Misha Glenny: Pouka iz Srbije

Dve nedelje nakon političkog zemljotresa u Grčkoj, snažni potresi sada su registrovani u Srbiji, porazom dosadašnjeg predsednika Borisa Tadića, koga je prošle nedelje pobedio poznati ekstremni nacionalista.

Možda ovi izbori nekom izgledaju kao lokalna srpska stvar, ali oni mogu da prerastu u regionalni i evropski problem. Ne računajući drame oko Haškog suda za ratne zločine, balkanski region već godinama nije u žiži interesovanja. Ali nekoliko tamošnjih najznačajnijih političkih i ustavnih problema ostalo je nerešeno. Sada korozivni udar recesije i krize evrozone preti da ponovo uskomeša neka od tih pitanja.

Podrhtavanje tla od izbornog potresa osetilo se daleko od Beograda, jer je novi predsednik, Tomislav Nikolić, nekada bio odani poslušnik i predodređeni naslednik Vojislava Šešelja – samoproklamovanog vođe koljačkog četničkog pokreta – kome se od 2007. sudi u Hagu.

Nikolićeve pristalice ističu da je on, od javnog raskida sa Šešeljem 2008, hodao isključivo utabanim evropskim putem, i da se odrekao beskompromisnog nacionalizma iz svog ranijeg perioda. Međutim, iako je Bosna i Hercegovina već sada politička papazjanija, izgledala bi još gore kada bi iz susedne države krenuli da duvaju nacionalistički vetrovi. Isto tako, nezavisnost Kosova se i dalje osporava. Kosovo ima podršku ključnih zapadnih sila, ali nezavisnost ne prihvataju ni Srbija ni Rusija.

Poslednjih meseci, visoka predstavnica EU, Keti Ešton, i njen diplomatski tim, prave lagane pomake u zbližavanju Beograda i Prištine. Ali ako predsednik Nikolić zauzme nepopustljiv stav prema Kosovu, sav taj trud bi mogao biti uzaludan. U pitanju je ozbiljna stvar.

Da ironija bude veća, Tadićev neočekivani poraz na biralištima nije odraz nekakve obnove nacionalizma među srpskim biračima. Njega kažnjavaju jer je vlada, pod rukovodstvom njegove Demokratske stranke (DS), bila na čelu države tokom ovog, sve strašnijeg, ekonomskog posrnuća. Nezaposlenost je sada oko 25%, a u januaru je US Steel napustio Smederevo, metalurški kompleks koji čini 14% ukupnog izvoza Srbije, i od koga direktno ili posredno zavisi oko 200.000 ljudi.

Srpska urbana srednja klasa, razočarana ekonomskim neuspehom i nizom krupnih korupcionaških skandala, nije izašla na birališta. Najveće iznenađenje bila je Nikolićeva pobeda u Beogradu, uporištu liberalnih Srba. Sada političari izvan Srbije čekaju da vide šta će se desiti. Da li će iz Nikolića da pokuljaju njegove stare predrasude, i da poremete regionalnu stabilnost?

U bliskoj budućnosti, za to nema mnogo izgleda. Zapad, SAD, Britanija, i naročito Nemačka, uložili su mnogo truda da ubede Nikolića da se prvo odvoji od Šešelja, tvrdeći da će, ukoliko ne prihvati Evropsku uniju, zauvek ostati marginalna pojava. U svojoj prvoj izjavi za štampu, Nikolić je rekao da je Nemačka „najvažniji politički saveznik Srbije“, što je naročito zanimljivo, imajući u vidu da je Angela Merkel vrlo javno upozorila Srbiju da mora da ublaži stav o Kosovu, ili nikad neće stići do glavnog političkog cilja – članstva u EU.

Pored toga, Nikolić kao predsednik ne imenuje vladu – on samo poziva lidera najveće stranke u parlamentu da pokuša da oformi vladu. Njegova SNS je najveća partija nakon parlamentarnih izbora, održanih dve nedelje pre predsedničkih, ali teško će uspeti da pronađe odgovarajuće koalicione partnere. Zato sada postoji velika mogućnost da će Boris Tadić postati premijer na čelu koalicione vlade. U Beogradu je ovih dana popularna reč „kohabitacija“, koja će umanjiti mogućnost bilo kakvog dramatičnog skretanja udesno.

Međutim, Nikolićeva pobeda, u kombinaciji sa zabrinjavajućim porastom populizma u Mađarskoj, severnim susedom Srbije, trebalo bi da probudi EU iz dremeža. Kriza evrozone odvija se usred porasta popularnosti nacionalističkih, pa čak i fašističkih partija u većini zemalja na kontinentu. Sa najvišim stopama nezaposlenosti i siromaštva, balkanske države su posebno izložene ovoj podmukloj bolesti. Štaviše, trebalo bi odati priznanje balkanskim biračima što su se ovoliko dugo opirali zovu nacionalizma.

Ali kako njihove privrede budu dalje propadale (kao što se predviđa), apetit za nacionalistička rešenja će rasti. Bosna, Srbija, Kosovo i Makedonija još uvek se bore sa ozbiljnim pitanjima političkog identiteta i stabilnosti, koja bi mogla da postanu kritična. Ovo je još jedan dobar razlog da se evropski lideri suoče sa krizom i podstaknu ekonomski rast.

pescanik.net

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.