Crna Gora na Svjetskom prvenstvu u rukometu

Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka

Rukometaši Crne Gore senzacionalno su, kada to niko nije očekivao, u baražu nadmašili Švedsku u dvije utakmice.

Nakon poraza jednog gola razlike u Švedskoj, Crna Gora je sa dva gola razlike slavila pred svojim navijačima i osigurala učešće na Svjetskom prvenstvu u Španiji naredne godine.

Junak je Vasko Ševaljević, koji je devet sekundi prije kraja postigao svoj deveti gol za pobjedu Crne Gore vrijednu smotre najboljih svjetskih rukometnih reprezentacija.

Crna Gora će opet učestvovati na velikom takmičenju, prvom nakon Evropskog prvenstva u Norveškoj 2008. godine, ali je to sada malo ko očekivao…

Na SP su danas još prošli Rusija, Slovenija i Mađarska.

Comments

  1. Nekad im je Cane lično bacao u korito a danas Beli orao Bošković i Prva banka. Zauzvrat su mahali onom Rankovom krpetinom i učestvovali u predizbornim spotovima DPS-a. Jedan je čak bio i poslanik te partije. Sad bi ja sve to trebao zaboraviti i radovati se ovoj vijesti. Kako da ne. Toliko su politički obojeni da je sinoć nakon utakmice Mrvaljević voditelju morao reći – “A ne, nema ovo nikakve veze sa politikom”. Pih, ni prezira vrijedni nisu. Nek im je sa srećom svjetsko sa iskrenim željama da ih polome svi, od Emirata do Danske.

  2. Sad kad smo pukli na svim poljima i kada nas je šaka bandita u sadejstvu sa evropskim i americkim oštaplerima poslala u 3 p…e materine,mnogo me zabolje za rezultate njihove reprezentacije

  3. Uspjeh ovih momaka zaslužuje sve čestitke, ali na majicama reprezentacije treba da stoji samo državni grb.

  4. Lagala bi’ kad bi’ rekla da me ne raduje uspjeh reprezentacije. No je moja radost nekako tuzna i gorka, zbog svega ovog i ovakvog.

  5. Iza svakog sportskog uspjeha, stoje mukotrpni sati i sati treninga i odricanja od mnogo čega…ako ni zbog čega drugog, a onda zbog svih napora koje sport traži od ljudi koji mu se posvete, uspijeh ovih momaka i đevojaka što se bore na sportsim takmičenjima, treba podržati aplauzom i radošcu. Tuga ovdje nema mjesta, a ni politika.

  6. Sole, prica ti je u skladu sa politikom rezima:Sport – opijum za mase!

  7. Milovan Vukov Jankovic says:

    Da CGa sastavi timove za privredu, poljoprivredu, industriju, energiju od svoje gore listova, rasutih kao biseri sirom zemljine kugle, mi bi se takmicili sa najboljima u svijetu, sa ovim politickim cukanima, CGa je prikovana za DNO JEVROPSKOGA DNA, jer NAS SELEKTOR BIRA PODOBNE UMJESTO SPOSOBNE.

    Navijaci su zaslijepljeni USPJEHOM SPORTISTA, a politicari se slikaju sa tim izvrsnim SPORTISTIMA i lijece svoje komplekse,
    ali biti protiv USPJEHA CGe na sportskim terenima je opaka bolest ili MRZNJA, koja samo razara PACIJENTA .

    Ja ne krijem radost za svaku pobjedu CGe na svim poljima,
    i to mozemo korist kao dokaz, koliku ULOGU IGRA POZITIVNA REGRUTACIJA, ne jedne nacije, jedne klase i rase, nego SELEKTORA koji samo bira KVALITET I BOLJE OD SEBE, radi OPSTEG DOBRA, a ne svog PUPKA I SUPKA,
    nebi Danska izvozila 80 milijardi EURA,
    da nema UIGRANI TIM, koji igra na TUDJIM TERENIMA SIROM ZEMLJINE KUGLE,
    ugostise predsjednika Kine, i potpisase ugovore na 2 milijarde EURA, za tri dana istorijske posjete sa vice sampionom svijeta, koji je na putu da postane SAMPION.

  8. Sport jeste opijum za mase ali je to taman i zapadnoj evropi koliko i ovdje. medjutim, mora se priznati da je ova jedina prava crnogorska ekipa koja iako skromnih kvaliteta je srcem i trudom, viteskom borbom do iznemoglosti savladala svjetsku rukometnu silu kakva je Svedska. zato zasluzuju cestitike, a mnogim velikosrbima nijesu po volji zbog otpjevane himne u Svedskoj iako je domacin pogrijesio pri predstavljanju ekipa, a to nijedna druga sportska reprezentacija crne gore nema, pogledajte fudbalere i kosrkase kada svira himna… kao da im je neko umro, ne daj boze. e to ove momke razdvaja od njih. to sto je na celu saveza beli orao gnjida Boskovic ne treba krivite ove momke sa Cetinja koji su svi odreda mogli da odu da igraju za neku drugu drzava za velike novce. ipak, nijesu.

  9. Mogli bi svi ovi heroji-šampioni-pobjednici prošetat sa svojim narodom, obići stubove režima, jer nije im Milo i do Mila omogućio da igraju i pobjeđuju pod crnogorskom zastavom, već narod crnogorski što je izglasao nezavisnost i što plaća poreze. Ako smatraju da je njihova uloga u ovom sistemu samo da trče za loptom, zabijaju je u mrežu i kite se zastavom pod kojom nestaje moralno i ekonomski satrvena nacija, onda neka ih…aferim, treba i to znat. Pih!

  10. “mora se priznati da je ova jedina prava crnogorska ekipa”…
    ” a mnogim velikosrbima nijesu po volji zbog otpjevane himne u Svedskoj …”
    “pogledajte fudbalere i kosrkase kada svira himna… kao da im je neko umro, ne daj boze. e to ove momke razdvaja od njih.”
    “to sto je na celu saveza beli orao gnjida Boskovic ne treba krivite ove momke”
    Na liniji si @dakaboy26, nadam se da ces od ovoga imati koristi. Nadam se i da imas
    od cega da zivis, kao covjek.

    • kako bibana zna da vas procita, i nije joj tesko da to i napise:)

      read, red, red…

      obicno na ovim temama krecu kljucne riječi,
      “rankova krpetina”, “posrbice”, “veljesrbi”, “prava crnogorska”
      ——-
      ako se to ikada prevaziđe,
      kada pada tridecenijska vlada?
      Tada vlada pada za 24sata.

  11. Brankode, evo gledam moj komentar i nikako da nađem uvrede o kojima govoriš.

    KKK, do skoro nisam znao da je Božidar Nikolić, autor filma Tri karte za Holivud, motivaciju za uloge Milene Dravić i njenog italijanskog ljubavnika Alda (Dragan Nikolić), našao u jednom dijelu Crne Gore. Nedavno mi to reče jedan prijatelj.

    Milovane, nema ništa normalnije nego se radovati uspjesima državne reprezentacije. Ali nema ništa nenormalnije nego kada baš svaki sportista u zadnje dvije decenije učestvuje na predizbornim promocijama vlasti koja se nije mjenjala za sve to vrijeme. Otežavajuća okolnost je i to kada država za koju treba da navijam nastane na pljački, prevari, zločinima i izvrnutom vrijednosnom sistemu.

    P.S.

    Milovane, prijavio sam se Grboviću sa Antene M, stižem na ono druženje slušalaca “Radio veze”. Hoće li biti i Draško? Hoće li biti Baćo? Hoće li biti gospodin Šok?

    • Rankova krpetina?
      Iskrene želje da ih polome svi?

      • Pa šta je tu uvrijedljivo? Današnju državnu zastavu je predložio nekakav Branislav Radulović iz SDP-a. Falsifikovao nekadašnju vojnu zastavu Knjaževine tako što je obojao iz bordo crvene u skoro pa narandžastu a bijelog orla sa zastave obojao u žutu boju. Kasnije su “obnarodovali” kako je to crnogorski barjak pod kojim su vođeni junački bojevi. Ali nije bitna ta estetska strana koliko to što je ta zastava pretvorena u totem podanika i poltrona. Kada čovjeku građevinska inspekcija krene da ruši nelegalni objekat, on obavezno posadi ovaj totem na njega ne bi li dokazao pokornost i umilostivio rušitelje. Da ne govorimo o tome da na partijskim skupovima DPSDP nigdje više nema onih njihovih partijskih zastava već je tu samo ova Radulovićeva.

        Dakle, izraz “Rankova krpetina” možda jeste uvrijedljiv za pristalice DPSDP. Problem je što se na njihove duševne boli nikad nisam osvrtao. Ne zato što ih mrzim već zato što znam da tu vrstu boli ne osjećaju.

      • Секула, обуздај се, Црногорци имају право на своје симболе као и сваки народ. Ако ти смјета, зна се процедура за измјену, у супротном да ћутиш!

    • Sekula, nije to bila Milena Dravić, nego Neda Arnerić, a koju je ženu glumila neću da kažem, jer je odavno mrtva …….

    • Milovan Vukov Jankovic says:

      Ja ne biram goste,ko ima volju da uzivo upozna ucesnike i slusaoce RADIO VEZE, uz ice i pice u mojoj basti i kuci u opustenoj atmosveri, od mene ce biti srdacno docekan, ne volim restorane i kafice.

      Vidimo se na Zlatici.

      • Nijesam slušao poslednju “Radio vezu”, ali koliko shvatih iz komentara, Vi ste gospodine Jankoviću preuzeli tu čast da organizujete druženje i proslavu za učesnike te emisije!
        Zar to ne radi Ranko Krivokapić u SKUPŠTINSKOM RESTORANU?(ne znam kako se bolduje).
        Koliko ja znam to je radio on, i to baš u Skupštinskom restoranu.
        E sada zamislite novinara i direktora privatnog radija, koji se iz emisije u emisiju diči profesionalnošću, sveukupnim poštenjem i nepodmitljivošću, a kojem predšjednik parlamenta organizuje proslave povodom njegove emisije u SKUPŠTINSKOM restoranu!
        Shavtljivo bi mi donekle bilo da to Predšjednik uradi na svom imanju, u svom stanu, ili da zakupi neki restoran/kafić – jer obožava taj radio i tog novinara, ali u Skupštinskom restoranu?!

      • Milovan Vukov Jankovic says:

        Skupstina je NARODNA i treba je priblizit gradjanima,
        ja ne trazim DLAKU U JAJCE, Darku, Ranku, Janku, Marku,
        CGa je dovoljno mala,
        da svaka ZVIJER ostavlja svoj neizbrisiv TRAG.
        A ima dosta gradjana koji bi rado IZBRISALI SVOJ TRAG, jer im TRAGOVI SMRDE NECOVJESTVOM.
        Mene je ostao KRATAK PUT do vjecnih lovista, gazim pri kraju sedme decenije i to malo vremena do SMRTI, necu da trosim na sitne korekcije onih koji su biti protiv KLANJA PO KUCAMA i rizikovali , da ih svaka naZijonalisticka BAGRA OMALOVAZAVA.
        Ovo je VRIJEME svodjenja racuna i providjenja gresnika PRED ZRCALO,
        da NISTAVILA POGLEDAJU SEBE U OCI,
        i da pogledaju u RETROVIZOR, i sjete GAZIMESTANA, JOGURT REVOLUCIJE I ZUTE GREDE, RADOJA DAKICA I ZELJEZARE, Zippove regrutacije i tragicne sudbine njegovog roditelja, jer nas koji imamo DUSU, nas ce gristi savjest do kraja ovog pisljivog zivota, jer su moji sunarodnici ucestvovali u takvim ZLOCINIMA i tezim , protiv covjecnosti, danas se Zippe bolje slazes sa tim VUKOVIMA, koji su navukli JAGNJECU CAPRU I BLEJE O LJUDSKIM PRAVIMA, a ti sve zaboravi o ekserima koje ti zakovase ispod nokata, ja PRASTAM , ali ne ZABORAVLJAM, AMNESTIJA DA, AMNEZIJA NE.

