 2012. godine.

izvor: wikipedia

Advertisements

Comments

  1. Plannco Wallach says:

    ne razumijem termin “spisatelj”!?
    mozda je mene pregazilo vrijeme…ali, koliko je meni poznato PISAC je PISAO a ne SPISAO i zvao se prosto PISAC.

  2. Djole Prolece says:

    Svaka cast! Odavno nisam citao bolji intervju, upravo zato jer nasi novinari su pisci, tj. pisci u pokusaju pa su suvise sujetni da bi razgovor bio na nivou. Hvala za dobar tekst!

  3. Enter Your name! says:

    pod duzini i sadrzajnosti odgovora vidi se koliko je Basari bilo zanimljivo da odgovara na isto toliko zanimljiva pitanja… bilo bi nerealno ocekivati da citaocima interview budu zanimljiviji , nego sto je S.Basari.

    • nemojte ocekivati previse, ipak je to pocetak, mislim da nije loše, a i pitanje je u kojem momentu je redakcija uspjela “uhvatiti” Basaru i izvući par riječi od njega za JS…

  4. podrška za javniservis.me Odlično je da na ovom mjestu možemo da dobijemo i priliku da pročitamo intervjue koje vaša redakcija napravi, jer JS je odavno postao ozbiljan portal i potrebne su mu autorske vijesti, intervjui, tekstovi…

  5. Enter Your name! says:

    po duzini i sadrzajnosti odgovora vidi se koliko je Basari bilo zanimljivo da odgovara na isto toliko zanimljiva pitanja… bilo bi nerealno ocekivati da citaocima interview bude zanimljiviji , nego sto je glavnom akteru…

  6. Čestitam na intervjuu. Basara je izuzetan “ulov”. Sjajan književnik.

  7. Redovno ccitam Basarinu kolumnu u Danasu. Uglavnom – odlicccan je. On nije spsisatelj, nego pisac, književnik. Može se reci da je i kolumnista. Nije bitna dužina intervjua, bitno je ssta je neko rekao, u ovom sluccaju ssta je rekao Basara, odnosno ssta je novinar pitao. Ovaj bi svijet bio mnogo bojji da nije mudrosera kao ssto su Enter Yout Name, koji misli da je genije samo zato ssto ima nike na engleskom, a tvrdim da je tip polupismen.

  8. plannco Wallach S. says:

    rijech “spisatelj” je u drugom obliku upotrijebio David Alabahari. mislio sama na “logoku” kojom se od glagola PISATI dobije SPISATELJ. neki FORMANTI prosto “ne drze vodu”.

  9. plannco Wallach S. says:

    inache, termin NACIONALNOST je DRZAVA, DRZAVNA PRIPADNOST, DRZAVLJANSTVO. ETNIKA I NARODNOST je neshto drugo. pogreshna upotreba termina NACIJA “implicira” da se misli na JEDAN NAROD – JEDNA NACIJA -JEDNA DRZAVA a to je pogreshno.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s