Никола Тесла – господар свијета

Никола Тесла (Смиљан, 10. јул 1856 – Њујорк, Њујорк, САД, 7. јануар 1943) је један од најпознатијих свjетских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике.

Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.

Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.

Пошто никада није обраћао много пажње на своје финансијско стање, умро је у својој 87. години, сиромашан и заборављен.

Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса, Тесла.

Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.
Рани живот и породица
Никола је рођен у Смиљану у Лици од оца Милутина, свештеника Српске православне цркве, и мајке Георгине, у некадашњој Војној крајиниАустријског царства. Крштен је у Српској православној цркви Св. Петра и Павла у Смиљану. Име Никола је добио по једном и другом деди. Према крштеници је рођен 28. јуна 1856. године.
Николин отац, свештеник Српске православне цркве, био је надарени писац и поета који је поседовао богату библиотеку у којој је и Никола проводио своје детињство читајући и учећи стране језике. По једном веровању, Тесле воде порекло од Драганића из Бањана. По наводима Јована Дучића, Тесле су пореклом из Старе Херцеговине, од племена (Опутни) Рудињани из села Пилатоваца у данашњој никшићкој општини. Међутим, о Теслином пореклу постоји и верзија да су од Комненовића из Бањана у Старој Херцеговини. По легенди која се задржала у Бањанима, Комненовићи су зидали цркву приликом чега су се посвађали са мајсторима услед чега је дошло до крвавих обрачуна. Као резултат тога, део Комненовића се преселио са Тупана у други крај Бањана због чега су их прозвали Чивије (ексери) који и данас живе у Бањанима, док се други део одселио у Лику који је прозван Тесла по истоименом тесарском оруђу.

Николина мајка била је вредна жена с много талената. Била је врло креативна и својим изумима олакшавала је живот на селу. Сматра се да је Никола Тесла управо од мајке наследио склоност ка истраживачком раду. Теслини родитељи су, осим њега, имали сина Данета и кћерке Ангелину и Милку, које су биле старије од Николе, и Марицу, најмлађе дете у породици Тесла. Дане је погинуо при паду с коња кад је Никола имао пет година и то је оставило велики траг у породици. Дане је сматран изузетно обдареним, док се за Николу веровало да је мање интелигентан. Верује се да је Данетова смрт основни разлог што отац дуго није пристајао да му дозволи да похађа техничку школу далеко од куће.

Школовање

Први разред основне школе похађао је у родном Смиљану. Отац Милутин рукоположен је за проту у Госпићу, те се породица преселила у ово место 1862. године. Преостала три разреда основне школе и трогодишњу Нижу реалну гимназију завршио је у Госпићу.

У Госпићу је Никола први пут скренуо пажњу на себе када је један трговац огранизовао ватрогасну службу. На показној вежби којој је присуствовало мноштво Госпићана, ватрогасци нису успели да испумпају воду из реке Лике. Стручњаци су покушали да открију разлог зашто пумпа не вуче воду, али безуспешно. Тесла, који је тада имао седам или осам година, је инстиктивно решио проблем ушашвши у реку и отчепивши други крај црева. Због тога је слављен као херој дана.

Тешко се разболео на крају трећег разреда школе 1870. године. С јесени је отишао у Раковац крај Карловца да заврши још три разреда Велике реалке. Матурирао је 24. јула 1873. године у групи од свега седам ученика са врло добрим успехом јер је из нацртне геометрије био довољан. Тада је имао 17 година. Након завршене матуре вратио се у Госпић и већ први дан разболео од колере. Боловао је девет месеци. У тим околностима успео је да убеди оца да му обећа да ће га уместо на богословију уписати на студије технике.

Студије

Пошто је оздравио, отац га шаље ујаку проти Томи Мандићу, у Томингај код Грачца, да боравком на селу и планини прикупља снагу за напоре који га очекују. На студијеелектротехнике креће 1875. године, две године након матуре. Уписује се у Политехничку школу у Грацу, у јужној Штајерској (данас Аустрија). Тада му је било 19 година.

Спава веома мало, свега четири сата дневно и све слободно време проводи у учењу. Испите полаже са највишим оценама. Још тада га је заинтересовала могућност примененаизменичне струје. Чита све што му дође под руку (100 томова Волтерових списа). Никола је о себи писао: „Прочитао сам много књига, а са 24 године сам многе знао и напамет. Посебно Гетеовог Фауста. Забринути за његово здравље, професори шаљу писма његовом оцу у којима га саветују да испише сина уколико не жели да се убије прекомерним радом.

Након прве године студија изостаје стипендија Царско-краљевске генерал-команде (којом су помагани сиромашни ученици из Војне крајине). Два пута се за стипендију обраћа славној Матици српској у Новом Саду. Први пут 14. октобра 1876, а други пут 1. септембра 1878. године. Оба пута бива одбијен. У децембру 1878. године напушта Грац и прекида све везе са ближњима. Другови су мислили да се утопио у Мури. Одлази у Марбург (данашњи Марибор) где добија посао код неког инжењера. Одаје се коцкању. Отац га након вишемесечне безуспешне потраге проналази и враћа кући. Отац, узоран човек, није могао да нађе оправдање за такво понашање. (Недуго потом отац умире 30. априла 1879. године). Никола је те године једно време радио у госпићкој реалној гимназији.

Јануара 1880. године, одлази у Праг да према очевој жељи оконча студије. Тамо не може да се упише на Карлов универзитет јер у средњој школи није учио грчки. Највероватније је слушао предавања из физике и електротехнике. Живео је на адреси Ве Смечках 13,[10] где је 2011. године постављена меморијална табла.[11] Већину времена проводио је библиотекама у Клементинуму и народној каварни у Водичковој улици.

Наредне године, свестан да његови ближњи подносе огромну жртву због њега, решава да их ослободи тог терета и напушта студије.

Тесла је навео у својој аутобиографији како је живо и пластично доживљавао моменте инспирације. Од раних дана је имао способност да у мислима створи прецизну слику проналаска пре него што га направи. Ова појава се у психологији назива „Визуелно размишљање“.

Теслино прво запослење

Године 1881. се сели у Будимпешту где се запошљава у телеграфској компанији под називом „Америчка Телефонска Компанија“. Тесла је при отварању телефонске централе 1881. године постао главни телефонијски техничар у компанији. Ту је измислио уређај који је, према некима, телефонски појачавач, док је према другима први звучник. У Будимпештанском парку се Тесли јавила идеја о решењу проблема мотора на наизменичну струју без комутатора, док је шетао са пријатељем и рецитовао Гетеовог Фауста а онда изненада почео штапом по песку да црта линије сила обртног магнетског поља. За два наредна месеца је разрадио скице многих типова мотора и модификација које ће пет година касније патентирати у Америци.
Запослење у Паризу и посао у Стразбуру
У Париз се сели 1882. године где ради као инжењер за Едисонову компанију на пословима унапређења електричне опреме. Године 1883. је компанија требала у Штразбургу (данашњиСтразбур) да оспособи једносмерну централу јер се на отварању очекивао немачки цар лично. Тесли је дат овај задатак и он је боравио у Стразбуру од 14. октобра 1883. до 24. фебруара 1884. године.

Тесла овде потписује први пословни уговор у вези реализације првог индукционог мотора, тако је крајем 1883. године у Стразбуру настао први индукциони мотор који користи принцип обртног магнетског поља наизменичних струја. Почео је и са развојем разних врста полифазних система и уређаја са обртним магнетским пољем (за које му је одобрен патент 1888. године).

Прелазак океана са препоруком Едисону

Тесла је дошао у Америку 6. јуна 1884. године у Њујорк са писмом препоруке које је добио од претходног шефа Чарлса Бечелора. У препоруци је Бечелор написао: „Ја познајем два велика човека, а ви сте један од њих; други је овај млади човек“. Едисон је запослио Теслу у својој компанији Едисонове машине. Тесла је убрзо напредовао и успешно решавао и најкомпликованије проблеме у компанији. Тесли је понуђено да уради потпуно репројектовање генератора једносмерне струје Едисонове компаније.

Разлаз са Едисоном

Пошто је Тесла описао природу добитака од његове нове конструкције, Едисон му је понудио 50.000$ (1,1 милион $ данас) кад све буде успешно завршено и направљено. Тесла је радио близу годину дана на новим конструкцијама и Едисоновој компанији донео неколико патената који су потом зарадили невероватан профит. Када је потом Тесла питао Едисона о обећаних 50.000$, Едисон му је одговорио „Тесла, ви не разумете наш амерички смисао за хумор“ и погазио своје обећање. Едисон је пристао да повећа Теслину плату за 10$ недељно, као врсту компромиса, што значи да би требало да ради 53 године да заради новац који му је био првобитно обећан. Тесла је дао отказ моментално.

Едисон је као добар бизнисмен зарађивао новац коришћењем својих једносмерних генератора струје који су били веома скупи за постављање и одржавање. Било је потребно и по неколико станица једносмерне струје да би се обезбедила једна градска четврт, док је Теслин генератор наизменичне струје био довољан за снабдевање комплетног града. Увидевши ефикасност Теслиних патената, Едисон је користио разне начине да увери јавност како је та струја опасна, ходао је по градским вашарима и пред медијима наизменичном струјом усмрћивао животиње (псе, мачке, и у једном случају, слона). На његову идеју створена је и прва електрична столица. Као одговор томе Тесла се прикључио у коло наизменичне струје што је проузроковало ужарење нити електричне сијалице, и тим побио предрасуде штетности наизменичне струје.

Средње године

Први патенти из наизменичних струја

Године 1886. Тесла у Њујорку оснива своју компанију, Тесла електрично осветљење и производња (Tesla Electric Light & Manufacturing).

Првобитни оснивачи се нису сложили са Теслом око његових планова за увођење мотора на наизменичну струју и на крају је остао без финансијера и компаније. Тесла је потом радио у Њујорку као обичан радник од 1886. до 1887. године да би се прехранио и скупио новац за свој нови подухват. Први електромотор на наизменичну струју без четкица је успео да конструише 1887. године, и демонстрирао га пред „Америчким друштвом електроинжењера“(American Institute of Electrical Engineers, данас IEEE) 1888. године. Исте године је развио принципе свог Теслиног калема и почео рад са Џорџом Вестингхаусом у лабораторијама његове фирме „Вестингхаус електрична и производна компанија“ (Westinghouse Electric Manufacturing Company). Вестингхаус га је послушао у вези његових идеја о вишефазним системима који би омогућили пренос наизменичне струје на велика растојања.

Експерименти са Икс-зрацима

Априла 1887. године Тесла почиње истраживање онога што ће касније бити названо Икс-зрацима користећи вакуумску цев са једним коленом (сличну његовом патенту 514170). Овај уређај је другачији од других раних цеви за Икс-зраке јер није имао електроду-мету. Савремен израз за феномен који је разлог оваквог дејства уређаја је „пробојно зрачење“. До 1892. године је Тесла већ био упознат са радом Вилхелма Рентгена и његовим проналаском ефеката Икс-зрака.

