Zaboravljena antifašistička olimpijada

Mnogi sportisti i sportistkinje su izašli na ulice Barselone i učestvovali u žestokim bitkama protiv desničarskog pokušaja preotimanja vlasti. Prvi brigadisti i brigadistkinje su zapravo bili sportisti i sportiskinje koji su bili tamo zbog igara i prve jedinice koje su otišle na aragonski front su činili olimpijci. Bilo je to impresivno ispoljavanje političke solidarnosti od strane sportskog sveta koje uprkos svemu ostaje gotovo zaboravljena fusnota istorije.

Olimpijske igre koje su održane 1936. u Berlinu pamtile su se tada kao propagandni trijumf Hitlerove vladajuće nacističke partije, uprkos svemu što je učinio tamnoputi američki atletičar Džesi Ovens (Jesse Owens). Nemačka je osvojila najviše medalja i svetske sile koje su sve posmatrale dobile su dovoljno uverljiv dokaz za odobrenje reintegracije Nemačke u globalnu politiku.

Za anarhiste i radikale, a posebno za tadašnji militantni radnički pokret, letnje olimpijske igre 1936. biće prilika da izraze direktno protivljenje rasističkoj politici fašističke države u nastajanju, i povod za organizaciju alternativne olimpjade u Barseloni. Nazvavši se Narodnom olimpijadom ona je zbližila hiljade sportista i sportiskinja iz čitavog sveta u ispoljavanju međunarodne solidarnosti protiv uspona evropskog fašizma.

U proleće ‘36. Španija je izabrala republikansku vladu Narodnog fronta koja se odmah povukla sa letnjih olimpijskih igara u znak protesta zbog kontinuirane podrške MOK-a Hitlerovom režimu i počela sa pripremama antifašističkog festivala sporta. Antonio Agullo, koji je učestvovavo u organizaciji trkačkih takmičenja, seća se da je „ideja potekla od malih sportskih klubova iz komšiluka“. Nju su prisvojili komunisti koji su je upotrebili kao propagandno sredstvo iako se Sovjetski savez odustao od slanja sportista.

Barselona i generalno čitava katalonska regija bila je anarhističko uporište sa militantnom radničkom klasom i kao takva bila je idealna sredina za olimpijadu. Pored uobičajenih sportskih dešavanja, na igrama bi bilo i šaha, narodnih igara, muzike i pozorišta.

Hiljade sportista i sportiskinja iz čitavog sveta se registrovalo za takmičenje uključujući sportiste/kinje iz SAD, UK, Holandije, Belgije, Čehoslovačke, skandinavskih zemalja kao i palestinske, poljske i kanadske sportiste/kinje. Bilo je i timova iz Nemačke i Italije koje su činili politički prognanici iz tih zemalja. Mnoge su sponzorisali sindikati, radnički klubovi i udruženja, socijalističke i komunističke partije i levičarske grupe za razliku od državno sponzorisanih komiteta i predstavljali su svoje regione i lokalne sredine a ne svoje zemlje.

Igre u Barseloni trebalo je da počnu 19. jula ali sa izbijanjem građanskog rata za kojim je odmah usledio generalni štrajk igre su ostavljene po strani pošto su se radnici/e i radikali/ke mobilisali/e da bi porazili nacionaliste i fašiste. Najmanje 300 sportista i sportiskinja se pridružilo prvim odredima koji su otišli na aragonski front a mnogo više ih je ostalo u Barseloni gde su se priključili dolazećim internacionalnim brigadama. Ustvari Felicia Braun (Felicia Brown), umetnica i prva britanska dobrovoljka koja će poginuti u građanskom ratu, bila je tamo baš zbog olimpijade.

 

izvor: kontra-punkt.info

Advertisements

Comments

  1. Predivan plakat!!! Vrlo aktuelan.

  2. Vukman Cejovic kaže:
    17. Novembar 2012. – 6:59 u 6:59 am

    Nisam pristalica fasizma, zbog toga sto i fasisti negiraju Boga, ali ako bih trebao da biram izmedju dva zla, jednog zla koje se zove fasizam, i jednog zla koje se zove komunizam, pogodite koje bih zlo prije izabrao.

    Potpuno si u pravu Vukmane ……. negiranje Boga je najveća fašistička mrlja …… stvarno su se obrukali ……

  3. vukmane, brzo po lijek.

    • Gospodin “dekaboy” zar niste znali da je Gebels pisao da izmedju nacional socijalizma i boljsevizma ne postoje skoro nikakve razlike. To je pisao na samom pocetku, pa je kasnije te stavove revidirao.
      Komunizam i nacional socijalizam su braca blizanci, sa nekim razlikama.

      Koje su to razlike?
      Jedna od tih razlika je sto se nacional socijalizam na ekonomskom polju pokazao milion puta efikasniji od komunizma.

      • Ako su komunizam i nacional socijalizam braća blizanci, onda je II Svjetski rat bio bratoubilački, uz bezvezno komšijsko uplitanje …… :))


  4. Svi Jevreji moraju da se pijave 19 aprila t.g u 8 čas. ujutru gradskij policiji (u zgradi požarne komande na Tašmajdanu). Jevreju koji se ne odazovu ovom pozivu biće sreljani.
    Beograd 16-IV-1941 god
    Šef grupe policije bezbednosti i S.D.

    http://www.starosajmiste.info/sr2012/logor-na-sajmistu/istorija-logora
    Mart 1942.
    U drugoj polovini marta specijalni kamion-gasna komora marke Zaurer (Saurer), napravljen u Nemačkoj kao sredstvo za masovno ubijanje, stigao je u Beograd sa dvojicom oficira Vilhelm Gecom (Wilhelm Goetz) i Ervin Majerom (Erwin Meyer). 18. i 19. marta 1942. Nemačka policija je uhapsila sve lekare i bolesnike iz Jevrejske bolnice u ulici Visokog Stevana (danas se u toj zgradi nalazi Defektološki Fakultet, dok je pre okupacije to bila zgrada Jevrejskog ženskog društva). Uhapšeni su i osoblje i bolesnici smešteni u zgradi Jevrejskog kulturnog društva „Oneg Šabat“ u Jevrejskoj ulici 16. Od 19. do 22. marta 1942, između 700 i 800 Jevreja iz te grupe odveženo je i ubijeno u gasnom kamionu, „dušegupki“. Njihova tela su zakopana u posebno pripremljenim rakama u Jajincima.

    Početak aprila–10. maj 1942.
    Jevrejkama i njihovim porodicama u logoru na Sajmištu saopšteno je da će biti prebačeni u drugi logor, u Rumuniji ili Poljskoj. Rečeno im je da svoje stvari spakuju u pakete i da ih označe imenom i adresom. Svi su bili ugušeni u „dušegupki“, na putu preko pontonskog mosta kroz Beograd ka Jajincima. Tamo su njihovi leševi zakopani, zajedno s leševima drugih zatočenika. Tokom 1943–44, leševi su ekshumirani i spaljeni, da bi se uništili svi tragovi zločina.
    Odgovorne osobe za uništenje Jevreja bile su: Emanuel Šefer (Emanuel Schäfer), šef svih policijskih službi u Srbiji, Bruno Zatler (Bruno Sattler), šef Gestapoa, kao i komandant Jevrejskog logora Zemun, Herbert Andorfer, sa svojim pomoćnikom Edgarom Engeom (Edgar Enge).

  5. Koristimo priliku da kada je gospodin tu zahvalimo Vukomanu Čejoviću i drugoj gospodi što na mitinzima gladnih naše roditelje spasiše od zuluma komunističkog

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s