Veseljko Koprivica: Opozicija smislila formulu za poraz

Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića, najjača vladajuća stranka u Crnoj Gori, može spokojno da čeka parlamentarne izbore zakazane za 14. oktobar. Za tu privilegiju najviše treba da zahvali razjedinjenoj i nesposobnoj opoziciji, ali, naravno, i svojoj 23-godišnjoj vladavini tokom koje drži pod svojom kontrolom sve poluge vlasti, uz savršeno razrađen mehanizam manipulisanja biračima.

DPS će na, od uvođenja višestranačja, devetim po redu parlamentarnim izborima olako osvojiti još jedan četverogodišnji mandat.

Opozicija ne može ostvariti zavidan izborni rezultat ako biračima ne ponudi nova lica i ukoliko kampanju budu vodili isti opozicioni prvaci, bez obzira na to hoće li opozicione stranke nastupiti ujedinjene ili u više kolona, upozoravaju analitičari. Uzalud. Opozicija je opet krenula i u ove izbore po staroj gubitničkoj kombinaciji.

Kako sada stvari stoje, opozicija na izbore izlazi u više kolona. Najjača opoziciona stranka Socijalistička narodna partija ispostavila je novoformiranoj opozicionoj koaliciji Demokratski front uslove za zajednički nastup, ali Front ih je shvatio kao ucjenu i odbacio udruživanje sa SNP-om. Zato će SNP samostalno nastupiti na izbornoj utakmici. Analitičari kažu da je to prava formula za neuspjeh opozicije, a možda i SNP-a.

Neće se, svi su izgledi, proslaviti ni Demokratski front. Prvo zato što je na njegovom čelu nekadašnji ambasador Slobodana Miloševića Miodrag Lekić, drugo nema program koji bi privukao glasače nezadovoljne i ekonomskom i političkom situacijom u državi, a treće – Front ne može da okupi većinu opozicionih partija. Ustvari, za sada ga čine svega dvije – procrnogorski Pokret za promjene i Nova srpska stranka. Front je odbio da u svoje društvo prihvati Liberalnu partiju i Demokratsku srpsku stranku. Ova posljednja spremna je za opozicionu saradnju, ali njen lider Ranko Kadić ocjenjuje da Demokratski front “ne štiti na pravi način interese Srba u Crnoj Gori”.

Novoformirana Pozitivna Crna Gora, koja predstavlja malo osvježenje na crnogorskoj političkoj sceni, neće u Demokratski front. Bošnjačka stranka još vaga, ali je za sada samostalni nastup realniji od koalicionog, kaže poslanik te partije Suljo Mustafić. Albanske partije prave svoju koaliciju…


Najavljen bojkot izbora 

Jedno je samo sigurno: i pored nekih nedavnih nesuglasica, opet će u koaliciji nastupiti Demokratska partija socijalista i Socijaldemokratska partija.

Metodolog Miloš Bešić ovako objašnjava zašto opozicija ima male šanse za pobjedu: “Problem je ideološka nekonzistentnost u opoziciji, loš lidership, nepostojanje novih lica koja bi osvježila političku scenu, nejasan program, naročito ekonomski.”

Paradoks je što se ne može negirati činjenica da u Crnoj Gori postoji zavidan opozicioni potencijal. To su pokazali i nedavni višenedjeljni masovni protesti u organizaciji dijela nevladinog sektora, sindikata i studenata. Međutim, protesti su takođe pokazali da su građani razočarani i u opoziciju zato što ne zna da artikuliše opozicionu energiju. Da se, recimo, Građanski front, koji je predvodio proteste, transformisao u političku stranku, DPS ne bi sa tolikim optimizmom išao u oktobarske izbore. Ili – ne bi birači željni promjena bili toliki pesimisti i masovno najavljivali da će bojkotovati izbore. Moguće je da će na predstojećim izborima biti ogroman broj apstinenata, ali bijeli glasački listići, u sadašnjem odnosu političkih snaga, ponajviše će koristiti DPS-u. Pogotovo što se opravdano strahuje da će među apstinentima biti najviše mladih koji bi uključivanjem u izbornu utakmicu i uopšte u političke procese najviše mogli da izmijene odnos trenutnih snaga vlasti i opozicije u korist ove druge.


Udarnički u kampanju 

Iako do izbora ima oko dva mjeseca (uz parlamentarne biće održani i lokalni u Nikšiću, Kotoru i Budvi) koalicija DPS-SDP već je udarnički krenula u kampanju. Njenim izdržljivim aktivistima nimalo ne smetaju tropske vrućine. Popravljaju seoske puteve, postavljaju rasvjetu po perifernim gradskim naseljima, kreče fasade, idu od vrata do vrata da se na licu mjesta uvjere šta kome fali…

Njeni aktivisti zaduženi za verbalnu propagandu javnost zabavljaju bajkovitim pričama o novim strateškim partnerima, milionskim investicijama (trenutno su najaktuelnije kompanije iz Turske i Azerbejdžana), o izgradnji hotela visoke kategorije, bolnica, sportskih dvorana, škola… Crna Gora će, uvjeravaju, biti Švicarska, Švedska, Monako…

Uz to, u javnosti se, propagandom DPS-a i njegove jake medijske logistike – državne televizije, dnevnika Pobjeda i nekoliko privatnih televizija, radio stanica i portala, građani zastrašuju da bi dolaskom opozicije na vlast u Crnoj Gori nastao – haos. Jedini Crnu Goru u bolju budućnost može da vodi Milo Đukanović i njegov DPS – poruka je te moćne propagandne mašinerije. Za DPS se, inače, tvrdi da je jedna od najorganizovanijih stranaka u Evropi.

Opozicija sve to komentariše takođe poznatom pričom – ni ovi izbori neće biti fer, slobodni i demokratski.

Zaslugom Pokreta za promjene u javnost je dospio Izvještaj o radu podgoričkog Odbora DPS-a. Na nekoliko stranica teksta čitak dokaz kako, posebno uoči izbora, cvjeta demokratija u Crnoj Gori.

“Odbor DPS-a Glavnog grada Podgorice svakodnevno posjeti veliki broj članova, aktivista i simpatizera, koji se iz različitih potreba obraćaju Odboru, a u najvećem dijelu u cilju zapošljavanja i socijalne pomoći”, piše u Izvještaju. Gola istina, u to ne treba sumnjati.

Četrnaest komisija zaduženo je za pomoć članstvu i simpatizerima: za zapošljavanje, socijalnu zaštitu, penzionere, sport, medije, kulturu, zdravstvo, pravna pitanja… Od novembra prošle do juna ove godine razgovarano je sa 1.400 ljudi, hvali se Odbor u tom izvještaju.

Slijede podaci da je zaposleno 140 osoba, a “naknadno će biti zaposleno 156 žena sa srednjom školskom spremom”. Za jednokratne finansijske pomoći od novembra 2011. godine do 1. juna ove uplaćeno je 16.185 eura. U istom periodu uručeno je 2.018 paketa socijalne pomoći…


Partijska knjižica važnija od diplome

Ništa novo. Dvije decenije DPS raznim mamcima pridobija glasače.

“DPS-a je partija koja postaje važnija od bilo koje druge društvene institucije, pa čak i porodice, jer je ona ta koja hrani, oblači, zapošljava, udomljuje, vjenčava i sahranjuje”, opisuje vladajuću partiju dr Filip Kovačević, profesor Univerziteta Crne Gore.

Izvještaj je samo jedan od dokaza da u Crnoj Gori umjesto višepartijskog sistema funkcioniše monopol koalicije DPS-SDP. Zbog toga ona gubitak vlasti doživljava kao smak svijeta i spremna je na sve da je sačuva. Nedavno je, na primjer, vlast najavila da će legalizovati preko 100.000 na divlje sagrađenih objekata. Koliko li je tek građana prinuđeno da se zbog teške socijalne situacije uz aminovanje vlasti bavi poslovima koji su na ivici zakona, a da za revanš na izborima glasaju za vlast zajedno sa svojim porodicama.