Тесла није признавао постојање опасности од рада са Икс-зрацима, приписујући оштећења на кожи озону пре него, до тада непознатом зрачењу: „У вези штетних дејстава на кожу… примећујем да су она погрешно тумачена… она нису од Рентгенових зрака, већ једино од озона створеног у контакту са кожом. Азотна киселина би такође могла бити одговорна, али у мањој мери“. (Тесла, Electrical Review, 30. новембар 1895.) Ово је погрешна оцена што се тиче катодних цеви са Икс-зрачењем. Тесла је касније приметио опекотине код асистента које потичу од Икс-зрака и стога је вршио експерименте. Фотографисао је своју руку и фотографију је послао Рентгену, али није јавно објавио свој рад и проналаске. Овај део истраживања је пропао у пожару у лабораторији у улици Хјустон 1895. године.

Америчко држављанство, експлозија разних открића

Теслин систем производње наизменичне струје и пренос на велике даљине. Описан у патенту US390721.

Америчко држављанство добија 30. јула 1891, са 35 година, а тада започиње рад у својој новој лабораторији у улици Хаустон у Њујорку. Ту је први пут приказао флуоресцентну сијалицу која светли без жица. Тако се први пут појавила идеја о бежичном преносу снаге. Са 36 година пријављује први патент из области вишефазних струја. У наставку истраживања се посвећује принципима обртних магнетних поља. Постаје потпредседник Америчког института електроинжењера (касније IEEE) у периоду од 1892. до 1894. године.

Пут у Европу, смрт мајке, долазак у Београд

Тесла 1892. године путује у Европу, где прво држи 3. фебруара сензационално предавање у Лондону у Британском институту електроинжењера „Експерименти са наизменичним струјама високог потенцијала и високе фреквенције“. Потом у Паризу 19. фебруара члановима друштва инжењера држи исто предавање и остаје месец дана покушавајући, по други пут, да у Паризу нађе инвеститоре за свој нови полифазни систем струја.

Ту га затиче телеграм са вешћу да му је мајка на самрти. Журно напушта Париз да би боравио уз своју умирућу мајку и стиже 15. априла, пар сати пре смрти. Њене последње речи су биле: „Стигао си Ниџо, поносе мој.“ После њене смрти Тесла се разболео. Провео је три недеље опорављајући се у Госпићу и селу Томингај код Грачца, родном месту његове мајке и манастиру Гомирје у коме је архимандрит био његов ујак Николај.

Једини боравак Николе Тесле у Београду био је од 1. – 3. јуна 1892. године. Дошао је на позив Ђорђа Станојевића у Београд 1. јуна. Следећег дана је примљен у аудијенцију код краља Александра Обреновића којом приликом је одликован орденом Светог Саве. Потом је Тесла одржао чувени поздравни говор у данашњој згради ректората, студентима и професорима београдске Велике школе.

 „Ја сам, као што видите и чујете остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету.“

Теслин боравак у Београду је оставио дубоког трага, међутим, иако је добио 12. септембра признање енглеског удружења инжењера и научника, убрзо потом добио почасну титулу доктора Универзитета Колумбија, крајем 1892. године није прошао на избору за редовног члана Српске краљевске академије. За дописног члана изабран је 1894. а за редовног 1937. године.

Златне године стваралаштва

Од 1893. до 1895. године Тесла истражује наизменичне струје високих фреквенција. Успева да произведе наизменичну струју напона од милион волти користећи Теслин калем и проучавао је површински ефекат високих фреквенција у проводним материјалима, бавио се синхронизацијом електричних кола и резонаторима, лампом са разређеним гасом која светли без жица, бежичним преносом електричне енергије и првим преносом радио таласа. У Сент Луису је 1893. године, пред 6000 гледалаца, Тесла приказао на атрактиван начин многе експерименте укључујући и пренос сличан радио комуникацији. Обраћајући се Френклиновом институту у Филаделфији и Националној асоцијацији за електрично осветљење он је описао и демонстрирао своје принципе детаљно. Теслине демонстрације изазивају велику пажњу и помно се прате.

Светска изложба у Чикагу

Светска изложба 1893. године у Чикагу, Светска Колумбовска изложба, је била међународна изложба на којој је по први пут цео салон издвојен само за електрична достигнућа. То је био историјски догађај јер су Тесла и Вестингхаус представили посетиоцима свој систем наизменичне струје осветљавајући целу изложбу. Приказане су Теслине флуоресцентне сијалице и сијалице са једним изводом. Тесла је објаснио принцип обртног магнетског поља и индукционог мотора изазивајући дивљење при демонстрацији обртања бакарног јајета и постављања на врх, што је представљено као Колумбово јаје. То је коришћено да се објасни и прикаже модел обртног магнетског поља и индуктивног мотора.

Признања, недаће и рат струја

Велики ударац за истраживања се десио 13. марта 1895. године када избија велики пожар у лабораторији у Јужној петој авенији број 35 којом приликом је изгорело око 400 електричних мотора, електрични и механички осцилатори, трансформатори, многе оригиналне конструкције и рукопис скоро завршене књиге „Прича о 1001 индукционом мотору“.[30] Међутим, то је било време изузетне Теслине креативности и жилавости. Већ 15. марта оснива компанију под именом „Никола Тесла“ и наставља рад.Фебруара 1894. се појављује прва књига о Тесли, „Открића, истраживања и писани радови Николе Тесле“. Убрзо књига бива преведена на српски и немачки језик.

Касних 1880-их, Тесла и Томас Едисон су постали противници, поводом Едисоновог покретања система дистрибуције електричне енергије на основу једносмерне струје упркос постојања ефикаснијег, Теслиног, система са наизменичном струјом. Као резултат рата струја, Томас Едисон и Џорџ Вестингхаус су замало банкротирали, па је 1897. Тесла поцепао уговор и ослободио Вестингхауса обавеза плаћања коришћења патената. Те 1897. године је Тесла радио испитивања која су водила ка постављању основа за истраживања у области космичких зрачења.

Откриће радија и бежичног преноса

Када је напунио 41 годину, поднео је свој први патент бр. 645576 из области радија. Годину дана касније америчкој војсци приказује модел радијски управљаног брода, верујући да војска може бити заинтересована за радио-контролисана торпеда. Тада је он говорио о развоју „умећа телематике“, врсте роботике. Радио контролисан брод је јавно приказан 1898. године на електричној изложби у Медисон Сквер Гардену.[31][32] Само годину дана касније представио је у Чикагу брод који је био способан и да зарони. Ови уређаји су имали иновативни резонантни пријемник и низ логичких кола. Радио-даљинско управљање остаје новотарија све до Другог светског рата.[33] Исте године Тесла је измислио електрични упаљач или свећицу за бензинске моторе са унутрашњим сагоревањем, за шта му је признат патент 609250 под називом „Електрични упаљач за бензинске моторе“.

Колорадо Спрингс

Тесла је 1899. одлучио да се пресели и настави истраживања у Колораду Спрингсу, где је имао довољно простора за своје експерименте са високим напонима и високим учестаностима. По свом доласку је новинарима изјавио да намерава да спроведе експеримент бежичне телеграфије између Пајкс Пика (врх Стеновитих планина у Колораду) и Париза. Теслини експерименти су убрзо постали предмет урбаних легенди. У свом дневнику је описао експерименте који се тичу јоносфере и земаљских таласа изазваних трансферзалним или лонгитудиналним таласима.

Тесла је у својој лабораторији доказао да је Земља проводник и вршећи пражњења од више милиона волти производио вештачке муње дуге више десетина метара. Тесла је такође проучавао атмосферски електрицитет, посматрајући пражњења својим пријемницима. Репродукујући његове пријемнике и резонантна кола много година касније се увидео непредвидиви ниво комплексности (расподељени хеликоидни резонатор високог фактора потискивања, радиофреквентно повратно коло, кола са грубим хетеродиним ефектима и регенеративним техникама). Тврдио је чак да је измерио и постојање стојећих таласа у Земљи.

У једном моменту је утврдио да је у својој лабораторији забележио радио-сигнале ванземаљског порекла. Научна заједница је одбацила његову објаву и његове податке. Он је тврдио да својим пријемницима мери извесне понављајуће сигнале који су суштински другачији од сигнала које је приметио као последица олуја и земљиног шума. Касније је детаљно наводио да су сигнали долазили у групама од једног, два, три и четири клика заједно. Тесла је касније провео део живота покушавајући да шаље сигнал на Марс.

Тесла напушта Колорадо Спрингс 7. јануара 1900., а лабораторија се руши и распродаје за исплату дуга. Међутим, експерименти у Колорадо Спрингсу су Теслу припремили за следећи пројекат, подизање постројења за бежични пренос енергије. У то време пријављује патент у области резонантних електричних осцилаторних кола.

Светска радио станица на Лонг Ајленду

Тесла почиње планирање Светске радио станице – Ворденклајф куле 1890. године са 150.000 $ (од којих је 51% улаже Џеј Пи Морган). Градња почиње 1901. године, а јануара 1902. године га затиче вест да је Маркони успео да оствари трансатлантски пренос сигнала. Јуна 1902. је Тесла преместио лабораторију из улице Хјустон у Ворденклајф. Велелепна кула Светске радио станице још није довршена, а главни финансијер, Морган, се новембра повлачи из подухвата, док су новине то пропратиле натписима Теслин Ворденклајф је милионска лудорија. Године 1906. Тесла напушта кулу и враћа се у Њујорк. Та кула је током Првог светског рата размонтирана, под изговором да може послужити немачким шпијунима. Амерички патентни завод је 1904. године поништио претходну одлуку и доделио Ђуљелму Марконијупатент на радио, чак је и Михајло Пупин стао на страну Марконија. Од тада почиње Теслина борба за повратак радио патента.

На свој 50-ти рођендан Тесла је приредио јавно представљање своје турбине без лопатица снаге 200 коњских снага (150 kW) са 16.000 min обртаја у минути. Током 1910 — 1911. су у Вотерсајд електране у Њујорку тестиране Теслине турбине снага између 100 и 5000 коњских снага.

Маркони 1909. године добија Нобелову награду за откриће радија, односно допринос у развоју бежичне телеграфије што чини Теслу дубоко огорченим. Године 1915. Тесла подноси тужбу против Марконија, тражећи судску заштиту својих права на радио, међутим већ 1916. је банкротирао због великих трошкова. У тим тренуцима његов живот опасно клизи ка ивици сиромаштва.

Ратне прилике и неприлике

Пред Први светски рат Тесла је тражио инвеститоре преко океана. Кад је почео рат, Тесла је престао да прима средства од својих европских патената. Након рата изнео је своја предвиђања у вези послератног окружења. У чланку објављеном 20. децембра 1914. године, Тесла је изнео мишљење да Лига народа није решење за тадашње проблеме.

Мада без материјалних средстава Тесли ипак стижу признања. Тако 18. маја 1917. године добија златну Едисонову медаљу за откриће полифазног система наизменичних струја. Те вечери је изречена мисао да када би једног момента престали да раде сви Теслини проналасци, индустрија би престала да ради, трамваји и возови би стали, градови би остали у мраку, а фабрике би биле мртве. Историјски обрт је управо у томе што је Тесла добио медаљу са именом човека који му је био љути противник са својом идејом и изгубио у тој бици, али је Едисон на крају стекао богатство, а Тесли је остало само признање.