      • Milovane, sve je ovo tačno. Problem je samo što su svi ti koji su regrutovali i zvali na “klanje po kuća”, a koji su među živima, i dalje na svojim radnim mjestima ili su čak napredovali u karijeri. Agencije, direkcije, sudije, novinari, vojska, policija…

        Koliko je vaš Krivokapić, koga koliko razumijem uvažavate, za petnaest godina vršenja vlasti, procesuirao ljudi koji su “klali po kuća”, deportovali, širili govor mržnje? I ako nije nikoga, zašto nije?

      • Gospodine Jankoviću,
        ja ne zaboravljam, čak i ne praštam, ali kolovođama. Zato se, kao što znate, svim srcem zalažem za lustraciju, ali i krivično gonjenje naredbodavaca i komandanata rata i zločina u njemu. Zločini neposrednih izvršioca su mi manje bitni, a ne optužujem nijedan narod da je zločinački. Ako je veliki,kulturni i civilizovani Njemački narod mogao napraviti onakve zločine u II svjetskom ratu zaveden jednim monstrumom, mogli su to i mali, mržnjom zadojeni Balkanski narodi pod vođdtvom svojih malih monstruma.
        Ali, toj lustraciji se protivi Krivokapić i njegov SDP, pored koalicionog mu partnera DPS-a koji “ne želi u lov na vještice”-kako reče Vuković, svojevremeno.
        Dobro mogu da procijenim, ili bar mislim da mogu, ko je i na ovom portalu lažni humanista tj. ko su oni koji su samo naizgled promijenili svoju vučju kožu i narav. Ali vjerujem, i hoću da vjerujem, da su se neki promjenili: i ovdje-na ovom portalu, i od onih koji nam indirektno kroje sudbinu(iz opozicije).
        Upravo zbog onog što ste naveli da se desilo meni i mojoj poridici, ja ne želim da se svetim običnim građanima, već da tražim pomirinje i suživot. I uvijek ću osuditi diskrimanciju, nacionalizam i šovinizam upućen prema bilo kome, pogotovu prema onom ko je trenutno slabiji i prema kome se ona vrši. Znam koliko mi je bila draga takva podrška, iakko sporadična i minimalna, onda kada sam bio i fizički ugrožen kao pripadnik diskriminisane manjine.
        O približavanju Skupštini narodu ne bih. Mislim da je pomenuti čin klasična uzurpacija Skupštine, jer ona nije ni Rankova, ni Darkova, ni Antene m, ni…
        Ako je baš tako narodna, bih li ja mogao tamo da napravim neki koktel i ručak/večeru za npr. pokretače ovog JS i komentatore na njemu?-pitajte to molim vas Ranka i Darka na upriličenom druženju.

  12. Kakva je razlika između ovih što , već više od 20 godina , uništavaju sve u Crnoj Gori uključujući i sport , a rijetke sportske uspjehe koriste za vlastitu promociju , kače sportistima na dresove reklame svojih mafijaških firmi i ovih sa druge strane , što su opijeni mržnjom prema svemu crnogorskom , preziru rankovu krpetinu a pale se na simbole drugih država , smeta im politička obojenost samo zato što im se boje ne sviđaju , a da su ovi momci podigli 3 prsta ne bi im smetalo i ne bi željeli da ih svi polome? Ama baš nikakva.

  13. Moj stav je, nažalost, ali najiskrenije: ravnodušnost. Preko 20 godina ravnodušan sam na sve reprezentativne sportove i uspjehe svih ex yu država. Jednako tako i za sport moje države Crne Gore kojom preko dvadeset godina vlada zločinačka organizacija DPS. Razlog? Ogromna većina sportista koji nastupaju za te selekcije i danas su (ili do juče su bili) aktivni članovi zločinačkih organizacija: SPS, DPS, HDZ, SDA, SDS… Prijatelji mojih neprijatelja i moji su neprijatelji. Reprezentativni sport kao sredstvo manipulacije zločinačkih organizacija jednako mi se gadi kao što mi se gade i njihovi mediji. U čemu je razlika? Moj najdublji osjećaj je samo prezir i ništa više. Gledano neutralno, sve je to lijepo, ali naši čisti izvori odavno su otrovani. Igrati na dresu na kom piše PRVA BANKA stvar je otvorenog pristajanja na zlo, podržavanje zla i učestvovanje u zlu. Dok narod i građanstvo lagano umire pod PRVOM BAN/D/KOM! Kao što su devedesetih isti ti tipovi ljudi igrali sa dresovima sa natpisom JUGOSKANDIK i sl. Pa čuveni primjer Tomasa Mana koji je otišao iz Njemačke. Zamislite situaciju da je ostao? Bio bi i moralno i na drugi način uništen, ako ne bi navukao svastiku. Samo, nemojte da miješate babe i žabe: ovo naravno nije o srpstvu i crnogorstvu, vječnim guslarskim temama našeg jadnog pučanstva. Ovo je o svijesti da li si rob ili ne.

    • Uglavnom se slažem , ali da bismo se oslobodili ropstva , treba da se oslobodimo podjela. Problem je što nekima više smeta rankova krpetina , jer orao nije bijel nego žut , nego reklama prve bande. Ravnodušnost razumijem , ne padam ni ja u trans kad igraju naši klubovi i reprezentacije , ali mržnju ne mogu da shvatim. Zar nije politizacija sporta , kad Đoković sa bilborda poziva Crnogorce da se na popisu izjasne kao Srbi ( nijedan crnogorski sportista nije učestovao u predpopisnoj kampanji , koliko znam) , ali ja nikad ne bih napisao , zbog toga , da želim da ga svi polome , iako nijesam njegov navijač , ali ga poštujem kao jednog od najboljih svjetskih sportista i skidam mu kapu , zbog svega što je postigao. Rukometaši su napravili jedan veliki sportski podvig i to treba poštovati. A rekao bih da je licemjerno osuđivati rukometaše a istovremeno navijati za Real , Milan , Čelsi i druge klubove i reprezentacije , čiji su vlasnici bjelosvjetski tajkuni , kriminalci , diktatori a sponzori banke , kladionice… Da li voziti formulu 1 u Bahreinu ili gledati trku na tv , dok istovremeno tamošnji režim ubija ljude , znači podržavati zlo?

  14. Ništa ti Miki nisi razumio. Ne možeš ili nemaš želju. Imaš neke stereotipne stavove i tragaš za bilo kakvim opravdanjem da ih zadržiš. Tri prsta, Đoković, Abramovič, Bahrein, bla-bla… Što dalje od svog dvorišta, to bolje. Nisam ja rekao da je poželjno navijati protiv CG. Rekao sam da je to moj stav i moje osjećanje, koje i ne mora biti dugog vijeka, ali trenutno jeste. Naveo sam i razloge.

    Fantome, sad sam htio da ti ponudim opkladu da je ipak u pitanju Milena Dravić. Srećom, bacih oko prvo na Vikipediju.

    • Ja mislim da ti ne razumiješ. Ovi momci su iscijedili zadnju kap znoja da bi pobijedili najveću velesilu u ovom sportu , hendikepirani povredama nekih igrača i otpisani bez ičije pomoći. I mislim da to nijesu uradili zbog neizmjerne ljubavi prema ranku i prvoj bandi nego prema CG. A ti želiš da ih polome , zbog boja na zastavi , a ja imam stereoipe. Ja ne bih , da sam sportista igrao u dresu na kojem piše prva banka i pokušavam to da ignorišem a ne da pravdam , cijeneći samo napor koji su uložili da ostvare ovaj rezultat. A želim da se polome šef mafije , premijer , ministri , gradonačelnici , biznismeni , predsjednik cok … kad krenu u London o trošku naroda.

  15. Miki,

    pa i Đoković je tipičan obrazac toga o čemu sam pričao, a protiv čega imam jedino ravnodušnost i prezir. Ići na kanabe kod Dodika,pozivati sa bilborda Srbe na sobranje, vaznesenje nebeskog naroda i slično… jednaka idiotija, duh još svježih devedesetih, kojeg se nećemo osloboditi ni za 100 godina. Onaj košarkaš Bakić i rukometaš Đukanović, koji je bio i poslanik DPS, pa fudbaler Savić – sve su to iste stvari. Šta im je svima zajedničko? Svi su uz vlast! Da, dobri su sportisti, ali ja za takav sport ne navijam – generalno, u životu.

  16. jbg sekula… opet si ka prstom u piiii…. no sikiriki, E Viva Monte Negro!

  17. Miki, največa sila u rukometu igra baraž za SP? Da li se ti to šališ? Po toj logici, očekujemo da na SP samelju Dansku, Srbiju, Francusku, Poljsku ili Njemačku. Ne budi smiješan, kakva Švedska velesila. Bili su jaki, ali prije desetak godina. Neka euforije, smanji malo doživljaj.

    Zakačio si se za boje zastave kao smrt za babu. Ne shvataš da sam ih pomenuo samo da bi objasnio da ovo ruglo od zastave nije “tradicionalna crnogorska zastava”, kako neki žele predstaviti. Prema tome, vrijeđanje tog podaničkog simbola nije vrijeđanje niti istorije, niti države, niti čovjeka koji se izjašnjava kao Crnogorac.

    • Slabo pratiš sport , pa da ti objasnim. Švedska je najveća velesila jer je 4 puta bila svjetski prvak , ima 11 medalja sa SP i propuštila je samo jedno SP u istoriji. To je kao Brazil u fudbalu , iako Brazil nije trenutno najjači u fudbalu , kao ni Švedska u rukometu.
      A zakačio sam se za zastavu , zato što oni kojima je danas bitno koje je boje orao i koliko strofa ima himna i kako se zove jezik , rade za mafiju. Iskreno me zabolje za sva ta “identitetska” pitanja. I ne znam šta znači tradicionalna zastava . Zašto nacionalisti misle da je nešto što je bilo davno sveto pismo? Sve se mijenja , ali objasni ti to ” tradicionalistima”. Zar nije i to bio podanički simbol ili tvrdiš da je Nikola I bio demokrata , i simbol politike koja je doživjela slom 1918. Što se mene tiče , kad oćeramo ovu mafiju , možemo raspisati konkurs i za zastavu , grb i himnu.

      • Meni nije bitno koje je boje crnogorska zastava, crnogorski grb, kakav je crnogorski orao, šta kakva je crnogorska himna i ko je njen autor…. Ali mi je bitno kako se zove jezik na kojem će da se školuju moja djeca, ko će i kako da ga “osavremenjuje”, koju će lektiru morati da čitaju, kakvu će istoriju morati da uče… i ne radim za mafiju. Državne simbole određuje većina građana te države, dajući podršku svojim predstavnicima u parlamentu. Vlasti se mijenjaju, države nastaju i nestaju. Jezik i kulturna baština jednog naroda nestaje samo pod udarima pandemijskog idiotizma, što i nije rijetkost na Balkanu.
        Država i društvo u kojem te, čim kažeš da ti je stalo do tvog jezika i kulture tvog naroda, svrstaju u saradnike mafije nisu normalni.
        I mafija je bolji izbor od idiotizma.