U Crnoj Gori se i dalje selektivno zapošljava (partijska knjižica je bitnija od diplome), daju otkazi, upisuju fakulteti, sudi, dobijaju razne beneficije… Zato i iz Evropske unije, ne bez razloga, svako malo upozoravaju na to da su državu Crnu Goru premrežili korupcija i organizovani kriminal.

Pozivajući se na iskustvo iz ranijih izbora, NVO Centar za demokratsku tranziciju upozorio je ovih dana da se u toku izbornog dana ne dešavaju nepravilnosti koje mogu promijeniti rezultat izbora, nego se to dešava u toku predizborne kampanje. Zloupotreba državnih resursa – imovine i funkcija je jako izražena, a posljedica je činjenice da se u dvadeset godina vlasti jedne partije izgubila razlika između države i partije, kažu u CDT-u.


Više birača nego punoljetnih građana 

Iz SNP-a su saopštili da Crna Gora ima blizu 32 hiljade građana sa biračkim pravom više nego što je imala punoljetnih građana na prošlogodišnjem popisu. I ranije je vlast obezbjeđivala na desetine hiljada dodatnih glasova preko fantomskih birača.

Na nedavno održanim lokalnim izborima u Tivtu i Herceg-Novom dokazano je da je vlast kupovala lične karte birača. Osnovni sud u Herceg-Novom izrekao je akterima te afere kazne i to je prvi slučaj u Crnoj Gori da politička korupcija dobije sudski epilog. No, to neće pokolebati vlast da i dalje kupuje lične karte, da dopunjava biračke spiskove mrtvim dušama, da omogući pojedinim biračima da glasaju po dva ili više puta…

Predsjednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić podsjeća da je prošle godine konsenzusom poslanika unaprijeđen normativni okvir u dijelu izbornog zakonodavstva i tvrdi da je time obezbijeđen važan preduslov “da se i naredni izbori održe u fer i demokratskom ambijentu”.

Poznavaoci političkih prilika tvrde da DPS-SDP može izgubiti vlast samo ukoliko se ta koalicija, prema njima zapravo interesna organizacija, uruši sama od sebe zbog unutrašnjih sukoba oko interesa ili ako sva opozicija sa svojim pristalicama bojkotuje izbore i tako alarmira evropske zvaničnike da konačno pripomognu da se novi izbori održe u demokratskim uslovima. Istina, čuda se dešavaju i preko noći, ali to neće sigurno do sljedećeg oktobra.

BH Dani

Advertisements

Comments

  1. Nikolajeviču,

    potpuno se slažem sa vama. I po tome kako se opremaju kancelarije Front je ispred svih. Nego jel’ još traje napad na Front? Odbraniše li se? Ja kako vidim da su počeli da igraju špansku tica – taca po sistemu napad je najbolja odbrana. Ako ćemo po rezonu nejasna je to igra i taktika s obzirom da liči da su pobrkali strane na terenu ali ako im je merak zašto bi im kvarili zadovoljstvo? Stvarno su vam čudne definicije ‘odbrane’ i ‘napada’ ali kako kazaste sve je to stara škola pa se te savremene strategije slabo primaju.

    • Војин Николајевич says:

      Штовани Тајовићу,

      не знам како се опремају канцеларије ДФ, јер Николајевич нема намјеру да буде у овим политичким калкулацијама било какав саставни фактор.
      Дакле нећу јавно приступити тој игри, бар тако мислим, ха, ха, ха, на деведесет девет процената сигурности…

      Напросто, само сам свој, и уживам у конекцији…

  2. Ovo oko kancelarija je bilo više metaforično. Nego me jedno kopka. Ako vas neko napadne pa vi odgovorite da li se vi branite ili napadate? Ja sam samo ukazao na agresivna ponašanja DF i kada su dobili rezultate nalaza popili su Lekić pa im je sad manija gonjenja i opsjednutost manja. Ja se iskreno nadam njihovom ozdravljenju mada sam po prirodi skeptik.

  3. Ne znam ko ti je taj ali mu prezime ide uz pravoslaninu…pardon pravoslavnu koaliciju ka klinac u plocu. Vise no Serbu ime.

  4. Ovi je bilo, jado, za Sekulju!

  5. Šta je ovo Sekula i Nikolajeviču, sjeba vam ovaj dvojac iz SA vaseg Ćakija!? Alaj volem, pa volem… sa dva konja da orem

    Read more http://www.pobjeda.me/2012/08/17/marko-udovicic-i-seki-radoncic-interventni-dvojac-drazin-front-df/
    Objavljeno: pet, 17. avg, 2012. Osvježeno: danas 12:59
    Kolumne i komentari / Preporučujemo
    Marko Udovičić i Šeki Radončić – interventni dvojac: Dražin front (DF)

    Ako ne smijeni diktatora, ostaje mu da po Brehtovu receptu smijeni narod. No možda mu očekivanja nisu bez osnove, jer u Nezavisnoj po kvadratnom kilometru ima mnogo više blesa no u ostalim državama nastalim iza umorstva Bivše