Теслине опсесије и невоље

Тесла је почео да јасно показује симптоме опседнутости бизарним детаљима. Поред већ раније показаног страха од микроба постао је опседнут бројем три. Често му се дешавало да обилази око блока зграда три пута пре него што би ушао у зграду, захтевао је да се поред тањира увек поставе три платнене салвете пре сваког оброка, итд. Природа овог поремећаја је у то време била недовољно позната, тако да се мислило да су симптоми које је испољавао, били показатељи делимичног лудила. Ово је несумњиво оштетило оно што је преостало од његовог угледа.

Тесла у том периоду борави у хотелу Валдорф-Асторија, у изнајмљеном апартману са одложеним плаћањем. Због наплате нагомиланог дуга од 20.000$, власник хотела, Џорџ Болт, је преузео власништво над Ворденклајфом. Баш 1917. године у време док Болт руши кулу да би распродао плацеве, Тесла добија највише признање Америчког института електричних инжењера, Едисонову медаљу. Иронија овог догађаја је у Теслином случају била вишеструка.

Августа 1917. је Тесла поставио принципе у вези са фреквенцијом и нивоом снаге првог примитивног радара. Емил Жирардо је 1934. године радећи први француски радарски систем тврдио да је све радио „према принципима које је поставио господин Тесла“.

Позне године и усамљенички живот

На његов седамдесет пети рођендан 1931. године га Тајм магазин ставља на насловну страну. У поднаслову је наглашен његов допринос системима производње електричне енергије. Тесли је одобрен последњи патент 1928. године у области ваздушног саобраћаја када је представио прву летелицу са вертикалним полетањем и слетањем. Тесла 1934. године пише југословенском конзулу Јанковићу и захваљује Михајлу Пупину на идеји да водеће америчке компаније формирају фонд којим би Тесли била обезбеђена безбрижна старост. Тесла одбија такву помоћ и бира да прима скромну пензију од југословенске владе и бави се истраживањима у складу са својим могућностима. Последње године живота провео је хранећи голубове и живео је углавном од годишњег хонорара из своје домовине.

У 81. години Тесла изјављује да је комплетирао јединствену теорију поља. Тврдио је да је разрадио све детаље и да ће их открити свету ускоро. Теорија никад није објављена, а научна јавност је већ била убеђена да се његове изјаве не могу узимати озбиљно. Већина данас верује да Тесла никад није у целости разрадио такву теорију, а оно што је остало има више историјску вредност док је у физици потпуно одбачено. Тесла је био номинован за орден Светог Саве првог реда, али пошто је имао америчко држављанство није га добио, али је примио орден Светог Саве другог реда.

Теслина смрт и епилог

Електромеханички уређаји и принципи које је развио Никола Тесла:


  • разни уређаји који користе обртно магнетско поље (1882)
  • индуктивни мотор, обртни трансформатори и алтенатор за високе фреквенције
  • начин за повећање јачине електричних осцилација
  • полифазни системи
  • систем за пренос електричне енергије посредствомнаизменичних струја на велике раздаљине (1888) [34]
  • Теслин трансформатор, његовасветска радио станица и други начини за појачање јачине електричних осцилација (укључујући пренесено пражњење кондензатора и Теслин осцилатор)
  • електротерапија Теслиним струјама
  • турбина без лопатица
  • бифиларни намотај
  • телегеодинамика
  • Теслин ефекат и Теслино електростатичко поље
  • систем бежичне комуникације (први корак према проналазку радија) и радиофреквентни осцилатори
  • роботика и “I” логичко коло [35]
  • цеви за Икс-зраке које користе процес кочења зрачења
  • уређај за јонизоване гасове
  • уређаји за емитовање јаких поља
  • Уређај за емитовање зрака са наелектрисаним честицама
  • методе за обезбеђивање екстремно малог нивоа отпора проласку електричне струје (претеча суперпроводности)
  • кола за појачања напона
  • уређаји за пражњење високихнапона
  • системи за лучно осветљење
  • уређаје за заштиту од грома
  • Теслин компресор
  • Теслин упаљач
  • Теслине пумпе
  • VTOL авион
  • динамичка теорија гравитације
  • концепти за електрична возила

Тесла умире од срчаног удара сам у хотелском апартману 3327 на 33. спрату Њујоркер хотела 7. јануара[36] 1943. године у 87. години живота. Званично је забележено да је умро од срчане тромбозе, 7. јануара 1943. године у 22 часа и 30 минута. И поред продаје патената у области наизменичних струја, Тесла умире сиромашан и у дуговима. Тим поводом, градоначелник Њујорка Лагвардија је рекао: „Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаје још веће“. Посмртни обред је одржан 12. јануара у Цркви светог Јована Богослова на Менхетну у Њујорку. После службе тело је кремирано. Испраћају Теслиних посмртних остатака присуствовало је око 2000 људи, међу којима су биле и многе значајне личности и нобеловци. Сви водећи њујоршки листови имали су своје извештаче.

На сахрани је свирао његов пријатељ, виолиниста Златко Балоковић, тада један од највећих виртуоза на свету у пратњи словеначког хора Слован, и то по Теслиној жељи, прво Шубертову композицију „Аве Марија“, а онда српску песму Тамо далеко. Остао је забележен и упечатљив опроштајни говор тадашњег градоначелника Њујорка Фјорела Хенрија Лагвардије.[37]

Касније 1943. године Врховни суд САД вратио је Тесли право на патент 645.576, признајући му првенство на патент радија.[38]

Убрзо по Теслиној смрти ФБИ је затражио од Усељеничке службе одузимање све покојникове личне ствари и докумената, иако је Тесла био амерички држављанин. Касније је Министарство одбране контактирало ФБИ, а Теслина документа проглашена врхунском тајном. Сва Теслина лична имовина по налогу Едгара Хувера и председникових саветника добила је етикету „веома поверљиво“ због природе Теслиних открића и патената.
Борба родбине за личну имовину
Теслина породица и југословенска амбасада су се борили са америчким званичницима за повратак докумената и личних ствари, због могућег значаја неког од његових истраживања. Коначно, његов сестрић Сава Косановић успева да дође до дела његових личних ствари и то је сада смештено у Музеју Николе Тесле у Београду.

Његов пепео је пренесен у Београд јула 1957. године. Урна је смештена у Музеју Николе Тесле где и данас стоји.
Теслине друштвене активности
У својим средњим годинама, Тесла је имао пријатељски однос са Марком Твеном који је обожавао да проводи пуно времена у Теслиној лабораторији. Међу његовим најближим пријатељима је било и уметника. Дружио се са уредником Century Magazine часописа Робертом Џонсоном који је објавио пар песама Јована Јовановића Змаја у Теслином преводу. У овом периоду је Тесла био друштвено активан, а познато је да је једно време читао о Ведској филозофији. Након инцидента са Едисоном, Тесла је остао огорчен на њега, и никада нису поправили своје односе. Када је Едисон већ био стар, Тесла је изјавио да му је једна од грешака то што никада није поштовао Едисонов рад, али то је мало значило за поправљање њиховог скоро непостојећег односа.

Човек који је изумео двадесети век

Имао је више од 700 заштићених патената и иновација. Његово име уведено је у Дом славних проналазача Америке. Најзначајнија награда у домену електричне енергије зове се Награда Николе Тесле, а додељује је Савет Електро инжењера – IEEE. Осам америчких држава (Њујорк, Њу Џерзи, Пенсилванија, Колорадо, Невада, Минесота, Аризона и Индијана) прогласиле су Теслин дан рођења за државни празник. Тог дана, између осталог, на свим јавним зградама мора се истаћи државна застава, а учитељи у свим школама један час посвећују Тесли.

Говорио је много језика – српски, енглески, немачки, италијански, француски, чешки, мађарски, латински и словеначки.[39]

Многи данашњи обожаваоци Тесле су склони веровању да је он „човек који је изумео двадесети век“ и називају га „Прометеј двадесетог века“.

Контроверзе о Николи Тесли

Након његове смрти многи од његових изума, теорија и тврдњи су коришћени непримерено или са контроверзама, да би се подржале разне сумњиве теорије које се све сматрају ненаучним. Већина Теслиног дела је настала на принципима и према методама прихваћеним од науке. Међутим његова екстравагантна личност и бомбастичне и нереалне изјаве уједињене са неоспорним генијем су га учиниле изузетно популарним међу научницима граничних области и следбеницима теорија завере о „скривеном знању“.

У патентним пријавама које је подносио пре добијања америчког држављанства за себе је наводио експлицитно да je „из Смиљана у Лици, пограничној покрајини Аустроугарске, поданик аустријског цара, настањен у Њујорку“, а од 31. јула 1891. (када је добио америчко држављанство) у патентним пријавама је наводио да је „грађанин Сједињених Држава, настањен у Њујорку, у округу и држави Њујорк…“.

Често се наводи извесна Теслина изјава како се „поноси српским родом и хрватском домовином“[40], а заправо се ради о формулацији коју је употребио Владко Мачек у једној честитки коју је послао Тесли на који је Тесла одговорио истим речима. Председник Хрватске сељачке странке Владко Мачек 1936. године послао је Тесли у Њујорк телеграмску честитку у којој му се обратио „великом сину народа србског а домовине Хрватске“.

Почасни докторати и ордени

Николи Тесли су додељени следећи почасни докторати:

  • Техничка школа, Беч, 1908.
  • Универзитет у Београду, 1926.
  • Универзитет у Загребу, 1926.
  • Техничка школа, Праг, 1936.
  • Техничка школа, Грац, 1937.
  • Универзитет у Поатјеу, 1937.
  • Техничка школа, Брно, 1937.
  • Унитерзитет у Паризу, 1937.
  • Политехничка школа, Букурешт, 1937.
  • Универзитет у Греноблу, 1938.
  • Универзитет у Софији, 1939.

И ордени:

  • Орден Светог Саве, II класе, Србија, 1892.
  • Орден независности Црне горе, 1895.
  • Орден Светог Саве, I класе Краљевина СХС, 1926.
  • Орден Југословенске круне, 1931.
  • Орден белог орла, I класе, Краљевина Југославија, 1936.
  • Орден белог лава, I класе, Чехословачка, 1937.
  • Медаља Универзитета у Паризу, 1937.
  • Медаља Универзитета Св. Климент, Софија, 1939.

Најважнији проналасци

  • Од 1943. Тесла се сматра проналазачем радија, који је предложен у патенту[42] предатом Патентном бироу САД 20. марта 1900. Пре тога се првенство у овом проналаску давало Марконију, који је имао више пословног духа.
  • Измислио је електрични асинхрони мотор са полифазним алтернатором, са три фазе у облику звезде, и са комутатором. Никола Тесла је користио јонизоване гасове за трансформацију електричне енергије на принципима Волте, Херца и Фарадеја, а по законима индукције.
  • Био је главни промотер технике преноса електричне енергије наизменичном струјом.
  • Године 1889. заинтересовао се за високе фреквенције и реализовао генератор фреквенције од 15 килохерца.
  • Почев од 1896, експериментисао је са даљинским управљањем. Развио је Теслину бобину, на принципу Херцовог осцилатора, што је био први пројектовани одашиљач таласа. Тиме је поставио темеље телеаутоматике.[43] Имао је идеју да ће се једнога дана бежичномтелеграфијом управљати возилима без посаде удаљеним стотинама километара. Начинио је два пловећа објекта којима се управљало телекомандама, од којих је један могао да рони. Његови патенти из 1895. су уствари спецификације торпедног чамца без посаде, који би носио шест торпеда дугих 4,20 метара.