  18. Lado Tajović says:

    Uspjeh rukometaša nije samo crnogorski, niti države, saveza i sl. To je ona sportska priča koja nadahnjuje svakog koji nije ograničen ovim našim balkanskim stupidarijama. Ograničeni uvrnutim rezonom ‘da komšiji umre krava’, jedan duh koji se davi u sopstvenom blatu i kome je miliji tuđi neuspjeh od sopstvenog uspjeha, duh koji davi i vuče nazad sve a ponajviše sebe samog. Jednom riječju dušmanluk koji će naći najnevjerovatnije razloge da opravda isti i usput se obilato služiti maštom i lažima. Dušmana ima svuda i oni nisu razvrstani po nacijama oni su nacija za sebe.

    Ovo nije priča ni o režimu, mafiji, parama, bankama, politici i sl. Ovo je čisto jedna priča koja nadahnjuje. Nakon što su opuvali savez, pare, nakon što je svako ko je imao i najmanji interes pokupio i onu najmanju korist grupa momaka je ostala sama, ostavljena da statiraju po kadkad ako hoće i ništa više. Oni nisu htjeli ništa a nisu htjeli ni da statiraju. Samo su rekli ako nas nećete pustite nas da se borimo kako umijemo. Blažo Lisičić je okupio momke i napravio dogovor da se bore za sebe i reprezentaciju. Nisu se morali braniti od raznih interesdžija jer ih niko nije ni htio. Krenuli su od zadnje stepenice i počeli korak po korak vođeni jedino i samo željom. Zato je nakon podmetnute himne u Švedskoj ona ispjevana himna iz punog grla i srca najiskrenije otpjevana himna od 2006 i zato je imala toliki odjek. Nadahnula je sve pa i njih same. Roganović, Ševaljević, Lasica, Marković, Mrvaljević, Pejović, Mijatović, Kapisoda, Melić… pokazali su i sebi i drugima da kad te vodi iskrena želja, iskrena energija da daješ više nego šta realno možeš, više nego da te plaćaju ne znam kojim parama. Zato momci jesu za ponos jer su stvorili nešto čega prije nije bilo a to je nešto šta nekima posebno smeta, svima osim normalnima. U Podgorici nije došao srpski selektor i čelnici njihovog saveza jer mrze Švedsku, niti su navijali za Crnu Goru jer izgoreše za njom već iz tog sportskog, ljudskog razloga jer to su te priče koje vuku naprijed i daju smisao. Zato ja i dalje navijam za Srbiju u svakom sportu i ne postoji provokacija niti nesporazum koji bi me ubijedio da se osjećam drugačije. Navijati protiv bližnjeg svoga, protiv brata ne može normalan čovjek, niti ti njegov poraz značiti pobjedu. Poraz je uvijek poraz kako god da ga uzmeš.

    Još jednom svaka čast momcima. Gledao sam razne mečeve i navijao kad su se osvajale i titule ali nikad ovako.

  19. Lado, većina tih mongoloida kojima usiljeno odaješ poštu, potiče iz ne baš zdrave sredine u centralnom dijelu Crne Gore. U toj sredini su, prije par dana, mlade djevojke, košarkašice iz Srbije, htjeli vješati na vrbe. Nisam čuo tvoj stav o tome, Crnogorac Miljovan iz poharanija Kuča nije ništa zborio, a Crnogorac iz vasojevićkog četničkog bratstva nije postavio temu na javniservis.

    • Ako te zanima moj stav , mislim da je trebalo prekinuti utakmicu , pohapsiti te ” navijače” i osuditi po kratkom postupku na bar godinu zatvora. I tako bi trebalo uvijek i svuda reagovati na rasizam i fašizam na sportskim terenima. Ja sam prebacio kanal , kad sam čuo.

      Inače , na jednom drugom portalu , nacionalisti drugog predznaka pljuvaju po Ivanu Strugaru zbog nekih simbola koji im se ne sviđaju , kao što ođe pljuvaju po rukometašima. Ja sam napisao da je Strugar jedan od najvećih sportista koje je CG ikad imala , iako ne volim borilačke sportove i većinu bih zabranio da se pitam i iako mi se gadi kad vidim onog Arkanovog saborca Pelevića , kako se šepuri , a da je pravde bio bi u Hagu.

      • Miki,
        svaka čast na tvojim komentarima, bar na ovu temu, posebno ovom poslednjem sa kojim bih se da zareza usaglasio.
        Iako obično ne ostavljam komentare na identitetska sranja na kojim se narod najviše zapali, počne da vrijeđa i otvoreno ispoljava mrz\nju, ostavio sam komentar na portal “Vijesti” povodom incidenata na Cetinju. Napisao sam, da se ima volje, pri svakom takvom i sličnom nacionalističkom incidentu tj. sranju, policija bi identifikovala te osobe, sud bi ih na hitnom postupku osudio na par mjeseci, a onda ni njima ni drugima više ne bi padalo na pamet da rade tako što. I nema opravdanja tipa: “a kako su oni navijali onda”. Svi trebaju da osude “navijanja” koja su se čula na Cetinju.
        Ivana Strugara takođe veoma cijenim i poštujem, divim mu se: zbog toga što je vrhunski sportista, što se uvijek u gradu ponašao za primjer, a najviše zbog toga što je ostao doslijedan svojem uvjerenju(suprotnim od mojeg) na jedan dostojanstven način, uprkos veoma primamljivim ponudama koje je imao da isto promjeni(to pouzadno znam).
        Takođe mi se kao i tebi gadi Pelević: i zbog onog što je radio u ratu, ali i zbog njegove sveukupšne “karijere” i poslova kojim se bavio. Upoznao sam tipa još krajem 80-tih kada je ful-kontakt tek počinjao. U to vrijeme sam čak dva puta bio “u uglu” na mečevima jednom ful-kontaktašu, ali mi se sve još tada zgadilo: što zbog povreda koje sam vidio a koje se obično manifestuju poslije meča, što zbog mutljavina i biznisa koje prave ljudi na račun izgaranja tih istih boraca. Na jednom od tih mečeva, kojem je organizator bio Pelević tih davnih 80-tih, ovom “mom borcu” nije isplatio neki bijedan dogovoreni honorar pravdajući se da je on u tom sportu iz ljubavi, da samo gubi na njemu, da je lošeg finasijskog stanja, a na rucu mu stajaše “Rolex”.
        Isti taj Pelević je na mečevima Strugara u “Splendid”-u u zagrljaju i sa najvećim funkcionerima naših vladajući socijalista.
        Vidim da me dolje, ispod, u komentaru prozva Lado-po običaju. Zato što sam negdje napisao da se ne radujem šampionskim tirulama reprezentacija Crne Gore i Srbije. Da navijam za njih do finala, a onda više ne. Iz razloga što mi se povraća od nacionalističkih divljanja kolona koje onda obavezno izađu na ulice gradova, provocirajući one druge. Što na portalima počnu još gadljivija nacionalističko prepucavanja, i što istovremeno režimi Crne Gore i Srbije koriste upjehe svojih sportista za svoje promocije.
        Lada je taj moj stav “jako pogodio” – što se ne radujem titulama crnogorskih sportista, i u svom stilu me počeo optuživati.

  20. Milovan Vukov Jankovic says:

    Nijesam ponesen za sportom, ali kad igraju bivsa braca od Trglava pa do Vardara, ja uzivam u njihovim pobjedama, a kad igra CGa, ja izgaram i bjezim na druge programe, jer mi SRCE nece izdrzat.

    Prezirem HULIGANE i Danske i BaLJkanske, oni su ZASTIDA ZA LJUDSKI ROD.

  21. Lado Tajović says:

    Sekula,

    kad bi ja bio Zipp i volio sve teorije zavjere možda bi dao svemu tome drugačiju konotaciju. Kako nisam Zipp već neki drugi tip koji izgleda za razliku od svih živi u Crnoj Gori dok su drugi u paralelejnoj ili u inostranstvu. Dakle bavimo se faktima. Na Cetinje tog dana stižu dvije grupe momaka, jedna dolazi iz Danilovgrada da navija za Srbiju, druga iz Nikšića da navija za Crnu Goru. Ulaze pompezno na Cetinje uz čitav repertoar pjesama i uvreda nošeni tim navijačkim mentalitetom kojem je uvredljiva provokacija smisao navijanja. To je jedan mentalitet koji i ti imaš i ispoljavaš na ovom blogu. Prilikom intoniranja srpske himne bio je po koji zvižduk koji su Cetinjani utišali, prilikom intoniranja crnogorske himne cijelo vrijeme je od navijača iz Danilovgrada uzvikivano ‘ustaše, ustaše’. Kako je utakmica išla dalje tako su uvrede na račun crnogorske i srpske nacije bile živopisnije. Da ih ne navodim jer ne želim time da se bavim. Ni jedni, ni drugi nisu vrijeđali košarkašice na terenu već jedne druge i nijedna pjesma nije našla na većinsko prihvatanje Cetinjana. Na poluvremenu je razgovarano sa momcima da prestanu. Da sam se ja pitao obije grupe bi izbacio iz sale. Da li treba ja na osnovu ovoga da tvrdim da je neko htio incident na Cetinju, da li je htio da opet raspali identitetske podjelie? Da li ja treba da tvrdim ovo šta ti pričaš za Cetinje da su takvi i Nikšić i Danilovgrad? Ne. Ništa od toga. Ovdje jedino je to što ti pokušavaš da nabaciš Cetinju i Cetinjanima iz razloga što je simbol crnogorstva i Crne Gore. Cetinje je predivan grad koga krasi jedan poseban ambijent, koji je opasan kršem i planinama stvorio jedan duh prkosa i duhovitosti i nijedno podmetanje ne može da naruži to. Ovo što ti ispoljavaš ovdje je mržnja koju često kitiš neistinama i ja uglavnom ne reagujem na to. Jednom si pisao o incidentu pred manastirom i nisi naveo nijedan istinit podatak. Nisam te ispravljao samo sam prepoznao kuhinju. Jedna osoba je svojevremeno da bi ‘dokazala’ ‘fašistički’ mentalitet Cetinjana sama ispisivala grafite. Cilj ne bira sredstva, jel? Ono čime se vi služite prema tome gradu i prema tome narodu da bi objasnili kako je centar Njegoševske Crne Gore ‘izgubio’ srpski karakter je upravo to što njima podmećete.

    • Lado, ja ne govorim često o svom poimanju nacionalne pripadnosti. Baš zato da svoje stavove ne bih nametao, jer ih smatram stvarima najdublje intime. A ti non-stop guslaš o toj srpsko-crnogorskoj dijalektici. Još nisam shvatio značenje imenice srpstvo a ti mi već nabacuješ crnogorstvo.

      Lado, ako je simbol Crne Gore odvratna varoš gdje se prije pola vijeka klicalo fašistima i isti dočekivali sa cvijećem, raspala se do ujutro. Takav moj stav nema nikakve veze sa srbocrnogorstvom. Fašiste su dočekali Mitropolit Joanikije i separatista Drljević. Dva tijela a jedna glava. A sablasna varoš im je klicala.

