Dragan Šepelj: Misni parastosi

Tribunal u Hagu, krovna ustanova koja bi trebala štititi interes razuma i dignitet žrtava građanskog rata u Jugoslaviji, donio je odluku o nevinosti hrvatskih generala : Markača i Gotovine, u procesu koji je protiv njih vođen pod optužbom da su odgovorni za zločin počinjen u Oluji, vojnoj akciji kojom je zaustavljen sukob u Hrvatskoj, i koji je rezultirao egzodusom ogromnog broja srpskih civila sa tog područja. Ljudi čiji je korijen na tom prostoru dubok onoliko koliko je dubok bilo kom hrvatskom građaninu. Ti ljudi su bili građani Hrvatske iako ih se ubjeđivalo i s jedne i s druge zaraćene strane u suprotno. Vaskolikom srbstvu su valjali dok su neki njihovi sunarodnici davali iluziju povratka Dušanova carstva na ove prostore, a zvanična hrvatska politika toga doba se razlikovala od ndehaovske samo u simboličnim detaljima i vremenskom razmaku od pola vijeka pa je Srbima sugerisano da je bolje da se presele u Šumadiju i na Kosovo…kod svojih.
I jedna i druga strana, mislim na zvanične politike Hrvatske i Srbije, odigrale su ključnu ulugu ‘ na terenu ‘ u razbijanju Jugoslavije, naše zajedničke domovine i države koja je , ne samo po mom sudu, najbolje artikulisala uzvišene i civilzacijske interese najvećeg broja njenih stanovnika, posebno onih koji se služe štokavskim narječjem srpskohrvatskog jezika. Jugoslavija je pala kao žrtva slabljenja socijalizma i najezde neoliberalnog kapitalizma, kojem nije odgovarala socijalistička država u centru Evrope jer se ista u daljoj budućnosti prilično izvjesno mogla pretvoriti u prvu pravu komunističku zajednicu u svijetu.
Iskorišten je break u razvoju samoupravnog socijalizma i greške koje su napravljene u konstituisanju zajednice, nelogične ustavne promjene i vakuum nakon smrti lidera partije i države, Josipa Broza Tita; koji, istina, nažalost nije ostavio iza sebe vođstvo koje bi društvo odvelo korak naprijed.
Mračne snage desnice, podržavane od obije hrišćanske crkve, poražene kao kvislinške snage u drugom svjetskom ratu, vratile su se na velika vrata onog momenta kada je snaga KPJ postala samo formalno slovo na papiru i za samo par godina postale mainstream u državi praveći sebi poziciju dovoljno dobru da budu angažovani od strane spoljnih sila za razbijanje Jugoslavije, za njeno pretvaranje u školski primjer “nevaljalosti” praktikujućeg socijalizma. Umjesto nesposobnih direktora ogromnog broja socijalističkih firmi ( koje su i pored svega SVE radile) dobili smo na poklon od neoliberalnog kapitalizma nekoliko stotina tajkuna i ktitora raznih crkava i manastira, u čijim je rukama, krvavim od ratnih zločina i podržavanja istog, završile nesporne milijarde dolara “propalog” socijalističkog imetka.
Stotine hiljada žrtava, razbijene porodice, imovina, preraspodjela dobara takva da nijedan svjetski reflektor ne može osvijetliti izlaz iz ovog mračnog tunela zla, obilježavaju dvadeset godina naših života “koje su pojele svinje.”
Nismo bili dobri, nismo bili jaki, nismo istinski vjerovali u zakletve koje smo dali , nismo bili Jugosloveni, u tome je naša krivica – nesporna – i neću je mjeriti postocima . Znam, jasno je, da su nam dobro “pripomogli” iz bijelog svijeta.
Pa tako, u tom svijetlu pomaganja i blagovijesti koje nam nudi zapadna civilizacija, dočekasmo i vijest da su okrivljeni za “dvodecenijsku ekskurziju” Srba iz Krajine na prostore Srbije nisu odgovorni Markač i Gotovina, pa pošto drugih okrivljenih nema, zaključujem da su ti ljudi dobrovoljno, iz hira, napustili svoje domove završivši u izbjegličkim kampovima i sličnim prihvatilištima; jer mora biti da oni više vole da su socijalni slučajeviu tuđini nego da žive, rade, i na kraju dostojanstveno čovjeku umru, na ognjištima svojih predaka. Hag je trebao biti na strani Jugoslovena, one žestoke manjine koja je sa gađenjem gledala kako im popovi i lopovi ruše domovinu i ograđuju prostor njihovog bitisanja, ubijajući nevine radi ubijanja smisla opstanka te veličanstvene zajednice koju nisu dovoljno ni razumjeli ni voljeli čak ni oni koji su u njoj rođeni; svi oni koji su u njoj imali besplatno školovanje, liječenje, za čiji su se račun i interes pravile sve one luke, aerodromi, univerziteti, stadioni, bolnice…a koji su sve to zaboravili radi idiotskog brojanja krvnih zrnaca i radi obezbjeđenja indulgencija u nekoj od kič vjerskih ustanova sa pozlaćenim krstom na vrhu zgrade. Takvi, slabi, razjedinjeni, dali su/smo povod vukovima iz okruženja za akciju proždiranja nas samih. Sada smo “partneri” bez “žute banke” u partnerstvu, dakle, ne pitamo se svojih gaća.
Nakaradno i krajnje žalosno mi je ipak bilo današnje punjenje televizijskog programa misama i parastosima, kojima su duhovni inspiratori zločina ubijanja Jugoslavije i samih žrtava predmeta cijelog procesa u Hagu, dodatno izloženi psihofizičkom maltretiranju i ponižavanju. Katolička crkva je održavala mise za ljude koji su po profesionalnoj vokaciji vojnici, dakle i potencijalne ubice jer se u ratu i gine, ubjeđujući vjernu pastvu da je Majka Božja cijelo vrijeme molila za njih, za njihovo dobro, valjda sugerirajući slušateljima da je Mother Mary porijeklom iz Međugorja ili Gotovininih pakoštana. Kakav trash, kakav sramotni trash od strane organizacije u čijim se redovima nalaze stotine neosuđenih krivokletnika i zlostavljača djece.
Pravoslavna im braća pak provedoše popodne uz omiljene im parastose na kojima su “ožaljevali” ubijene kroz kopanje još nezacijeljenih rana na tijelima rodbine žrtava, iako je jasno da oni samo žale što im je priliv sredstava iz tog ojađenog regiona previše otanjao; toliko da su spremni za tako nešto i zaplakati. Uz pomoć tamjana. Njihovi političari će nastaviti evroatlantske integracije sa inspiratorima čina puštanja hrvatskih generala, a slaviće ostale razbijače Jugoslavije, Šljivančanina, Mladića i Karadžića, marljive i uspješne ratne zločince zbog kojih je njihov sopstveni narod decenijama trpio sankcije i prezir. Oni će im kaditi i pojiti na slavama i pokajanjima. Pravoslavni trash na kvadrat.
Kako razotkriti i rasvijetliti pozadinu svega ? Priznajem, teško. Sumnjam da je i dalje na djelu dalje “ubijanje u mozak” cijelog stanovništva sa ovih prostora. Da nam ne bi davali pare iz otanjalih evropskih sefova, dali su nam nazad heroje – zločince, da se radujemo njihovom svetačkom povratku, održimo misu – parastos, moleban – liturgiju, umjesto da napravimo kakvu mrsku ekološki prihvatljivu fabriku, kakvu bolnicu, školu ili pozorište. Američka doktrina spoljne politike je održavanje sukoba niskog intenziteta u svim krajevima svijeta u kojima nalaze interes za miješanje.
Smisleni i racionalni odgovor na ovakve “poklone” naših dobronamjernih “partnera” bi morao biti: NE, hvala!…ono što je nevina Snježana trebala odgovoriti Zloj Maćehi kad joj je stara vještica davala onu prelijepu delišes jabuku punu otrova. Jer teško da će nas posjetiti Princ na bijelom konju. A onda pustiti Lilly Alen i pjesmu koju je ona namijenila svim svjetskim fašistima i licemjerima: F… O.., jer… All You Fascist Bound To Lose (Woodie Guthrie).

Advertisements

Comments

  1. . A onda pustiti Lilly Alen i pjesmu koju je ona namijenila svim svjetskim fašistima i licemjerima: F… O.., jer… All You Fascist Bound To Lose (Woodie Guthrie).