    Šeki Radončić i Marko Vešović
    1. Crna Gora je zemlja u kojoj se ne treba nadati da će bilo koje objašnjenje događajima dati bilo kakav smisao. To sam mislio kad je Slobin podrepaš Lepi Cane stao na čelo fronta demokrata izistine, kako sebe vide članovi četničkog zdruga koji, što se tiče granice između Nikolićeve latifundije i Crne Gore, misle da se tu Srbija privremeno graniči sa samom sobom. Zaživjelo je, dakle, ono što su Kesedžija i Mandić uglavili u restoranu „Voda u kršu“.
    Ne želeći da nagađamo je li Lepi Cane za vođu fronta demokrata koji se drže gesla „I posle Draže Draža“ stavljen zato što Kesedžija i vojvoda od Mojkovca nisu mogli naći drugog, ili zato što im drukčiji ne treba, o tom zbitiju sam, umjesto da ga tumačim, sročio stihove: ,,Ovo kažem, nesklon da faletam: nisam od te fele, / a nisam ni nafistan. / Čak sam ozbiljniji od amena / moračkog popa Rista / što nam prodaje Svetoga Saleta / po ceni vrlo pristupačnoj, vele. / Zaista vam kažem iz zaleta: / Slobin potrčko, zvani Lepi Cane, / neki ga zovu lipicaner / kad postane Milova zamena, / taj centarfor dražinske demokratije, / tvrđe no Skadar, jer zidane / od ljutca kamena / što ga daju Moračke Platije, / zabiće golova / više negoli Zinedin Zidane, / i svaki od njih će Milo odbolovat. // Ako se posluži političkom javkom / Lepoga Caneta, Nezavisna biće / razdemokratijana / u božiju mater, / kako su proricali, i za me i za te, / i tek za jedno piće, / Mokri Slavko i Mokra Tijana“. Pridjev „razdemokratijana“ sugeriše i mogućnost da je razjebu bradati demokrati čija graja je ko sarajevski park pun vrana, oko pet izjutra, kad se probude. Ako je razvale, taman su učinjeli.
    Vampiri i glogov kolac
    2. Lepi Cane je Ćaki Lekić, Slobin Mali koji je trebalo da premine u Gospodu kad je dedinjskog Mesara, a ako se sjetimo vječno dignute mu brade, bolje je reći ljevorečkog Musolinija, poslalo da se sunča u tamnici. Voja Kalašnjikov, iza Šešelja najzadrtiji srpski nacoš koji je organizirao paljenje američke i njemačke ambasade u Beogradu, zato ga niko, ni Toma Grobar, nije želio za koalicionog partnera, taj Voja, koji je nastavio gdje je Sloba stao, Ćakiju je dao ambasadorski mandat u Rimu i tek kad je Kalašnjikov umro, Lepi Cane je otegao papke. „Šta je ovo, *ebenliti svetu nedilju?“ – rekao sam jezikom Željka Keruma. Znam da je Vladan Desnica groblje proglasio jedinom zemljom gdje vlada istinska demokratija, ali samo u Crnoj Gori ima da mrci žive uče demokratiji. Zatim velim sebi, isto Kerumovim jezikom: Smiri balun!
    Lepi Cane nije određen za vođu četnika uprkos tom što je mrtav već baš zato: protivnika treba uspavati, jer Đukanović je dijalektički materijalista koji se ne boji vampira i ne možemo ga uvjeriti da protiv Ćakija pali samo glogov kolac. Zalud kažem: „Znaš bolje no ja da je Mandić, produžena Kalašnjikovljeva ruka, uoči svih izbora Ćakija vadio iz groba“. „To vidi i onaj kome su ispale.“ „Meda Zemunac, drugi Ćakijev obožavalac, znaš da je truba srpskih obavje- štajnih službi i da ga finansiraju od tih službi zavisni biznismeni: Karić, Beko, Mišković i kriminalci iz Zemunskog klana.“ „To zna i pjana vrana, pa šta?“ „Ništa. Samo kažem“. Diktator se ljutnu: „Nećeš ti, politički analfabeta, mene koji pravim četnicima malu đecu na svim izborima, učiti pameti!“ „Ne, ni do bog. Ali znam da si ljubitelj našeg djelceta ‘Miško Kesedžija i njegove bize’, te ako iz njega zaboraviš rečenicu: ‘Ni mi Montengrinci ne znamo nas Montenegrince’, to ćeš platiti čaprom, evo da ti se potpišem“. Ali pričao Milu ili podnici pod njim, na isto ti se hvata: iz svega što je rekao bilo je očito da će im i na ovim izborima *ebati materešinu. Onu četničku.
    Kajiši ispod repa
    3. Lepi Cane veli: „Nađite jednu rečenicu u kojoj sam hvalio Miloševića“. Nabokov bi rekao: ,,Ovo je glupo, ali jasno“. Je li ovo lupila žrtva rimske ili podgoričke vrućine? Benito Sencabarba je 1989. pozvao Kostu Nađa da nađe „iz bilo koga mog objavljenog teksta jednu rečenicu nacionalističkog i kontrarevolucionarnog sadr- žaja“.
    Dvanaest godina zatim, pošto nas „uverio u svoju kontrarevolucionarnost“, kako reče Svetlana Slapšak, Ćosić nudi „svakom strancu“ od deset do sto hiljada dolara ako u njegovim knjigama nađe „i jednu nacionalističku rečenicu“. Barba Dobrica Sencabarba kladi se nasigurno: em stranci ne znaju dobro srpski, em u njegovim knjigama nacionalističko nema ništa, osim SVE.
    Ni u djelatnosti Lepog Caneta nije bilo ništa, osim SVE slobinsko, ali tu nije kraj. Nisam gluh za izreku: Srbin i Crnogorac, to ti je isti *urac, ali mislim da među njima ima malih razlika. U poemi „Lele i kuku“ Bećković kaže: „Da nas ne bi, svijet ne bi znao / Da postoje gordi konobari“. Potom dođe dug spisak primjeraka ljudske faune koja je moguća samo u Crnoj Gori, a među njima su i „podrepnice usavardačene“. Pošto mi stižu haberi da Montenegrinci zaboravljaju jučeranji jezik, pozvaću u pomoć Darinku: „Miko Šajov, četnički kmet te je četres druge kapetanu Arsoviću prošpijo Novaka Bećova i mene da nosimo ránu partizanskoj gerili, sad se u Šaoviće usavardačio među komuniste, niko ka on“.
    I Slobin gordi kelner sad je podrepnica usavardačena, jer se Voždova guzna muha ni za šta neće odreći prava da moralnom uspravnošću imitira savardak. U Srba ovo nema. Ili, ako ima, u njih je izuzetak ono što je u nas pravilo. Ali, kad riječ uđe u pjesmu, njeno značenje počne da lebdi, stoga nisam siguran jesu li podrepnice guzne muhe ili možda kajiši što dođu konju ispod repa, a najčešće se zovu kuskuni. Kako god bilo, Lekića ćemo zvati nadvojvoda Ćaki Kuskun.
    Dosta bio sluga
    Taj nije određen za čelnika četnika uprkos tome što je nemoralan već baš zato: za tog postmodernistu moral postoji da ga ismijava kao predrasudu, ili, narodski rečeno, Slobinu i Vojinu političku kurvicu boli MIŠKO što je stala na čelo razbojnika koji Nezavisnoj rade o glavi, zato na izborima može imati uspjeha, jer bivše prostitutke, osobito kad su ozbiljne kao Ćaki, o moralu najljepše divane, i znamo da crnogorski bravi lako postaju žrtve političke retorike, a Ćaki Kuskun se bori za CG u kojoj će i šare tapeta u stanovima bojom biti u skladu sa očima domaćica. Vjeruje da je Slobin paž u njemu zastario, kao sudska tužba, i da je sad nov ko ispod čekića, ali ga treba razumjeti: on koji se držao gesla „kome zakon le- ži u Slobiški, tragovi mi smrde poslušnoću“, shvatio da je dosta bio sluga, pa je riješio da skine diktatora i zatim da naređuje.
    A ja, koji sam se naslušao Slobine artiljerijske liturgije sa brda oko Rajvasa, moram se prošaljakati s njim, unatoč tome, ili baš zato što iz njega govori sušta ozbiljnost života. Ćaki je ozbiljan ko životinja, da citiram poredbu iz svoje pjesme. Uostalom, ozbiljnost pripše mrcima. Taj vjeruje da je bio Voždov sluga za dobro Crne Gore i po cijenu nasilja nad samim sobom, a kad dođe na vlast biće ćićeri demokrata. Jer pravi Montenegrinac je nula ako nema šta da glumi, pa nek Ćaki bar na pozornici, đe se opet daje četnička komedija koja će završti plačem, ima udjela u ljudskom moralu od kojeg je miljama dalek.
    Time vrijeđa razum glasača, onih koji ga imaju, ali to je nebitno, jer se drži izreke Selima vezira: „Pučina je stoka jedna grdna“ i vjeruje da će stoka na izborima za ovna-predvodnika izglasati Ćakija koji je bio član Izvršnog Vijeća, pa Slobin i Vojin vodonoša, pa četnički nadvojvoda, jer kako drukše zvati osobu nadređenu vojvodi Mandiću?
    Mali od kužine
    Slobi i Ćakiju istorija je dala mesijansku zadaću: ljevorečki mesija spasavao je srpstvo od Kominterne, Vatikana, ustaša, islamske pošasti i albanske demografske eksplozije, a mesija iz Bara, kao vođ Dražinog fronta (DF), spasiće Nezavisnu od nikšićkog diktatora, njene najveće opasnosti, i očekuje da birači, ako Crnoj Gori žele dobro, zaborave šta je Slobin i Vojin mali od kužine radio u Rimu, jer i u Rusiji i u Crnoj Gori vjeruju „da je čovek u drugom kaftanu drugi čovek“, kako reče Gogolj.
    Od Ćakija će početi slavna nam budućnost kao nastavak slavne nam prošlosti, čak treba dodati: do Kuskuna je trajalo djetinjstvo Crne Gore, od njega će početi njena punoljetnost, a to što je bio Slobin i Vojin đetić preporučuje ga za Spasitelja, zato je, kad se smilovao da im stane na čelo, među četnicima nastalo veselje kao ono kad u kupleraj dođe nova, perspektivna kurva. Uz to, Ćaki palamudi tako biranim riječima da će glasači popušiti sve što kaže i očekivati je da taj vođa demokrata, nad kojima se, i kad nema vjetra, vijori barjak s mrtvačkom glavom, diktatora zajmi u Moskvu i ostvari proroštvo Milana Avetinje. Jer lagati, a to vidjeti ne kao laž već kao nešto što se po sebi razumije, to nije tek naša značajka, tom vještinom raspolaže golem broj političara u Bivšoj, ali je u nas to umijeće dovedeno do savršenstva, a u Ćakiju do paroksizma.
    4. Ako ne smijeni diktatora, ostaje mu da po Brehtovu receptu smijeni narod. No možda mu očekivanja nisu bez osnove, jer u Nezavisnoj po kvadratnom kilometru ima mnogo više blesa no u ostalim državama nastalim iza umorstva Bivše.
    Jedan Forsterov junak veli: „Postoje dvije vrste pojava: one koje imaju zbiljsku egzistenciju, kao što je krava, i one koje su subjektivni proizvod bolesne mašte i kojim, u svrhu samouništenja, dajemo privid zbilje“. Slobino i Vojino trkaće grlo realnije je no krava, ali nije isključeno da, zahvaljući lupežu Mišku Kesedžiji i ratnom huškaču Slavoljubu Šćekiću, to jest bolesnoj mašti njinih telala, blavori iz Nezavisne, u svrhu njenog samouništenja, na izborima Ćakiju-demokrati daju privid zbilje.
    To često biva, ali ne mora biti i trebalo bi da Milo, koji na izborima četnike nikad ne ostavlja željne batina, Ćakija nokautira za ajtar Marku i Šekiju: kad mu sudija bude brojio do deset, svijet oko nas biće ljepši.
    Oblik gluposti
    Čitajući Kuskunov dnevnik iz dana NATO-bombardovanja, sa predgovorom Slobinoga genija Milisava Savića, sjetio sam se najboljih brisoguza koje Pantagruel nabraja u Rableovu romanu, i njima sam dodao „Moj rat protiv rata“. Izbori će odgovoriti na pitanje je li Ćakijev optimizam oblik gluposti koja, uostalom, u javnosti provjereno pali, ili zna da su u Crnoj Gori uvjerenja glasača promjenljivija no martovsko vrijeme. No glavno je da je iz tog dnevnika jasno: to nije samo jedan od najvećih diplomata koje su Srbi imali, ni samo veliki intelektualac, dvotarifni doduše, ali jedan od najvećih koje je Crna Gora dala, nego je i institucija. Šta institucija? Ćaki je zadužbina, ne bilo kakva: to je ujedno Mehmed-paša, višegradska ćuprija i neimar Sinan koji ju je sagradio, te ako Milo na izborima sruši tu zadužbinu, Bog njega srušio i sila časnog krsta ga porazila!
    P. S. „Nafistan“, glagol iz sarajevskog žargona, znači pjan, a riječju „zdrug“, iz pavelićevskog jezika, u dane opsade Sarajeva opisivao sam paljanske zlikovce i dodavao: „Ne daju četnici otvoriti oka, majku im ustašku!“

