Holandski zaokret ka ljevici

Pre samo dva meseca, u malom holandskom mestu Alemo dogodila se tragedija sa dalekosežnim posledicama. Aziz Kara, 64-ogodišnji Turčin, umešao se u žestoku raspravu sa komšijama. Rasprava je eskalirala, a Aziza su bacili na zemlju, od udarca je pao u komu. Deset dana kasnije umro je od izliva krvi u mozak.

U normalnim okolnostima, ovim nesrećnim slučajem bavili bi se samo lokalni mediji, ali budući da se Holandija sprema za druge parlamentarne izbore u samo dve godine, slučaj Aziza Kare je poseban. Kada su rodbina i pripadnici lokalne zajednice organizovali tihi marš ulicama Alema, pridružili su im se i političari iz cele zemlje. Novine su bile pune kolumni posvećenih incidentu, koji je ubrzo postao prava PR katastrofa za Gerta Vildersa, najuticajnijeg političara sa krajne desnice u EU.

Ono što je posebno neprijatno za Vildersa je okolnost da se čovek koji je navodno bacio Aziza na zemlju zove Henk, a njegova žena, koja je žrtvu vređala na rasnoj osnovi, Ingrid. Činjenica koja nikome nije promakla. Tokom poslednje dve godine, Holandija je upoznala jedne druge „Henka i Ingrid“, izmišljeni bračni par nastao u Vildersovoj populističkoj mašti. Baš kao i čovek iz Bazildona i žena iz Vorčestera, koji su postali zvezde tokom izbora u Britaniji, Vildersove karikature para iz radničke klase vešto su korišćene kako bi izrazile anti-imigrantsku i anti-islamsku politiku njegove Partije slobode (PVV). „Henk i Ingrid ne žele više da plaćaju za Alija i Fatimu“, jedan je od anti-imigrantskih slogana.

Nakon Azizove smrti, ove reči su izgubile svoju privlačnost. „Henk i Ingrid zaista postoje“, objavila je na svom tviteru jedna holandska TV voditeljka, „i upravo su ubili nekoga u Alemu“.

Vilders je od tada prestao sa korišćenjem ovih imena. Ali pad podrške PVV posle ubistva ukazuje da politički rat se islamom više nije glavna tema u Holandiji. Vildersu, sejaču semena razdora, harizmatičnom šoumenu nacionalne politike, predizborne ankete predviđaju da će osvojiti 18 od 150 mesta u parlamentu, značajno manje od 24 mesta na prošlim izborima.

„Vildersove teme o različitim kulturama više ne dominiraju političkom debatom“, objašnjava Kris Alberts, istoričar kulture sa Erazmusovog univerziteta u Roterdamu, „najvažnije teme ovih izbora su ekonomija, zdravstvo, socijalna sigurnost… i Evropa.“

Reč je o promeni koja bi mogla imati velike posledice po politički pejsaž evrozone u ovom osetljivom trenutku. Za kontrolu nad Holandijom ne takmiče se samo mejnstrim partije koje su tradicionalno formirale koalicione vlade, već, kako programi štednje čak i ovog bogatog severnog bastiona evrozone sve više bole, na velika vrata u trku za pobedu na ovim izborima ulazi i levica.

Holandska socijalistička partija (SP), organizacija nekada poznata po maoističkim aspiracijama i praksom da svoje političke protivnike gađa paradajzom, sada je na pragu da postane najjača partija u Holandiji, zasenjujući i svoje umerenije rivale iz Laburističke partije. Očekuje se da bi Socijalistička partija mogla da osvoji najmanje 30 mesta u parlamentu. Kao što je uspeh Sirize u Grčkoj bio znak za uzbunu u Briselu, SP predstavlja još jedno iznenađenje u evropskoj politici u trenutku kada se čini da su centristi ostali bez ideja.

Dok je Vildersova partija stvarala ime politikom podele, kao što je na primer predlog poreza na burke, glavni slogan SP glasi: „Ima dovoljno za sve“. Ova inkluzivna poruka sadrži i zlokobne implikacije za banke, kompanije i evropske moćnike iz Brisela. Protivnik mera štednje i iziritiran brojnim bail-out paketima, lider SP-a, Emil Remer, obećao je da će odustati od planova za smanjenje deficita ispod 3% do 2013, koji su u velikoj meri uključivali rezove u zdravstvenom i socijalnom osiguranju, kao i da će se sukobiti sa Angelom Merkel i sa Evropskom komisijom ukoliko se oni budu protivili njegovim planovima.

Odustaće se i od planova konzervativaca o povećavanju godina za odlazak u penziju sa 65 na 67, a prema Olandovom modelu poreza na bogate najviši porez na dohodak bi se uvećao sa 52% na 62% za one koji zarađuju preko 170 hiljada evra godišnje. Cilj programa javnih investicija, delimično finansiranih prihodima od ovog poreza, bio bi pokretanje holandske ekonomije.

Za bivšeg nastavnika, poznatog po svome osmehu i povremenom mapetovskom nadimku Meda Fozi, sve je ovo deo beskompromisne platforme stvorene da izazove potrese na amsterdamskoj berzi i u kancelarijama Evropske komisije.