  2. ” Kako razotkriti i rasvijetliti pozadinu svega ? Priznajem, teško. Sumnjam da je i dalje na djelu dalje “ubijanje u mozak” cijelog stanovništva sa ovih prostora. Da nam ne bi davali pare iz otanjalih evropskih sefova, dali su nam nazad heroje – zločince, da se radujemo njihovom svetačkom povratku, održimo misu – parastos, moleban – liturgiju, umjesto da napravimo kakvu mrsku ekološki prihvatljivu fabriku, kakvu bolnicu, školu ili pozorište. Američka doktrina spoljne politike je održavanje sukoba niskog intenziteta u svim krajevima svijeta u kojima nalaze interes za miješanje. “

  3. Као и у расправи са Вукманом Чејовићем о Јасеновцу, позваћу се на статистику, колико год то сурово звучало. Почетком деведесетих у Хрватској живи 500 хиљада Срба а пар година касније само 200 хиљада. Злочин над Србима у Хрватској је највећи злочин ратова деведесетих. Већи и од Приједора и Сребренице.

    Пресуда Међународног суда правде није неочекивана, бар не са моје стране. Исти суд је осудио генерала Крстића за геноцид у Сребреници на бази свједочења Дражена Ердемовића, човјека који је одлежао пар година робије у луксузним хотелима, због стријељања, по властитом признању, 70-100 људи (забројао се крунски свједок). У свједочењу злочина, Ердемовић тврди да је наредбу за стријељање добио од просједог потпуковника којем се не може сјетити имена.

    Пресуда Међународног суда ме није изненадила али реакција хрватске јавности јесте. Жалосно је видјети толики степен ксенфобије у држави која би ускоро требала постати дио ЕУ.

  4. Rece Neon, neki dan, da je tuzan sto je Hrvatska tako lose trgovala. I ja sam pomalo tuzna sto su tako lose trgovali. Zamisli jada tog da onu preostalu trojku puste…o cemu bi onda palamudili Toma diploma i ekipa. Zamisli da im se vrati Vojislav. ? A? Nista od projektovane ksenofobije: Haski tribunal – sud samo za Srbe. A para nidje. No, imaju oni Jeremica. Mali je fantazija.
    A sto se tice lamenta nad prognanim Srbima iz Hrvatske:
    “Ti ljudi su bili građani Hrvatske iako ih se ubjeđivalo i s jedne i s druge zaraćene strane u suprotno. Vaskolikom srbstvu su valjali dok su neki njihovi sunarodnici davali iluziju povratka Dušanova carstva na ove prostore, a zvanična hrvatska politika toga doba se razlikovala od ndehaovske samo u simboličnim detaljima i vremenskom razmaku od pola vijeka pa je Srbima sugerisano da je bolje da se presele u Šumadiju i na Kosovo…kod svojih.”
    Sta tu ima vise da se prica, a da ne bude u funkciji jeftine dnevnopoliticke price.

  5. Kaze Bibana za Jeremica, da je mali fantazija…salila se vjerujem, jer mali je totalni kreten i to treba reci.Citam na Twiteru, prije neki dan,kako se predsjednik generalne skupstine UN, Vuk Jeremic, hvali da je prevrnuo stolove u jenoj kafani na 50-oj u Njujorku, u cast Noletove pobjede. Taj se kreten pohvalio svojim vandalizmom ovim rijecima:”Prevrnuli stolove u kafani na 5o-oj, Nole prvak sveta!” na konstataciju jedne tviterice, da bi zbog toga mogao imati problema, pa da ne pukne bruka, Jeremic je uvjeravao da se ne brine ovim rijecima:”Rekoh vam, gazda je white Anglo-Saxon Protestant iz Alabame…ali mu je draga Srbija, za razliku od nekih.Kazem vam, gazda Amer,je prvi prevrnuo sto i viknuo da je “all on the house”. Ameri su sa nama prevrtali, bili su jos radikalniji nego mi. Eto to je za one koji brinu. Pozdrav iz NY. Ljudi odoh da radim, bilo mi je veliko zadovoljstvo caskati sa vama. Long live Nole, long live Serbia!! “Pozdrav iz UNHQ”, porucio je Jeremic, inace predsjednik teniskog saveza Srbije, vjerovatno umislivsi da je predsjednik svijeta…Kad je takav kreten je na celu UN, sta se onda cudite sto je Hag oslobodio generale.Ovaj ce Jeremic kostati Srbiju posteno…

    • Najvjerojatnije su Twiter priopćenja generalnog tajnika UN prouzročila da hrvatski časnici budu oslobođeni ……. takođe, mišljenje američkog sudije jevrejskog podrijetla, je da “Oluja” nije mogla prouzročiti niti približno takove posljedice kakove je prouzročio uragan “Sendi” ……. sukladno utjecaju toplog zraka i niskog tlaka, srpsko pučanstvo je napuštanjem svojih domova (tijekom domovinskog rata) počinilo veleizdaju, koju treba najoštrije sankcionirati …….

  6. Bruka na koju se iz dana u dan na svim poljima navikavamo, a kuku onima koji žele da se odupru takvim navikama.

  7. Stefica se dala fukati, za tisucu ipol, da se nebi kompromitirala, dala se abortirati.
    Sve se plati , sve se vrati, kad se RATI, NARCISOIDNA MRZNJA MALIH RAZLIKA, razdire baLJkanske duse, slicno se vole Norvezani i Svedjani,
    ali oni trguju i saradjuju, kod njih je RACIJONALNA SVIJEST JACA OD IRACIONALNE,
    za razliku od NAS, na BaLJkanu i CGi.
    U CGi smo vidjeli kakve posledice ostavlja NARCISOIDNA MRZNJA MALIH RAZLIKA IZ ISTE P.MATERINE , koji ostre nozeve na bratske VRATOVE,
    do Svedske i Norveske je DALEKO,
    a BOG JE VISOKO, nama nema SPASA.

  8. “Američka doktrina spoljne politike je održavanje sukoba niskog intenziteta u svim krajevima svijeta u kojima nalaze interes za miješanje.” – u ovom grmu leži jedan zec. Drugi, vjerovatno, u smjernicama Južnog toka… Na Balkanu se lome koplja 1.500 godina preko grbače ovih ili onih. Nema prostora za nadu da će Srbija, Hrvatska i ostatak boranije ikada imati švajcarsku perspektivu.
    Umoran sam od svih oblika hrišćanske gimnastike, ali svijet gledam iz jedne drugačije perspketive od Kozaka. Mojoj nježnoj umjetničkoj duši više prija mađuratna arhitektura Beograda i Zagreba, srednjevjekovna na teritoriji Srbije ili renesansna i starovjekovna na tlu današnje Hrvatske od one koju su nam zavještali Brozovi neimari. Jes da su u Tiltovo vrijeme svi dobili špaiz ali… Arhitektura Novog beograda je ružnija samo od bosanskih piramida.

  9. Bravo, Shepel! :)
    Evropa i Amerika su ponosne na svoju borbu protiv užasa fašizma.
    Evropa i Amerika su ponosne i na svoju borbu protiv komunističkog jednoumlja.
    Evropa i Amerika su izjednačile fašizam i komunizam i obračunale se sa njima u periodu 1945-1989, jednom zauvijek, živio Fukujama.
    Današnji fašizmi u Evropi i Americi nijesu nevezani incidenti već “manjinski mejnstrim”, a komunizam je i dalje tabu.
    I ko je tu koga pobijedio?
    Sieg Heil :(

  10. perfect stranger says:

    Хашки трибунал, његове посљедње пресуде, као и његово само постојање (сада је то сасвим јасно), подстиче подјеле између народа бивше Југославије, мржњу, националну и вјерску нетрпељивост.

    Замишљен је, наводно, да буде инструмент за достизање правде и помирења, а заправо је инструмент неправде и генерисања будућих сукоба и ратова на Балкану.

    А све зарад заштите интереса оних западних центара моћи који су и најодговорнији за ратове који су се десили на просторима бивше Југославије. Ми смо, у свему овоме, само покусни кунићи.

    Док не одлучимо да то више не будемо.

    • A šta će se desiti kad “odlučimo da to više ne budemo”? ……. umjesto “pokusnih kunića” postaćemo “eksperimentalni miševi”? …….

