Populistički rječnik demagogije (I dio)

PRAZNA SLAMA

[def.] Mnogo reči ni oko čega, prazna priča, opšta priča. Uopšteni govor umanjuje razumljivost ili čini izjavu višesmislenom. Na primer, više od autonomije, manje od nezavisnosti nije ni autonomija ni nezavisnost, a šta je – ne zna se zasigurno. Osim toga, mlaćenje prazne slame često uključuje upotrebu velikih i teško razumljivih reči. Osnovna ideja je da se zvuči pametno, a ne da se nužno pametno i govori. Velike reči koje dobro zvuče ostavljaju jak utisak na publiku i pogodne su kada se želi izbeći davanje odgovora ili izražavanje stava u vezi sa konkretnom temom ili pitanjem. Gomilanje ispraznih fraza tako popunjava prazninu u sadržaju poruke.

Primjer: Suštinski ovaj rečnik otvara agendu koja će dovesti do konsenzusa u modusu strategija koje unapređuju kvalitet poštovanja zakona i konačno ćemo imati sa čim da izađemo na evropsko i svetsko tržište.

MUKE PO MUČENIKU

[def.] Stavljanjem sebe ili grupe kojoj se pripada u položaj žrtve, govorniku ili celoj grupi pripisuje se ne samo iskustvo stradanja, već i moralna ispravnost. Istovremeno se izazivaju sažaljenje, empatija, ali i osećanje ugroženosti, čime se uspešno zamagljuje racionalno rasuđivanje. U svojoj najekstremnijoj formi mučeništvo može da posluži za opravdavanje nasilja, koje se na taj način doživljava samo kao iskupljenje za prethodna stradanja.
Osim položaja žrtve, mučeništvo se može odnositi i na život i stradanje mučenika. Etika mučeništva se zasniva na ovozemaljskom stradanju koje je izvor moralne ispravnosti i nadmoći. Često nije ni važno šta je izrečeno, jer govornik u stvari kaže: ja sam mučenik i zato sam u pravu. Kada se kombinuje sa pripadanjem grupi, mučeništvo razvija osećanje moralne ispravnosti kod svakog pojedinačnog pripadnika grupe, iz čega ova strategija crpi mnogo od svoje moći.

Primjer: Toliko nas napadaju i maltretiraju zbog ovog rečnika. Dušmani! Istrajaćemo, jer znamo da su naše muke spas javnog diskursa u Srbiji. 

DVOSTRUKI ARŠINI

[def.] Pristrasnost, nedoslednost. Dvostruki standardi se koriste kada je potrebno opravdati odstupanje od sopstvenih političkih pozicija, ili od opšte prihvaćenih pravila igre. U praksi to znači da se pravila odnose na sve igrače, osim na one za koje govornik odluči da se izuzimaju od pravila (najčešće su to pripadnici grupe kojoj sam govornik pripada). Na primer, kada moj protivnik ne govori istinu, on onda laže, a ako se to desi meni ili nekom mom, onda sam se zbunio. Vodeći se idejom da ono što važi za sve ne važi za jednog i ono što važi uvek ne važi sada, povlašćeni tretman uvek dobija grupa bliska govorniku. Dvostruki aršini se mogu prepoznati ako pratimo šta jedan govornik izjavljuje u različitim situacijama, ali se može desiti da izađu na videlo i u jednoj istoj rečenici, pri čemu očigledno dolazi do diskriminacije. Sve su životinje jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih.

Primjer: Sve demagoške izjave autora ovog teksta su dobronamerne i u stvari nisu baš prava demagogija, te im nećemo uzeti za zlo.

DREKAVCI I BABA ROGE

[def.] Kada se čovek plaši, spreman je da učini mnogo više nego inače, pa čak i ono što bi mu u drugoj situaciji bilo neprihvatljivo. Strah onemogućava racionalno promišljanje stvari i potiskuje u drugi plan ostale emocije. Zbog ovih osobina, zastrašivanje se često koristi u populističkom govoru. Publika se može plašiti nemaštinom, ropstvom, pa čak i smrću i nestankom. Poseban oblik ima kada se koristi za zastrašivanje cele grupacije, pri čemu dobija oblik ksenofobije, netolerancije i radikalnog tradicionalizma.
Zastrašivanje često ima i oblik apokaliptičnosti (Kraj je blizu!) čime se pojačava strah i ističe neophodnost prihvatanja ponuđenih rešenja u što je moguće kraćem roku. Zastrašivanje se neretko nalazi i u obliku logičke greške „daš mu prst, ode ruka”, čime se sugeriše da će se pristajanjem na nešto zapravo pristati i na mnogo gore stvari.

Primjer: Ako ne počnete da ostavljate pohvalne komentare, poslaće nas u zatvor, nestaće kritička svest i zavladaće mrak neznanja. 