      • Nevjerovatno koliko je ostrašćenosti probudio u tebi uspijeh ovih momaka koje čak nazva mongoloidima. Izgleda jedino ti ne vidiš da pljuješ na istu medalju na čijoj si drugoj strani ugraviran. I šta sad, neko kome smetaju dupli standardi treba da te podsjeća da sva tvoja argumentacija ima kontraargumentaciju. Da ti se navode skandiranja onih sa srpskim identitetom u Crnoj Gori i Srbiji u bezbroj prilika. Da ti se navodi kako su neki dočekivali fašiste u Beogradu,kako su se neki slikali zagrljeni sa njima, ili kako su braća ćerku kneza Lazara ispratila do harema da Bajazit masti brke. Uviđaš li, ne bih rekao ni besciljnost, nego prije destruktivnost takvog ostrašćenog pristupa?

  22. Lado Tajović says:

    Sekula,

    kad bi ja bio Rade Vojvodić a ovo pravi javni servis ja bi ti dao u svakom Dnevniku uvodnih 5 minuta. Ti ciljevima za koje se zalažeš daješ takvu antipropagandu da ti moram skrenuti pažnju da ne moraš baš toliko. Mnogo je.

    Nego kad smo kod rukometa. Prošle godine je bio šampionat u Srbiji. U polufinalu su igrali Srbija i Hrvatska. Sa tribina su se mogle čuti i još gore pjesme nego ove. Glasnije, jače i intezivnije. To naravno ne čini Beograd onakvim kakvim ti karakterišeš Cetinje, niti spominjem zbog toga već iz razloga jer je nakon utakmice srpski igrač Šešum se rukovao sa svojim prijateljem hrvatskim igračem Balićem i krenuli su zajedno put svlačionice. Tada je jedan srpski navijač odlučio da se proslavi i da svoju pjesmu pretvori u javu i gađao Balića pa ga promašio i povrijedio Šešuma zbog čega je momak propustio finale a doktori se borili da mu spasu oko. Ti mi ličiš na takvog ‘navijača’.

  23. Milovan Vukov Jankovic says:

    FASIZAM I NAZIJONALIZAM,
    nijesu ENDEMSKE BILJKE kao Panciceva OMORIKA,
    u CGi je uvijek bio uvezen, iz Italije, Njemacke ili bratske Srbije sa Zlobom i Seseljom, na nasu srecu sjeme se nije primilo, niti pustilo korijene u CRNOGOSKI TVRDI KRS, a ANTIFASIZAM , kao jedina ZEMLJA U JEVROPI, 13 jula je podigla SVENARODNI USTANAK, protiv toga zla,
    periodi sa Talijanima, Drzaom, Zlobom i Seseljem su bili PORAZENI,
    i svaki Jevropski narod bi bio SRECAN, da je imao jedan posto POKRETA OTPORA, kao CGa, Danci su od nekoliko hiljada OTPORASA SAGRADILI TEMELJ ZA SAVRAMENU ANTIFASISTICKU DANSKU, i STRIJELJALI manji dio saradnika OKUPATORA, i ako su deset puta vise Danaca jurisali za HITLERA na ISTOCNI FRONT,
    o tome cute kao zaliveni,
    kao ovi o Biogradu i Ljoticu i Nedicu,
    a nama traze DLAKU U JAJCE,
    a Pekove divizije , zauzes TERAZIJE, i Pekovi proleteri ZAUZESE ZAGREB CIJELI.

  24. Licno ne pratim crnogorske sportiste, kako reprezentativne, tako klupske. Ravnodusan sam i prema uspjesima i prema porazima. To je mozda tuzna cinjenica, ali tako su drugi zeljeli, a ja nisam bas neki mazohista. Naravno, kritikujem ove koji navijaju protiv Crne Gore. Ako nista, ovo ce prije ili kasnije opet biti nase, pa ce nasi biti i uspjesi.

  25. Milovan Vukov Jankovic says:

    Zato sto su CETNICI redovno dolazili kod pokojnog Vuka, da im nadje dva LAZOVA i da BORACKA peMzija bude gotova,
    to je nasa boljka,
    sto nas pamcenje sluzi kao KOKOSKU.

  26. Čemu ovi komentari koji nemaju veze sa sportom. Crna Gora je država, ili bi trebala biti država, i Srba i Crnogoraca ( za mene je to jedan narod, ma šta “pametnjakovići” pričali) kao i svih ostalih naroda koji žive u našoj državi. Mislim da svako od nas treba da se iskreno raduje uspjehu naših rukometaša jer je utakmica bila veoma dobra i naši su momci odigrali sjajno!!!

    • Neso,komentari nemaju veze sa sportom jer se prije nekoliko dana,na kosarkaskoj utakmici ZENSKIH(!) reprezentacija MNE-SRB,odigranoj na Cetinju,pola utakmice pjevalo “Srbe na vrbe” i “ubi Srbina”.Pjesmu su zapoceli mladi Niksicani,a onda je sa odusevljenjem prihvatili Cetinjani,najvecim dijelom maloljetni.Eviva!

    • Ако су Срби и Црногорци један народ како ти кажеш које је име тог народа и шта су му симболи? Пошто на та два проста питања није могуће одговорити (о озбиљнијим око историје, културе и осталих црта идентитета да не причамо) твоја премиса је нетачна, у објективном смислу.

  27. Palamida- ponašanje tih ” navijača” je BRUKA za svakoga ko ima i zrno mozga u glavi ko zna šta je prije svega Crna Gora, zatim sport, navijanje, patriotizam…..
    Frustracije takve vrste govore o tim likovima i nikako ne treba dozvoliti da one kao takve odslikavaju ljude koji znaju da navijaju i kojima ljubav prema Crnoj Gori ne leži u novčaniku, plaćenom gorivu…..

  28. Србо – Da su Srbi i Crnogorci jedan narod, nije iz moje glave, vjeruj mi. Pogledaj zapise iz istorije dinastije Petrović koju su ustanovili našu državu u svim aspektima državnosti i biće sve jasno. Nije valjda da su oni bili avetni pa da nijesu znali ko su i što su? Nećemo valjda tako o njima da mislimo!!!

    • Народ се тада звао српски народ. Данас и даље постоје Срби али постоји и црногорски народ, то више не може бити један те исти народ.

      • Mislim da si previše pod uticajem dnevne politike. Ali, ok imaš pravo na svoj stav, tvoje mišljenje.
        Ne zaboravi, da su oni koji plasiraju tezu, koju ti iznosiš, nekada trčali pod petokrakom noseći štafetu, zatim se nije moglo živjeti od istih tih od velikosrbovanja a danas ” zaudaraju” na nešto što se ne može definisati jer nema nikakve dodirne tačke sa Crnogorskim i ako ga oni tako predstavljaju. U međuvremenu na podjelama su izgradili svoje ekonomske imperije a nama ostavili razrušenu privredu, osiromašene sportske klubove i objekte, i zamlaćivanje oko identitetskih pitanja, čime su pljunuli u lice najvećim imenima Crnogorske istorije, koje opet, gledaj ironije i sramote, isti oni “veličaju” kao svoje!!

      • Mислим да си ти превише под утицајем тих штафетлија. Теза коју ти износиш је неодржива јер не можеш да ми одговориш како се зове тај један народ. Ако је један, има једно име, а не два…

      • Ovako možemo u beskonačnost da ćaskamo. Ok ti miaš jedan stav ja potpuno drugačiji stav, legitimno je i jedno i drugo.
        Neka ostane na tome!!!
        Kad smo ti i ja u pitanju-nastavlja se (ne)prirodna nacionalna podjela, što mi i nije drago, ali šta je tu je!!!!

      • Подјела је најприроднија, колико и национална подјела на Швеђанина и Норвежанина.

  29. Hajde, da svi ostanemo na sportskom terenu, bar što se ovog teksta tiče. Zbog momaka koji su sjajno igrali i pobijedili!!!

  30. Miki kaže:Zar nije politizacija sporta , kad Đoković sa bilborda poziva Crnogorce da se na popisu izjasne kao Srbi ( nijedan crnogorski sportista nije učestovao u predpopisnoj kampanji , koliko znam) ,

    Miki pobrkao si loncice jer Djokovic nije ubjedjivao Crnogorce da su Srbi nego pozivao Srbe da ne podlijezu udarima crnogorskijeh sovnista da se izjasne drugojace, vec da se izjasne ka sto se osjecaju. Ako to ne vidis niko ti kriv nije.
    Sto se tice crnogorskih rukometasa ja im kao Srbin cestitam pobjedu. Zelim im da imaju jos mnogo sporckijeh uspjeha u takmicenjima.

    • A Srbi su kao maloumni , pa ne umiju reći ko su i šta su što ih neće Nole naučiti. Kakvi su to Srbi , ako dozvoljavaju da ih neko ubijedi da nijesu Srbi. Srbe ne treba ubjeđivati da su Srbi , ali treba Crnogorce. I ja mislim da je Novak ođe zloupotrijebljen , da on nije ni znao da se u CG održava nekakav popis.

      • Srbi nijesu maloumni Miki vec su u Crnu Goru pod stalnim pritiskom patrijota fasista koji bi ih natjerali da se izjasne drugacije no sto su. Sto ti zatvaras oci pred tim, ka da ne znas, dovodi te da lupis nesto sto nema veze.
        Akcija Srba pred popis je bila izjasni se da si to sto si. Cuveni monstat je falsifikovao popis i nije dao da se provjeri a to je fakt. Srbi su se izjasnili da su Srbi a Monstat je njihovu volju falsifikova. A sad nesto pricas. Jeli te sramota casti ti ?

  31. Kakvi su ovi Argentinci, stoka neizivljena. Jos udara starijeg dzentlmena. To samo mogu kukavice. Svi Argentinci su neizivljene kukavice!