      • perfect stranger says:

        Рецимо, када се приближи одлука клептократа о приступању земље НАТО-у (а сада је и многим невјерним Томама јасно да је “Трибунал” једна од испостава те војне организације), да буду организоване масовне демонстрације и акције грађанске непослушности против такве одлуке. Од нас, ипак, зависи много чега.

      • Jedina je šansa ako umjesto “masovnih demonstracija” organiziramo masovne prosvjede uz pomoć Vatikana, ili Izraela ……. ako se uključi neka domaća crkvena organizacija, pukla nam je pogibija …… i bombe …….

      • Fantom, Izrael nema “prosvetiteljsk3 ambicije poput Vatikana koji nagovara sve koji nisu da postanu katolici. Kao Jevrejin se rađa, a katolik (pravoslavac, protestant…) se postaje. Jevrestvo je zato usud a katoličanstvo stvar izbora. Ista je relacija i između Izraela i Vatikana. Na Vatikan niko nije ispalio granatu a na Izrael padaju i danas.

      • Kakve to ima veze …… mogu nam i jedni i drugi pomoći u organiziranju prosvjeda …… ovi naši nijesu još riješili imovinsko-pravne odnose, pa nemaju kad da bakću narodom ……

      • Fantom, ima da se ukljuci “crkvena” organizacija. Gledaj u KICu u Podgorici u subotu tribinu, ako je ne otkazu ili odgode.

  11. Ovi posljednji komenatri podsjetiše me na jedan Titov intervju japanskom novinaru. Na pitanje šta će Jugoslavija da radi kada je neko jači napadne Tito je odgovorio – branićemo se kao i u Drugom svjetdkom, ratu. Novinar onda postavlja pitanje: – A šta ako vas niko ne napadne?

    – ? (Titov odgovor).

  12. Kako na nas BaLJkance svaka GUBA PRIJENE,
    U kucine ZAPLELO SE PILE,
    Ljajkovackom prugom seta MILE,
    Sve se svjetske SILE UROTILE,
    da nas tjesi iz Brisela FILE,
    na SLOBODI seta GOTOVINA,
    od manjine nema POLOVINA,
    daj mi Boze sto je baba SNILA,
    da zavlada ova NATO SILA,
    da pomiri zakrvljenu BRACU,
    da se zrtve DOMOVIMA VRACU.

  13. Sve su nase pruge Strpci,
    ne miruju zrtve mrci,
    dok se Dzelat ne pokaje,
    i prestane on da laje,
    na sve strane bijelog svijeta,
    slabom q.rcu , kriva dlaka SMETA.

  14. Znate li sto mene zanima?

    Uz svo gadjenje prema ovoj odluci Haga, pitam se da li bi ista prica bila “s ove strane” da su npr. oslobodjeni Mladic i Karadzic.

    • To ti je isto kao da ćoravog pitaš kako gađa snajperom …….

    • A, ne da bi BILA ista situacija, nego CE Srbiji pripasti STAP, da disciplinuje ostale, jer je Srbija najveca i to jedino Srbija moze da uradi, za racun Zapada. Taj stap bice hranjen energijom nacionalizma, kao sto vec vidimo, i to trajnijeg karaktera. Slicnu ulogu imalo je i Nacertanije, pa projekat Kraljevine Jugoslavije. Steta sto je nacionalizam ono sto svaku pusku cini ubojitom! Steta sto ne mozemo da napravimo Balkan bez STAPA!

  15. perfect stranger says:

    Ево мог коментара од 26. маја 2011. када је ухапшен Ратко Младић:

    “Мој став о институцији Хашког трибунала је негативан, мислим да се ради о исполитизованој организацији која је, нажалост, један од инструмената америчке спољне политике и још неких западних земаља. Од самог свог оснивања, тај суд је показао своју парцијалност, коју су уочили и неки независни интернационални аналитичари, а и сам сам о тим стварима понешто писао. Осим тога, одлучно сам против уласка Србије и ЦГ у НАТО, а скептичан сам и што се тиче интеграција у ЕЗ (прије свега због непознанице саме будућности Уније).

    Поред свега тога, данашња вијест није у мени проузроковала жаљење. Мислим да је Младић требало одавно да се преда, како народ не би ни у ком случају испаштао због његовог бјекства и како не би био предмет условљавања (без обзира на то шта неко мислио о његовом историјату).

    Сјећам се када сам прије доста година гледао један тв-снимак, након освајања Младићеве војске једног града у Босни. Он је тада изговорио (парафразирам): “Коначно смо се осветили Турцима на овом подручју за сва зла која су нам направили у претходним вјековима!”. (Ради се баш о Сребреници, а фраза, отприлике: “да се Турцима коначно, након буне против дахија, осветимо на овом простору”).

    Када сам то видио, следио сам се. Помислио сам на недужне људе – “Турке”, жене и дјецу, који су настрадили током те освете. Довољна ми је била само та слика да изградим сасвим јасан однос према његовој улози.”

  16. U teatru APSURDA,
    niko ne krivi REZISERE I REDITELJE I PLANERE,
    nego glumce i njihove ULOGE,
    a znamo ko su PISCI SCENARIJA I DJELA I NEDJELA,
    ali MI NEBI BILI MI,
    KADA BI TRAZILI UZROKE,
    MI SMO PREDODREDJENI , DA SE BAVIMO POSLEDICAMA I DA PONEKAD PLATIMO GLAVOM I BRADOM.

  17. Sve se sile urotile,
    da zlo siju po BaLJkanu,
    dok se krste broje prste,
    ko se klanja ili pere posle sranja,
    ko ga dize , drugu Titi,
    ko robuje, brlji i gubanici piti,
    ko se s`kamom, za pojasom kiti,
    svi su zedni bratske krvi,
    i zele je piti prvi,
    svako bjezi od UZROKA,
    sjela cura kraj potoka,
    i mjeri je, jel duboka,
    prst siroka , prst duboka,
    nije dublja od potoka,
    gleda momce, dok ispanu oba oka.

  18. Jugoslovenska ideja je bila vrsta zaštite od najopasnije mane malih i novih, time i slabijih, nacija: to je mana da se upadne u građanski ili vjerski rat.
    Jugoslaviju u problemima koje je očito imaO SKJ niko nije spolja napao, kao jedinstveno društvo, jedan entitet. Razorena je poticanjem unutrašnjih nacionalizama, vjerske netrpeljivosti, u momentu kada je jugoslovenstvo bilo skrajnuto sa glavne scene.
    Nadam se da nije nepristojno što žalim za Jugoslavijom, ponajviše iz tih razloga koje sam naveo.

    • Nije nepristojno što žališ za Jugoslavijom, ali je neobjašnjivo što ne kažeš da su USA i dio EU bili faktori koji su podsticali nacionalizme i vjersku netrpeljivost ……..

      • Војин Николајевич says:

        …USA i dio EU bili…

        Банкарски систем Запада, да преведем, који се окористио страдањем дивљих балканских народа, чији су лидери били марионете тих истих кругова, а и сада се наставља исто….

      • Fantome,

        kada sam u tekstu napisao ko je izvanka učestvovao u lomljenju Jugoslavije sigurno nisam mislio na Indoneziju i Malawi.

      • Nijesam uočio da si pomenuo bilo koga “izvanka” …….. vjerovatno si na njih mislio, ali se ne mora i protumačiti …… :))

      • “”Mračne snage desnice, podržavane od obije hrišćanske crkve, poražene kao kvislinške snage u drugom svjetskom ratu, vratile su se na velika vrata onog momenta kada je snaga KPJ postala samo formalno slovo na papiru i za samo par godina postale mainstream u državi praveći sebi poziciju dovoljno dobru da budu angažovani od strane spoljnih sila za razbijanje Jugoslavije, za njeno pretvaranje u školski primjer “nevaljalosti” praktikujućeg socijalizma. “” (citat)

        Tu sam više nego jasno pomenuo sile “izvanka”. Ponavljam, nisam mislio na Azerbejdžan i Boliviju.

      • Ja sam komentarisao Kozakov post, a ne tekst gospodina Šepelja …….. :)) …… “spoljne” sile na koje je mislio gos'n Šepelj ne bi trebalo da budu Azerbejdžan, Bolivija, Indonezija i Malawi, ali opet ……… USA je krivac No1 ……… onog momenta kad je Džems Bejker rekao Miloševiću da USA ne podržava secesije YU republika, bilo je jasno da će sve otići u tri pizde materine ……… to je bila inicijalna kapsla eksplozije na ovim prostorima ……. naložili su ga kao badnjak, jer je bio mnooogo veći Jugosloven od Kučana, Tuđmana i Alije sevdalije ……..