POŠALICA SA PODVRISKIVANJEM

[def.] Uvreženo je mišljenje da je elita grupa odrođenih, umišljenih, nenarodnih elemenata, čiji su interesi suprotstavljeni interesima „običnog čoveka”. Tu su, naravno, političari koji su zaposeli društvo i rade samo u svoju korist, i intelektualci i stručnjaci koji misle da su mnogo bolji od običnog čoveka. Bogatstvo i druge privilegije koje su ostatku društva nedostupne čine da elita i narod žive u odvojenim stvarnostima, pa je neophodno da neko premosti taj društveni rascep i da progovori u ime naroda. I tu na scenu stupa naš populista. Iako i sam deo elite, on pokušava da se predstavlja kao prosečan građanin. Voli sve što vole mladi, iste muke ga muče, rado se hvata u kolo, peče rakiju i rado proziva one druge kako su intelektualci, lenjivci, nenarodni elementi i sl. Ima za cilj da ga lakše prihvataju, da postane jedan od mnogih, a samim tim i pravi predstavnik naroda. Obratiti pažnju na one koji se premnogo pozivaju na običan narod/građane, koriste mnogo poslovica, javno jedu pečenje, idu na svadbe, itd.

Primjer:  Autori rečnika demagogije smatraju da su bolji od običnog, malog čoveka. Misle da im to što su završili strane škole daje pravo da se podsmevaju onima koji rade u interesu naroda.

ZEMLJA SNOVA

[def.] Nerealna obećanja i ulepšavanje stvarnosti su u populističkom govoru neizostavni. U zemlji snova nema loših vesti, a rado se izbegavaju i bilo kakve „teške teme”. Kada pobeđuje nacionalni tim – pobeđuju svi pripadnici nacije. Uspeh u ime kolektiva postaje razlog za ponos pojedinaca i način da se zaborave svakodnevni problemi. Pozitivan, nasmejan i optimističan govornik kod publike budi nadu. Usput, to može da bude zgodna prilika da se istakne i sopstveni doprinos u izgradnji bolje budućnosti. Govorom o zemlji snova zloupotrebljava se ljudska sklonost ka maštanju i obećava se svašta: od seoskog puta preko buma u oblasti lekovitog bilja, pa do švedskog standarda. Bilo da se govori o sadašnjosti ili budućnosti, tamo su kuće od čokolade… Delotvornost ove strategije se krije i u činjenici da se nerealna obećanja najčešće ne obrazlažu, već jednostavno iznose. Dok se ljudi nadaju da će obećanja biti ispunjena za njihovog života, demagog se nada da će se ona što pre zaboraviti.

Primjer: Ako ostavite 11 komentara na ovom sajtu i budemo najposećeniji sajt u Srbiji, svi redovni posetioci dobiće bespovratni kredit za pokretanje sopstvenog rečnika.

POBRKANI LONČIĆI

[def.] Demagog svesno koristi različite govorničke veštine i logičke manipulacije kako bi publiku doveo u zabludu. On često poseže za logičkim greškama kod kojih ne postoji očigledna veza između iznetih dokaza i zaključka. Ako dokazujemo da je neko dobar poljoprivrednik, a potom zaključimo da je on dobar vođa, pravimo grešku ne sledi, jer to što je neko dobar u jednoj stvari ne znači da će biti dobar i u drugoj. Dakle, izneti argumenti nisu relevantni za temu rasprave. Sama argumentacija često ima oblik nizanja različitih tvrdnji i činjenica, iza čega dolazi kratak i brz zaključak, i to bez objašnjenja veze između tvrdnje i zaključka. Druga česta taktika demagoga je izbegavanje zadate teze i konstruisanje nove, srodne teze iz koje se onda lakše izvode željeni zaključci (postupak poznat kaozamena teza).

Primjer: Ako čitaš ovaj rečnik znaćeš sve o populizmu i demagogiji.

DOBRO JE POZNATO

[def.] Predstavljanje sopstvene pozicije kao pozicije “zdravog razuma” ili “nauke” jeste pokušaj da se ono što se saopštava predstavi kao neupitna istina. Ovaj postupak je često praćen nizom logičkih i retoričkih grešaka kojima se problematičan stav pokušava obući u ruho opšte poznate ili čak očigledne istine. Cilj je izbeći bilo kakvu sumnju u iznesene tvrdnje i zaobići zahtev da se bilo šta dokazuje. Dalja rasprava se proglašava glupom i nepotrebnom. Oslanjanje na narodne mudrosti je često. Ključne reči: dobro je poznato, svi dobro znamo, da li ste ikada videli, naučno je dokazano, svuda u normalnom svetu, istraživanja pokazuju, itd.

Primjer: Svi dobro znaju da je Popul(ar)istički rečnik demagogije jedan od najposećenijih sajtova.