    • Миро, немам сад времена али прочитаћу. О Марку Вешовићу и Шекију Радончићу сам промјенио мишљење на боље након читања њихових текстова под називом “Два четника из Бањана” и “Весељко Пршутар”.

      Још једном понављам, нисам гласач ни промотер ДФ-а. Принципјелно сам стао у одбрану Лекића од стране полуписменог колумнисте Монитора, човјека који је поред гепека возила СДБ за превоз користио и хеликоптер истог “предузећа”.

      • Војин Николајевич says:

        Амила Аликадић: Није први пут да Марко Вешовић вријеђа мој муслимански народ!
        17 фебруар 2010 10:03 Дневник.ба

        Тoком расправе о извјештају мјешовите радне скупине о феномену “двије школе под једним кровом”, федерални заступници јучер су на сједници Заступничког дома Парламента ФБиХ ушли у жестоку полемику.

        Изазвао ју је заступник Независног клуба заступника за БиХ Марко Вешовић похваливши књигу Тарика Хаверића “Етнос и демокрација”.

        – Хаверић је написао како је сама чињеница да је постојала странка муслиманског народа била довољна за распад БиХ – изјавио је Вешовић, који сматра и да је све што се догађа у БиХ, па и постојање двије школе под једним кровом, посљедица тога што су на власти народи као носитељи етније, а не грађани.

        Амила Аликадић види у Марку Вешовићу Радована Караџићаl

        Амила Аликадић-Хусовић из СБиХ жустро је реагирала и оптужила Вешовића да је у његовој нервози “препознала и једног његовог пријатеља из његовог села, нажалост, некадашњег нашег колегу из парламентарних клупа који је с истом страшћу мрзио муслимане”, алудирајући на Радована Караџића, преноси Дневни аваз.

        Истакла је и како то није први пут да Вешовић вријеђа муслимане, подсјетивши и на његове вицеве о хаџијама и фесовима, а потом га је “лијепо замолила да се бави својим народом, а мој нека остави на миру, наврх главе нам је да се мијеша тамо гдје би се требао осјећати постиђен”.

        И заступникСДА Ирфан Ајановић нагласио је да с дубоком индигнацијом одбија Вешовићеве “бљувотине да су муслимани, којима ја припадам, срушили Југославију”.

        – Ирфан Ајановић лаже, ја сам рекао да сам прочитао књигу Тарика Хаверића, који каже да се Босна морала распасти, а не Југославија, зато што је чињеница да је постојала странка муслиманског народа, те да је та чињеница била довољна за распад БиХ. Нисам спомињао никакву Југославију – узвратио је Вешовић.

        Вешовић: Тарик Хаверић је ваш, а не мој! Османовић: Из овога се види колико је Вешовић мултиетнички!

        Исмет Османовић из СДА констатирао је како би волио да се о овоме говори “без чашице више, односно трезвено”, упутивши Вешовићу реплику да се БиХ није распала “ма шта тврдио ваш Тарик Хаверић”.

        На то је услиједила Вешовићева упадица да је “Хаверић ваш, а не мој”, што је опет Османовић дочекао коментаром да се и из тих ријечи види “колико је Вешовић мултиетнички, али ма што тврди ваш Хаверић, БиХ се није распала и неће, а муслимански народ и политичко организирање муслимана спасило је БиХ и зато и јесмо трн у оку, јер смо срушили вреликосрпске циљеве и снове, и тако ће и остати, свидјело се то вама или не”.

  6. Војин Николајевич says:

    Марко Вешовић: Ирфан Ајановић ми је довикнуо: “Ћути, ђубре једно”!

    Марко Вешовић, ДАНИ

    На претпрошлој сједници Парламента ФБиХ,

    поводом “двије школе под једним кровом”, сјетио сам се Хаверићеве књиге Етнос и демократија. Наводим само ријечи због којих су дежурни Бошњаци попиздели. Говорећи о непристраности његових анализа, рекао сам: по Хаверићу, сама чињеница да је постојала странка муслиманског народа била је довољна да се Босна распадне. Нашто је Амила Аликадић-Хусовић рекла да је у Вешовићевој нервози “препознала и једног његовог пријатеља из његовог села, на жалост, некадашњег нашег колегу из парламентарних клупа који је с истом страшћу мрзио муслимане”.

    Амила има талента за глупост и лагање!

    Хтио сам јој честитати: ушла је у моја сабрана дјела. Такви као Амила умру и кад прође вријеме буде као да их никад није било, али овај егземплар људске расе неће бити заборављен. Али нисам рекао ништа госпоји задуженој за класичне сачекуше иза говорнице: у атентатима на људе, на разум, на морал, њена неисцрпна глупост снабдијева је непотрошивом муницијом. Изједначити мене и Дабића могао је само створ који збиља има талента за глупост као ја за писање, али у њеној глупости има нешто дабићевско, то је глупост приправнице за фашисту: вјерујем, као Андреј Николаидис, да су “Радован и госпођа Аликадић-Хусовић из истог села”, јер “иза Радовановог увида да су сви муслимани без разлике исти, и њеног увида да су Марко и Радован исти, стоји иста логика. Која каже да је народност оно што твори заједницу”.

    Та има талента и за лагање: рекла је да није први пут да вријеђам муслимане и подсјетила на моје вицеве о хаџијама и фесовима. Нису вицеви већ прича о хаџији и слијепцу, не моја, но стара босанска, како сам напоменуо прије но што сам је приопћио, парабола о слијепцу који је просио пред џамијом и тај дан му посрећило: у фесу доста садаке. У то наиђе човјек и отме му фес. Немој хаџија, матере ти, каже слијепац. Како знаш да сам хаџија? Само ће хаџија отети од слијепца. Неџад Бранковић који нам предлаже закон против инвалида хаџија је који отима од слијепаца, рекао сам.