    • najopasnija mana malih, novih “nacija” je da se povlađuje šabanima…muzički i politički.

      1977:

      2012:

    • čuj, ako pogledaš Crnu Goru, taj Azerbejdžan je sasvim dobro prošao :))

  19. A sabani podilaze losem ukusu publike. I tako…

  20. Војин Николајевич says:

    Вук Јеремић (Београд, 3. јул 1975) је српски политичар, председник Генералне скупштине Уједињених нација и бивши министар спољних послова Србије.

    Родитељи Вука Јеремића су Сена и Михајло Јеремић, бивши директор компаније Југопетрол.
    Деда и баба по мајци су дипломата Шериф Буљубашић и Садета Поздерац, директорица Друге београдске гимназије. Рођена браћа Садете Поздерац су Хакија и Хамдија Поздерац, понати босански политичари из времена СФРЈ.
    Њен деда је Нурија Поздерац, подпредседник АВНОЈа, а прадеда Мурат-ага Поздерац, један од лидера Цазинске крајине у доба османске и аустроугарске владавине у БиХ.

    • Војин Николајевич says:

      Елем, Вук је комбинација српског нафтног књаза и бошњачке аристократке крви, те се као комбинација јавља нека врста бунтовних али теледиригованих “Младобосанаца” – Гаврила Принципа и Мухамеда Мехмедбашића.

      Идеална комбинација за Трећи свјетски… ако се урачуна амерички газда ккоји га вуче, док се сви чуде шта се дешава. :))

      • Војин Николајевич says:

        Породично стабло шефа дипломатије Вука Јеремића у последњем броју детаљно анализира сарајевски недељник “Слободна Босна”. У тексту који се најављује преко целе насловне стране, лист пише о фамилији Поздерац као о “бошњачким Кенедијевима” и министра Јеремића убраја у најмоћније чланове ове фамилије у којој значајно место заузима Хамдија Поздерац, бивши председник Председништва БиХ и својевремено један од највиших функционера у СФРЈ.

        Сарајевски недељник најављује да ће наредног лета у Цазину бити одржана прослава поводом 150 година од рођења Мурат-аге, родоначелника фамилије Поздерац. На овој прослави ће се, како се очекује, појавити и министар Вук Јеремић.

  21. Војин Николајевич says:

    Вук Јеремић (Београд, 3. јул 1975) је српски политичар, председник Генералне скупштине Уједињених нација и бивши министар спољних послова Србије.

    Завршио је Прву београдску гимназију где му је психологију предавао Борис Тадић. Дипломирао теоријску и експерименталну физику 1998. године на Кембриџу. Магистрирао је државну администрацију и међународни развој 2003. године на Харварду.

    • Војин Николајевич says:

      Михајло Јеремић је објаснио да је Вук на школовање у Лондон отишао 1992. године, са својих седамнаест година.
      – Кад је могао да се учлани? Али, знате шта, ја сам отишао 1990. године из земље. Откуд ја знам шта је све клинац радио док је био ван контроле – шаљиво ће министров отац.
      Иначе, Михајло Јеремић, министров отац, био је директор НИС “Југопетрола” за време власти СПС, а данас у овом предузећу ради као саветник и важи за једног од најбогатијих функционера бившег режима.

  22. Војин Николајевич says:

    Вук Јеремић (Београд, 3. јул 1975) Магистрирао је државну администрацију и међународни развој 2003. године на Харварду.

    Након што је 2004. Борис Тадић постао председник Србије, Јеремић је постао његов саветник задужен за спољну политику.

    За министра спољних послова Републике Србије изабран је 15. маја 2007. године, бирањем друге Владе Војислава Коштунице а на истој функцији је остао и након избора Владе Мирка Цветковића, 7. јула 2008. године.

    Дана 8. јуна 2012. године, изабран је за председника Генералне скупштине Уједињених нација. Од укупно 190 држава колико их је гласало, Јеремић је добио 99 гласова, а његов противкандидат литвански посланик Далиујус Чекуолис је освојио 85 гласова. На дужност је ступио 18. септембра 2012 године..

    • Војин Николајевич says:

      Hrvatska javnost neugodno je iznenađena neočekivanim zaoštravanjem odnosa Vlade Srbije prema Hrvatskoj u posljednje vrijeme, što je kulminiralo najavom da će Srbija – kao odgovor na hrvatsku tužbu za genocid – podići tužbu pred Međunarodnim sudom pravde u Haagu zbog operacije Oluja, uz zahtjev da se istraže događaji iz II. svjetskog rata. Hrvatska je javnost, naravno, navikla na takve stavove iz Beograda – ali iz krugova pristaša Slobodana Miloševića, iz nacionalističkih krugova Srpske radikalne stranke, od Vojislava Šešelja ili njemu sličnih. Ali nije očekivala da će takvog zaoštravanja biti i sada – kada je na vlasti u Beogradu tzv. proeuropska opcija, te kada državom – nakon nedavnog uspjeha njegove Demokratske stranke na nedavnim parlamentarnim izborima – upravlja gotovo potpuno srbijanski predsjednik Boris Tadić. Znalci prilika u beogradskoj političkoj sredini upozoravaju gdje je ishodište te politike. Tu je politiku uobličio Tadićev mladi ministar vanjskih poslova Vuk Jeremić, jedan od njegovih najbližih suradnika.

      Nije samo hrvatska javnost iznenađena ovakvim zaoštravanjem srbijanske politike, jer ono je samo dio šire politike. Sveopćim zaoštravanjem iznenađeni su i u drugim europskim državama, ali i u Washingtonu. Naime, Srbija u posljednje vrijeme vodi i znatno oštriju politiku u vezi s Kosovom, zatim u vezi s haaškim Međunarodnim kaznenim sudom za zločine počinjene na teritorijima bivše Jugoslavije, kad je riječ o zahtjevima Srbiji na putu prema eventualnoj kandidaturi za članstvo u EU. I u tim sferama srbijansku je politiku zaoštrio upravo Jeremić. Štoviše, ima i naznaka da dio europskih zemalja smatra da je Jeremić čak postao smetnja srbijanskim aspiracijama da se približi Uniji, jer kvari odnose Srbije upravo s Unijom, ali i stvara nestabilnost na prostorima nekadašnje Jugoslavije.

      • Војин Николајевич says:

        После демократских промена у Србији, од октобра 2000. Вук Јеремић je радио као саветник министра за телекомуникације Југославије, дакле Бориса Тадића, а потом од јула 2004. и као његов саветник, када је Тадић именован за председника Србије.
        Од новинара тада најчешће питан шта са 29 година, колико има, може саветовати Тадића, ноншалантно је одговорио да они разговарају и договарају политичке ставове: “Не успевам га само наговорити да престане да навија за Партизан, јер није у реду да председник Србије буде гробар.”

    • I pored svega toga sto je i od koga je, on se ponasa kao najobicniji kreten!

      • Војин Николајевич says:

        Чини ми се да се ради о контролисаној неконтролисаности. Од кога, виле знају…

        Novosadski dnevni list Dnevnik objavio je prije nekoliko dana zanimljiv izvještaj o internom dokumentu Europske unije, što su ga novinari Dnevnika dobili na uvid, a u kojem se upravo tvrdi da je jedan od uvjeta za ubrzano približavanje Srbije Uniji odlazak srbijanskog ministra vanjskih poslova Vuka Jeremića s njegova sadašnjeg položaja.

        Jeremić je vrlo agilan diplomat, iznimno radin, elokventan, hitro reagira, spreman je putovati svuda diljem svijeta ne bi li promovirao srbijanske stavove, poprilično samostalan u djelovanju jer uživa punu podršku srbijanskog predsjednika Tadića, s kojim tijesno surađuje u raznim poslovima posljednjih godina.

        Iako ima samo 33 godine, za njega se bez pretjerivanja može reći da je kreator sadašnje srbijanske vanjskopolitičke doktrine jačeg sučeljavanja s međunarodnom zajednicom oko Kosova, te znatnog zaoštravanja odnosa s drugim nekadašnjim jugoslavenskim republikama, osobito s Hrvatskom i Crnom Gorom, a odnedavno i s Makedonijom.