IL SI VODA IL SI VINO

[def.] Lažna dilema predstavlja posmatranje sveta kao crno-belog. Svako odlučivanje postaje ili-ili dilema, bez obzira što u stvarnom životu najčešće postoji više izbora. Na primer, kada se maturantu kaže: ili ćeš upisati pravo, ili ekonomiju, nije baš da mu je ostavljen izbor da, na primer, upiše medicinu. Kada se odluka svede na dva izbora, dalja rasprava se onemogućava i ostavlja se sasvim sužen prostor za opredeljivanje. Postavka sveta je crno-bela, pa ni u procesu političkog odlučivanja nema nijansi. Demagozi ne štede lepe reči o sebi, onome što predlažu i onome što rade i time žele da se pokažu i kao (jedini) pravi izbor za ono što društvu treba. A kako se alternativa prikazuje u najnegativnijem mogućem svetlu, ništa nije prirodnije nego odlučiti se za onu opciju koju govornik zagovara. Trećeg nema.

Primjer: Ili čitaš ovaj rečnik ili si se osudio na nepismenost i život u duhovnom mraku.

PUSTI TO, NEGO DATI KAŽEM

[def.] Bežanje od teme nije omiljeni manevar demagoga, što ne znači da ga on ne koristi često. Najčešće se primenjuje kada je tema nezgodna i kada svaki direktan odgovor zapravo slabi populističku poziciju govornika. Izbegavanje odgovora se često objašnjava time da postoje preče stvari kojima bi trebalo da se bavimo, i to obično stvari od nacionalnog interesa(Vi me to pitate dok gori Hilandar!).
Bežanje od teme je uspešno u onoj meri u kojoj odgovor prividno ostaje u zadatim okvirima, dok se govornik zapravo bavi kontekstom, bliskom, ali suštinski drugom temom, ili onim ko samu temu pokreće (Što to nisu sami uradili dok su bili na vlasti?). Na ovaj način se razgovor prebacuje na polje u kojem demagog ima više manevarskog prostora i lakše osvaja poene.

Primjer: Kako možete da pričate o tome da je naš Rečnik suviše populistički, pa zar vi ne vidite šta rade političari?

 

 O populizmu i demagogiji

Demagogija je veština ubeđivanja sagovornika, odnosno publike, lažima, zabludama, namernim ili (nesvesnim) logičkim greškama umesto argumentima. Gde prestaje demagogija, a počinje populizam teško je reći jer su međusobno isprepletani i integralna su obeležja specifičnog političkog govora, koji je tema ovog rečnika. Zarad osnovnog razlikovanja može se reći da nema populizma bez demagogije, ali da se demagoške strategije mogu upotrebljavati i u drugim vrstama govora ili drugom društvenom kontekstu, a ne isključivo u populizmu i političkoj propagandi.

Ne postoji jedinstvena teorija, pa ni standardna definicija populizma, kao ni kriterijumi prema kojima bi se određena vrsta govora nesumnjivo odredila kao populizam. S druge strane, razumevanje populizma se komplikuje time što se on ne vezuje isključivo ni za desničarske ni za levičarske partije i političare, već ga ima u svim strankama, na svim nivoima vlasti, u javnom govoru uopšte. On se ne vezuje više ni za određenu društvenu grupu ili klasu (na šta nas upućuje jedna od uobičajenih definicija populizma po kojoj je on govor upućen željama i sistemu vrednosti ’običnog čoveka’). Radi se, u stvari, o jednom određenom, (izmišljenom, izmaštanom)populističkom pogledu na svet. Njegova osnovna odlika je da iz tog sveta želi da isključi pluralizam, takav pogled na svet poriče raznovrsnost i složenost društva.

Populizam pojednostavljuje, zamagljuje, svodi društvo na crno-bele slike dobrih i loših. U populizmu su ti dobri uvek ’mi’, ’narod’ (u čije ime govornik obavezno govori), a loši su ’drugi’, koji mogu biti svi, od suprotne političke opcije pa do različite etničke ili društvene grupe. Populizam pravi ovu simboličku podelu u društvu, i tako, na tom konfliktu, pridobija javno mnjenje, oblikuje stavove ljudi, ali i dobija na izborima.

Strategije populizma ne iscrpljuju se u prizivanju kolektivnih identiteta, polarizovanju stanovništva i pojednostavljivanju stvari. U javnom govoru su prisutne i pojedinačne demagoške strategije koje se koriste u nezgodnim situacijama kada je potrebno izbeći odgovornost, skrenuti pažnju sa neprijatnih tema, opravdati dvostruke standarde ili diskreditovati sagovornika. Zato je cilj Popul(ar)ističkog rečnika demagogije da se na jednom mestu sakupe i analiziraju svi mehanizmi kojima javni akteri, a pre svih političari, podstiču podele, prizivaju strah, lažnu nadu, bezbrižnost i – glasače.

izvor: demolizam.rs

Advertisements

Comments

  1. Reciklirani Fantom says:

    ŠPRICERSKA

    Kad se mlati prazna slama, aršini su dupli vazda,
    drekavac il’ baba roga, u zemlji je snova gazda.
    Poznato je dobro svima, lončići su pobrkani,
    nit’ su voda, niti vino, već špriceri opjevani ……..

  2. ovako nešto je izašlo u VREME (sa Rambom na naslovnici ako se ne varam)
    samo su ovi primjeri bili mnogo konkretniji

  3. Svaka cast

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s