Ratimir Vujačić: Darovi

Država na dar

„Čujemo da je on donio i nezavisnost… Ne, nezavisnost su donijeli građani Crne Gore, a on je samo profitirao na njoj – politički, finansijski, istorijski“ (Bojan Baća, naučnik)

Nezavisnost je najpopularniji ovovremeni politički mit i aksiom vladajuće klase. Podrazumijeva se i ne dokazuje – ona je toliko očigledana i nedvojbena – da ju ne vide samo ostrašćeni neprijatelji i bandoglavci – oni i samo oni – koji, ne žele da ju prihvate, smisle i vide. Nikako da se pomire sa političkom realnošću – nezavisnost što se zove. Jedino se stariji independisti spore sa potonjim i naknadnim, oko autorsksih prava na ideju. Implemantacija nije sporna: prvoborci ideje su blagovremeno abdicirali u korist prpošnog i očvrslog vođe, partijskog veterana, obzirno upozorivši pučanstvo o neminovnosti da se stvar prepusti stručnom i iskusnom kadru. Koji zna kako se to radi. Implementacija je prevashodno tehničko pitanje a mi ćemo poslije preuzeti odgovornost i rabotu u svoje ruke. Ako ne odmah a ono malo kasnije – poručivali su independisti. Sve će biti drugačije – samo da se domognemo nezavisnosti, odvojimo od Niša i Beograda. Tako je bauk nezavisnosti počeo da kruži Crnom Gorom.

Vjekovni san

Vladajuća klasa po osnovu implementacije a u svrhu hvale i prisvajanja prava vladanja, suvereno pripisuje sebi ne samo materijalna i duhovna dobra, nego i svekolike zasluge, izvorni naum i vazdakadašnju čežnju k reinkarnaciji plemenske, obaška građanske, slovesnosti i državne samostalnosti. Padaju polako u zaborav sve profitne i neprofitne družine, agenture i pojedinci zanesenjaci – vrli promoteri obnove naše stare slave – dični independisti.

Tek, jedno je nesporno: konačnu presudu po ovom pitanju donijeli su građani Crne Gore. Nije rečeno zaludu: gotovo je kad narod kaže da je gotovo. Istorijsko „da“ , značilo je glas za nezavisnost, odluku o nezavisnosti, istupanje iz dvočlane zajednice kao posljednje karike ka vječnosti i singl poziciji. Riješiti se na punu samostalnost znači stasati i biti spreman na iskušenja koje ona donosi, imati jasnu samospoznaju o svojoj snazi i mogućnostima, samopouzdanje, uvjerenje i povjerenje u svoju samodovoljnost, postojanost i vrijednost… sve su to atributi zrelosti, subjektivni, lični doživljaji i sentimenti – uznapredovale društvene svijesti i tekovine koje odražavaju zrelost jednog društva.

Dušmani će prigovoriti kako rado zaboravljamo da smo društvo koje baštini nekoliko neuspjelih društvenih projekata. Bez valjane pouke i naravoučenija. Sve popularnija 1918, ništa bolja 48 i 88 – čak smo i socijalizam uspjeli da zabatalimo i nagrdimo. Nadalje, nezavisnost nije gotovina pa da se može prigrabiti na partijkoj sjednici, u vili pod Goricom, izglasati, donijeti, pretočiti u zaključak, nezakonito steći, darovati, na mah postići. Odluka o nezavisnosti nije isto što i nezavisnost sama. Koliko smo odmakli – u implementaciji narodne volje i ideje nezavisnosti!? Dovoljno za partiju – premalo za narod – opet će dušmani. Može li da ispadne, po običaju, sasvim suprotno od željenog i očekivanog.

Budućnost je međutim počela

Protivnici ostvarene (ne)zavisnosti spore, s obzirom na okolnosti, slobodu glasača prilikom glasanja ali to je beznačajno sa stanovišta krajnjeg rezultata. Budućnost će sve to pozlatiti i učiniti bezrazložnim strah onih koji su se premišljali: djela će govoriti umjesto nas, pokazaćemo nevjernim Tomama drugu obalu (tako je govorio Britva). Stvarnost će ubrzo odgonetnuti sve naše mogućnosti i sposobnosti koje su čamile u mraku raznih federacija i državnih zajednica.

Poluvjekovno iskustvo u rukovođenju sopstvenim sredstvima rada, privredom, resursima… svim onim od čega se živi, poslužilo nam je taman toliko da shvatimo (tj. onima koji su rukovodili) da to nije za nas – odnosno njih. Ekonomsku osnovu države i naših života organizovano smo prepustili i ustupili stranom faktoru – tzv. investitorima. Kad je u pitanju odbrana nezavisnosti, državne teritorije i vjekovnih ognjišta red je da saslušamo pomoćnika ministra odbrane pukovnika Rifeta Kosovca: “ Imajući u vidu veličinu i stepen ekonomskog razvoja naše zemlje, jasno je zašto je ideja o samostalnoj crnogorskoj odbrani nerealna …“. Pojam „nezavisnost“ očigledno poprima neke nove sadržaje i gubi one uobičajene, poznate iz formalne logike. Svejedno – to samo povećava politički zanos vladajuće partije: ponosno delegiraju osnovne funkcije države, ekonomiju i odbranu, premještaju ih na sigurno – van Crne gore – i predaju u nadležnost vladajućeg kapitala i NATO. Naturamo se, nudimo i namećemo…nikako da nas konačno usvoje: uredite se malo prvo, hlade nas – ne dijele se priganice.