  23. “samuraj kaže:
    Znate li sto mene zanima?
    Uz svo gadjenje prema ovoj odluci Haga, pitam se da li bi ista prica bila “s ove strane” da su npr. oslobodjeni Mladic i Karadzic.”

    Самурај, кад дођеш на семафоре у Доњу Горицу, не скрећи десно према Никшићу него настави право. Вози неких тридесетак километара и наићи ћеш на једно насеље. Понеси бидон воде јер водовода нема и остани тамо.

  24. “perfect stranger kaže:
    Када сам то видио, следио сам се. Помислио сам на недужне људе – “Турке”, жене и дјецу, који су настрадили током те освете. Довољна ми је била само та слика да изградим сасвим јасан однос према његовој улози.”

    Перфектни, ајде и ти за Самурајем кроз Љешанску нахију. О једном трошку.

  25. Војин Николајевич says:

    Zanimljiv je i stoga što je riječ o mladom čovjeku zanimljive biografije, i još zanimljivijih obiteljskih korijena. Vuk Jeremić rođen je 1975. u obitelji poznatog srbijanskog poslovnog čovjeka Mihajla (Miška) Jeremića, tajkuna koji se obogatio 90-ih u doba vladavine Slobodana Miloševića. Mihajlo Jeremić bio je utjecajan član Miloševićeve Socijalističke partije Srbije. Radio je u naftnoj kompaniji Jugopetrol, neko vrijeme bio predstavnik te tvrtke u Londonu, gdje se njegov sin školovao, a poslije i glavni direktor te moćne tvrtke. U nekim srbijanskim medijima upormno se tvrdi da je i Vuk Jeremić u mladosti bio član Miloševićeve stranke, što on niječe – tvrdeći da je potkraj 90-ih bio član studenskoga antimiloševićevskog pokreta Otpor.

    Jeremićev šukundjed bio je Murat Aga Pozderac, moćan u Cazinskoj krajini još u doba turske, a potom i austrougarske vladavine u Bosni i Hercegovini. Nakon njegove smrti utjecaj je prešao na njegova sina Nuriju Pozderca, koji je u II. svjetskom ratu surađivao s partizanima i poginuo 1943. na Sutjesci. Nurija Pozderac imao je osmero djece, četiri sina i četiri kćeri. Dvojica sinova, Hamdija i Hakija, postali su u novoj Jugoslaviji važni bosanskohercegovački komunistički političari, posebno Hamdija Pozderac, koji je 80-ih bio čak i u vrhu jugoslavenske države. Unutar BiH snažno se zalagao za afirmaciju muslimana i stoga se sukobljavao s bosanskim političarima srpske pripadnosti. Srbi su potkraj 80-ih pokrenuli korupcionašku aferu Agrokomerc, u koju su upetljali i Hamdiju Pozderca i njegova brata Hakiju. Hamdija Pozderac smijenjen je 1987., a sljedeće je godine umro. Njihova sestra Sadeta Pozderac, koja je živjela u Beogradu i bila direktorica Prve beogradske gimnazije, udala se za diplomata Šerifa Buljubašića. Njihova kći Sena, udana za Mihajla Jeremića, majka je Vuka Jeremića. Tako je Vuk Jeremić prapraunuk Murata Age Pozderca.

    • Војин Николајевич says:

      Partizanski komandant Sava Kovačević, koji je zajedno sa Jeremićevim pradedom Nurijom Pozdercem poginuo na Sutjesci, deda je Maje Kovačević, sudije i portparolke Specijalnog suda.

      -Sava je moj deda po ocu. On je praktično mog oca Mitra podizao, pošto je deda Nikola Savin brat još 1929. otišao iz zemlje i nije ga bilo 17 godina. Još kao mala, slušala sam mnoge lepe priče o dedi Savi da je on legenda – kaže Maja. Ona dodaje da je Sava Kovačević i proletos iznenada bio tema u zgradi Specijalnog suda.

      – Ratko Mladić mi se u holu suda obratio rečima „Je li, mala, ti si unuka Save Kovačevića, nemoj da kaljaš njegovo ime, nemoj da ga brukaš… Nego ja bih voleo da posetim Savin grob“.

    • a Jasminko Pozderac, sin nekog od tih Pozderaca je visoki član G17+ odnosno URS, direktor Republičkog zavoda za sport u Beogradu. Povezan sa Dinkićem i Dankom Đunićem.

  26. Војин Николајевич says:

    Елем, биографија Михајла Јеремића, Вуковог оца, не постоји. За тако моћног функционера је чудо да нема биографије на Гоогле!

    Зашто је она тако тајанствено затворена?:))

  27. Војин Николајевич says:

    Nakon što je Muzej holokausta Yad Vashem donio odluku da se Nurija i Devleta Pozderac iz Cazina nagrade medaljom Pravednik među narodima za svoje požrtvovanje za spašavanje Jevreja u Drugom svjetskom, šira javnost, a pogotovo mlađe generacije pitaju se ko je bio čovjek koji je skoro 70 godina nakon smrti dobio priznanje za promicanje ljudskosti u najtežim uvjetima rata.

    Pozdercima su visoka odlikovanja dodijeljena zbog, kako je saopćeno iz Ambasade Izraela u Beogradu, hrabrosti i plemenitosti koju su iskazali spašavajući Jevreje upućene u ustaški koncentracioni logor Jasenovac.

    Naime, grupa Jevreja koja je odbjegla iz transporta za Jasenovac, pokucala je u jeku užasnog rata na vrata porodice Pozderac u Cazinu. Zahvaljujući njihovoj pomoći, oni su preživjeli nacističku okupaciju Jugoslavije i holokaust. Izraelci danas ističu da generacije nasljednika spomenutih Jevreja svoje postojanje trebaju zahvaliti muslimanima Pozdercima.

  28. Војин Николајевич says:

    Naslovna » Vijesti » BOSNA I HERCEGOVINA » Nurija Pozderac bio je pradedo Vuka Jeremića i Hamdije Lipovače

    Nurija Pozderac bio je pradedo Vuka Jeremića i Hamdije Lipovače

    nurija-pozderac-bio-je-pradedo-vuka-jeremica-i-hamdije-lipovace

    Nakon što je Muzej holokausta Yad Vashem donio odluku da se Nurija i Devleta Pozderac iz Cazina nagrade medaljom Pravednik među narodima za svoje požrtvovanje za spašavanje Jevreja u Drugom svjetskom, šira javnost, a pogotovo mlađe generacije pitaju se ko je bio čovjek koji je skoro 70 godina nakon smrti dobio priznanje za promicanje ljudskosti u najtežim uvjetima rata.

    Pozdercima su visoka odlikovanja dodijeljena zbog, kako je saopćeno iz Ambasade Izraela u Beogradu, hrabrosti i plemenitosti koju su iskazali spašavajući Jevreje upućene u ustaški koncentracioni logor Jasenovac.

    Naime, grupa Jevreja koja je odbjegla iz transporta za Jasenovac, pokucala je u jeku užasnog rata na vrata porodice Pozderac u Cazinu. Zahvaljujući njihovoj pomoći, oni su preživjeli nacističku okupaciju Jugoslavije i holokaust. Izraelci danas ističu da generacije nasljednika spomenutih Jevreja svoje postojanje trebaju zahvaliti muslimanima Pozdercima.

    Prema historijskim izvorima, Nurija Pozderac rođen je 15. januara 1892. godine u Cazinu. Bio je sin Murat-age Pozderca, vladara Cazinske krajine pred kraj Osmanskog carstva u Bosni i Hercegovini.

    Pozderac, inače učitelj, prvi ozbiljniji politički angažman imao kao poslanik u cazinskom srezu 1939. godine, što je bilo lokalno zakonodavno i administrativno tijelo.

    U Narodnosolobodilačkoj borbi (NOB) učestvao je od 1941. godine. Godinu kasnije izabran je za predsjednika Narodnog oslobođenja u Cazinu i Narodnooslobodilačkog odbora. Za to vrijeme Pozderac je bio u stalnom kontaktu sa najvišim rukovodstvom NOB-a u svim dijelovima Republike što će rezultirati njegovim gotovo plebiscitarnim izborom na mjesto potpredsjednika Izvršnog odbora Antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) na Prvom zasjedanju tog vijeća 26. novembra 1942. u Bihaću.

    U toku Pete neprijateljske ofanzive 1943. godine u blizini Sutjeske, Nurija Pozderac je teško ranjen. Umro je četiri dana kasnije.