    Ирфан мисли да само влашко ђубре може вријеђати муслимане таквим причама

    Госпа је, дакле, слагала, али, док је њено блејање о мојој мржњи према муслиманима дубоко као стих из Рашове песме, лаж јој је очајно плитка. Можда се као Бошњакиња осјећа власником Сарајева гдје у сукобу с влахом она одређује шта је истина? Можда. Али једно је сигурно: по неписаном правилу које важи у том заводу за етничку демократију, кад муслиманску причу приопћи влах, она постане влашка, претвори се у вицеве увредљиве за муслимане, стога Амила не лаже већ се држи неписаног Пословника.

    Зато ми је Ирфан Ајановић довикнуо: “Ћути, ђубре једно”, јер само влашко ђубре може муслимане вријеђати таквим причама. Зато је неко тражио, ваљда Амила, да се извиним муслиманима које сам том причом увриједио. Зато ме Исмет Османовић, кад сам одбио да се извиним, изручио у надлежност етичке комисије. Зато је Хаверић, кад сам га цитирао, постао влах, а Ајановић је “с индигнацијом” одбацио моју оптужбу да је СДА крива за распад Југославије. Боже, каквих шупака има у том парламенту. Ајановић је један од виђенијих. Зато сам Османовићу, кад је казао: “Ваш Тарик Хаверић”, узвратио: “Није мој него ваш!” Јер ако си Тарик, са Требевића се види да ниси влах. Кад ме, због муслиманске приче коју сам повлашио кад сам је приопћио, Османовић послао на етичку комисију, то нисам могао спријечити, али кад је покушао да с мојих леђа повлаши Хаверића, то нисам дозволио: ко се зове Тарик, не може бити влах па кад би “тице лећеле наопако”, како веле у ЦГ.

    Амила лијепо замолила Вешовића да се бави својим, а не муслиманским народом

    Разумијем Османовића. Хаверић је врстан интелектуалац који мисли непристрано, а етнички демократа Османовић држи: ако си Тарик, мораш навијати за Бошњаке. Умјесто тога, распалио је по Османовићевој СДА, бије ко туђе – ето зашто Тарик мора бити повлашењак, дакле мој.

    Госпоја Амила је Вешовића “лијепо замолила да се бави својим народом, а мој нека остави на миру, наврх главе нам је да се мијеша тамо гдје би се требао осјећати постиђен”. Етничка демократија, дакле, налаже да се бавим својим етносом, залуд сам вјеровао да сам изабран као представник грађана. И поменуо сам СДА, па зашто је Амила Бошњаке изједначила са странком коју је напустила? Промијенила је само длаку. Госпођа је, вели Николаидис, “идеју етничке чистоте уздигла на нови ниво, јер ту се ради о етнички чистом говору. Припадник једног народа може говорити само о свом народу – ово је, сложићемо се, иновација у иновацијама ионако богатој повијести фашизма”.

    “Нека се стиди Марко Вешовић”, каже Шејла Шехабовић, “који није на вријеме увидио да пишући Пољску коњицу није само подигао споменик патњама Бошњака, него и превидио чињеницу да тај народ не чине само страдалници” већ и “докторице/заступнице којим длака с главе не фали, али које се бусају у прса јуначка, од сабаха до јације, љубећи икону своје етније (што је у исламу грдан гријех) и заступају своју (караџићевску?) етнички чисту традицију”.

    “Да Марко Вешовић”, каже Николаидис, “није говорио о њеном народу, овај би свијет остао ускраћен за Пољску коњицу. Да госпођа Аликадић-Хусовић никада није проговорила, ни о свом, ни о другим народима, свијет би остао ускраћен за једну, доиста раскошно одвратну, али ипак само једну изјаву”.

    • Војин Николајевич says:

      Елем, ово је хорор… Ха, ха,ха,…

      Вешовић који, по задатку, са Радончићем одрађује прљави ПР у корист диктатора лијепећи етикете, одједном полуди када се против њега покреће лавина етикета.:))
      Додуше, ту провалу етикета и епитета које требају ове натурализоване Сарајлије залијепити по задатку на крају завршавају у нискотиражном, пропалом предузећу Глас чепурака… за којег има само један купац.

      • Војин Николајевич says:

        Лавина етикета, на примјер…

        Ха, ха, ха

        Pise: Marko Vesovic.

        …Kao sto se vidi iz prilozenog, Latic posteno slaga da me nije nigdje pominjao: ljubljanski Latic nije me svrstavao u “dusmane ove zemlje i islamske kulture”, vec mi je urucio titulu Vlaha lisenog “zlih namjera prema Muslimanima”, da bi me po povratku u Sarajevo nazvao izmetom kome je “sve bilo i ostalo cetnicko”. Vidi se odmah da se radi o hadziji koji u skladu sa svojom tradicijom ne laze nikad, osim kad govori o Vlasima, i vidi se da je rodjeni plemic koji, dok me smatra korisnim za muslimansku stvar, jamci da nijesam cetnik, a kad je rat stao, zove me dusmaninom Bosne i islama, cak dodaje da ce se jednom, “zivi bili pa vidjeli”, doznati (valjda zahvaljujuci zalaganjima AID-a) zasto su me cetnici, po kojem zadatku, ostavili u opkoljenom gradu, gdje danas, zna Latic pouzdano, Vesovic “ne moze biti rahat pred tolikim bulama”, ni “pred sve uspravnijim muslimanima”.

        Latic je bosnjacki koljenovic koji mi zaviruje u tanjir da utvrdi sta jedem, nadnosi mi se nad casu da provjeri sta pijem, a onda, s visina svoje islamske tankocutnosti, objavljuje svijetu: Sad mi je jasno zasto Vesovic “o mojoj poeziji nema sta reci”. “Onaj ko bazdi krmetinom, rakijom i bijelim lukom nema sposobnost citati poeziju, nastalu iz humusa islamske kulture.” Zato sto uzimam hranu i pice drukcije od Laticevog, proglasen sam pripadnikom nize rase, jer nisam jedini koji se za trpezom bavi pomnim proucavanjem krmetine, rakije i bijelog luka: ovdje, u Bosni (za cijom cjelovitoscu i nedjeljivoscu Latic inace crce!) takvih “vlasina” kao ja ima na stotine hiljada, i svima nama, dakle, manjka sposobnost da shvatimo pjesmice Laticeve, jer ih je srocio covjek koji mjesto rakije pije himber, a mjesto prasadi jede jagnjad, sto je dokaz da ovaj dvonozac na evolutivnoj ljestvici stoji barem za jednu precku iznad nas koji “bazdimo” na vlaske artikle najsire potrosnje.

  7. Војин Николајевич says:

    Tajni formular za regrutovanje birača
    Petak, 10 Avgust 2012 fokus – Broj 1138

    Monitor objavljuje šta sadrži tajni formular koji Demokratska partija socijalista dijeli građanima da ispune. Ona tako logikom mafijaške organizacije evidentira ljudske sudbine i pretače ih u glasove. Na obrascu stoji ime i prezime, matični broj, datum i mjesto rođenja, ulica i broj, broj telefona, mail adresa, broj biračkog mjesta – sve stane na pola lista papira koji se zove zahtjev za socijalnu pomoć ili za posao, u zavisnosti od toga koju od ponuđenih opcija građanin zaokruži. Naravno da je potrebno popuniti i je li dotični član ili simpatizer. Šta je partiji draže vidi se po sljedećoj liniji u koju treba upisati datum prijema u članstvo. Nema mjesta na kojem treba potvrditi datum prijema u simpatizerstvo.