  32. Beleske o nacionalizmu

    Dzordz Orvel

    Pod nacionalizmom mislim pre svega na naviku da se uzima zdravo za gotovo da se ljudska bica mogu klasifikovati kao insekti i da se celi blokovi miliona ili desetina miliona ljudi mogu sasvim pouzdano etiketirati sa »dobri« ili »losi«. (O nacijama, pa cak i neodredjenim entitetima, kao sto su katolicka crkva ili proletarijat, obicno se razmislja kao o jedinkama i cesto se za njih koristi »she«.1 Ocito apsurdne tvrdnje, kao »Nemacka je podmukla po prirodi«, mogu se naci u svakim novinama koje otvorite, a gotovo svi izricu lakomislene generalizacije o nacionalnom karakteru [Spanac je aristokrata po prirodi« ili »Svaki Englez je licemer«]. S vremena na vreme se shvata da su ove generalizacije neosnovane, ali obicaj i dalje opstaje, a cesto ih koriste i ljudi koji su poznati po svojim internacionalnim vidicima (kao Tolstoj ili Bernard So). Pod dva – sto je mnogo vaznije – mislim na sklonost da se covek identifikuje sa jednom nacijom, ili nekom drugom celinom, postavljajuci je izvan dobra i zla, i ne priznavajuci nijednu drugu duznost sem zastupanja njenih interesa. Nacionalizam se ne sme brkati sa patriotizmom. Obe reci se obicno koriste u tako neodredjenom smislu da se svaka definicija moze osporiti, ali covek mora napraviti razliku izmedju njih posto su u pitanju dve razlicite i cak suprotstavljene ideje. Pod »patriotizmom« mislim na privrzenost odredjenom mestu i odredjenom nacinu zivota za koje covek veruje da su najbolji na svetu, ali kod njega ne postoji zelja da ih nametne drugim ljudima. Patriotizam je po svojoj prirodi defanzivan, i vojno i kulturoloski. Nacionalizam je, s druge strane, neodvojiv od zelje za vlascu. Trajni cilj svakog nacionaliste je da osigura sto vise moci i prestiza, ne za sebe nego za naciju ili za neku drugu celinu koju je odabrao da bi u nju utopio sopstvenu individualnost.
    Dokle god se to odnosi samo na ozloglasene i prepoznatljive nacionalisticke pokrete u Nemackoj, Japanu i drugim zemljama, sve je dovoljno ocigledno. Suoceni sa fenomenom kao sto je nacizam, koji mozemo posmatrati spolja, gotovo svi bismo o njemu rekli uglavnom iste stvari. No, ovde moram da ponovim ono sto sam vec rekao, to jest da koristim rec »nacionalizam« samo zato sto nemam bolju.
    Nacionalizam, u prosirenom smislu u kojem ovu rec koristim, ukljucuje takve pokrete i tendencije kao sto su komunizam, politicki katolicizam, cionizam, antisemitizam, trockizam i pacifizam. On nuzno ne znaci privrzenost vladi ili zemlji, jos manje sopstvenoj zemlji, i cak nije ni, strogo uzevsi, nuzno da celine kojima se bavi uopste postoje. Ako nabrojimo samo nekoliko ociglednih primera – jevrejstvo, islam, hriscanstvo, proletarijat i bela rasa – videcemo da su sve to objekti strasnog izrazavanja nacionalistickih osecanja, ali njihovo postojanje moze se ozbiljno staviti pod znak pitanja, a ni za jedno od njih ne postoji definicija koja bi bila opsteprihvacena.
    Takodje, treba jos jednom naglasiti da nacionalisticko osecanje moze da bude potpuno negativno. Postoje, na primer, trockisti koji su naprosto postali neprijatelji SSSR-a a da nisu razvili slicnu odanost ni prema jednoj drugoj celini. Kada se shvati sta to implicira, priroda onog sto podrazumevam pod nacionalizmom postaje mnogo jasnija.

    Nadmetanje i prestiz

    Nacionalista je onaj ko misli jedino, ili uglavnom, u terminima nadmetanja u prestizu. On moze da bude pozitivan ili negativan nacionalista – to jest, moze da svoju mentalnu energiju iskoristi ili za propagiranja ili za klevetanja – ali u svakom slucaju njegove misli su uvek okrenute pobedama, porazima, trijumfima i ponizenjima. On vidi istoriju, posebno savremenu istoriju, kao beskrajan uspon i pad velikih celina moci, a svaki dogadjaj koji se desi izgleda mu kao demonstracija da je njegova strana u usponu, a neki omrazeni rival u opadanju i slabljenju. No, na kraju, vazno je da se nacionalizam ne pobrka s obicnim idealizovanjem uspeha. Nacionalista ne deluje na principu prostog pristajanja uz najjacu stranu. Naprotiv, izabravsi svoju stranu, on ubedjuje sebe da je ona najjaca i u stanju je da se drzi svog ubedjenja cak i kada su cinjenice potpuno protiv njega. Nacionalizam je glad za vlascu ojacana samoobmanom. Svaki nacionalista sposoban je za najflagrantniju prevaru, ali je takodje – posto je svestan da sluzi necemu sto je vece od njega – nepokolebljivo siguran da je u pravu.
    Sada, kada sam dao ovu poduzu definiciju, mislim da se moze priznati da je stanje svesti o kojem govorim rasprostranjeno medju engleskom inteligencijom vise nego medju narodom. Za one koji su duboko vezani za savremenu politiku, izvesne teme postale su toliko zatrovane razmisljanjima o prestizu da im je istinski racionalan pristup postao gotovo nemoguc. Od stotina primera koji se mogu izabrati, uzmimo ovo pitanje: koji je od tri velika saveznika, SSSR, Britanija i SAD, najvise doprineo porazu Nemacke? Teoretski bi bilo moguce dati razlozan i mozda cak konacan odgovor na ovo pitanje. U praksi se, medjutim, ne mogu napraviti nuzne procene, jer svako ko bi eventualno lupao glavu takvim pitanjem neizbezno bi ga video u terminima takmicarskog prestiza. On bi dakle krenuo odlucivsi se u korist Rusije, Britanije ili Amerike, zavisno od slucaja, a tek posle bi poceo da trazi argumente koji bi potvrdili njegov stav. A tu postoji i ceo niz srodnih pitanja na koja mozete dobiti posten odgovor samo od nekog ko je indiferentan prema celoj stvari o kojoj je rec i cije je misljenje o tome verovatno ionako beskorisno. Otuda, delom, u nase vreme, upadljivi promasaji u politickim i vojnim prognozama. Zanimljivo je ako se setimo kako se od svih »eksperata«, svih skola, nije nasao nijedan koji je bio u stanju da prognozira jedan tako verovatan dogadjaj kao sto je rusko-nemacki pakt 1939. (Prilican broj pisaca koji su naginjali konzervativizmu, kao Piter Druker, predvideli su sporazum izmedju Nemacke i Rusije, ali oni su ocekivali stvarni savez ili ujedinjenje koje bi bilo trajno. Nijedan marksist niti levicarski pisac, bez obzira na boju, nije bio ni blizu toga da predvidi ovaj pakt.) A kada je obelodanjena vest o paktu, davana su najfantasticnija i potpuno razlicita objasnjenja i cula se predvidjanja koja su se gotovo odmah pokazivala pogresnim posto su se zasnivala u gotovo svakom slucaju ne na proucavanju verovatnosti nego na zelji da se SSSR predstavi kao dobar ili los, jak ili slab. Politicki ili vojni komentatori, poput astrologa, mogu preziveti gotovo svaku pogresku, jer njihovi odaniji sledbenici ne traze od njih procenu cinjenica nego podsticanje nacionalisticke lojalnosti. (Vojni komentatori popularnih listova mogu se uglavnom klasifikovati kao orijentisani proruski ili antiruski, proreakcionarno ili antireakcionarno. Takve greske, kao sto je ubedjenje da je linija Mazino neprobojna ili predvidjanje da ce Rusija za tri meseca poraziti Nemacku, nisu uzdrmale njihov ugled, jer oni uvek govore ono sto njihova licna publika zeli da cuje. Dva vojna kriticara koji su najomiljeniji medju inteligencijom su kapetan Lidel Hart i general-major Fuler, od kojih prvi uci da je odbrana jaca od napada, a drugi da je napad jaci od odbrane. Ova kontradikcija nije sprecila tu istu publiku da obojicu prihvati kao autoritete. Skriveni razlog za njihovu popularnost u levicarskim krugovima je sto se obojica razilaze sa Ministarstvom rata.) Estetski sudovi, posebno literarni, cesto su iskrivljeni na isti nacin kao i politicki. Nekom indijskom nacionalisti bi bilo tesko da uziva u Kiplingu, isto kao i konzervativcu da vidi vrednost Majakovskog, a uvek postoji iskusenje da se svaka knjiga sa cijom se tezom neko ne slaze, proglasi za losu knjigu sa literarne tacke gledista. Osobe jakih nacionalistickih pogleda cesto izvode ovaj hokus-pokus a da nisu ni svesne svog nepostenja.
    U Engleskoj je, ako se jednostavno uzme u obzir broj ljudi koji ga ispoljavaju, verovatno dominantan oblik nacionalizma staromodni britanski militarizam. Sigurno je da je on jos uvek rasprostranjen i to daleko vise nego sto bi vecina posmatraca pre desetak godina to mogla i da predvidi. Medjutim, u ovom eseju bavim se uglavnom reakcijama inteligencije, medju kojom je militarizam, pa cak i patriotizam stare vrste, gotovo mrtav, iako izgleda da je sada oziveo medju njenim manjim delom. Nije ni potrebno reci da je medju inteligencijom dominantan oblik nacionalizma komunizam – pri cemu ovu rec koristim u veoma slobodnom smislu, tako da ona ne obuhvata samo clanove komunisticke partije nego i »simpatizere« i uopste rusofile.
    Komunist je, u smislu koji ovde koristim, onaj koji na SSSR gleda kao na svoju otadzbinu i oseca kao svoju duznost da opravda rusku politiku i po svaku cenu zagovara ruske interese. Ocigledno da je danasnja Engleska prepuna takvih ljudi, a njihov direktan i indirektan uticaj veoma je veliki. Ali, u zamahu su takodje i drugi oblici nacionalizma, pa se upravo zapazanjem dodirnih tacaka izmedju razlicitih i cak naizgled suprotnih struja misljenja moze o njima dobiti najbolja slika.
    Pre deset ili dvadeset godina, oblik nacionalizma koji je bio najblizi danasnjem komunizmu bio je politicki katolicizam. Njegov najizrazitiji predstavnik – iako je mozda pre bio ekstreman nego tipican slucaj – bio je G. K. Cesterton.2 Cesterton je bio pisac znacajnog talenta, koji je odabrao da ugusi i svoju osecajnost i svoje intelektualno postenje da bi ih stavio u sluzbu rimokatolicke propagande. Poslednjih dvadesetak godina zivota, njegovo celokupno stvaralastvo bilo je u stvari beskrajno ponavljanje iste stvari izvestacenom mudroscu tako jednostavnom i zamornom kao sto je: »Velika je Dijana Efeska«. Svaka knjiga koju je napisao, svaki paragraf, svaka recenica, svaki dogadjaj u svakoj prici, svaki delic dijaloga, morao je van svake moguce greske demonstrirati superiornost katolika nad protestantom ili nevernikom. Ali, Cesterton se nije zadovoljio da o ovoj superiornosti misli samo kao o intelektualnoj ili duhovnoj: ona se morala preobratiti u termine nacionalnog prestiza i vojne sile, koja je za sobom povlacila ignorantsku idealizaciju latinskih zemalja, posebno Francuske. Cesterton nije dugo ziveo u Francuskoj i njegova slika o njoj – kao zemlji katolickih seljaka koji neprekidno pevaju Marseljezu nad casom crnog vina – imala je otprilike toliko veze sa stvarnoscu koliko i Cu Cin Cou3 sa svakodnevnim zivotom u Bagdadu. A sa ovim je islo ne samo enormno precenjivanje francuske vojne sile (i pre i posle 1914–1918. smatrao je da je Francuska jaca od Nemacke), nego glupa i vulgarna glorifikacija pravog rata. Cestertonove ratne pesme, kao Lepanto ili Balada o Svetoj Barbari, cine da se Juris lake brigade4 cita kao pacifisticki traktat: one su mozda najdrecaviji bombasti stihovi koji se mogu naci u nasem jeziku. Interesantno je da bi, da je ove romanticne besmislice koje je stalno pisao o Francuskoj i francuskoj vojsci pisao neko drugi o Britaniji i britanskoj vojsci, on bi bio prvi koji bi to izvrgao ruglu. U domacoj politici bio je malo-Englez5, istinski mrzeci militarizam i imperijalizam i, prema svom shvatanju, iskren prijatelj demokratije. Pa ipak, kad je pogled upirao van zemlje, na medjunarodnu ravan, zaboravljao je na svoje principe a da to cak nije ni primecivao. Tako ga njegovo gotovo misticno verovanje u vrline demokratije nije sprecilo da se divi Musoliniju. Musolini je unistio ustavnu vladu i slobodu stampe za koju se Cesterton tako zestoko borio kod kuce, ali je Musolini bio Italijan i napravio je Italiju jakom, a to je bilo presudno. Cesterton nije nikada rekao nijednu rec protiv imperijalizma i osvajanja obojenih rasa kada su to praktikovali Italijani i Francuzi. Njegovo shvatanje stvarnosti, njegov literarni ukus, pa cak u izvesnom stepenu njegovo moralno osecanje, poremetili bi se onog casa kada bi se umesala njegova nacionalisticka lojalnost.