    Nije mnogo poznato da su Nurija i Devleta Pozdarac pradedo i pranana Aktuelnog predsjedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih naroda (UN) i bivšeg ministra vanjskih poslova Srbije Vuka Jeremića.

    I ne samo njega već i aktuelnog premijera Unsko-sanskog kantona, visokog funkcionera Socijaldemokratske partije (SDP) i bivšeg dugogodišnjeg gradonačelnika Bihaća Hamdije Lipovače.

    Lipovača je potvrdio da su on i “Vuk Jeremić od dvije sestre unuci” i da je “Vuk moj brat”.

  29. Војин Николајевич says:

    Vuk Jeremić, koji se spominje i kao mogući nasljednik Ban Ki-moona na čelu UN-a, u nekoliko navrata je otvoreno isticao da “jeste Srbin i pravoslavac, ali da se ponosi i na svoje bošnjačko porijeklo”. U jednom autorskom tekstu to je i posebno podvukao.

    “Elem, moj daleki predak, moj čukundeda, Murat-aga Pozderac, dobri i čestiti vladar Cazinske krajine, jedan od poslednjih aga Otomanskog carstva na Balkanu, imao je običaj da kaže: bujrum, rajo, čini što ti drago, ali plati harač, metni dukat u carske bisage, pa onda serbez, široko ti polje! Imam ja vladarsko iskustvo, genetika je to… Bilo je u familiji diplomata, narodnih heroja, ali ja se uvek vraćam na pretka moga, premudrog krajiškog agu Murata Pozderca, koji je pre sto pedeset godina rođen i ceo život je proveo u islamskoj veri i šerijatu… Eee, da mi je danas jedan takav u vladi Srbije, ne bi mi imali muke ni sa Kosovom ni sa Bosnom. Sve bi bilo naše!”, napisao je Jeremić.

  30. Војин Николајевич says:

    Imam ja vladarsko iskustvo, genetika je to…

    Има тога, неспорно, није само генетика већ и историјско искуство предака, али се превише залетио, направиће белај, шта мислите Биљо!?.

  31. Војин Николајевич says:

    Naslovna » Vijesti » BOSNA I HERCEGOVINA » Dodik uputio pismo podrške Izraelu
    Dodik uputio pismo podrške Izraelu

    dodik-uputio-pismo-podrske-izraelu

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je pismo predsjedniku Izraela Šimonu Peresu i ministru vanjskih poslova Avigdoru Libermanu, u kojem je ukazao na podršku tog bh. entiteta te da “ima puno razumijevanje za poziciju Izraela i izražava podršku aktivnostima, koje su preduzele vlasti ove države da bi zaštitile svoju teritoriju i stanovništvo”.

    U povodu novonastale situacije između Izraela i Palestine, Dodik je u pismu izrazio nadu da će u najskorije vrijeme doći do obustave oružanih dejstava, što će omogućiti smirivanje situacije i traženje rješenja kroz proces pregovaranja.

    “Želio bih da Vas obavijestim da Republika Srpska iskreno žali zbog oružanih sukoba koji su izbili u Vašoj zemlji i gubitka života građana Izraela. Ovom prilikom želio bih da još jednom potvrdim moju, i podršku Republike Srpske i srpskog naroda prijateljskom jevrejskom narodu i naporima koje ulaže Vaša zemlja u borbi protiv terorizma i zaštiti teritorijalnog integriteta i suvereniteta države Izrael”, naveo je Dodik.

    (Agencija Anadolija)

  32. Војин Николајевич says:

    Ово што сам вечерас постовао сам вечерас и сазнао, сурфајући по Интернету. МНогућејхе да ми нипта не занмо, без ово могуће.О

    Жириновски Волфович је својевремено рекао да му је мајка Рускиња а отац адвокат!
    Кoлико видим, Вуку је отац директор Југопетрола! :)) Нема његов отац нити мјесто нити датум рођења, укратко ванземаљац.

    Надам се да због овог коментара неће реаговати Раптор, те на мене бацити касетне бомбе са уранијумским пуњењем, обогаћеним или не, неважно, бар ће ме Фантом бацити у један стих, рецимо, као компензацију случајности, ха, ха, ха,…

  33. Bilja misli da se cukundedo u mezaru prevrce od jangin tokhmaka:” Eee, da mi je danas jedan takav u vladi Srbije, ne bi mi imali muke ni sa Kosovom ni sa Bosnom. Sve bi bilo naše!”
    Dok se dedo pit'o, bilo je njegovo.:))

  34. Vidi, vidi kako ljisica Dodik popravlja imidz.

    • Војин Николајевич says:

      Predsjednik RS-a Milorad Dodik danas je u razgovaru s ambasadorom SAD-a u BiH Patrickom S. Moonom još jednom naglasio važnost poštovanja Dejtonskog sporazuma, te, kako je saopćeno, upozorio na “kontraproduktivnu ulogu” OHR-a i potrebu njegovog zatvaranja.

      Moon je u izjavi novinarima u Banjoj Luci još jednom rekao da je jasno koje uvjete BiH treba da ipuni za zatvaranje OHR-a.

      -Put za zatvaranje OHR-a je očigledan i SAD želi da se ispune uvjeti za to. Za to je postignut i značajan napredak i OHR se nalazi u jednom tranzicijskom periodu, ali je jasno da treba da se ispuni pet plus dva uvjeta i cilja, od kojih je jedno i pitanje imovine, ponovio je Moon.

      Још пар подршки Израелу, и Увјети су испуњени!!:))

  35. jangin – vatren (mlad)
    tokhmak – blesav, avetan

  36. Војин Николајевич says:

    Poslednjih dana bila je procena da bi Jeremić trebalo da dobije oko 105 glasova podrške, ali je Litvanija vodila jaku kampanju i smanjila razliku na 14 glasova (99 prema 85 za Jeremića).
    Litvanci su delovali iznenađeno što nisu pobedili jer su imali podršku nekih od najuticajnijih stalnih članica poput

    SAD, Nemačke, Velike Britanije?!

    Međutim, neke od zemalja EU su podržale Jeremića, i to je prelomilo – kaže naš sagovornik upućen u tok izbora u Njujorku.

    Od suseda i zemalja blizu Srbije, Jeremića su podržali Crna Gora, Makedonija, Grčka,

    dok su se Hrvatska, Albanija, Bugarska i Rumunija opredelile za Čekuolisa.

    Za Jeremića su glasali Indija i Pakistan, ?!

    ali i Južna i Severna Koreja.?!

    • Kako je glasala moćna Kina? ……

      • Војин Николајевич says:

        Za Vuka Jeremića lobiraju Rusija i Kina!

        Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić postao je kandidat za predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na nagovor kolega iz Kine i Rusije. Kako saznajemo, Srbija je od nekoliko političara tih zemalja dobila garancije da će lobirati za Jeremića, te da će njegov izbor za funkciju na Ist riveru proći glatko.

      • Војин Николајевич says:

        Još se ne zna i hoće li se službeno Sarajevo očitovati javno, da li će BiH glasati za Jeremića ili litvanskog predstavnika Daliusa Čekaliousa, koji je za razliku od srbijanskog kandidata svoju kandidaturu istakao

        prije čak osam godina.

        Ne samo litvanski, već i neki drugi diplomati u UN-u, Srbiju i Jeremića okvalifikovali su kao “razbijače jedinstva” istočnoevropske grupe od 23 zemlje u UN-u.

        Od 1991. godine, ova grupa, inače jedna od pet regionalnih skupina u UN-u isticala je samo jednog kandidata za mjesto predsjednika Generalne skupštine UN-a, sve dok Jeremić i službeni Beograd, početkom godine nisu prekršili ovo nepisano “pravilo”.

        Među diplomatama se vjeruje da iza Jeremićeve kandidature uveliko stoji Rusija, koja ima stare i nepodmirene diplomatske račune sa Litvanijom. Istočnoevropska grupa zemalja članica UN-a svoje je jedistvo pokazala i prilikom izbora BiH za nestalnu članicu Vijeća sigurnosti, kada se Poljska povukla u korist Sarajeva.

    • Војин Николајевич says:

      Jeremić: Obama je podržao moj predlog
      Predsednici nekih od najmoćnijih zemalja sveta prihvatili su da razmotre ideju predsedavajućeg GS Vuka Jeremića o potrebi uspostavljanja konsultativnog mehanizma između G20 i Generalne skupštine. Ukoliko ideja zaživi, predsedavanje Srbije ovim telom moglo bi upravo po tome da ostane upamćeno.