Занимљивости

  • У част доприносу науци Николе Тесле, на стогодишњици његовог рођења 27. јуна 1956. године у Минхену, Међународна Електротехничка Комисија, одлучила је да уведе јединицу Тесла (Т) за магнетни флукс. (T=Wb/m2 или T=N/(m x A))
  • У свету филма постоји награда која је названа по Николи Тесли – званични назив: Nicola Tesla Award in Recognition for Visionary Achievements in the World of Digital Technology and Sound. Награда се додељује људима који су постигли изузетне резултате у пољу филмске технике. До сада су је примили: 2005. – Џери Луис, 2004. – редитељ Џејмс Камерон, 2003. – редитељ Џорџ Лукас, Стен Винстон…
  • Одлуком Владе Србије из августа 2010. године, дан рођења Николе Тесле 10. јул проглашен је Даном науке у Србији.[46]
  • У Београду постоји електротехнички институт „Никола Тесла“, основан 1936. године.[47]
  • Универзитетска библиотека Универзитета у Нишу носи назив Никола Тесла.[48]
  • Електротехничке школе у Београду[49] Нишу[50] Зрењанину [51] и Електротехничка и грађевинска школа у Јагодини [52] носе име „Никола Тесла“.
  • Две термоцентрале у Србији су назване „Никола Тесла А“ и „Никола Тесла Б“ у част Тесле
  • Аеродром у Београду се зове Аеродром Никола Тесла.[53]
  • Акцелераторска инсталација у Институту за нуклеарне науке Винча носи назив „Тесла“.
  • Током постојања Републике Српске Крајине је универзитет у Книну носио назив Универзитет „Никола Тесла“.[54]
  • Шеста личка дивизија НОВЈ у чијем саставу су били углавном Срби из Лике, је указом Врховног штаба НОВЈ од 19. марта 1944, за постигнуте успехе проглашена пролетерском и добила назив Шеста личка пролетерска дивизија „Никола Тесла“.
  • Архивска грађа из Теслине заоставштине, из Музеја Николе Тесле, је на основу одлуке генералног директора Унеска, Коићира Мацуре, 16. октобра 2003. године уписана у регистар Унеска Памћење света.
  • Амерички хард рок бенд Тесла је назван по нашем научнику као израз захвалности што им је омогућио струју, без које не би постојале ни електричне гитаре.[55]
  • Године 1975. његово име уведено је у Дом славних проналазача Америке.
  • 10. јула 1990. године у америчком Конгресу је прослављен Теслин рођендан. На свечаности су говорила деветорица конгресмена и сенатор Карл Левин из Мичигена. Таква част у америчкој историји није указана ни једном америчком научнику, чак ни Томасу Едисону нити Александру Грејаму Белу.
  • Никола Тесла се налази на попису 100 најзнаменитијих Американаца (100 Greatest Americans – Discovery Channel).
  • Постоји небеско тело, астероид, 2244 Тесла коме је име дао астроном Милорад Б. Протић.[56]
  • Нилс Бор је једном приликом рекао: Теслини генијални проналасци дубоко су утицали на читаву нашу цивилизацију.
  • Амерички инжењер и професор Б. А. Беренд 1921. године у својој књизи је записао: Тесла није оставио другима ништа више да ураде. Када бисмо из индустрије искључили резултате Теслиног истраживачког рада, сви точкови те индустрије престали би да се окрећу, наши трамваји и возови би стали, наши градови би били у мраку, а фабрике мртве и беспослене.
  • Тесла се хранио искључиво вегетаријанском храном.[57]
  • Чувени Музеј воштаних фигура Мадам Тисо, њујоршки огранак славне лондонске куће, припрема фигуру Николе Тесле у воску и поставиће је поред Александра Бела, проналазача телефона.
  • Иако су многи уметници желели да им Тесла позира за портрет, он је то готово увек одбијао. Једино је сликарки и принцези Вилми Љвов-Парлаги пошло 1916. године за руком да убеди Теслу да јој позира. Сви остали Теслини портрети рађени су према фотографијама. Тесли се није допало осветљење у атељеу и сам је начинио аранжман светиљки чија је светлост филтрирана кроз плаво стакло. Тако је настао портрет у техници уља на платну, познат под називом Плави портрет, који је репродукован јануара 1919. године у часописуЕлектрикал Експериментер као илустрација уз Теслин аутобиографски фељтон Моји изуми и 20. јула 1931. године на насловној страни часописа Тајм. Није познато где се овај портрет данас налази.
  • Тесла је само једном изразио жељу да неки уметник изради његов портрет. Године 1939, 18. августа, упутио је тим поводом свом пријатељу, познатом југословенском вајару Ивану Мештровићу телеграм у Загреб. Мештровић је стицајем околности израдио Теслину бисту тек 1952. године. Одливци ове бисте чувају се у Музеју Николе Тесле у Београду, у Музеју Лике у Госпићу и у Техничком музеју у Бечу.
  • Године 1993, поводом педесетогодишњице смрти овог великог научника, а у сећање на његов непроцењиви допринос човечанству, настаје слика „Дух Тесле“ Драгана Малешевића Тапија. Ова слика нашла се на насловној страни каталога изложбе организоване овим поводом у Музеју савремених уметности у Београду и уједно представља и једно од најзначајнијих дела овог српског сликара.
  • Уметница Марина Абрамовић снимила је 2003. године у Музеју Николе Тесле у Београду видео-инсталације Рачунајте на нас и Рачунајте на нас II, које су инспирисане животом и делом Николе Тесле.
  • Дејвид Боуи – легендарни британски музичар, тумачи улогу Тесле у филму Престиж (2006), где наступа заједно са Хјуом Џекменом, Кристијаном Бејлом, Мајклом Кејном и Скарлет Џохансон. Престиж је режирао реномирани британски редитељ Кристофер Нолан.
  • Америчка компанија Тесла мотори је најавила прозводњу електричног спортског аутомобила Тесла роудстер за половину 2007. године и унапред продала првих сто комада.[58]
  • Кратер Тесла се налази на месецу са пречником од 26 километара на -2,0° ширине, -132.0° висине.[56]
  • Гугл је у част Теслиног рођендана 10. јула 2009. приказао свој лого са слогом „Г“ у облику теслиног трансформатора.[59][60]
  • Тесла Панчево, фирма за производњу електричних сијалица из Панчева.
  • Хрватска компанија која се бави телефонијом носи име Никола Тесла Ериксон.
  • Насеље Никола Тесла у општини Нишка бања.
  • Фабрика електронске опреме и радио лампи (електронских цеви) „Тесла“ у Липтовском Храдоку у републици Словачкој, основана за време Чехословачке.

Цитати

  • „Ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да je то дело једног Србина.“ (Никола Тесла у време посете Београду 1892. године).
  • „Ja сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свету.“ (Никола Тесла, 2. јуна 1892. године у говору студентима Велике школе у Београду)
  • „Поносан сам што сам потекао из земљорадничког витешког народа, који je y непрестаној љутој борби за своје идеале и европску културу задужио Европу и свуда заслужио част и поштовање читавог света, нарочито велике Америке.“ (Никола Тесла 1936. године у отпоздраву Удружењу југословенских инжењера и архитеката, које му je упутило честитке поводом 80. рођендана)

Wikipedia  / tesla.me

Comments

  1. Moram reći da u Teslinom muzeju postoji pismo Teslinog sestrića, Save Kosanovića, datacije čini mi se 1952, u kojem je pisao svojoj ženi da njegov ujak nije kremiran. Dakle, nije uopšte sigurno da je u urni Muzeja Nikole Tesle u Beogradu, uopšte Teslin pepeo. Na žalost, to se možda nikada neće saznati, jer iz pepela nema dokaza – nema bjelančevina da bi se mogao utvrditi DNK.

    No, danas je Teslindan, DAN NAUKE u svijetu koji se slavi već par godina, pa evo jedan Teslin članak o tome kako je on vidio naše doba:

    POGLED U NAŠE DOBA
    Tesline vizije:

    – ‘Kako je Tesla zamišljao naše vreme, 2010. i 2035.godinu. Članak objavljen u časopisu „Liberty“, februara 1937.’ (iz knjige Aleksandar Milinković, TESLA-čarobnjak i genije, Samostalna izdavačka agencija „Zlaja“, Beograd, 2005, 130-141.)

    „Čini mi se da sam oduvek bio ispred svog vremena… Predviđanje je nezahvalno. Nijedan čovek ne može da vidi suviše daleko u budućnost. Napredak i pronalasci se razvijaju u drugačijim pravcima od onih koje smo predviđali. Takvo je bilo moje iskustvo, mada sebi laskam da su događaji potvrdili mnoge razvojne pravce koje sam predviđao u prvoj trećini dvadesetog veka.

    Izgleda da sam uvek bio ispred svog vremena. Trebalo je da čekam devetnaest godina da proradi elektrana na Nijagari zasnovana na mom sistemu, prošlo je petnaest godina pre nego što je moj patent za bežični prenos signala, objavljen još 1893, našao univerzalnu primenu. Najavio sam kosmičke zrake i moju teoriju radioaktivnosti 1896. Jedno od najznačajnijih otkrića – rezonantnost Zemlje – kao osnovu bežičnog prenosa energije, a koje sam objavio 1899, mnogi ne razumeju ni danas. Gotovo dve godine pošto sam obavio prenos električne energije oko čitave planete, Edison, Štajnmec (Steinmetz), Markoni i drugi, tvrdili su da je nemoguće bežičnim putem preneti preko Atlantika čak ni običan signal. S obzirom da sam nagovestio toliko mnogo značajnih otkrića, mislim da neću mnogo pogrešiti ako pokušam da predvidim kako će izgledati život u dvadeset i prvom veku.

    Život jeste i uvek će biti jednačina čije je rešenje neuhvativo, ali ona ipak sadrži određene poznate činjenice. Sa sigurnošću možemo da kažemo da je život kretanje, iako nedovoljno poznajemo njegovu prirodu. Za kretanje je neophodno telo koje se pomera i sila koja ga potiskuje i pomaže da savlada otpor. Čovek, uopšteno, je masa koju potiskuje sila. Otuda se i opšti zakoni u carstvu mehanike koji važe za kretanje, mogu primeniti i na čovečanstvo.

    Postoje tri načina kako se može povećati energija koja određuje ljudski proces: prvo, možemo povećati masu. To bi, u slučaju čovečanstva, značilo poboljšanje uslova života, zdravlja, razvoja vrste i slično. Drugo, možemo da smanjimo sile otpora koje usporavaju napredak, kao što su neznanje, glupost, i religiozni fanatizam. Treće, možemo da umnožimo energiju ljudske mase ovladavanjem silama univerzuma, kao što je sila sunca, okeana, vetrova i plime i oseke.

