Suspendovane i respirabilne čestice u urbanim sredinama

pripremio: Miško Đukić

Ehh…

Text koji citate, priredio sam iz predavanja Ivana Grzetica, pod naslovom “Suspendovane I respirabilne cestice u urbanim sredinama”. Text poklanajam svim onima koji zele da znaju. Iz dvadesetak strana texta odabrao sam, zahvaljujuci sugestijama svoje prijateljice neophodne stranice. Za sve one koji zele opsirnije evo i link.

Original je na ekavici I tako ga prenosim.

Rezultati nedavno objavljene studije sprovedene u tri evropske zemlje gde živi 75 miliona stanovnika Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj, procenjuju da je izloženost  respirabilnim česticama odgovorna za oko 40.000 smrtnih slučajeva godišnje (Kuenzli  i sar, 2000).

 Polovina broja ovih smrtnih ishoda se pripisuje česticama iz saobracaja, što je jednako broju ljudi koji godišnje nastarada u Evropskoj Uniji u saobracajnim udesima. Procenjeno je da je u EU tokom 2000. godine došlo do gubitaka 3.6 miliona godina života usled aerozagađenja respirabilnim česticama (CEC,2005).

Za uspešno upravljanje aerozagađenjem potrebna su znanja o ukupnom ciklusu vezanom za respirabilne čestice,  uključujuci izvore emisije čestica,  procese njihovog formiranja,  njihov  sastav, rasprostiranje i sudbinu u atmosferi, kao i izloženost ljudi, što dalje ima uticaj na zdravlje.

Pored prirodnih izvora,  najznačajniji izvori antropogenog porekla uključuju termoelektrane i saobracaj.  Fine čestice i gasovi iz termoelektrana i saobracaja, prekursori respirabilnih čestica, obično potiču od procesa sagorevanja.Opšte  posmatrano, uticaj na zdravlje ljudi, efekti na životnu okolinu i sudbina čestica zavise od njihove veličine. Što su čestice manje mogu dopreti dalje od izvora emisije s jedne strane,  a s druge strane takve česticeimaju osobinu da dublje i efikasnije prodiru u pluca čoveka.

Čestice koje su najvažnije sa gledišta atmosferske hemije, fizike i zdravstvenih efekata su čestice u opsegu 0,002 do 10 µm i klasifikuju se kao:

●PM10-2.5 – grube čestice = inhalabilne čestice,  frakcije  između 2.5 i 10 µm

●PM 2.5-0.1 – fine čestice frakcije  između 2.5 i 0.1 µm

●PM 0.1      – ultafine čestice, sve čestice ≥ 0.1 µm.

Šta su suspendovane čestice u vazduhu?

Zagađenje vazduha suspendovanim česticama (na engleskom jeziku particulate matter – PM) sastoji se od veoma malih čestica (partikula) u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju. Među njima su posebno značajne one koje se mogu dospeti do najdubljih delova pluca. Ove čestice imaju prečnik manji od 10 μm ili opisno rečeno, prečnik im je manji od 1/7 debljine ljudske dlake. Obično se ove čestice svrstavaju u tri kategorije:

●one manje od 10 μm i označavaju se kao PM10, a nazivaju se grube suspendovane čestice, i

● one manje od 2,5 μm i označavaju se kao PM2,5, a nazivaju se kao fine suspendovane čestice, i

● one manje od 0,1 μm i označavaju se kao PM0,1, a nazivaju se kao ultrafine suspendovane čestice.

Česticama koje su opasne po disajne organe čoveka smatraju se one koje su manje od 10 µm. Tako male čestice imaju  tendenciju i da se u deponuju u alveolama. Koji deo udahnutih čestica ce ostati u respiratornom traktu i dubina do koje ce prodreti pre nego se deponuju zavisi od njihove veličine kao najznačajnijeg faktora koji određuje opasnost od udisanja čestica.

Ukoliko dospeju do pluca čestice usporavaju razmenu kiseonika i ugljendioksida, skracujuci dah. To dovodi do veceg naprezanja srca, koje  u uslovima povecanog napora kako bi kompezovao smanjeni unos kiseonika.  Obično,  ljudi koji su najosetljiviji na ovakve otežane uslove oboljevaju od respiratornih bolesti kao što su enfizem,  bronhitis,  astma i srčani problemi.  Čestice kao i materije u vidu tečnosti i gasova koje se unose zajedno sa česticama na kojima se adsorbuju,  ako se udahnu, a otrovne su, mogu doprineti i oštecenju organa kao, na primer, bubrega i jetre.

Odakle potiču grube suspendovane čestice (PM10)?

Poreklo grubih suspendovanih čestica je dvojako, kako urbano, tako i ruralno, osnovni izvori su:

●Motorna vozila

●Peci za sagorevanje drveta

●Prašina sa gradilišta,

●Prašina sa odlagališta i deponija

●Prašina iz poljoprivrednih regiona

● Požari

●Industrijska postrojenja (termoelektrane, postrojenja za prženje rude, cementare …)

●Vetrom podignuta prašina.

PM10 je obično smeša koja obuhvata dim, čađ, prašinu, soli, kiseline, metale…

Suspendovane čestice nastaju tokom rada motora, hemijskih reakcija koje se odigravaju u atmosferi neposredno pri izlasku dimnih gasova iz industrijskih dimnjaka.