    Poseban odjeljak na formularu predviđen je za podatke o socijalnom statusu: broj članova domaćinstva, bračni status i kratak opis problema. Šta ,,podnosilac zahtjeva” zna da radi i šta bi volio da radi – sve zanima nadležne u partiji. Onda još ostaje mjesto za preporuku predsjednika mjesnog odbora partije, koju isti treba da potpiše i dio u kojem sekretar referiše o aktivnostima preduzetim na rješavanju problema.

    DPS ov predizborni formular je matična služba i birački spisak i zavod za zapošljavanje, i socijalno i centar za socijalni rad i socijalni karton – sve na jednom mjestu.

    Tužilac bi, da ga imamo, mogao da bira od čega će da počne krivično gonjenje. Za početak, možda bi bilo najjednostavnije da ispita koji novac DPS troši za isplaćivanje socijalne pomoći, svoj ili državni.

  8. Војин Николајевич says:

    DPS ov predizborni formular je matična služba i birački spisak i zavod za zapošljavanje, i socijalno i centar za socijalni rad i socijalni karton – sve na jednom mjestu.

    :))

    • Dragan Janjić says:

      I sve to u kompjuteru (plus ljekarske dijagnoze, sudsko-policijski dosije, firma, funkcija, ranije glasanje…): velika razbraća dobiju password, ukucaju vaše ime i prezime i sve pukne preko ekrana i više nego što sami znate o sebi!

  9. Milovan Vukov Jankovic says:

    Ima li razlike u niskosti javne rijece, izmedju clanka koji je objavljen o IDIOTU i Knezu Miskinu u Petrovgradu i ovijeH, danasnjih “modernih” Kelera, poslije dva vijeka DEMOKRATURE i baLJkanske “kulture”,
    ni rijeci o BARI punoj krokodila, o sistemu koji reprodukuje malarijom zarazene komarce-magarce, koji se pracnu kopitima i gadju u vrh “zdravoga” mozga, i po dziganja pravo na igraca, imenom i prezimenom.

    Za ljudski rod ZASTIDA,
    sve IZROD DO IZRODA,
    ponijela ih mutna voda,
    u Adzove vrbe,
    Crnogorce, Bosnjake i SrBe.

  10. Otkud sad opet ovaj Smradončić, zar on nije u zatvoru?

  11. Haman, ima li iđe iko da kaže ovom modernom bračnom paru u Sarajevskoj Underground ćenifi da je rat davno prošao i da ne moraju više svoja sabrana djela da pišu srednjim prstom po zidovima ćenife. Izgleda da su ispisali sve zidove pa im Milo ustupio svoju ćenifu da pišu do Mil(ov)e volje. Dobro su se istovarili nakon noćnog krkanluka u dane ramazanskog posta što se vidi iz priloženog govnopisa. Biće da je supruga Šupki pisala prsticem dok se čMarko istovarao a posle ječMarko svojeprstno popravljao gramaticke greške. Izgleda da im je u bračnom savjetovalištu onaj Jaukovic iz HN napravio raciju u glavama, te nema pomena o Slobinom Vojvodi Milu i njegovom četovanju po Dubrovniku. Takav ti je život ćenifa bojovnika: ljubi dupe četnika koje te hrani. A junačina naša, kad mu persiraju “Djubre jedno” podvije rep i pravo u ćenifu da isprazni gaće i iskali frustracije po zidovima.
    Ćenifa= wc čučavac, koji dočarava radnu pozu sarajevskih dodjoš bojovnika, bračnog para Šupki i Čmarko Smradončić

  12. meni se cini da je Marko Vesovic bolji musliman od Latica. za Jadoncica da ne govorim.

  13. Đuro Perov-garbitača says:

    Javni WC

  14. Đuro Perov-garbitača says:

    Javni WC

  15. Đuro Perov-garbitača says:

    Javni WC

  16. Фантоме, пусти ту будалу него да ти кажем још нешто за Весељка. Прије три године, када је у Хрватској у центар пажње избио кум Јоце Амстердама, Баранин Слободан Ђуровић Кардинал, позвали из НОВА ТВ Црну Гору да сазнају нешто више. Из Подгорице им одговор даје Весељко Пршутар, угледни сарадник медија и обавјештајних служби диљем Балкана. Каза Весељко Хрватима како Ђуровић јесте из Бара али нема везе са ЦГ. “О њему се распитајте у Србији, јер је Кардинал радио за српску контра-обавјештајну службу”.

    Треба ли овоме још шта да се дода или је све јасно?

  17. b.bozovic@gmail.com says:

    Ljudi moji, zna li ko iz koje je ludnice pobjegao ovaj Sekula Smradončić, djevojačko Milovdonjevešović?

    • Господине Божовићу, не разумијем откуд оволика нервоза? Па зар не видите да нисам помињао никаквог Божовића већ искључиво Кардинала и Пршутара? Стварно не знам гдје сте се ви препознали.

      Оно што сам написао на овој теми доводи у питање које је уопште презиме Миловог доњевешовића? Ја мислим да се презива Копривица.

    • Ne zajebaj se. Sekulje je nas domaci, cetnik, od cetnicke kuce i plemena.

  18. b.bozovic@gmail.com says:

    E pa taj će ti Kardinal budalo jedna glavu otfikariti, đe to srljaš? a i Ćaki kad te uhvati neće ti ni Bog pomoći, jer je poludio kad ga ovako braniš

    • Господине Божовићу, ако сам вас добро разумио, кум Јоце Амстердама ће ми откинути главу ако не престанем износити чињенице о новинару Копривици, којег ви заступате на овом порталу, као његов фан претпостављам. Хвала вам на овом упозорењу и увјеравам вас да ћу га имати у виду.

      Иначе, кад већ поменух Пршутара, то вам је дисидент који је и на операцију у Београд, као сав обичан народ, путовао полицијским хеликоптером. Није му се онда ни чудити што му је опозиција оволико “великосрпска” кад му она није спашавала пркно него Мило.

  19. Milovan Vukov Jankovic says:

    Radi buducnosti javnogservisa,me,
    i ugleda ovog PORTALA,
    sa licnog plana i vrijedjanja u stilu poBIJEDE,
    mi bi trebali isusivat BARU, i unistavat malarijom zarazene komarce,
    jer ce se sinovi i unuci stidjet, od nas koji ucestvujemo u ovaj “BRLOG” ili BLOG,
    tako nam pomoga GOSPOD BOG,
    koliko mi mislimo a njima, a zapostavljamo licni interes i bolesnu licnu sujetu.

    Daj ljuDJi , nijesmo djeca, ako za BOGA znate,
    podignite nisan i gadjite u srijedu,
    pustite licno prepucavanje, kad ocistimo djubre sa trona.

  20. Кличентије says:

    Vrlo indikativna prijetnja od strane ovog Bozovica, u stilu bijednika udbaskog. ИШ гњидо!!!

  21. Đuro Perov-garbitača says:

    Javni WC

  22. Кличентије says:

    aaaaa, мора да је добро упекло код овог Перовог Ђура, ил се јадо црни погубио кад виђе да му матери неко до балчака ојхара…ма треба тебе Ђуро издеветат до крви, ка што је Марка чмарка његова даринка деветала кад јој се под рашицу ѕавлачио…иш гамади!!!

  23. Đuro Perov-garbitača says:

    Javni WC

  24. kraš čokolada says:

    Ima li koga od moderatora da počisti ovo ruglo i zaključa wc?

  25. Миљоване, можете ли вјеровати да је овај Ђуро Перов што овуда авета старији од вас? Погледајте само ове коментаре и замислите човјека од 70 година који ово пише. Изгледа да је упекло сунце у “невјести Јадрана” или се потегло неке шљивовице. Вјерујем да Драган Шепељ зна ову стару луду.

  26. Војин Николајевич says:

    Први пут видим да се текстови лансирани у јавни ВЦ не могу прочитати, па сам заинтригиран:))

    Могу ли, икако, погледати то што је скривено иза завјесе, јер нисам био у теми, такорекућ- био сам одсутан неколико времена?

    :))

    • Војин Николајевич says:

      Тим прије, што сам редовни читалац, па и коментатор, колико могућности дозвољавају, овога портала….