    Prvim metodom ostvarujemo više hrane i opšte blagostanje. Drugim, se stvaraju uslovi za mir. Trećim se povećava naša sposobnost da radimo i stvaramo. Napredak, bilo kakav, je nemoguć ukoliko naši napori nisu usmereni ka povećanju blagostanja, ka miru i ka stvaralaštvu. Po tome, je mehanicističko shvatanje života jedinstveno sa učenjima Bude i Isusa.

    Mada nisam vernik u ortodoksnom smislu, oslanjam se na religiju, prvo, jer svaki čovek mora da ima neki ideal – religiozni, umetnički, naučni ili humanitarni – da bi njegov život imao nekog smisla. Drugo, jer sve velike religije sadrže mudre preporuke za dobar život, a koje važe danas kao i u doba kada su nastale.

    Ne postoji sukob između ideala nauke i ideala religije, ali je nauka suprotstavljena teološkim dogmama jer se nauka zasniva na činjenicama. Za mene, univerzum je jednostavno velika mašina koja nikada nije postala i nikada neće nestati. Ljudsko biće nije izuzetak u prirodnom poretku stvari. Čovek je, kao i univerzum, mašina. Ništa ne dopire do našeg uma niti utiče na naše delovanje, posredno ili neposredno, a da nije odgovor na poruke koje čulima primamo iz spoljašnje sredine. Zbog sličnosti naše konstrukcije i naše okoline, svi slično odgovaramo na slične uticaje, a kao rezultat naših reakcija, dolazimo do razumijevanja. Tokom svih ovih vekova, razvijali su se beskonačno složeni mehanizmi, međutim, ono što mi zovemo „duša“ ili „duh“, nije ništa više od zbira svih funkcija tela. Kada ove funkcije nestanu, takođe nestaju i „duša“ ili „duh“.

    Ja sam ove ideje izneo daleko pre nego što su bihejvioristi, predvođeni Pavlovom u Rusiji i Votsonom u Sjedinjenim državama, objavili koncept svoje nove psihologije. Ovo, očigledno mehanicističko shvatanje nije u suprotnosti sa etičkim shvatanjima života. Opšte prihvatanje ovih postavki ne bi razorilo religiozne ideale. Danas su budizam i hrišćanstvo najveće religije, i po broju vernika i po značaju. Verujem da će njihova suštinska shvatanja izgraditi novu religiju ljudske duše u dvadeset prvom veku.

    Godine 2100. razvoj života će biti pod potpunom kontrolom nauke. U prošlosti, zakonom borbe za opstanak, uglavnom su nestale manje podobne osobine. Čovekovo novo osećanje sažaljenja suprotstavlja se neumoljivom delovanju prirode. Kao rezultat, nastaviće se očuvanje života i razvoj neprilagođenih pripadnika vrste. Jedini metod koji bi odgovarao našem osećanju civilizovanog ponašanja je sterilizacija i potiskivanje seksualnog instikta kod neprilagođenih jedinki. Nekoliko evropskih i neke članice unije Sjedinjenih država odlučuju se da sterilizuju kriminalce i mentalno poremećene osobe. To nije dovoljno. Naučnici stalno vrše pritisak da se osnivanje bračne zajednice učini što težim. Svakome ko nije pouzdan roditelj neće biti dopušteno da stvara potomstvo. Za jedan vek od danas, normalnoj osobi biće jednako neprihvatljivo da opšti sa neprilagođenim pripadnicima društva koliko i sa običnim kriminalcima.

    Higijena i fizička kultura biće priznati delovi obrazovnog sistema i državnog aparata. Ministar za higijenu i fizičku kulturu, 2035.godine, u vladi tadašnjeg predsednika SAD biće značajniji od ministra odbrane. Zagađenost naših obala, kao što je danas oko Njujorka, za našu decu i unuke biće nezamisliv kao što je nama nezamisliv život bez vodovoda i kanalizacije. Snabdevanje vodom će se strogo nadzirati, a samo lud čovek koristiće vodu koja nije sterilizovana.

    Više ljudi umire ili oboljeva od zagađene vode nego kafe, čaja, duvana i drugih stimulanata. Takođe, praktično ne jedem meso. Uveren sam da za sto godina kafa, čaj i duvan neće biti toliko primamljivi. Alkohol će se, ipak, i dalje koristiti, jer on nije stimulant već provereni eliksir života. Stimulanti neće nestajati pod prisilom. Jednostavno više neće biti u modi da se organizam truje štetnim sastojcima. Prirodna hrana, kao što su mleko, med, žitarice biće osnova epikurejskih večera i u vrhunskim restoranima dvadeset prvog veka.

    Biće dovoljno žita i proizvoda od žita da se ishrani čitav svet, uključujući i milione gladnih u Kini i Indiji. Naša planeta je prebogata, a tamo gde nešto nedostane, azot dobijen iz vazduha će obnoviti tkivo Zemlje. Ja sam 1900. razvio proces za ovu namenu. Kasnije, posle četrnaest godina, pred ratnim potrebama, usavršili su ga nemački hemičari.

    Znatno pre kraja sledećeg veka, sistematsko pošumljavanje i naučno upravljanje prirodnim resursima, učiniće kraj šumama, šumskim požarima i poplavama. Univerzalna primena vodene energije i njen prenos na velike razdaljine, omogućiće da svako domaćinstvo dođe do jeftinije energije pa će prestati potreba za sagorevanjem tečnosti. Smanjenjem napora za goli opstanak, čovečanstvo će više biti usmereno ka razvoju ideala nego materijalnih vrednosti.

    Danas i najcivilizovanije zemlje sveta maksimum svojih prihoda troše na ratove, a minimum na obrazovanje. U dvadeset prvom veku taj odnos će se izmeniti. Postaće slavniji oni koji dobijaju bitke protiv neznanja nego oni koji umiru na bojnim poljima. Otkriće nove naučne istine privlačiće veću pažnju od diplomatskih događaja. Čak su i novine naših dana počele da prihvataju naučna otkrića ili novo filozofsko shvatanje kao i svaku drugu vest. Novine dvadeset prvog veka će još pisati o kriminalnim i političkim kontraverzama, ali će glavni naslovi na naslovnim stranama biti objave novih naučnih hipoteza.

    Napredak će biti nemoguć ukoliko ljudi nastave sa divljačkom praksom međusobnog ubijanja. Od svog oca, erudite i upornog borca za mir, nasledio sam duboku mržnju prema ratu. Kao i drugi pronalazači, neko vreme sam verovao da se ratovi mogu zaustaviti ako se učine još razornijim. Ali, shvatio sam da je to pogrešno. Potcenio sam čovekov borilački instikt, za koji će trebati više od jednog veka da bi sasvim izbledeo. Rat se ne može ukinuti tako što ćemo ga staviti van zakona. Nećemo ga sprečiti ako razoružamo najmoćnije. Ratovi će se sprečiti, ne tako što ćemo oslabiti jake, već tako što će svaki narod, slab ili jak, biti u stanju da sam sebe odbrani.

    Otuda, svako sredstvo koje se koristi za odbranu može da služi i agresivnim namerama. Time se obezvređuju dobre namere za ostvarenje mira. Ja sam, međutim, uspeo da dođem do ideje kako da usavršim sredstva koja bi poslužila uglavnom za odbranu. Ako bi se prihvatila, to bi potpuno izmenilo odnose među narodima. Time bi se svaka zemlja, velika ili mala, učinila sposobnom da pruži otpor neprijateljskim vojskama, avionima ili drugim sredstvima napada. Moj pronalazak zahteva izgradnju velikog generatora, koji bi, kada se stavi u pogon, bio u stanju da uništi sve, od neprijateljske vojske do ratnih mašina, u krugu od oko 400 kilometara. On bi, da tako kažem, predstavljao snažan zid i nepremostivu prepreku pred bilo kakvim oblikom agresije.

    Ako nijednu zemlju ne možete uspešno da napadnete, tada prestaje svaki smisao za ratnu opciju. Moje otkriće razoružava zlokobnu snagu aviona ili podmornica, ali ostaje nadmoć bojnih brodova, jer se brodovi mogu opremiti nekim od neophodnih uređaja. Možda će i dalje biti ratova na moru, ali nijedan ratni brod neće moći da prodre kroz kopnenu liniju odbrane, jer će uređaji na obali biti nadmoćniji od bilo kog naoružanja bojnih brodova.

    Želim da izričito podvučem da se ovaj moj pronalazak ne oslanja na tzv. „zrake smrti“. Zraci nisu primenljivi jer se ne mogu proizvesti u potrebnoj količini i jer na većim razdaljinama gube neophodnu snagu. Sva energija Njujorka (približno dva miliona konjskih snaga) pretvorena u zrake i projektovana na razdaljinu od četrdeset kilometara, ne bi mogla da ubije čoveka, jer bi se, prema poznatim zakonima fizike, toliko raspršila da ne bi imala nikakvog efekta.

    Moj aparat projektuje čestice koje mogu biti relativno velike ili mikroskopskih dimenzija, i omogućava da se na mali prostor i na veliku razdaljinu prenese trilione puta više energije nego što je moguće sa zracima bilo koje vrste. Hiljade konjskih snaga mogu se preneti snopom tanjih od dlake u kosi, a da ih, pritom, ništa ne može zaustaviti. Ova osobina zraka omogućiće, između ostalih stvari, nezamislive rezultate u televiziji, jer gotovo da neće biti ograničenja za intenzitet osvetljavanja, veličinu slike, ili razdaljine na kojoj je moguća projekcija slike.

    Ne kažem da neće biti još razarajućih ratova pre nego što svet prihvati moj izum. Ja verovatno neću doživeti njegovu primenu. Ali, uveren sam da će za jedan vek od danas sve zemlje obezbediti da ovim ili nekim sličnim sredstvom postanu imune od napada.

    Bezbrojne poslove koji se danas još uvek obavljaju rukom zameniće „ruke“ automata. Baš u ovom trenutku, naučnici u labaratorijama američkih univerziteta nastoje da stvore nešto što se opisuje kao „mašina koja misli“. Takav razvoj sam ranije predviđao.

    Ja sam, u stvari, konstruisao „robote“. Danas su roboti nesporna činjenica, ali same principe još treba otkrivati. U dvadeset prvom veku roboti će zauzeti mesto koje su imali robovi u drevnim civilizacijama.

    Uopšte ne postoji razlog zbog koga se sve to ne bi dogodilo i za manje od jednog veka. A ako pažnja čovečanstva ne bude previše zaokupljena spoljašnjim ratovima i unutrašnjim revolucijama, nema razloga da milenijum elektronike ne započne već za nekoliko decenija.“ –

    -Članak iz knjige:
    Aleksandar Milinković, TESLA – čarobnjak i genije, Samostalna izdavačka agencija „Zlaja“,
    Beograd, 2005, 80, 130-141.