    Karakteristike

    Ocigledno da postoje znatne slicnosti izmedju politickog katolicizma, kako ga je tumacio Cesterton, i komunizma. One ne samo da postoje izmedju njih nego i izmedju njih i, na primer, skotskog nacionalizma, cionizma, antisemitizma ili trockizma. Bilo bi suvise pojednostavljeno kada bismo rekli da su svi oblici nacionalizma isti, cak i po njihovoj mentalnoj atmosferi, ali postoje izvesne dodirne tacke koje su prisutne u svim slucajevima. Sledece karakteristike cine osnovu nacionalisticke misli:
    Opsesija. Svaki nacionalista, gotovo uvek, misli, govori ili pise o superiornosti njegove sopstvene celine moci. Za svakog nacionalistu je tesko, ako ne i nemoguce, da ne otkrije svoju privrzenost stvari. I najmanja kleveta te njegove strane, ili bilo kakav nagovestaj pohvale rivalskoj organizaciji, ispunjava ga nemirom kojeg se moze osloboditi samo ako uzvrati ostrom merom. Ako je odabrana strana stvarna zemlja, kao Irska ili Indija, on ce uglavnom tvrditi da je ona superiorna ne samo po vojnoj snazi i politickoj moralnosti, nego i u umetnosti, knjizevnosti, sportu, po strukturi jezika, fizickoj lepoti stanovnika, a mozda cak i klimi, pejzazu i kuhinji. On ce pokazati veliku osetljivost kada se radi o stvarima kao sto su propisno vesanje zastave, velicina oznake drzave i red navodjenja imena zemalja. (Neki Amerikanci su izrazili nezadovoljstvo jer je »anglo-americki« kombinacija ove dve reci. Predlozena je zamena »americko-britanski«.) Nomenklatura igra vrlo vaznu ulogu u razmisljanju nacionaliste. Zemlje koje su se izborile za svoju nezavisnost ili prosle kroz nacionalnu revoluciju obicno promene svoje ime, a svaka zemlja ili druga celina koja izaziva snazna osecanja verovatno ce imati nekoliko imena, svako sa razlicitom implikacijom. Dve strane u spanskom gradjanskom ratu imale su devet do deset naziva, kojima se izrazavao razlicit stepen ljubavi i mrznje. Neki od ovih naziva (npr. »patriote« za pristalice Franka ili »lojalisti« za vladine pristalice) otvoreno su ukazivali na odgovor, a nije postojalo nijedno ime oko kojeg bi se dve rivalske frakcije mogle saglasiti da ga zajednicki koriste. Svi nacionalisti smatraju za svoju duznost da sire sopstveni jezik na ustrb rivalskih jezika, a na engleskom govornom podrucju ova se borba ponovo pojavila u suprotnim oblicima, kao borba izmedju dijalekata. Anglofobicni Amerikanci odbice da koriste frazu na slengu ako znaju da je britanskog porekla, a iza sukoba izmedju latinizacije i germanizacije cesto se kriju nacionalisticki motivi.
    Skotski nacionalisti insistiraju na superiornosti Skotske nizije, a socijalisti ciji se nacionalizam iskazuje u obliku klasne mrznje drze tirade protiv akcenta BBC-ja. Moguce je nabrojati niz primera. Razmisljanje nacionaliste cesto daje utisak da je obojeno verom u simpaticnu magiju – verom koja verovatno proizlazi iz rasprostranjenog obicaja spaljivanja politickih neprijatelja u liku lutki ili koriscenju njihovih slika kao meta u streljanama.
    Nepostojanost. Intenzitet nacionalisticke lojalnosti ne sprecava da se ona prenosi. Za pocetak se, kao sto sam vec istakao, ona moze i cesto se vezuje za neku drugu zemlju. Veoma cesto se pokaze da velike nacionalne vodje ili osnivaci nacionalnih pokreta nisu pripadali zemlji koju su glorifikovali. Ponekad su potpuni stranci, a cesce dolaze iz perifernih podrucja gde je nacionalnost pod znakom sumnje. Primeri su Staljin, Hitler, Napoleon, De Valera, Dizraeli, Poenkare, Biverbruk. Pangermanski pokret bio je delom tvorevina jednog Engleza, Hjustona Cemberlena. Poslednjih pedeset do sto godina, preneti nacionalizam bio je uobicajen fenomen medju knjizevnim intelektualcima. Kod Lafkadija Herna6 on se preneo na Japan, kod Karlajla i mnogih njegovih savremenika na Nemacku, a u nasem vremenu to je obicno Rusija. Medjutim, posebno je interesantna cinjenica da je isto tako moguce i re-prenosenje. Zemlja ili neka druga celina koja je godinama bila predmet divljenja moze se iznenada omrznuti, a neki drugi objekat ljubavi moze gotovo odmah zauzeti njeno mesto. U prvoj verziji Osnova istorije H. G. Velsa,7 kao i u drugim njegovim delima iz tog vremena, nalazimo pohvale Sjedinjenim Drzavama koje su gotovo isto tako preterane kao sto su to danas komunisticke pohvale Rusiji; pa ipak, za nekoliko godina, ovo nekriticno divljenje pretvorilo se u neprijateljstvo. Tvrdokorni komunista koji se za nekoliko nedelja, ili cak nekoliko dana, pretvara u isto tako tvrdokornog trockistu nije nista neobicno. U kontinentalnoj Evropi fasisticki pokreti uglavnom se regrutuju iz redova komunista, a u roku od nekoliko godina moglo bi isto tako doci do obrnutog procesa. Ono sto ostaje nepromenljivo kod nacionaliste to je njegovo sopstveno stanje svesti: objekat njegovih osecanja je promenljiv i moze biti imaginaran. Ali za intelektualca prenosenje ima znacajnu funkciju koju sam vec kratko pomenuo kod Cestertona. Ono mu omogucuje da bude mnogo nacionalistickiji – vulgarniji, gluplji, zlobniji, neposteniji – nego sto bi ikada mogao biti u ime svoje domovine ili bilo koje strane o kojoj poseduje istinsko znanje. Kada covek vidi kakve su ulizivacke ili razmetljive kojestarije o Staljinu, Crvenoj armiji itd. napisali sasvim inteligentni i razboriti ljudi, shvati da je to jedino bilo moguce zato sto je doslo do neke vrste iscasenja. U drustvima kao sto je nase nije obicaj da neko ko se moze nazvati intelektualcem oseca duboku vezanost za sopstvenu zemlju. Javno mnenje – to jest onaj deo javnog mnenja kojeg je on kao intelektualac svestan – nece mu dozvoliti da je ispolji. Vecina ljudi koja ga okruzuje je skepticna i nije tome sklona, pa on moze zauzeti isti stav bilo imitiranjem ili iz cistog kukavicluka: u tom slucaju odbacice oblik nacionalizma koji mu je najblizi, a da se nece nimalo pribliziti istinskom internacionalistickom stavu. On jos uvek oseca potrebu za Otadzbinom i prirodno je da je potrazi negde napolju. Kada je nadje, moze se neograniceno valjati u potpuno istim osecanjima za koja je verovao da ih se oslobodio. Bog, Kralj, Imperija, Junion Dzek – svi zbaceni idoli mogu se ponovo pojaviti pod razlicitim imenima i, posto se formalno ne priznaju za takve, mogu se obozavati mirne savesti. Preneti nacionalizam je, poput zrtvenog jarca, nacin da se postigne spasenje a da se ne promeni ponasanje.
    Ravnodusnost prema stvarnosti. Svi nacionalisti imaju moc da ne vide slicnost izmedju istovrsnih cinjenica. Britanski torijevac branice samoopredeljenje u Evropi a protivice mu se u Indiji i u tome nece videti nedoslednost. Postupci se smatraju dobrim ili losim ne prema njihovim sopstvenim osobinama, nego prema onom ko ih radi, a gotovo da nema vrste nasilja – mucenja, uzimanja talaca, prisilnog rada, masovnih deportacija, zatvaranja bez sudjenja, falsifikovanja, ubistava, bombardovanja civila – koji ne menjaju svoju moralnu boju kada ih vrsi »nasa« strana. Liberalni News Chronicle je objavio, kao primer necuvenog varvarstva, fotografije Rusa koje su obesili Nemci, a posle godinu ili dve objavio je sa primetnim odobravanjem gotovo potpuno iste fotografije Nemaca koje su obesili Rusi. (Njuz hronikl je savetovao svojim citaocima da pogledaju filmske novosti u kojima se prikazuje cela egzekucija, sa snimcima u gro-planu. Star je s ocitim odobravanjem objavio fotografije gotovo nagih kolaboristkinja na koje je nahuskana pariska svetina. Ove fotografije upadljivo su slicne nacistickim fotografijama Jevreja na koje je nahuskana berlinska svetina.) Isto je s istorijskim dogadjajima. Istorija se uci vecinom u nacionalistickim terminima, a stvari kao inkvizicija, mucenja u Zvezdanoj sobi,8 poduhvati engleskih gusara (ser Frensis Drejk je, na primer, bio sklon da dere kozu sa zivih spanskih zarobljenika), Vladavina terora, heroji Pobune9 koji su iz pusaka poubijali na stotine indijanaca ili Kromvelovi vojnici koji su sekli lica irskih zena brijacima, postaju moralno neutralne pa cak i vredne hvale, kada se smatra da su uradjene za »pravu« stvar. Ako se osvrnemo na poslednju cetvrt ovog veka otkricemo da gotovo da nije bilo godine kada iz nekog dela sveta nisu stizale vesti o zlocinima; pa ipak, ne postoji ni jedan jedini slucaj da je engleska inteligencija u celini poverovala i osudila takve zlocine – ni u Spaniji, ni u Rusiji, Kini, Madjarskoj, Meksiku, Amritsaru, Ismiru. Da li takva dela zasluzuju osudu, pa cak i da li su se dogodila, uvek se odlucivalo prema politickom stavu.
    Nacionalista ne samo da ne osudjuje zlocine koje je pocinila njegova strana, nego ima izvanrednu sposobnost da za njih cak ni ne cuje. Gotovo sest godina engleski obozavaoci Hitlera uspevali su da ne cuju za postojanje Dahaua i Buhenwalda. A oni koji su bili najglasniji u osudi nemackih koncentracionih logora cesto uopste nisu bili svesni, ili samo vrlo neodredjeno svesni, da koncentracioni logori postoje takodje i u Rusiji. Ogromne katastrofe, kao glad u Ukrajini 1933. koja je odnela na milione zivota, u stvari su prosle nezapazeno kod vecine engleskih rusofila. Mnogi Englezi nisu nista culi o ubijanju nemackih i poljskih Jevreja tokom rata. Njihov sopstveni antisemitizam ucinio je da se ovaj ogroman zlocin odbije od njihove svesti. U nacionalistickoj filozofiji postoje cinjenice koje su istovremeno istinite i neistinite, poznate i nepoznate. Moze se dogoditi da je poznata cinjenica toliko nepodnosljiva da se obicno gurne u stranu i ne dozvoljava joj se da udje u logicki proces razmisljanja ili, s druge strane, ona moze uci u svaku kalkulaciju a da se ipak ne prizna kao cinjenica, cak ni u sopstvenoj svesti.
    Svakog nacionalistu proganja ubedjenje da se proslost moze izmeniti. On provodi deo svog vremena u svetu maste gde se stvari desavaju onako kako je trebalo da se dese – u kojoj je, na primer, spanska armada bila uspesna a ruska revolucija ugusena 1918. – i prenece delice ovog sveta u istorijske udzbenike kad god je to moguce. Veliki deo propagandistickog pisanja u nase vreme svodi se na ciste izmisljotine. Materijalne cinjenice se zataskavaju, datumi menjaju, citati izvlace iz konteksta i krivotvore tako da im se menja znacenje. Izostavljaju se primeri koji, kako se smatra, nisu smeli da se dogode i na kraju se negiraju. (Primer je rusko-nemacki pakt koji je sto je brze moguce izbrisan iz secanja javnosti. Ruski dopisnik mi je rekao da se pakt vec ne pominje u ruskim godisnjacima u kojima se daju pregledi nedavnih politickih dogadjaja.) Godine 1927. Cang Kaj Sek je skuvao na stotine zivih komunista, pa ipak je za deset godina postao jedan od heroja levice. Prestrojavanje svetske politike dovelo ga je u antifasisticki blok, pa se smatralo da se kuvanje komunista »ne racuna« ili se, mozda, nije ni dogodilo. Primarni cilj propagande je, naravno, da utice na javno mnenje, ali oni koji prepravljaju istoriju verovatno delicem svoje svesti veruju da u stvari potiskuju cinjenice u proslost. Kada covek razmotri detaljno razradjene falsifikate uradjene da bi se pokazalo da Trocki nije odigrao znacajnu ulogu u ruskom gradjanskom ratu, tesko je verovati da su ljudi koji su za to odgovorni samo lagali. Verovatnije je da su mislili da je njihova verzija ono sto se dogodilo u Bozjim ocima i da je opravdano da se u skladu s tim prerade istorijski zapisi.
    Ravnodusnost prema objektivnoj istini podstice zatvaranje jednog dela sveta od drugog, sto cini da je sve teze i teze otkriti sta se u stvari dogadja. Cesto moze postojati istinska sumnja u najstrasnija desavanja. Na primer, nemoguce je izracunati u granicama miliona, mozda cak i desetina miliona, broj smrti uzrokovanih ratom. Nesrece o kojima se stalno izvestavalo – bitke, masakri, glad, revolucije – teze da kod prosecnog coveka izazovu osecanje nerealnosti. Covek nema nacina da proveri cinjenice, niti cak moze biti potpuno siguran da su se one dogodile, a uvek dobija potpuno drugacije interpretacije iz razlicitih izvora. Sta je bilo tacno a sta pogresno u varsavskom ustanku u avgustu 1944? Da li su zaista postojale nemacke gasne peci u Poljskoj? Ko je pravi krivac za glad u Bengalu? Verovatno je istinu nemoguce otkriti, ali cinjenice ce biti tako neposteno prikazane u gotovo svim listovima da se obicnom citaocu moze oprostiti sto ili proguta lazi ili ne moze da formira misljenje. Opsta neizvesnost oko toga sta se stvarno dogadja dovodi do toga da sumanuta verovanja lakse hvataju koren. Posto se nista ne moze sasvim dokazati ili opovrgnuti, bezocno se moze negirati i najociglednija cinjenica. Stavise, iako beskonacno mozga o moci, pobedi, porazu, odmazdi, nacionalista je cesto na neki nacin nezainteresovan za ono sto se dogadja u stvarnom svetu. Ono sto on zeli je da oseca da njegovoj sopstvenoj strani ide bolje nego nekoj drugoj grupi, a to moze lakse uraditi ako se sa protivnikom obracuna, nego da ispituje cinjenice da bi video da li ga one podrzavaju. Sva nacionalisticka kontroverza je na nivou debatnog drustva. Ona je gotovo potpuno bez snage dokaza, posto svaki ucesnik apsolutno veruje da je on izvojevao pobedu. Neki nacionalisti nisu daleko od sizofrenije i zive sasvim srecno u snovima o moci i pobedi, koji nemaju nikakve veze sa fizickim svetom. […]