      • Нема шта да се види Војине. Чича од седамдесетак година прогутао вијагру али није знао да се она не мјеша са алкохолом. Ситуација се искомпликовала и човјек почео да пријети Фантому и осталим коментаторима набијањем на полни орган.

      • Војин Николајевич says:

        Дошли Стаљинови ађутанти код Висарионовича, те му предочили да је Ватикан незадовољан политиком СССР. Јосиф их је питао- а колико тај Ватикан има дивизијa?

        Елем, колико тај лик који је “таргетовао” Фантома има “дивизија глупости”?

  27. Evo zassto su bjesni Sekula i njegov Internacionalni Inteklektualac Miodrag Lekić

    MIODRAG LEKIĆ
    SAMOZVANI KANDIDAT ZA PREDSJEDNIKA CRNE GORE

    Ponuda koja se odbija

    Opet se nudi, iako ga opet niko ne traži. I vrlo je skroman: ni manje ni više nego hoće da bude predsjednik Crne Gore.

    Prihvatio bih, kaže Miodrag Lekić, da budem kandidat opozicije na predsjedničkim izborima. To bi mu bila “velika čast i satisfakcija” za minuli rad.

    Lekić je nacrtao i lik budućeg predsjednika Crne Gore: pored lične autonomnosti, on treba da izražava kulturu nacionalnog jedinstva, da svojim djelovanjem doprinese zaustavljanju podjela u Crnoj Gori, otvori proces demokratskog oporavka crnogorskog društva, da to bude kompetentna i nekorumpirana ličnost.

    Samokandidat je, normalno, primijetio da sve te vrline krase baš njega.

    “Uvjeren sam da građani cijene i moje diplomatsko i profesionalno djelovanje u Italiji”, poručuje Lekić.

    U Rimu je proveo više od šest godina kao izaslanik SRJ. Prvo kao otpravnik njihovih poslova, potom kao ambasador. Ima još raznih iskustava. Bio je pri vlasti i kod starog i kod novog antibirokratskog rukovodstva. Autonomno i uglađeno.

    Objelodanjivanje diplomatske liste SRJ sa njegovim imenom bilo je iznenađenje, jer je uporno tvrdio da ostaje na funkciji crnogorskog ministra inostranih poslova. Politički analitičari često su odgonetali da li je Lekić, dok je bio diplomata u Rimu, Miloševićev čovjek ili Đukanovićev eho.

    Tamo je, na početka NATO bombardovanja, uz pomoć srpskog ultranacionaliste Dragoša Kalajića, večerima gostovao na italijanskoj državnoj televiziji i ubjeđivao tamošnje javno mnjenje u ono što je tvrdio i Milošević: Albanci u Jugoslaviji imaju prava kao sve manjine u svijetu, a rijeke kosovskih izbjeglica, koje svjedoče o etničkom čišćenju, samo su manipulacije zapadne propagande.

    Stigao je i da dojavi da je Crnoj Gori naružio dostojanstvo Marko Vešović, kada je 1995. u rimskom Espresu opisao šta je Sarajevu uradili Radovan Karadžić, Slobodan Milošević i njima slični Crnogorci.

    Crnogorski književnik Ljubomir Đurković je povodom Lekićevih denuncijacija napisao. “Muka me neka hvata cijenjeni Otpravniče Njihovih Poslova što će nepravedna, makar i daleka budućnost, stvari urediti tako, pa će na nebu crnogorske istorije i tradicije, o kojoj Vi toliko brižite, blistati dva Marka – Miljanov i Vešović, a Vama prepuštam da sami odredite mjesto – biće vam bolno”.

    Dugo se nije znalo da Lekić nije član nijedne partije, ali je svojim stavovima jasno podržavao stavove vladajuće. Pozivao se na tadašnjeg predsjednika Momira Bulatovića da je sve što je u interesu Crne Gore, a nije na štetu Srbije, u interesu SRJ. Ili, na premijera Mila Đukanovića – da Crna Gora nije srpska država, nego država građana koji u njoj žive.

    Liberali su mu zamjerali da ”svojom civilizovanom i kulturnom pojavom daje demokratski privid jednoj nedemokratskoj vlasti”, radikali su tražili njegovo smjenjivanje zbog ”crnogorskog separatizma”.

    Slavko Perović je 1999. tvrdio da je Lekić, isto kao i Đukanović i Momir Bulatović, Crnogorac samo do onog trenutka dok mu Milošević to dozvoljava i koliko to, za sada, Miloševiću treba! Po Peroviću, Lekić je čovjek Miloševićevog programa, a s njegovim tobožnjim flertovanjem sa crnogorstvom samo usporava procese u Crnoj Gori.

    Kada je Međunarodni tribunal u Hagu otpužio Miloševića za ratni zločin, Lekiću nije padalo na pamet da se distancira od njegove politike.

    U jednom reagovanju u Monitoru, tvrdio je da precizno javno saopštio da će “ukoliko dođe do vojnog udara u Crnoj Gori, istog trenutka napustiti mjesto ambasadora u Rimu”. Crnu Goru, srećom, nije zadesila ta nesreća, tako da nije ni imala priliku da plati tu visoku cijenu da bi se Lekić povukao iz Italije. No, dogodilo se nešto što Lekić nije očekivao. Milošević mu je otkazao povjerenje. Međutim, nakon što mu je Milošević dao otkaz, ostao je u Rimu, pa je kasnije ponovo imenovan za jugoslavenskog ambasadora. Prihvatio se tog posla iako ga Crna Gora nije priznavala za ambasadora.

    U međuvremenu, poslije smjene, svratio je u Podgoricu. Bilo je to prilikom konsultacija oko novog ministra inostranih poslova, Lekić je pravilno procijenio da u Crnoj Gori ”nije bio posebno tražen”. To je tumačio intrigama ljudi koji se vrte oko predsjednika države, spremnih za spektakularne obrte od obožavalaca do kritičara Slobodana Miloševića.

    Od tada nije imao šansu ni da se primakne crnogorskoj vladajućoj garnituri.

    Lekić je rano sračunao da je diplomatija primjerena njegovim ambicijama.

    Godine 1900. ostvario mu se san: postao je ambasador SFRJ u Mozambiku. Kada je SFRJ počela da gubi ugled zbog unutrašnjh političkih sukoba i ratova najugledniji jugoslovenski ambasadori su napustili Ministarstvo inostranih poslova zbog neslaganja sa tadašnjom jugoslovenskom politikom. Lekić je nastavio da gradi karijeru.

    Bile su to, podsjetimo, i godine razaranja crnogorske državnosti, godine ratova, pohoda na Dubrovnik…

    Jedan je od rijetkih crnogorskih kadrova koji su preživjeli ab-revoluciju. Bio je u vladama Vuka Vukadinovića, Radoja Kontića i Mila Đukanovića.

    Uoči crnogorskog referenduma, Lekić je kritikovao crnogorske kadrove u diplomatiji Srbije i Crne Gore zbog toga što su učestvovali u kampanji za crnogorsku nezavisnost: ”Problem za ove ljude je što se u ozbiljnim sredinama država poštuje sve dok ona postoji, pa ovaj naš neobičan diplomatski repertoar i njihovi protagonosti gube na ugledu što, najčešće, u inostranoj sredini kontraproduktivno djeluje za stvar za koju se zalažu”.

    On je, za razliku od njih, godinama stajao na braniku SRJ. Sve dok nije izdahnula.

    Lekić se nudio za predsjedničkog kandidata i uoči prošlih izbora. I tada je figurirao kao kandidat Socijalističke narodne partije, Narodne stranke i Srpske narodne stranke. Poslije razgovora sa liderima tih partija – i bivši ambasador i tri prosrpske stranke zaključili su da je to gubitnička kombinacija.

    Ni sada im ne treba mnogo napora da sračunaju: Lekić je ponuda koja se – odbija.