      Saradnja: Obama sa Ban Ki Munom i Jeremićem

      – Veoma je značajno da imamo podršku onih koji u tom novom telu neće biti. Obama je odmah podržao predlog iako ga nije očekivao, kao i francuski predsednik Fransoa Oland. Isto važi i za Brazilce – kaže Vuk Jeremić za „Blic“.

      Iako nisu očekivali inicijativu, ona je naišla na odobravanje. Jeremić je za naš list potvrdio da su već dogovoreni neki budući sastanci i kontakti ovim povodom.
      Grupa 20 najmoćnijih privreda sveta bavi se svim glavnim ekonomskim pitanjima i drži 95 odsto svetske ekonomije. Ideja predsedavajućeg GS bila je da se uz pomoć tog novog mehanizma saslušaju i oni koji nisu u G20.

      Supruge: Mišel Obama, Jo Son Tek i Nataša Jeremić

      – Čak 173 zemlje nisu u toj grupi najbogatijih i ovo bi bila prilika da se svi problemi onih siromašnijih i manje razvijenih čuju. To bi, praktično, bio mehanizam između G20 i GS – navodi doskorašnji šef srpske diplomatije. Jeremićevu ideju podržao je i italijanski premijer Mario Monti, koji je odmah zakazao novi susret s predsedavajućim GS kako bi razmotrili detalje.

  37. Vuk se lijepo zabavlja u NY, zivi u stanu od 300m2, Srbija je iz budzeta za njegov mandat izdvojila 7 miliona eura (svajcarski diplomata koji je predsjedavao GSUN 2010 potrosio je 900.000 eura), tako da ce aga- Vuk Jeremic, biti najskuplji srpski kreten na tako visokom polozaju, a koji je uz to naglasio Srbima, da ih on kosta 18 dolara po glavi… Kostace on njih malo vise, ako nastavi da aguje…

  38. Mala ispravka: Vuk-aga Jeremic. A sto se tice prezimena moze i ona: ja sam ja – Jeremija, prezivam se Krstic.

  39. Magdalena,
    na Slavkovom blogu su najvjerovatnije mislili da si Srpkinja.

    • Oh, pa zar je to moguce? zar diskriminacija te vrste na blogu velikog liberala? A uz to branila sam Tita. Izgleda da ga Slavko bas ne voli mnogo? Ali necemo o tome. Tozovca volim, ali ovaj Jeremic je zaista krele.

  40. Војин Николајевич says:

    Dragan Šepelj:Američka doktrina spoljne politike je održavanje sukoba niskog intenziteta u svim krajevima svijeta u kojima nalaze interes za miješanje.
    Smisleni i racionalni odgovor na ovakve “poklone” naših dobronamjernih “partnera” bi morao biti: NE, hvala!

    Господине Шепељ,

    текст вам је заиста добар!
    Овај пасус, који сам цитирао, ми се посебно свидио.

    Дакако, спорили смо се, и биће даље тако, али не могу а да овај текст не оцијеним у позитивном смислу, не због догађаја у вези генерела, извјесних, јер ме они не интересују, као ни пресуде… Све су те пресуде, и будуће, сигурно, политичко пресипање из шупљег у празно.

    И на крају, то разумијевање да балкански народи кажу Не важним Силама, и ријеше своје ствари на нивоу узајамно коректних принципа, јер прошлост је само прошлост ма како тешка она била са било које позиције, неће бити могуће! Управо зато што те Силе неће дозволити било какве конструктивне и искрене разговоре локалних балканских племена који неће завршити потенцијалним конфликтима у будућности. Наравно, ударамо им таквим тенденцијама у бизнис:))

    • Војин Николајевич says:

      Уједно,

      све најважније закључке доносим када одбацим емоције, припадност, личну и историјску:), осјећаје, …, те када останем сам, без икаквог баласта, само са интуицијом, и дјелићем логике.

      Или, другачије, у метафори…

      Покојни песник Душан Васиљев би рекао…

      Кад ништа немаш,
      све је твоје,
      сви путеви, друмови и пруге,
      што срећи воде,
      и сјетне дуге,
      и звуци, и тонови и боје…

  41. Intuicija i djelic logike, kaze gospodin Vojin. Tako je, ne treba vise. Doduse, u mom slucaju je to – mrva logike. Krusna mrva logike :)

  42. Ovo je moja zemlja
    U zemlji moja kuća
    U kući moja bajka
    U bajci moja draga
    Oko nje moja deca
    Ovo je moja zemlja

    Ne streljaj moju zemlju
    U zemlji moju kuću
    U kući moju bajku
    U bajci moju dragu
    Oko nje moju decu
    Ne streljaj moju zemlju

    Ubićeš svoju zemlju
    U zemlji svoju kuću
    U kući svoju bajku
    U bajci svoju dragu
    Oko nje svoju decu
    Ubićeš svoju zemlju

    Bićeš bez moje zemlje –
    Bićeš bez svoje zemlje
    Bićeš bez moje kuće –
    Bićeš bez svoje kuće
    Bićeš bez moje bajke –
    Bićeš bez svoje bajke
    Bićeš bez moje drage –
    Bićeš bez svoje drage
    Bićeš bez moje dece –
    Bićeš bez svoje dece

    Tebi života nema
    Tebi života nema

    Velimir Milošević

    http://www.orbus.be/zbornik/velimir_milosevic.htm#sdfootnote13anc

  43. Nije mi jasno, da pametni ljudi optuzuju Jevropu,
    da je izpalila pucanj sebi u zdravu nogu, svim silama je pokusala da sacuva mir i sagradi NAFTOVOD sa bliskog istoka i ojaca svoju poziciju u odnosu na USofA.
    Krivce treba traziti u vrhu NATO PAKTA I PREKO ATLANTIKA,
    NATO je izgubio svog NEPRIJATELJA, i trazio je nove izazove i resenje za utrosak viska naoruzanja, da demonstrira Jamerika svoju nadmoc i isproba svoj arsenal na terenu, i u isto vrijeme sprijeci Jevropu da se ujedinjenem i sa jeftinim transportom NAFTE POKONDIRI, i ojaca u odnosu na USofA.
    PODRSKA Gencera je trajala do samog pocetka oruzanih sukoba, i trazena su razna kompromisna resenja, ali Srbima i Hrvatima po procjeni tadasnjih GLAVARA, nije odgovarao MIR I SUZIVOT, nego konacna PODJELA TERITORIJA I HOMOGENIZACIJA NACIJA I KONCETRISANJE ZESTOKIH SRBA I HRVATA U CENTRE, sto je i REALIZOVANO.

  44. 1989. i 1990. su savezni i srpski ustavi bili u totalnoj koliziji. U saveznom ustavu pisalo je (crno na bijelo) da postoje AP Kosovo i Vojvodina, koje imaju svoje parlamente, svoju vladu, i t.d. i t.d.

    Promjenama srbijanskog ustava sve je to bilo ukinuto, i ako je JNA stvarno htjela biti legitimna savezna vojska, onda je ona već odavno trebala ratovati sa Voždom. To tvrdi i beogradski odvjetnik Srđa Popovića, kako je već tadašnja Miloševićeva Srbija, prva izvršila jednostrano odcjepljenje od federalno uređene Jugoslavije.

    „Srbija je POSTALA NEZAVISNA DRZAVA po sopstvenom Ustavu od 28. septembra 1990. godine (donijetom više od godinu dana prije kasnijeg proglašenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, 8. oktobra 1991.).

    Ova činjenica zamagljivana je Miloševićevom propagandom prema kojoj je uzrok rata bio ¨borba protiv separatizma¨. Ta činjenica je zamagljivana iz straha od strane intervencije, jer tobož Milošević čuva ¨teritorijalni integritet SFRJ¨, a ne vrši agresiju na tudju teritoriju?!

    Naime, prema članu 72. Ustava Republike Srbije iz 1990. godine:

    * ¨Republika Srbije ureduje i obezbjeduje: suverenost, NEZAVISNOST i teritorijalnu cjelokupnost Republike Srbije i njen MEDJUNARODNI POLOZAJ i ODNOSE S DRUGIM DRZAVAMA i MEDJUNARODNIM ORGANIZACIJAMA¨,

    * kao i “ODBRANU i bezbjednost Republike Srbije” (¨oružanim snagama kojima u miru i ratu rukovodi Predsjednik Republike Srbije¨, clan 83 Ustava).