  2. Teslini govori: http://www.val-znanje.com/index.php/tekstovi/znanost/1345-govor-nikole-tesle-12-januara-1897-godine

    http://www.val-znanje.com/index.php/tekstovi/znanost/1347-govor-nikole-tesle-dodjela-edisonove-medalje-1917g

    Ovdje Hučinson kao Tesla upravlja vodenim strujama (pogledati od 33:33 min pa nadalje):

    i još zanimljivosti istog, poput Kilija i Tesle:

  3. Ovdje ispod NEWS ima brdo linkova postavljenih po datumima, koji su vrlo korisni a ima i o električnom automobilu, Teslinom asinhronom motoru koji se krećao prema kosmičkoj mehanici u toku određenog perioda godine, o slobodnoj energiji, torusima (vrlo važnim za shvatanje materije) itd:

    http://www.teslasociety.ch/

  4. NIKOLA TESLA – GENIJE SVIH VREMENA!!!

  5. Војин Николајевич says:

    Човјек изван свих постојећих система и времена!

  6. “…Kako uzeti snagu gromu,
    Prometeju se misao budi.
    Kako pomoći svome domu,
    I svima, svuda gdje su ljudi..!”

  7. Jedan zanimljiv komentar sa FB-a:

    Dragi Džoni,

    Osim što su te ovi naši vrljavi preci izignorisali ko pičku i gledali te kao morona, jer veze nisu imali o čemu si pričao, pa si morao da zapališ iz ove rupčage da bi uradio nešto sa svojim usranim životom. Danas se ponose sa tobom.

    Brate, danas si rokstar i mnogo te gotive čak i oni koji ne znaju šta je jednosmerna a šta naizmenična struja, a neki su ubedjeni i da si izmislio struju lično. Da si živ, danas bi te garant neko zvao da gostuješ u specijalnoj emisiji kod neke kokoške i vodili bi te na Egzit.

    Znam da ti ovu moju poruku nećeš videti, iako ima struje. Ali opet, ja ću te pozdraviti jer znam da ćeš danas štucati i biti lajkovan do imbecilnosti.

    Tvoj Ž.

    El Živadin Modem presvetli ljubav nas veverica i idol običnih smrtnika

    • :)))))) A bez obzira na to ko je više a ko manje,a ko uopšte nije upućen u njegov rad,jedno je sigurno:Tesla je ujedinio čitav svijet oko sebe svojom ličnošću!

  8. SPC je osnovana 1920 godine, pod tim imenom, tako da je Teslin matori teško kao već mrtav čovjek mogao biti sveštenik SPC. To važi i za cijeli pasus vezan za pravoslavnu strukturu Nikole Tesle.

    Text je pisan sa jasnom namjerom da se kenja o intelektualnoj nadmoći svetosavlja..

    Dakle, kurac od teksta.

    Uzgred, Tesla je bio pametan Baja. Mnogo pametan Baja…

  9. Bolje bi bilo da nije ništa izumio.
    Ionako je sve u službi svjetske bagre i mafije.

  10. Even matter called inorganic, believed to be dead, responds to irritants and gives unmistakable evidence of a living principle within. Everything that exists, organic or inorganic, animated or inert, is susceptible to stimulus from the outside. – Nikola Tesla

    • »Nema sumnje da je jedno od najvrednijih otkrića starih vidovnjaka, naročito za njih same, bilo otkriće da organski život nije jedini oblik života koji postoji na zemlji.«
      Nisam potpuno shvatio šta je rekao. Čekao sam da pojasni svoje tvrdnje.
      »Organska bića nisu jedina bića koja žive«, rekao je i zastao kao da me pušta da do kraja promislim o njegovoj izjavi.
      Suprotstavio sam se dugim dokazivanjem o definisanju života i življenja. Govorio sam o reprodukciji, metabolizmu, o rastu, o procesima po kojima se živa bića razlikuju od neživih stvari.
      »Ti polaziš od organskog«, rekao je. »Ali to je samo jedan slučaj. Ne bi trebalo da sve što imaš da kažeš izvlačiš samo iz jedne kategorije.«
      »Ali, kako bi drukčije moglo da bude?« upitao sam.
      »Za vidovnjaka, biti živ znači biti svestan«, odgovorio je. »Za prosečnog čoveka, biti svestan znači biti organizam. Po tome se vidovnjaci razlikuju. Za njih, biti svestan znači da su zračenja koja izazivaju svest zatvorena u unutrašnjosti spremišta.
      »Organski živa bića imaju čahuru u kojoj su zatvorena zračenja. Ali postoje druga bića čija spremišta vidovnjaku ne izgledaju kao čahure. Ipak ona u sebi imaju zračenja svesti i druge karakteristike života različite od reprodukcije i metabolizma.«
      »Koje na primer, don Huane?«
      »Kao što je emocionalna zavisnost, žalost, radost, gnev itd. itd. I, zaboravio sam najbolju od svih, ljubav; jednu vrstu ljubavi kakvu čovek ne može ni da zamisli.«
      »Da li ti to ozbiljno, don Huane?« upitao sam.
      »Najozbiljnije«, odgovorio je bez ikakvog izraza na licu i zatim prasnu u smeh.
      »Ako za osnovu uzmemo ono što vidovnjaci vide«, nastavio je, »život je zaista neobičan.«
      »Ako su ta bića živa, zašto se ona ne pokažu čoveku?« upitao sam.
      »Ona to sve vreme rade. I to ne samo vidovnjacima nego i prosečnim ljudima. Problem je u tome što svu raspoloživu energiju troši prva pažnja. Čovekov popis ne samo što uzima svu energiju nego takođe učvršćuje čahuru do krajnje tačke savitljivosti. Pod takvim okolnostima ne postoji mogućnost uzajamnog dejstva.« – Carlos Castaneda, Unutrašnji Oganj

      • Oni (neorganska bića) su više kao električna struja. Organska bića su sličnija toplotnim talasima. – Carlos Castaneda, Unutrašnji Oganj

      • Zatim je objasnio da je za neorganska bića, stvorena od sedam pojaseva svesti, karakteristično da imaju nepokretan kontejner; to najviše nalikuje na bezobličnu kutiju sa visokim stepenom svetlosti. Ona ne izgleda kao čahura organskih bića. Nedostaje joj zategnutost, nema osobinu naduvenosti koja čini da organska bića izgledaju kao svetlosne lopte iz kojih izbija energija.
        Don Huan je rekao da je jedina sličnost između neorganskih i organskih bića u tome što imaju dar svesti, ružičastog zračenja, ćilibarnog ili boje breskve.
        »Pod određenim okolnostima ta zračenja«, nastavio je, »omogućavaju najfascinantnije održavanje veze između bića tih osam velikih pojaseva.«
        Rekao je da organska bića sa svojim većim energetskim poljima obično prva započinju komunikaciju sa neorganskim bićima, i da je prefinjeno i primetno praćenje uvek u domenu neorganskih bića. Kada je prepreka probijena, neorganska bića se menjaju i postaju ono što vidovnjaci nazivaju saveznicima. Od tog trenutka neorganska bića mogu da shvate najtananije misli, raspoloženja ili strahove vidovnjaka.
        »Stari vidovnjaci su bili hipnotisani takvom odanošću saveznika«, nastavio je. »Priča se da su stari vidovnjaci mogli da postignu da njihovi saveznici učine šta god oni požele. To je bio jedan od razloga što su verovali u svoju neranjivost. Zaludela ih je sopstvena važnost. Saveznici imaju moć samo ako je vidovnjak koji ih vidi uzor besprekornosti; a stari vidovnjaci to jednostavno nisu bili.«
        »Da li neorganskih bića ima isto kao i živih organizama?« upitao sam.
        Rekao je da neorganska bića nisu brojna kao organska, ali da je to nadoknađeno većim brojem pojaseva neorganskih svesti. Isto tako, međusobne razlike između neorganskih bića mnogo su veće nego razlike između organskih, jer organska bića pripadaju samo jednom pojasu, dok neorganska bića spadaju u sedam pojaseva.
        »Pored toga, neorganska bića žive beskrajno duže od organskih«, nastavio je. »To je ono što je podstaklo stare vidovnjake da svoje viđenje usredsrede na saveznike, zbog razloga koje ću ti kasnije ispričati.«
        Rekao je da su stari vidovnjaci takođe shvatili da su velika količina energije a kasnije i visoka razvijenost njihove svesti bili ono što ih čini slasnim zalogajem za Orla. Po mišljenju starih vidovnjaka, proždrljivost je bila razlog što Orao stvara što je moguće više organizama.
        Potom je objasnio da proizvod ostalih četrdeset pojaseva nije uopšte svest, već konfiguracija nežive energije. Stari su vidovnjaci rešili da sve što je stvoreno u tim pojasevima nazivaju posudama. Dok su čahure i kontejneri polja energetske svesti, što objašnjava njihovu nezavisnu svetlost, posude su krute kutije koje sadrže zračenja, iako nisu polja energetske svesti. Njihova svetlost potiče jedino od zračenja energetske obloge.
        »Moraš da upamtiš da je na zemlji sve obloženo«, nastavio je. »Sve što opažamo sačinjeno je od delova čahura ili posuda koje zrače. Obično, uopšte ne opažamo kontejnere neorganskih bića.«
        Gledao me je očekujući znak da sam ga razumeo. Kada je video da nemam nameru da ga gnjavim, nastavio je da objašnjava.
        »Celokupan svet je sačinjen od četrdeset osam pojaseva«, rekao je. »Svet koji sabira naša skupna tačka, da bismo normalno opažali, načinjen je od dvaju pojaseva; jedan je organski pojas, drugi je pojas koji ima samo strukturu, ali ne i svest. Ostalih četrdeset i šest velikih pojaseva ne pripada svetu našeg normalnog opažanja.«
        Ponovo je zastao zbog mogućih pitanja. Nisam ih imao.
        »Postoje drugi celokupni svetovi koje naša skupna tačka može da skupi«, nastavio je. »Stari vidovnjaci znali su sedam takvih svetova, za svaki pojas svesti po jedan. Ja bih dodao da je, osim sveta našeg svakodnevnog života, lako skupiti još dva od tih svetova; ostalih pet su nešto sasvim drugo.«

        Rekao je da pomeranje skupne tačke u područje ispod njenog uobičajenog položaja omogućava vidovnjaku pogled izbliza na svet koji znamo. Toliko je detaljan taj uvid da se čini kako je to sasvim različit svet. To je svet koji hipnotiše, koji je izvanredno privlačan, naročito za one vidovnjake čiji je duh pustolovan ali na izvestan način ravnodušan i lenj.
        »Promena perspektive je veoma ugodna«, nastavio je don Huan. »Potrebno je uložiti minimalni napor, a rezultati su zapanjujući. Ako vidovnjak želi brzu dobit, nema boljeg manevra od zaokreta nadole. Kada im je skupna tačka u takvim položajima, jedini je problem što im je za petama smrt, koja nastupa mnogo surovije i brže nego u slučaju čoveka.
        »Nagual Hulijan je mislio da je to odlično mesto za ludiranje, ali to je sve.«
        Rekao je da se istinske promene svetova dešavaju samo kada se skupna tačka pokrene unutar čovekovog pojasa, dovoljno duboko da dosegne kritičan prag, na tom stupnju skupna tačka može da koristi drugi od velikih pojaseva.
        »Kako ga ona koristi?« upitao sam.
        Slegnuo je ramenima. »To zavisi od energije«, rekao je. »Ako vidovnjak ima dovoljno energije, centralna sila zakači drugi pojas. Naša normalna energija pušta našu skupnu tačku da iskoristi centralnu silu iz jednog velikog pojasa zračenja. I mi opažamo svet koji znamo. Ali ako imamo višak energije, možemo da iskoristimo centralnu silu drugog velikog pojasa, i tako opažamo drugi svet.« – Carlos Castaneda, Unutrašnji Oganj