    Monitor, 17. avgust 2007.
    Veseljko Koprivica

    _

    • Ovo je sve neprijateljska antipropaganda vladajuce garniture i njenih podanika, koji nikada nijesu oprostili Miodragu Lekicu, sto nije pristao da bude dio pljackaske vladajuce garniture na celu sa Djukanovicem. Miodrag Lekic, kocko kockice, je smetao i smeta svima koji nemaju ono cega on ima na prodaju, a to je ljudsko postenje i cist obraz.Svi ostali razlozi koje navodi Koprivica su samo konsrtukcije nepostenih koji bi da u ono blato u kojem se oni valjaju, uvuku i one koji su se od tog blata uvijek sa gadjenjem ogradjivali.

      • b.bozovic@gmail.com says:

        Ne smeta nikome taj Miloševićev potrčko, koji nema ni časti ni poštenja, Da ima ne bi škrabao ćirilicom u Danu neke gluposti koje niko ne čita i lažno se falio da je profesor nekog italijnskog univerziteta

  28. Планко ПВС, шта ти имаш против четника? Погледај како о четницима, њиховој храбрости и етици, лијепо пише члан медијског одбора ЦПЦ, бивши уредник листа “Комунист”, Весељко Пршутар Копривица у свом тексту “Од Везировог до Зиданог моста”:

    “Komandant crnogorskih četnika Pavle Đurišić bio je hrabar, krut, odvažan, bistar i veoma omiljen komandant kod vojske, naročito kod onih hrabrijih vojnika i komandanata”.
    “Pavle Đurišić je prije polaska iz Rudog naredio da svaki borac koji pokuša da pljačka ili otima od naroda bude na licu mjesta strijeljan. I pored takvog upozorenja, bilo je onih koji nijesu mogli da izdrže glad. Predrag Mišo Cemović, pratilac i rođak Pavla Đurišića, ostavio je o jednom takvom slučaju zapis:
    „Jedno jutro na prilazima planine Devetak spazili smo jednog borca koji je izlazio iz jedne kuće nešto noseći. Stigli smo ga. Uzeo je nešto hrane ispred isto tako gladne i oskudne familije. Pavle je naredio da se strijelja. Na grudi smo mu zakačili ceduljicu na kojoj je pisalo: ‘Strijeljan radi pljačke”.”

    http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_2_svj_ratu/od_vezirovog_do_zidanog_mosta_v_koprivica.html

  29. Sekula, ne laži – to su ctati iz knjige pok. čuvenog crnogorskog istoričara Branislava Kovačevića iz knjige o stradanju crnmogorskih četnika, a Koprivica je po njoj za Monitor priredio feljton. Uhvaćen si po stoti put u laži kao tvoj istomišljenik Šemsudin Smradončić. Misliš da ovo drušptvo ništa ne čita osim tvoje bljuvotine. Prošetaj na tvoj INS4, kako li se zove pa tamo vodi drugi svj. rat ne zagađuj ovaj portal. I još nešto. Po ovim citattima već je otkriven tvoj identitet iza kojeg se junački kriješ kao da ti je nešto u srodstvu Draža Mihajilović. Ha,ha,ha…

  30. Прљава пропаганда партизана о одликовању Ђуришића од стране Хитлера, маестрално је побијена од стране нашег Весељка Пршутара, бившег уредника листа “Комунист”, атеисте и ђакона ЦПЦ:

    „Ustaše, za koje su do posljednjeg trenutka glavni neprijatelj ostali pravoslavni Srbi, nisu ispoštovali dogovor, postavili su mu zasedu i pobili deo njegovog odreda. Svi četnički oficiri bili su uhvaćeni i ubijeni. Pavle Đurišić bio je, zajedno sa nekoliko svojih drugova, spaljen”. Đurišića su ubile ustaše, zvanični njemački saveznici. Ako je Đurišić stvarno dobio visoko njemačko odlikovanje od firera „Željezni krst” teško da bi ga ustaše, vjerni Hitlerovi poslušnici „na lomači spalile”

  31. sekulje, na balegaj, zivota ti! bar je Djurisicev zivotni put do jasenovca dobro poznat, dokumentovan i posvjedocen hrpama leseva. chu, nijesu ispostovali dogovor? ta bagra, cetnicka i ustaska nije ima luckog lika. zvijer ubija zbog hrane, cetnici i ustasi su ubijali iz zadovoljstvo i najmracniji pobuda. zato naofasiste, postovaoce cetnika i ustasa, treba drzati na lancu zbog sigurnosti okoline.

    • Цитирам Весељков текст, зашто мене нападаш? Погледај шта још пише о Ђуришићу у фељтону бившег уредника листа “Комунист”, Копривице Пршутара:

      „On je bio pravi Crnogorac iz prošlog veka. Politika ga nije interesovala, a do političara nije mnogo držao. Njegovo zanimanje, njegov poziv bio je: uvek, i dan i noć, da bude junak Crne Gore.”

  32. saveznici? taj neljucki lik je toliko meandrirao da se shvatit ne moze. sve te zvijeri radile za naciste a nacisti su ih i ako ranije nijesu bili suprostavljeni okrecali jedne protiv drugih.
    Djurisic je poceo sa partizanima u svenarodnom ustanku. ubrzo je okrenuo plocu, prikljucio se Drazi. zatim stupio u saradnju sa Italijancima. zatim kad je Italija kapito interniran. vracen. stupio kod Nedica. time je stupio i u njemacku sluzbu. da skratim jer je lista duga.

    “za Badnjake ceteres trece
    za cetnike nema vise srece
    umjesto drva i badnjaka
    loze glave od turaka”.

    pitaj oca ili djeda, ako si mladji, moraju se sjecat ove pjesme iz 43. neko jos cuva dokaze o tome lozenju.

    + kad su crnogorski cetnici i Pavle Djurisic odstupali za Bosnu, pod udarima jedinica Peka Dapcevica , oko Prijepoja, odstupnicu cetnicima branio je Husein Rovcanin sa muslimanskom milicijom, i postao sehid – ili nashki: nek mu je hvala i slava.

  33. ‘ocu reci: istorija ima samosvojno zvjersko, prljavo, kurvinsko lice i nema veze s onim na cem neonacisticki balavci svrsavaju po forumima i na javi.

  34. Војин Николајевич says:

    Уживам док посматрам како ликови који су уништили садашњост,
    ти моћни и пролазни функционери,
    проичају о прошлости.

    И, шта је било у тој прошлости?

  35. Војин Николајевич says:

    Баш ме брига за партизане и четнике, Дражу и Тита, тим прије што су сви имитатори тих покрета и ликова у данашњости потпуно анахрони. А садашњост је у вртоглавном понирању, па се главни кривци у виду викоких функционера правдају питањима прошлости, које више нема јер је далеко за нама.

  36. Tito nema nasljednika a za Drazino se mjesto bore nekolicina.
    bilo je sve jasno, nacionalna i socijalna ravnopravnost. samo je Tito imao vile, zamkove i jahte. kad je umro sve je vraceno narodu. Tito nema nasljednika, Grubijanu!

  37. Војин Николајевич says:

    Све што је враћено народу је давно преливено у приватни џеп. Не само Брозова микронска имовина, ваћ комплетна богатства генерација. Треба бити искључиво узак, те то не примјетити.

    • Војин Николајевич says:

      И није проблем што је то “кумовски и другарски развучено”, него је проблем у томе што ти ликови преконoћни не знају све то довести на ниво функисања.

      :))

  38. namjerno brkas pojmove. ja nijesam obozavaoc kapitalizma. ja sam socijaldemokrata od vremena Vilija Branta.

  39. Војин Николајевич says:

    :))

  40. Војин Николајевич says:

    Мислим да би садашњој постави фумкционера боље било да ћуте, због сопствене прошлости, а не да се враћају прошлост преко својих наручених егзекутора, који су смијешни, јер продукују нереалност.

    Баталите прошлост, промјене су потребне. Ако је то факт, тада је потребно све промијенити, јер нико никада неће имати такву ванинституциону моћ као ови који се играју са свима, кршећи законе који су сами донијели.

  41. zamisli dobre njemacke naciste koji donose slobodu svojim hudim jevrejima.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s