    Tendencije

    U klasifikaciji koju sam gore pokusao da napravim izgledace da sam cesto preterivao, pojednostavljivao, pravio neumesne pretpostavke i iz svog razmatranja izostavljao postojanje obicnih casnih motiva. To je bilo neizbezno, jer u ovom eseju pokusavam da izolujem i identifikujem tendencije koje postoje u nasoj svesti i iskrivljuju nasa razmisljanja, a da se nuzno ne pojave u cistom obliku ili su stalne. Sada je vazno da ispravim i suvise pojednostavljenu sliku koju sam morao da napravim. Za pocetak, covek ima prava da pretpostavi da je svaka osoba, ili cak svaki intelektualac, zarazen nacionalizmom. Drugo, nacionalizam moze biti povremen i ogranicen. Inteligentna osoba moze da delimicno podlegne ubedjenju koje ga privlaci a za koje zna da je apsurdno, i moze da ga drzi i dalje iz svoje svesti dugo vremena, da bi mu se ono vratilo u trenucima gneva ili sentimentalnosti, ili kada je sigurna da se ne radi o nekom vaznom pitanju. Trece, nacionalisticki kredo moze se prihvatiti u dobroj veri iz nenacionalistickih motiva. Cetvrto, nekoliko vrsta nacionalizama, cak i vrste koje se medjusobno iskljucuju, mogu istovremeno postojati u jednoj te istoj osobi. Sve vreme govorim »nacionalista radi ovo« ili »nacionalista radi ono« koristeci za ilustraciju ekstremne primere, ocito jedva normalan tip nacionaliste koji nema neutralnih zona u svojoj svesti i interesa za bilo sta sem borbe za vlast. U stvari, takvi ljudi su prilicno cesta pojava, ali nisu vredni da se njima covek bavi. U stvarnom zivotu, lord Elton, D. N. Prit, ledi Hjuston, Ezra Paund, lord Vansitart, otac Kolin i svi ostali iz njihove zalosne klike, ljudi su protiv kojih se mora boriti, ali gotovo da nije potrebno ukazivati na njihove intelektualne nedostatke. Monomanija nije interesantna, a cinjenica da nijedan iz redova uskogrudih nacionalista ne moze da napise knjigu, koja bi bila vredna citanja posle nekoliko godina, ima izvestan dezodorirajuci efekat. Ali, kada covek i prizna da nacionalizam nije svugde trijumfovao, da jos uvek postoje ljudi cije rasudjivanje ne podleze njihovim zeljama, ostaje cinjenica da je nacionalisticki nacin misljenja opsterasiren, cak toliko da razni veliki i akutni problemi – Indija, Poljska, Palestina, spanski gradjanski rat, moskovska sudjenja, americki Crnci, rusko-nemacki pakt i sta jos ne – ne mogu biti, ili barem nikada nisu bili, razmatrani na razumnom nivou. Razni Eltonsi, Pritsi i Kolinsi, svako od njih samo ogromna usta koja uvek iznova trube istu laz, ocigledno su ekstremni slucajevi, ali se zavaravamo ako ne shvatimo da im svi mi, u nekim nepromisljenim trenucima, mozemo biti nalik. Neka se dirne u nerv, stane na jedan ili drugi zulj – a to moze da bude zulj za koji se do tada nije slutilo da postoji – i najsirokogrudnija i najprijatnija osoba iznenada moze da se pretvori u zestokog stranackog sledbenika, spremnog da se »obracuna« sa svojim protivnikom i da mu pri tom bude svejedno koliko ce lazi izreci ili koliko ce logickih gresaka napraviti. Kada je Lojd Dzordz, koji je bio protivnik Burskog rata, u Donjem domu izneo podatak da se u britanskim kominikeima, ako se uzmu svi zajedno, tvrdi da je ubijeno vise Bura nego sto ih ima cela burska nacija, zabelezeno je da je Artur Balfur ustao na noge i doviknuo: »Nitkove!« Malo je ljudi koji su otporni na greske ovakve vrste. Crnac na kojeg se otrese belkinja, Englez koji cuje kako neki Amerikanac ignorantski kritikuje Englesku, katolicki apologeta kome se pomene spanska armada, reagovace svi na uglavnom isti nacin. Samo jedan dodir u nerv nacionalizma i intelektualna suzdrzanost moze u trenu da iscezne, proslost se promeni, a najocitije cinjenice negiraju.
    Ako se u necijoj svesti krije bilo kakva nacionalisticka privrzenost ili mrznja, izvesne cinjenice se ne mogu prihvatiti, iako se na neki nacin zna da su one istinite. Navodim samo nekoliko primera. Poredjacu pet tipova nacionalista i uz svakog staviti cinjenicu za koju je tom tipu nacionaliste nemoguce da je prihvati, cak ni u njegovim najiskrivljenijim mislima.
    Britanski torijevac: Britanija je izasla iz rata sa smanjenom moci i prestizom.
    Komunista: Da nije bilo pomoci Britanije i Amerike, Nemacka bi pobedila Rusiju.
    Irski nacionalista: Irska moze da ostane nezavisna samo zbog britanske zastite.
    Trockist: Ruske narodne mase prihvatile su Staljinov rezim.
    Pacifist: Oni koji se »odricu« nasilja mogu to raditi zato sto drugi vrse nasilje umesto njih.
    Sve su ovo cinjenice potpuno ocigledne ako se posmatraju bez emocija, ali vrsti osobe koja se navodi uz svaki od ovih primera one su toliko nepodnosljive da se moraju negirati, a kada se negiraju umesto njih se moraju konstruisati lazne teorije. Vracam se na zapanjujuci promasaj vojne prognoze u ratu. Mislim da se moze reci da je inteligencija vise gresila u prognozi tokom rata od obicnih ljudi i da je gresila upravo zato sto je bila poneta osecanjima stranackog pripadnistva. Prosecan intelektualac levice, na primer, verovao je 1940. da je rat izgubljen, 1942. da ce Nemci sigurno pregaziti Egipat, da Japanci nikada nece biti proterani iz zemalja koje su osvojili i da anglo-americko bombardovanje nema nikakvo dejstvo na Nemacku. On je mogao da u ovo veruje jer mu je njegova mrznja prema britanskoj vladajucoj klasi zabranjivala da prizna da britanski planovi mogu uspeti. Ne postoji granica za budalastine koje se mogu progutati ako je neko pod uticajem osecanja ovakve vrste. Cuo sam, na primer, kako se u poverenju tvrdi da su americke trupe dosle u Evropu ne da bi se borile protiv Nemaca, nego da bi ugusile englesku revoluciju. Covek mora da pripada inteligenciji da bi poverovao u ovakve stvari: nijedan obican covek ne bi mogao da bude tolika budala. Kada je Hitler napao Rusiju, zvanicnici Ministarstva informacija izdali su »kao smernicu« upozorenje da se moze ocekivati da ce Rusija pasti za sest nedelja. S druge strane, komunisti su svaku fazu rata dozivljavali kao rusku pobedu, cak i kada su Rusi bili odbaceni gotovo do Kaspijskog mora i kada ih je zarobljeno nekoliko miliona. Nema potrebe da se nabrajaju primeri. Poenta je u tome da se osecanje za realnost iskrivljuje cim su u pitanju strah, mrznja, surevnjivost i obozavanje moci. I, kako sam vec istakao, takodje se iskrivljuje osecanje za dobro i zlo. Ne postoji zlocin, apsolutno ni jedan jedini, koji se ne moze oprostiti kada ga pocini »nasa« strana. Cak i kad se ne negira da se zlocin dogodio, cak i kada se zna da je to upravo isti zlocin kakav je osudjen u nekom drugom slucaju, cak i kada se prizna da je on, u intelektualnom smislu, bez opravdanja – jos uvek se ne oseca da je nepravedan. Radi se o lojalnosti, a samilost tada prestaje da funkcionise.
    Razlog za rast i sirenje nacionalizma i suvise je veliko pitanje da bih ga ovde pokrenuo. Dovoljno je reci da je nacionalizam, u formama u kojima se pojavljuje medju engleskim intelektualcima, iskrivljen odraz uzasnih bitki koje se zaista vode u spoljnom svetu i da su njegove najporazavajuce gluposti postale moguce nestankom patriotizma i religiozne vere. Ako covek nastavi da sledi ovaj tok misli pada u opasnost da se nadje u klasi konzervativizma ili politickog kvijetizma. Na primer, moze se naizgled prihvatljivo tvrditi – a cak je verovatno i tacno – da je patriotizam cepivo protiv nacionalizma, da je monarhija odbrana od diktature, a da je organizovana religija zastita od praznoverja. Ili se moze tvrditi da nema nepristrasnog stava, da sva kreda i zastupanja neke stvari ukljucuju iste lazi, budalastine i varvarstva; i to se cesto istice kao razlog za potpuno iskljucenje iz politike. Ne prihvatam ovaj argument, ako ni zbog cega drugog a ono zato sto, u savremenom svetu, niko ko se moze nazvati intelektualcem ne moze ostati van politike u smislu da ga ona ne interesuje. Mislim da se covek mora angazovati u politici – koristim rec u sirem smislu – i da covek mora necemu da daje prvenstvo: to jest, mora da prepozna da je zastupanje neke stvari objektivno bolje od zastupanja neke druge, cak i ako se one propagiraju na jednako los nacin. Sto se tice nacionalistickih ljubavi i mrznje o kojima sam govorio, one su sastavni deo vecine nas, voleli mi to ili ne. Da li je moguce osloboditi ih se ili ne, ne znam, ali verujem da je moguce boriti se protiv njih i da je to u sustini moralni napor. To je pre svega pitanje toga da covek otkrije ono sto stvarno jeste, kakva su njegova stvarna osecanja i da tada uzme u obzir i da kod njega postoji neizbezna pristrasnost. Ako mrzite Rusiju i strahujete od nje, ako zavidite Americi na bogatstvu i moci, ako prezirete Jevreje, ako imate osecanje inferiornosti u odnosu na britansku vladajucu klasu, ne mozete se svih tih osecanja osloboditi tako sto cete jednostavno misliti o tome. Ali, barem mozete priznati da ih imate i spreciti da one zagade vase mentalne procese. Emotivne potrebe koje se ne mogu izbeci i koje su mozda cak i potrebne za politicku akciju, morale bi postojati istovremeno sa prihvatanjem stvarnosti. Ali to, ponavljam, zahteva moralni napor, a savremena engleska literatura, onoliko koliko je uopste svesna glavnih pitanja naseg vremena, pokazuje koliko malo nas je spremno da ga napravi.