Kako PM10 utiču na naše zdravlje?

PM10 su među najopasnijim polutantima u vazduhu, one prilikom udisanja napadaju ljudski respiratorni sistem, utiču na njegovu otpornost i deponuju se u najdubljim delovima pluca.

Zdravstveni problemi otpočinju kada organizam počne da se brani od ovih stranih tela (čestica).

PM10 izazivaju ili osnažuju astmu, bronhitise i druga oboljenja pluca, a samim tim smanjuju ukupnu otpornost organizma. Iako PM10 napadaju celokupnu ljudsku populaciju, vulnerabilne populacione kategorije (deca, trudnice, stari i bolesni) su posebno ugrožene.Pored toga što oštecuju zdravlje PM10 umanjuju i vidljivost tokom dana jer stvaraju efekte vidljivosti koji su karakteristični za izmaglicu koja se često prepoznaje kao smog.

Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije (2003) u svetu segodišnje usled aerozagađenja dogodi preko 2.7 miliona smrtnih slučajeva. Mnogi od štetnih zdravstvenih efekata potiču od povecane koncentracije čestica koje iz ambijentnog vazduha dospevaju udisanjem u organizam.

Kod dugotrajne izloženisti finim česticama sprovedene studije u SAD su pokazale da porast koncentracije PM2.5  za 10 µg/m3 rezultuje sa 6%  povecanja svih vrsta zdravstvenih rizika, 9%kardiopulmonarnih rizika i sa 14% povecanja rizika od raka pluca (Jerrett i sar, 2005).

U zemljama EU masena koncentracija frakcija respirabilnih, grubih i finih čestica,  PM10, se prati uokviru redovnog monitoringa (Council Directive 1999/30/EC, 1999; Council Directive 2008/50/EC). Važeca regulativa u EU propisuje srednju dnevnu vrednost za PM10 od 50 µg/m3 koja ne sme biti prekoračena više od 35 dana godišnje, a do 2010 se zahteva poboljšanje kvaliteta vazduha jer prekoračenja ne sme biti više od 7  dana godišnje.

Šta su to fine suspendovane čestice (PM2,5)?

Fine suspendovane čestice se sastoje od čvrste i tečne faze koje lebde u vazduhu. To su najčešce:

●Aerosoli,

●Dim,

● Zagušljiva isparenja,

● Pepeo…

Po hemijskom sastavu i one mogu uglavnom soli sulfata ili nitrata, organska jedinjenja ili minerali iz zemljišta. Ove čestice su vrlo pokretljive i dospevaju dublje u pluda od grubih suspendovanih čestica.

Odakle potiču fine suspendovane čestice (PM2,5)?

PM2,5 uglavnom nastaju u heterogenim hemijskim reakcijama koje se odvijaju u atmosferi ili nastaju sagorevanjem goriva u motornim vozilima, termoelektranama, industrijskim postrojenjima, pri sagorevanju drveta ili prilikom sagorevanja pojedinih poljoprivrednih otpadnih materija na na njivama i slično.

Kako PM2,5 utiču na naše zdravlje?

Vrlo bitan uticaj na ljudsko zdravlje imaju čestice čiji je dijametar ≤ 2,5 μm. Posledice velikog unošenja ovih partikula u pluca obično završavaju sa hospitalizacijom, a u ekstremnim slučajevima i sa smrcu. Ljudi sa astmom, srčanim problemima il plucnim bolestima prvi su na udaru. Ove čestice mogu da izazovu negativne efekte po zdravlje i pri kratkim izlaganjijma, na primer samo jedan dan, a pogotovu pri dugim izlaganjima.

 

Mislim da je ovo dovoljno. Narocito za stanovnike Pljevalja, Podgorice, Niksica, Cetinja sa okolinama, da bi moglo da se sazna sta nam nijesu saopstili.  

Napominjem da je  9 µg/m3 normalno stanje, a da je 50 µg/m3 gornja granica. U Crnoj Gori , u nasim gradovima, dostizalo je I 250 µg/m3. Nasa djeca su se bezbrizno igrala, a nasi sportisti svakodnevno trenirali na otvorenom. Ehh…

Advertisements

Comments

  1. Trebao si Misko doci u NK prije koju godinu da vidis sta je zagadjenje od Zeljezare pm “1000000”no to najbolje zna nas i vas OZON koji je vodio borbu bezuspjesnu sa Daltonom na celu kojeg ovim putem pozdravljam kao i tebe LJUDINO!!! EKOLOSKA DRZAVA-To bi i bila najveca sprdnja po meni u zadnje 20ak godina posle izbora naravno.

  2. srecaje pa je rijec o urbanim sredinama, tako da smo mirni i sigurni.

  3. Od svega je najsmješnije kad na TV (bilo državnoj, bilo nekoj od privatnih) kažu kako je u Podgorici koncentracija praškastih materija (pri tom misle na PM10) “trenutno nešto OKO NORMALE i iznosi 51,2 mikrograma po metru kubnom vazduha” …… niko žalosnicima neće da kaže kako koncentracija praškastih materija (PM10) od 50 mikrograma po metru kubnom vazduha nije NORMALNA, već MAKSIMALNO DOZVOLJENA KONCENTRACIJA (MDK) ……. :(

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s