      • Don Huan je iznenada promenio predmet razgovora i počeo da govori o biljkama.
        »Možda će to izgledati čudno«, rekao je, »ali drveće je, na primer, bliže čoveku nego što su mravi. Rekao sam ti da drveće i ljudi mogu da razviju veličanstven odnos; to je stoga što dele zračenja.«
        »Kolike su njihove čahure?« upitao sam.
        »Čahura džinovskog drveta nije mnogo veća od samog drveta. Zanimljivo je da su čahure nekih majušnih biljaka velike gotovo kao ljudsko telo i triput šire od njega. To su biljke moći. One sa čovekom dele najveću količinu zračenja, ne zračenja svesti, nego ostala zračenja uopšte.
        »Još jedna jedinstvena osobina biljaka je da njihove svetlosti imaju različit sjaj. One su uglavnom ružičaste, jer je njihova svest ružičasta. Otrovne biljke su bledožuto ružičaste a lekovite biljke su svetio i jarko ružičaste. Jedino su biljke moći belo ružičaste; neke su mat bele, druge su sjajno bele.
        »Ali između biljaka i ostalih organskih bića osnovna je razlika u položaju njihovih skupnih tačaka. Kod biljaka se ona nalazi na donjem delu čahure, dok je kod ostalih organskih bića na gornjem delu čahure.«
        »Šta je sa neorganskim bićima?« upitao sam. »Gde se nalaze njihove skupne tačke?«
        »Kod nekih se nalaze na donjem delu kontejnera«, rekao je. »Ta su bića potpuno tuđa čoveku, ali su srodna sa biljkama. Ostala ih imaju bilo gde na gornjem delu kontejnera. Ta su bića bliska čoveku i drugim organskim stvorenjima.«
        Dodao je da su stari vidovnjaci bili uvereni da biljke održavaju najjaču vezu sa neorganskim bićima. Oni su verovali da je, ukoliko je skupna tačka niže, utoliko biljkama lakše da probiju granice percepcije; kod vrlo visokog drveća i veoma malih biljaka skupne tačke su izuzetno nisko na njihovim čahurama. Zbog toga veliki je broj vradžbinskih tehnika starih vidovnjaka služilo da se obuzda svest drveća i malih biljaka kako bi poslužile kao vodiči pri silaženju u ono što su nazivali najdubljim nivoima oblasti mraka.
        »Razumeš, naravno«, nastavio je don Huan, »da su, kada su mislili da silaze u dubine, u stvari pomerali svoje skupne tačke da se pridruže drugim svetovima koji se mogu opaziti sa onih sedam velikih pojaseva. – Carlos Castaneda, Unutrašnji Oganj

    • »Zašto su oni razvili sistem kontradikcije?« upitao sam.
      »Nisu oni ništa razvili«, rekao je. »Oni su otkrili nepobitne činjenice uz pomoć svog viđenja. Te istine su sređene pojmovima tobože izrazitih suprotnosti, to je sve.«
      »Na primer, vidovnjaci moraju da budu metodična, razumna bića, uzori trezvenosti, i istovremeno moraju da zaziru od svih tih osobina da bi bili sasvim slobodni i pristupačni za čuda i misterije postojanja.«
      Njegov primer me je zbunio, ali ne sasvim. Razumeo sam šta je mislio. On, glavom, bio je pokrovitelj moga razuma samo da bi ga skrhao i zahtevao je da ga potpuno nema. Rekao sam mu kako sam razumeo njegov stav.
      »Samo osećanje vrhunske trezvenosti može da premosti suprotnost«, rekao je.
      »Može li se reći, don Huane, da je umetnost taj most?«
      »Most između kontradikcija možeš da zoveš kako god hoćeš — umetnost, privlačnost, trezvenost, ljubav ili čak dobrota.«
      Don Huan je nastavio da objašnjava i rekao da su novi vidovnjaci, proučavajući prvu pažnju, shvatili da sva organska bića, izuzev čoveka, smiruju svoja uzrujana uhvaćena zračenja tako da ta zračenja mogu da se centriraju sa odgovarajućim spoljašnjim. Ljudska bića to ne čine; umesto toga, njihova prva pažnja pravi popis Orlovih zračenja (jedna po sebi nepromenljiva stvar, kojom je zaogrnuto sve što postoji, poznato i nepoznato) unutar čahura.
      »Što je to popis, don Huane?« upitao sam.
      »Ljudska bića zapažaju zračenja koja su u njihovim čahurama«, odgovorio je. »Nijedno drugo biće to ne radi. U trenutku kada pritisak spoljašnjih zračenja učvrsti unutrašnja zračenja, prva pažnja počinje da posmatra samu sebe. Ona primećuje sve o sebi ili to bar pokušava na sve moguće najnenormalnije načine. To je proces koji vidovnjaci zovu pravljenje popisa.
      »Neću da kažem da su ljudska bića izabrala da prave popis, ili da ona mogu da odbiju da ga prave. Popisivanje je Orlova komanda. Kako god bilo, predmet o kome se može odlučivati jeste način na koji se komanda izvršava.«
      Rekao je da iako on ne voli da zračenja naziva komandama, ona su upravo to: komande koje niko ne može da ne izvršava. Pa ipak, način da se komande ne izvršavaju jeste da se one izvršavaju.
      »U slučaju popisivanja prve pažnje«, nastavio je, »vidovnjaci prave popis jer ne mogu da ne izvršavaju. Ali kada ga naprave, oni ga odbacuju. Orao nam ne komanduje da obožavamo svoje popise; on nam zapoveda da ih pravimo, i to je sve.«
      »Kako vidovnjaci vide da ljudi prave popis?« upitao sam.
      »Zračenja u čahurama ljudi nisu umirena da bi se sastala sa onima spolja«, odgovorio je. »To je očigledno pošto se vidi šta druga bića rade. Kada su umirena, neka od njih se zapravo stapaju sa zračenjima na veliko i kreću se sa njima. Vidovnjaci, na primer, mogu da vide da se svetlost zračenja skarabeja širi vrlo mnogo.
      »Ali ljudska bića umire svoja zračenja i onda se u njima ogledaju. Zračenja su usmerena na sebe.«
      Rekao je da ljudska bića sprovode komandu o pravljenju popisa do njene logičke krajnosti i ne obraćaju pažnju ni na šta drugo. Kada se jednom zabave popisivanjem, mogu se desiti dve stvari. Mogu da ne primećuju impulse zračenja na veliko, ili mogu da ih upotrebe na vrlo naročit način.
      Krajnji rezultat tih impulsa jeste jedinstveno stanje poznato kao razum. Rezultat upotrebljavanja svakog impulsa na naročit način poznat je kao samoudubljenost.
      Vidovnjak ljudski razum vidi kao neuobičajeno istorodan mutan sjaj koji retko, gotovo nikada ne odgovara na stalni pritisak zračenja na veliko — sjaj od koga jajolika školjka postaje jača ali i mnogo krtija.
      Don Huan je primetio da bi razum kod ljudske vrste trebalo da bude obilat, ali da je u stvarnosti to vrlo retko. Većina ljudskih bića okreće se samoudubljenosti.
      Tvrdio je da kod svesti svih živih bića postoji stepen razmišljanja o sebi kako bi mogla da utiču jedna na druge. Ali nijedna od njih, osim čovekove prve pažnje, nema toliki stepen samoudubljenosti. Nasuprot razumnom čoveku, koji ignoriše impulse zračenja na veliko, samoudubljeni pojedinci koriste svaki impuls da ga pretvore u snagu kojom će uskomešati uhvaćena zračenja u svojim čahurama.
      Posmatrajući sve to, vidovnjaci su stigli do praktičnih zaključaka. Oni su videli da su razumni ljudi stvoreni da duže žive zbog toga što prirodnu uzburkanost u svojini čahurama smiruju ne obazirući se na zračenja na veliko. Samoudubljeni pojedinci, s druge strane, koristeći impulse zračenja na veliko da bi stvorili veću uzburkanost, skraćuju svoj život.
      »Šta vidovnjaci vide kada zure u samoudubljena ljudska bića?« upitao sam.
      »Oni ih vide kao povremene eksplozije bele svetlosti, koje se smenjuju sa dugim pauzama mraka«, rekao je.
      Don Huan je zaćutao. Nisam imao više pitanja, ili sam možda bio previše umoran da bih ga bilo šta pitao.
      Nešto je snažno prasnulo od čega sam poskočio. Ulazna vrata su se otvorila i Henaro je ušao, bez daha. Srozao se na prostirku. Znoj je stvarno lio sa njega.
      »Objašnjavao sam o prvoj pažnji«, rekao mu je don Huan.
      »Prva pažnja važi samo za poznato«, rekao je Henaro.
      »Kod nepoznatog ona ne vredi ni pišljiva boba.«
      »To nije sasvim tačno«, uzvratio je don Huan.
      »Prva pažnja radi vrlo dobro sa nepoznatim. Ona ga blokira; poriče ga toliko žestoko da, na kraju, za prvu pažnju nepoznato ne postoji.
      »Pravljenje popisa daje nam nepovredivost. To je razlog što je popis prvi nastao.« – Carlos Castaneda, Unutrašnji Oganj

  11. @ Pjevač,

    shvatam sve to, ali moraš gledati drugu stranu medalje, jer nije sve zloupotrebljeno sem stvari poput onih na koje radi HAARP u Aljasci i slični njemu u Švedskoj i Francuskoj… Teslin rad se još ne upotrebljava potpuno ni u medicini – npr. njegovi visokofrekventni zraci poput Rentgenovih, samo što ne ozračuju čovjeka kao Rentgenovi, a vidiš oni se npr. i dalje koriste. Ja se slažem sa Teslom kada je jednom novinaru na pitanje da li se boji i da li strahuje od zloupotrebe njegovog rada, odgovorio: “Pronalazači su tu da rade i daju, a njihova briga nije da li će neko zloupotrijebiti”. Upravo tako, jer onda ne bi ljudi ni knjige pisali, niti bi prelazili ulicu itd., jer se i knjiga može zloupotrijebiti ali i auto za gaženje ljudi; zid za razbijanje glave… ;) Ne smije se tako kapitulantski razmišljati, jer apsolutno ništa čovjek ne bi onda trebao raditi i doći dotle da se zatvori doma i potpuno prsne od strahova zloupotrebe.