Što se tiče Evrope, Remer nije puno toga rekao, osim što je izjavio da ne prihvata ideju o stvaranju zajedničkog evropskog bankarskog nadzora, kao ni Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM), koji predviđa kažnjavanje država ukoliko nemaju izbalansiran budžet. Dodao je i da Holandija neće odobriti nijedan novi bail-out paket Grčkoj ili bilo kojoj drugoj zemlji evrozone.

Dvostruka strategija protivljenja štednji kod kuće i bail-out paketima za inostranstvo, ove nekada marginalne partije, koja je često bila van parlamentarne politike, pogodila je pravu žicu. Holandija se više ne oseća sigurnom lukom u evropskoj oluji. U maju je Evropska komisija prognozirala da će se holandska ekonomija u ovoj godini smanjiti za 1%. Cene nekretnina padaju zabrinjavajućom brzinom, a tokom jula je i rejting agencija Mudi javno razmatrala snižavanje holandskog AAA kreditnog rejtinga.

Mnogim biračima je dosta svega. U jednoj anketi, 70% se izjasnilo da u 2013. očekuje veći ekonomski stimulus i manje rezova. Druga anketa došla je do rezultata da je samo 58% Holanđana za članstvo u EU, u poređenju sa 76% tokom 2010, i to u zemlji koja je jedan od osnivača EU.

U samo nekoliko meseci, rezervisani Remer je transformisao političku debatu. Premijer Mark Rute upozorava da bi vlada socijalista dovela zemlju u opasnost. „SP se bavi ekonomskim temama“, dodaje profesor Alberts, „a stranci koji zabrinjavaju Holanđane nisu više muslimani već su to Poljaci i Grci.“

Za ovakve tvrdnje našli smo obilje dokaza na Veselerbrink pijaci u Enšedeu, gde je Socijalistička partija kao simbol protesta delila paradajz prolaznicima u jednom od najsiromašnijih delova grada. U ovom gradu na istoku zemlje, ponosnog industrijskog nasleđa i nesigurne budućnosti, razgovor među kupcima ticao se medicinskih troškova, nedostatka novca i malignog uticaja briselske birokratije i rasipnih Grka.

„Radio sam do 43. godine“, kaže Kim Bozuva, koji se sada kreće uz pomoć malih motornih kolica, „onda sam pao i smrskao koleno. Oboleo sam i od dijabetisa. Ako konzervativci pobede moraću još više da izdvajam za lekove. Zašto? Kao da mogu da biram da li da se lečim ili ne.“

Lilijan, panzionerka koja živi u Enšedeu celog života, takođe razmišlja da glasa za SP: „Već su mi smanjili penziju. Ne shvatam zašto moramo da slušamo naređenja Brisela o smanjivanju životnog standarda. Tamo polovina birokrata ne radi ništa od čega bilo ko ima bilo kakve koristi, a druga polovina je pohlepna. To je elitna mafija. A Grci su lagali da bi ušli u evrozonu. Nameštali su svoje ekonomske pokazatelje da bi ih primili.“

Vim Kojker, redovni kupac na pijaci, izrazio je svoja osećanja i otišao i korak dalje: „Holandija treba da izađe iz EU. Prvo je Grčka tražila pomoć, pa sada Španija, pa će uskoro i Italija, a na kraju i Francuska. Treba da izađemo, a to bi trebalo da uradi i Engleska.“

Ovaj mesec će biti izuzetno buran za celu evrozonu. Istog dana kada Holanđani izlaze na birališta (12. septembra), nemački ustavni sud će doneti odluku o ustavnosti ESM-a i Fiskalnog pakta. Otpor programu štednje u Holandiji dodatno bi naglasio dezorijentisanost evropske političke elite.

Može li se to dogoditi? Bez iskustva u vladi, Remer se mučio u uvodnim televizijskim debatama. Moguće je da će, i ukoliko SP osvoji najviše glasova, centrističke partije napraviti koaliciju koja će isključiti SP iz vlasti. Ali poruka holandske izborne kampanje je jasna. U još jednoj zemlji evrozone nastao je ogroman jaz između očekivanja birača i političkog konsenzusa diskreditovanih političkih elita.

U Grčkoj su trenutnu situaciju najbolje iskoristili Siriza i njihov lider Aleksis Cipras. U Italiji je najpopularnija politička ličnost postao komičar Pepe Grilo. U Holandiji, iskušenje da se otarase štednje i da dalje nastave sami da menjaju politički pejzaž kojim je tokom poslednje decenije dominiralo pitanje rase i multikulturalizma.

Ulke Vizer, vlasnik građevinske kompanije iz Enšedea, što ga čini neuobičajenim aktivistom SP-a, priznaje da oseća veliko uzbuđenje dok se kampanja bliži vrhuncu: „Ova partija se zalaže za suprotno od onoga – šta ja imam od toga? Reč je o ulaganju u ljude i njihovu budućnost. U Holandiji ljudi postaju očajni i pitaju „da li je ovo sve što možemo da očekujemo?“, verujući da će biti još gore. Ovo je možda istorijski trenutak za Socijalističku partiju.“

Julian Coman, The Observer, 02.09.2012.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 05.09.2012.

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s