    Notes on Nationalism prvi put su objavljene u oktobru 1945. u casopisu Polemic. Prevela s engleskog Danira Parenta.

    http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/238-239/238_14.html

    • Ovo je vrijedjelo pročitati. Zahvaljujem.
      Inače, sve mi je čvršće uvjerenje da se iz Dubokog uvida u nas same krije neki superkompjuter koji je uvijek na stand -by, spreman da izbaci super-adekvatne citate na svakoj temi.

  33. Milovan Vukov Jankovic says:

    Na kojoj ZIVOTINJSKOJ FARMI ima najvise ZIVOTINJA, da nije bilo ORVELA, trebalo ga izmislit, niko ne skida naslage KRVI sa bezocnih obraza raznih IZAMA,
    svima bih ja mOOda u mengelje, pa neka se izmuju,
    i dijele naZijonalnost kao MEDALJE,
    tebe cu ovu prikacit, da biDnES meni slican,
    i oni KRSTE I KADE GUBAVIJEM KANDILOM, dok popovi poju, lopovi kradu, narod PRDI.

    Nidje se PRAZNA SLAMA ne trese kao u CGi,
    sve Dr-ovi, Mr-ovi i Sh-arovi ISTORIJE,
    pamet im preplisuje i izvire na usta i usi, sve to im DINASTIJA ZAPISALA, na naucnoj bazi, a BIBLIOTEKA te drzave, nije imala knjiga vise od prosjecnog gradjanina Danske, u taj ZLI VAKAT.

    • Milovane, imam ovih dana nekih problema “treće vrste”, pa mi je koncentracija trt, ali sam skontao da neđe na Zlatici organizuješ druženje likova koji se oglašavaju kod Šukovića na “Radio vezi” …… ja se oglašavam jedino na ovom mjestu, a za “Radio vezu” me boli qrac, ali bih tebe volio pozdraviti ….. reci mi: a) kad je taj skup? ……. b) jesam li na njega dobrodošao? …… c) ako sam dobrodošao, šta treba da donesem? …… zavazda tvoj Fantom …….

      • Milovan Vukov Jankovic says:

        Dragi Fantome,
        Radio Veza je narodska emisija, najvise ima BABA I DJEDOVA, kojima nije sve ravno do Kosova, nego iznose svoj STAV JAVNO, kao i mi na javnomservisu, samo sto oni ne govore sa vrha Lovcena narodu na Ivanova korita, kao pojedini nasi “INTELEKTUALCI” sa javnog servisa, nego na ravnoj nozi , a rijetko se PICKARAJU.
        Festa je 6 ili 7 jula, kad se najvise prijavi ucesnika kod Bilje i Grbovica, 664 281, a adresa je Vladika Vasiljije Petrovic Br.14 Zlatica ulica iza VOLIJA, paralelna sa magistralom.

        Bez poklona, samo na casu razgovora pica i pljat ica,
        samo se upisi kod Bilje i Grbovica, da VAS obezbijedim sa icem i picem,
        da znam koliko VAS DOLAZI, a svi ce od srca biti docekani.

        Srdacan pozdrav, do gledanja 6 ili 7 jula.

      • Biiiljooooooo, upiiišiiiii meeeeeee ……… donijeću bocu Camparia, za inat Milovanu ……

  34. Fantome, ako imaš kakav vinograd i praviš domaće vino donesi par boca. Nije crno vino za ove vrućine ali potrudićemo se. Ne troši se na gorivo, dođi sa Šokom Radojičićem o jednom trošku. Po mene dolazi Stevo Vučinić na Harliju. Usput možda pokupimo i Jola Klapičića. Tamari Nikčević ne treba prevoz, vozi metlu.

    Milovane, ja postim, nek bude ribe. Nek bude bar 5 kila ribe, postim.

    • Vinograd nemam, jer mi je starevina u zapizdini Katunske nahije, pa ću ti ostat’ kratak za domaće, a strano vino ti svakako mogu donijeti …… biraj, ‘oćeš li Banatski ili Karlovački rizling ……. gemišt je dobar za triježnjenje ……. što se Šoka tiče, istekla mu je vozačka, pa ću pješke, a ti se pobrini za Steva, Jova i Tamaru ……. Boro Krivokapić će doći biciklom …..

      • Sekula
        Milovane, ja postim, nek bude ribe. Nek bude bar 5 kila ribe, postim.

        Dobro postis, jedes kao jato delfina:) Potlje pet kila ribe mozes ne jesti deset dana.

  35. Fantom, od stranih imas i hercegovacku Zilavku – treci dan s konja obara.

  36. cika MILOVANE VI STE LEGENDA./!

    • Milovan Vukov Jankovic says:

      Ja sam polupismena Brskutska dzukela, koja laje od zraka do mraka,
      ali ne SEBE RADI, jer nijesam PIZDA,
      nego radi sela i seljana, a REZULTATI SU MRSAVI.

      Mene licno nije krivi dio,
      SITAN CU UMRIJET,
      ali totalno sjeban i razjeban od vjerskih, ideoloskih i nacijonalnih fanatika,
      nista crvima nece ostat, ZIVO MI MESO OPADA OD JADA I JEDA,
      sto ne vidimo razliku izmedju DOBRA I ZLA, i DRUSTVENOG I PRIVATNOG.

      Hvala negross,
      cijenim dusevnu hranu.

  37. CIKA MILOVANE JEDAN NAS PJESNIK KOJI JE UZNIO BOGU POD SKUTE JE PJEVA’-BICU ISTI I NA NEBU I NA PISTI I BICU ISTI DOK ME STAROST NE POCISTI……POSTO VAS RACUNAM U PREOSTALIH DESETAK COJSKIH CRNOGORACA A ZBOG VEC PRWUZETIH OBAVEZA POTRUDIC SE DA DODJEM. POSTO CE TO BITI SKUP VISOKOG RIZIKA A OD SuDBE SE NE BJEZI NEGO ISTINOM LICE U LICE SA NJOM SPREMITE SERUMA ISTINE(loze) PA KUD PUKJO DA PUKLO. POZ ZA VAS I VASU PORODICU.

  38. Milovan Vukov Jankovic says:

    Dragi moj negross,
    cipancijeli vijek je rizik, covjeku mogu skratit zemaljski zivot,
    ali covjeka ne mogu ubit.
    Na ubice je da ubijaju, a nasa najsvjetlija obaveza je , DA UMIREMO BEZ STRAHA, i ovaj pisljivi zivot, poklonima onima koji su ZEDNI ljudske krvi, jer kroz njihove vene cirkulise PISACA, jer bubrezi strajkuju da ciste necistu krv.

    Ja od rodjena nijesam imao neprijatelja, zato sam ubijedjen, da se oko mene nece skupit nasilnici i neotesane pjanice, nego ce svi ici na LOPTU,
    a niko na IGRACA, i uzivat u druzenju sa politickim oponentima i istomisljenicima SVIH KLASA I RASA, jedini uslov je, da BUDU LJUDI I ZENE LJUDI.

    Srdacan pozdav,
    i topla dobrodoslica.

    Mozda se i sestra Bilja odluci, da posjeti kucu Jankovica i Vladimir i Lado i svi koji se ne plase od onih koji imaju druge stavove, i koji to mogu podnijet sa osmjehom.

  39. ah sve izgleda dobro iza ove zhice patriotizma i teorija sa svih i sviju strana … ovi momci na snimku jesu ochigledno kvislinzi ,kao inache svi ‘komshiski’ koji prodju :DDD naravno svi mi ‘zhicari’ znamo njihova odricanja i stanja,ma znamo sve iz svake republike :D jer nam je na tipku i svi smo treniralu dva puta dnevno i jeli samo propisano :D ma mi smo jedina republika koja je bitna , e da zhao mi je upotrebih grashnom ime :PP pozzzz

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.