  12. Of all the frictional resistance, the one that most retards human movement is ignorance, what Buddha called “the greatest evil in the world.” The friction which results from ignorance can be reduced only by the spread of knowledge and the unification of the heterogeneous elements of humanity. No effort could be better spent. – Nikola Tesla

  13. “29 последњих дана у мјесецу је најтеже.” – Н. Тесла

  14. Evo i jedan jogi sto je postavio u jednu od grupa – ” Alternativna nauka “:

    “Kada bi se mržnja pretvorila u električnu energiju,
    osvetlila bi sve naše gradove i sela”…

    *Nikola Tesla (izjava uoči Drugog svetskog rata)

    Radi se o visoko spiritualnoj osobi.
    On bez sumnje posjeduje duhovnost najviše razine…”.

    *Svami Vivekananda
    12 januar 1863- 4 juli 1902

    Vivekananda se prisjeća prvih susreta s Teslom i ovim riječima:
    “Neki od najvrsnijih naučnih umova današnjice govorili su
    mi koliko su savršeno racionalni zaključci u Vedama.

    Poznajem jednog koji je jedva stizao ručati ili napustiti svoj laboratorij, ali koji je redovno dolazio i satima slušao
    moja predavanja o Vedama…

    Posle posjete Teslinom laboratoriju u Njujorku 1896. Vivekananda je bio još više oduševljen Teslom:

    “Ovaj je čovjek sasvim drugačiji od svih zapadnjaka (…)
    Pokazao mi je svoje eksperimente s elektricitetom,
    koji je za njega živo biće i s kojim razgovara (…)

    Radi se o visoko spiritualnoj osobi.
    On bez sumnje posjeduje duhovnost najviše razine…”

    *Svami Vivekananda

    “Onoga dana kada nauka počne proučavati nefizikalne (duhovne) pojave, u deset godina napredovat će više nego u ranijim stoljećima svoje povijesti.”

    *Nikola Tesla
    10. jul 1856 – 7. januara 1943

    SOHAM
    …nedavno sam čitao članak, gde Tesla opisuje kako dolazi do svojih, otkrića….otprilike, koncentracija je toliko jaka da gubi osećaj o telu i odlazi u neki drugi svet, telo je kao mrtvo..
    ŠTO JE SVE ZAJEDNO DRUGI OPIS ZA SAMADI !!!

  15. sto ga manje prisvajamo i pricamo o njemu, to mu je cijena visa i ostvarenja dragocjenija.

  16. Tesla će ukloniti kvazinauku, i to već radi polako! Nije s goreg pomenuti ga još uvijek, jer je dugo decenija bio u zaborav zahvaljujući aktivista promašaja nauke i antihumanosti.

  17. “…Gospodo, u intelektualnom napretku čovečanstva novijeg vremena ima nekoliko pojava koje se jasno ističu i koje su za taj napredak karakteristične – pojava koje pružaju veliku utehu mislima svih onih kojima je zaista na srcu napredak i dobrobit čovečanstva.

    Pre svega, istraživanje prirode naših organa i čula pomoću mikroskopa i preciznih električnih instrumenata, posebno onih organa i čula pomoću kojih mi direktno opštimo sa spoljnim svetom i kroz koje se znanje prenosi do našeg uma, otkrilo je njihovu tačnu konstrukciju i način rada, koji su saglasni sa jednostavnim i dobro fizičkim principima i zakonima. Otuda su i posmatranja koja vršimo i činjenice do kojih dolazimo uz njihovu pomoć stvarne činjenice i opažaji, a naše znanje je istinsko znanje. Da to ilustrujemo: naše znanje o obliku, na primer, zasniva se na pozitivnoj činjenici da se svetlost prostire pravolinijsku i zahvaljujući tome je i lik koji se obrazuje kroz sočivo potpuno sličan posmatranom objektu. I zaista, razmišljajući o tim oblastima i u tim pravcima, došao sam do zaključka da je gotovo sve čovekovo znanje zasnovano na toj jednostavnoj istini, pošto praktično svaka ideja ili pojam – pa otuda i sve znanje – pretpostavlja vizuelne utiske. No, ako se svetlost ne bi prostirala u skladu sa pomenutim zakonom, nego saglasno nekom drugom zakonu koji bismo sada mogli zamisliti, po kome ne samo da lik ne mora imati nikakve sličnosti sa objektom koji se gleda nego čak likovi istog objekta viđeni u razno vreme ili sa raznih udaljenosti ne moraju biti međusobno slični, tada bi naše znanje o obliku bilo pogrešno, jer bismo tada mogli videti, na primer, jedan trougli lik kao šestougli ili dvanaestougli. Sa jasnim razumevanjem mehanizma i načina rada naših organa mi otklanjamo svaku sumnju u stvarnost i istinitost utisaka koje primamo spolja, te tako isključujemo – nadamo se, zauvek – ono nezdravo kolebanje i sumnjičavost u koje su pre bili u stanju da zapadnu čak i jaki umovi…

    Sa ovim predstavama koje ohrabruju, sa izgledima koji bude nadu, možemo gledati u budućnost bez osećaja neizvesnosti ili strahovanja. Ima ljudi pesimista koji vam zabrinuta lica stalno šapuću na uho da se narodi tajno naoružavaju – naoružavaju do zuba; da će na dati znak skočiti jedni na druge i međusobno se uništiti; da svi pokušavaju da nadmaše tu pobedonosnu, veliku, čudesnu nemačku armiju, kojoj se ne vredi suprotstavljati, jer je svakom Nemcu disciplina u krvi – svaki Nemac je vojnik. Ali ti se ljudi varaju. Pogledajte samo naše nedavno iskustvo sa Britancima u onoj neprilici sa Venecuelom. Druga dva naroda bi se sudarila, ali ne i Anglosaksonci, oni su daleko od toga. Ljudi koji vam to govore ne vode računa o silama koje su stalno u akciji, tiho ali neumoljivo – sile koje kažu: Mir!

    Eto pravog stvaraoca, koji nas nadahnjuje višim i plemenitijim osećanjima i utiče na nas da se gnušamo razdora i krvoprolića. Eto inženjera koji gradi mostove preko zaliva i provalija i omogućuje kontakte i izjednačenja među raznorodnim masama ljudskog roda. Eno mehaničara koji sa svojim divnim napravama unapređuje vreme i energiju, koji usavršava svoju mašinu za let, ne zato da bi bacio vreću dijamanata na grad ili na brod, već da bi olakšao prevoz robe i putovanje. Eno, opet, hemičara, koji otvara nove resurse i čini postojanje prijatnijim i sigurnijim; a eno i električara koji šalje svoje mirovne poruke na sve strane sveta. Nije daleko vreme kada ti ljudi, koji svoju inventivnost upotrebljavaju na pronalaženja brzometnih topova, torpeda i drugih naprava za razaranje – uveravajući vas sve vreme da je to iz ljubavi prema čovečanstvu i za njegovo dobro – više neće naći nikoga ko bi tražio njihov mrski alat i kada će shvatiti da su mogli da žanju mnogo bolje nagrade od petparaca koje primaju, da su svoj pronalazački talent koristili u drugim pravcima. A tada, i nikad suviše rano, povici će odjeknuti sa svih strana. Braćo, prestanite sa tim metodom nadmoći jakih, tim ostacima varvarizma tako neprijateljskim progresu. Dajte tom herojskom ratniku priliku da pokaže hrabrost dostojnu pohvale, nego što je ona koju on pokazuje kada, opijen pobedom, juriša da uništava druge ljude. Neka naporno radi dan i noć, pa i sa malo nade na uspeh, a da ipak bude nepokolebljiv; neka se izlaže opasnostima istraživanja nebeskih visina i morskih dubina; neka se hrabro suprotstavlja strahotama pomora, vrelini tropske pustinje i ledu polarne oblasti. Usmerite svoju energiju na odbranu od zajedničkih neprijatelja i opasnosti, pretnji koje vas ugrožavaju sa svih strana, iz vazduha koji udišete, iz vode koju pijete, iz hrane koju trošite. Zar nije čudo, zar nije sramota da mi, bića na najvišem stepenu razvoja na ovom našem svetu, bića sa neizmernim moćima u mislima i delovanju, mi gospodari Zemljske kugle, apsolutno zavisimo od milosti naših nevidljivih neprijatelja, da ne znamo da li nam zalogaj hrane ili gutljaj vode donose radost i život ili bol i uništenje! U tom najsavremenijem i najosetljivijem ratovanju, u kojem vođstvo pripada bakteriologu, usluge koje će pružiti elektricitet pokazaće se i dokazati neocenjivim. Ekonomična proizvodnja struje visoke frekvencije, što je danas gotovo činjenica, omogućuje nam da lako i u velikim količinama razvijemo ozon za dezinfekciju vode i vazduha, dok neka nova zračenja, nedavno otkrivena, daju nadu da će biti nađeni efikasni lekovi protiv bolesti mikrobskog porekla, koje su do sada izdržale sve napore lekara da ih unište…”

    (*The Ellicott Club, Buffalo, January 12., 1897.
    Objavljeno u časopisu „Electrical Review“, N. Y. January 27. 1897.)
    Izvor: Nikola Tesla, Predavanja, Izabrana dela Nikole Tesle, prvi tom, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006, 283-94.

  18. Naučnici i umjetnici o Teslinom radu:

  19. Jedina pjesma koju je zapisao Tesla. Prevod je dosta loš, ali nema veze:

    While listening on my cosmic phone / Dok telefonom prisluškujem Etar

    I caught words from the Olympus blown. / s Olimpa reči nanosi mi vetar.

    A newcomer was shown around; / Shvatih po zvuku iz toga sveta,

    That much I could guess, aided by sound. / neki nov čovek tamo se šeta.

  20. @Remember, to su samo djelovi pjesme.

    I još jedan malo drugačiji prevod Tesline jedinstvene pjesme:

    Delovi božanskog ogovaranja

    Kroz svemirsku slušalicu
    slušam zvezde šta kazuju.
    Nekog novog su doveli
    pa mu Olimp pokazuju.

    “Eno tamo Arhimeda,
    sa polugom vazda šeta,
    kaže da je materija
    isto što i energija,
    a zakoni tvoji kruti
    da su pusta ludorija.”

    “Al’ na Zemlji ti zakoni
    jošte važe i te kako,
    a kad čujem sveže vesti,
    uopšte mi nije lako.
    Top svemirski, kažu, prave
    one usijane glave.”

    “E moj, Njutne, ružno su se
    s tvojom slavom našalili,
    a nauku tvoju divnu,
    naglavce su postavili.
    I još neki Ajnštajn, luda,
    s tobom hoće da se sprda.
    Kaže da je materija
    isto što i energija,
    a zakoni tvoji kruti
    da su pusta ludorija.”

    “Ja, Kelvine, ne uspevam
    te finese da razumem,
    makar sam se prevario,
    bar sam sve od sebe dao.
    Nego, popili smo kafu
    i vreme je da se pođe,
    a ti reci, tvoj drug Tesla,
    hoće l’ skoro da nam dođe?”

    “Ma taj Tesla uvek kasni,
    nema smisla da se čeka,
    na tog zaludnog čoveka.”

    Tad svemirska veza puče
    i iz moje slušalice,
    više nisam čuo ništa
    osim buke sa ulice.”

  21. Autor pjesme Nikola Tesla, pronašao u arhivu i preveo dr.V.Abramović (filozof nauke i matematike)

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.