Da li smo glasajući za nezavisnost ujedno glasali da budemo tužni nadničari stranog kapitala & domaćih pomagača i NATO vodonoše? Ako jesmo, čemu onda maskarada i prazno, nadmeno hvalisanje „nezavisnošću“. Vladajuća klasa nudi, doduše, zamjenu – neprestano i bjesomučno nas uči novom pojmu nezavisnosti: to ti je kad si nezavisan od (velike) Srbije i Beograda. Pred ovom fascinacijom koju nam toplo preporučuju u vidu magle, pad u neslobodu koju živimo je beznačajan. Uostalom, drugi se sasvim blagonaklono i nježno brinu o nama; daju nam domaće zadatke i kredite. I što je najvažnije – nijesu toliko veliki i strašni kao Srbija.

Vujačić Ratimir

Advertisements

Comments

  1. Budućnost je međutim počela

  2. Darko Bulatovic says:

    Ovaj te mu hvalospjeve pishete, strah uliva u kosti preko vashih misli- i daje natuknicu. Ja ga zamisljam ko neko bice koje ima 300 ruka i trista noga i trista lica i ima mogucnost kao u Matrix-u da preuzme na tren bilo kojeg clana virtuelnog svijeta i napane onoga koji se usudi da vam protivrijeci. Ili makar da troluje ili da napishe josh koju pjesnu o mitoloskom bicu.

    Samo nezam ko je prorocica i dje ni je Novi (Neo) da ovu zbirku mitoloske poezije te mu sastavljate razbuci na param parcad.

    Fike Fike! Samo da ne uzleti ka supermen na kraj. E bi pomislio da je uteka glavom bez obzira.

  3. Darko Bulatovic says:

    Darko kaze: ” i ima mogucnost kao u Matrix-u da preuzme na tren bilo kojeg clana virtuelnog svijeta i napane onoga koji se usudi da vam protivrijeci. Ili makar da troluje ili da napishe josh koju pjesnu o mitoloskom bicu.”

    Provalio si ga Darko!

  4. Građani Crne Gore su glasali za nezavisnost,
    dobili su neizvjesnost
    mentalnu i materijalnu!

    • Darko Bulatovic says:

      Nida je to jedina stvar za koju su glasali. Ako se isko izglasa ove dvije decenije gradjani su.

    • Darko Bulatovic says:

      Sjecash se kad su glasali za sankcije i dzakove brasna i puc-puc? I na taj referendum pa vidjeshe da im nije valjalo.

      Ajte vi sad meni objasnite, sto vi je reshenje. Sa Srbijom? Ja ne vidim da pjevaju mnogo tamo (bez oni pjani na GUCU).

      A kako bi bilo malo kuce da se dofatite? Da se manete fasistoidnih ideja koje su vas u sve poraze bacili i unistili i zajedno ko ljudi sa ostalim ukucanima jedno drugo sa naljepshim ponasanjem i interesima podrzite?

      Nebi tad losh moga da vlada vama sigurno, samo dok ste u neslozi koja vam je implatirana, ali vi od ponosa to nemozete da uvidite…

      Aj aJ Ja….. Tesko je covjeka osvijestiti kad nece sebe u ogledalo d apogleda…

      • мајстор рајо says:

        Напиши Дарко још које писмо не би ли коначно ухватили што сте хтјели да поручите. Текст који је тема Ваших осврта написан је по правилима класичне формалне логике те није добра основа за разноразне асоцијације, медитације, варијације.

        Ма реците отворено: “нека је вјечна Црна Гора” па да починемо.

      • Darko Bulatovic says:

        Zao mi je majstore rajo, ako me nemozete razumjeti ovako prosto na primjerima, ja mislim da nije moguce ni drugacije pribliziti vam ono sto sam stio reci.

      • Darko Bulatovic says:

        A jedino je Bog vjecan ovo ostalo je sve prolazno. Mozda ce se zvat “Sarena Gora” kad se u Rog Pune i kad nas sve zemlja sastrese i otpocne neki moguci novi ciklus.

      • мајстор рајо says:

        Цијеним мистику али ју не практикујем. Пуна капа ми је философије. Овдје се ради о критици идеологије. Идеологија је искривљена (лажна) свијест која интересе владајуће класе приказује као интересе свих. У ту сврху је приморана да по мало, народски речено – лаже.

        Потезање мистике (или теолошких образаца) је, мним, неодговарајући метод када је овај и овакав текст у питању. Ту је и могућа намјера да се на тај начин (мистификацијом) припомогне владајућој идеологији да и даље остане неоткривена и властоносна. Признајем, и то је боље него грдити и псовати аутора што је чешћи случај.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s