Borislav Pekić (1930-1992)

Zdrava bolest

– Odakle si došao?
– Niotkud. Ja sam odavde.
– Kako to da te nikad nisam sreo?
– Nisam izlazio.
– Bio si bolestan?
– Ne, bio sam zdrav.
– Pa, zašto nisi izlazio?
– Pa zato. Zato što sam bio zdrav.
– A sada, zašto si sada izašao?
– Razboleo sam se. Sad sam kao i svi drugi, niko me neće primetiti.
– Šta bi se desilo da te primete?
– Proglasili bi me za zdravog.
– Je li ti rđavo?
– Kako gde. U bolesnom svetu, svakako.
– I šta bi sa tobom radili?
– Lečili bi me dok se ne bih i ja razboleo.
– Ali, ti si već bolestan, zar nisi?
– Od svoje bolesti, da, samo oni hoće da bolujem od njihove …

Advertisements

Comments

  1. slava mu!

  2. Još malo Pekića:

    Koja je država dobra – ne znam. Ali je sasvim sigurno da nije:
    država u kojoj ste najbezbedniji ako ste u zatvoru;
    država čija je budućnost večita, a prošlost traje samo koliko i ona;
    država u kojoj snaga caruje, a um valja klade;
    država u kojoj ste prinuđeni drugima da kopate jame da sami u njih ne biste upali;
    država u kojoj se jednakost sastoji u bedi, a sloboda u nejednakosti;

    država čiji su građani taoci njene vlade;
    država u kojoj ste srećni ako ste živi; država u kojoj svako zna šta treba da uradi ali ne zna zašto;
    država kojoj nije dosta što je podnosite već zahteva da to činite sa oduševljenjem;
    država koja se poziva na nebo kad joj ne ide dobro, a na sebe kad joj pođe bolje;

    država u kojoj je sve što se čini neizbežno, a sve što je neizbežno nikad se ne događa;
    država čije se vođe prenose na rukama, a njihova vlast ispod ruke;
    država u kojoj su sredstva za proizvodnju u privatnim rukama, ona u kojoj su u državnim rukama, a naročito ona u kojoj sredstva za proizvodnju nisu u ničijim rukama;

    država u kojoj mesto očevine nasleđujete strah;
    država u kojoj je jedina pouzdana rubrika u novinama – čitulja;
    država u kojoj zemlja pripada onima koji na njoj gladuju;
    država u kojoj mašine zamenjuju radnike, a radnici mašine;

    država čiji vas vojnici uče geografiji suseda;
    država u kojoj lakše menjate pol nego prošlost;
    država u kojoj je građanin odgovoran za svoje pretke, ali ne odgovara za svoje potomke;
    država u kojoj određivanje slobode počinje njenim ograničenjima;

    država u kojoj zakoni ne prethode prestupima, već ih slede;država u kojoj je ćutanje najrašireniji oblik javnog mišljenja, a obožavanje najrašireniji vid javnog delovanja;
    država u kojoj se vi i onaj koji vas progoni borite za iste ideale, samo je pitanje ko će prvi opaliti;
    država u kojoj se ljudi ne sahranjuju samo na grobljima;
    država čiju himnu slušate kao sopstveno opelo.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s