    Shodno tome, članom 135. stav 2. Ustava Srbija se sama izuzima iz pravnog sistema SFRJ, za nju od tada zakoni SFRJ više ne važe. Tom odredbom se predvida PRAVO Srbije da, po svojoj volji, ¨postuje¨ savezne zakone jedino onda ¨kada joj je to u interesu¨.
    U pravu je ova klauzula poznata kao klauzula ¨si volam¨ (ako hocu) i ima dejstvo da ponistava svaku obavezu preuzetu pod ovim uslovom. Prirodno, ako imam pravo da radim ¨sta hocu¨, onda nemam nikakvu obavezu.

    Ubrzo zatim, dosljedna svojoj nezavisnosti i suverenosti, Srbija donosi niz zakona iz nadleznosti nekadasnje federacije kojima ureduje sopstvenu kreditnu i monetarnu politiku, sopstvenu politiku kontrole cijena, uvodi dazbine na robu iz inostranstva (i nekadasnjih republika SFRJ), naplacuje sopstvene carine itd.. i ukida niz zakona kojima je svrha provodenje nekadasnjeg saveznog zakonodavstva.

    Po zakonima SFRJ (koju toboz brani sam Milosevic) i srpski Ustav i srpsko zakonodavstvo tog vremena predstavljali bi najteza krivicna djela. Ali, Srbija je donosenjem tog Ustava postala suverena i nezavisna i time izuzeta iz jurisdikcije bivse SFRJ, pa ta djela niko nikada nije ni mogao da procesuira.

    Denis Kuljiš tvrdi da se Srbija prva otcijepila:

    “Srbija je prva izvršila secesiju, godinu dana prije Slovenije i Hrvatske!
    Sloba je 28. 9. 1990. donio Ustav koji – prema članu 72 – definira novi ustavnopravni subjekt kao “Republiku Srbiju koja uređuje i obezbeđuje suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost”. Članom 135, stav 2, Srbija se izuzima iz pravnog sistema SFRJ i za nju otad zakoni SFRJ više ne važe.

    http://www.klix.ba/forum/ko-je-zapoceo-rat-u-sfrj–t102941s50.html

    • to je to. tako se manipulisalo masama. to ni danas ne zele da priznaju podrzavaoci tadasnje njegove politike, da shvate da su svi igrali igru po stranom diktatu, i srbija i srpsko rukovodstvo. i da iz toga proisticu sve kasnije tragedije i greske

  45. Tekst jeste glup, ali je i nepismen.

  46. ilija bakic kaže:
    20. Novembar 2012. – 11:42 u 11:42 am
    Ne budite naivni gospodine Nikolajevicu. Vuk Jeremic je jedno veliko zlo, bice vece od Sloba Milosevica.
    http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/352489/Memorijalni-centar-Jad-Vasem-odlikovao-Jeremiceve-pradedu-i-prababu

    Odgovori

    • Војин Николајевич says:

      Нисам нашао овај коментар, Бибана.

      Мислим да је Јеремић ултракаријериста, опчињен својим аристикратским поријеклом до те мјере да себе сматра изабраним, непобједивим, те се као последица јављају његови политички јуриши који су нерационални и неадекватни с моје тачке гледишта.

      Ипак, није Србија та која га гура, јер Србија нема такву силу. Гурају га други, на први поглед Руси и Кинези, а можда су у питању управо САД и Британија.
      Исто као што је Јанукович у Украјини добио изборе на проруској политици, и тај прорус испаде Американац.:))

      Амери то знају феноменално да изведу.

  47. Ako je uloga Vuka Jeremica postici da Srbija ponovo dobije ulogu stapa, u regionu, onda je on, zaista, jedno veliko zlo. Boze, smiluj nam se!

  48. Ja se uzdam u NATO PAKT,
    da nas jedino on moze stitit od DIVLJIH BALJKANSKIH VUKOVA,
    koji najrade ulijecu u tudji OBOR, da kolju brave.

  49. Сумрак либералног хегемона и зора мултиполарног свијета (новембар 2009)

    Како ће изгледати глобални распоред снага у политичком и економском смислу након завршетка економске кризе? Оно што је сада већ сасвим извјесно јесте абдикација САД-а од улоге либералног хегемона, тј. велике силе с унутрашњим либералним уређењем која обједињује економски и војни примат и која је, теоријски, неопходна за одржавање отворене интернационалне економије и за осигурање поретка (прије свега у смислу стабилности међународног политичког система). Заправо читава ова прича у вези либералног хегемона полази од незаобилазног рада историчара економије Чарлса Киндлбергера (којем су, додуше, већу пажњу посветили политиколози, него економисти). Киндлбергер примјећује да су двадесете и тридесете године прошлог вијека имале одређену посебност, тј. разликују се од деценија које су претходиле Првом свјетском рату (pax britannica) и оних које су услиједиле након Другог рата (pax americana). Разлика се састоји прије свега у одсуству силе хегемона с либералним унутрашњим уређењем. И управо се уочава да тај међуратни период (двадесете и тридесете године прошлог вијека) представља највећи застој у међународној економији и период највеће економске кризе у историји. С друге стране, истиче се да су се два периода највећег раста свјетске економије, јаке глобализације и раста интернационалне економске међузависности (отприлике 1870-1914 и 1945-2007), јавила у присуству “гаранта” и “спонзора” – тј. либералног хегемона.

    Као што рекох, након окончања актуелне економске кризе извјесна је абдикација САД-а од улоге либералног хегемона, јер ова држава неће имати ресурсе (у великој мјери употребљене од стране Администрације у суочавању са кризом), нити снаге за даљим обављањем такве улоге. То је уосталом признао и сами Обама, као што је наведено у овом тексту. То ће несумњиво довести до одређених посљедица за даљи развој свјетске економије, прије свега глобализације (имајући горе наведено у виду).

    Међутим, абдикација Америке од такве улоге ће, несумњиво, имати и бенигних ефеката (и овдје заправо почиње моја интервенција). Ту прије свега мислим на престанак многобројних злоупотреба улоге либералног хегемона од стране САД-а. Под злоупотребама подразумијевам неуморну дјелатност сијања смрти широм планете, која се обично јављала под формулом “извоза демократије” или “заштите људских права”, а која обично није имала никакве везе с таквим појмовима, већ се тицала искључиво америчке националне сигурности. Таква америчка дјелатност је на свим континентима вјероватно проузроковала више људских жртава него сви послијератни диктатори заједно. Један од посљедњих примјера је ирачки, гдје је након лажне оптужбе о посједовању оружје за масовно уништење дошло до војне интервенције која је проузроковала више стотина хиљада цивилних жртава (по неким изворима више од милион). И ми смо на Балкану на сопственој кожи осјетили посљедице злоупотребе улоге либералног хегемона од стране САД-а. То су највише осјетили Срби. Тога, надамо се, више неће бити.

    Као што рекох, америчка абдикација од такве улоге може довести до преиспитивања неких вјештачких архитектура које су Американци износили као праведне, а које су заправо одговарале искључиво њиховом поимању заштите сопствених националних интереса. На Балкану ће несумњиво доћи до неких промјена, неће више бити прихватљиве вјештачки наметнуте америчке конструкције које не одговарају историјским, политичким, економским, културним премисама полуострва. И то је добро.

    И Енглези су правили доста грешака на политичком пољу када су представљали либералног хегемона, али у много мањем обиму у односу на Американце. Моје је мишљење, с обзиром на ове америчке злоупотребе (и без обзира на све позитивне резултате на глобалном економском плану), да су Сједињене Државе пале на испиту и да нијесу више достојне такве улоге.

    Интересантно је да је С. Хантингтон (познат по тези о “сукобу цивилизација”) у једној његовој књизи из 1990. год. изнио тезу о 3 фазе демократизације свијета, и да се у свакој фази демократизације уочава присуство либералног хегемона. Ипак, моје је мишљење да умјесто природног ширења демократије и људских права које су увијек ишле упоредо с развојем слободног тржишта и глобализације и чије би тежиште требало да буде на културној интеракцији, САД су се у више наврата одлучивале на војне акције с лажним образложењем извоза демократије и одбране људских права (док су се истински разлози за војне агресије широм свијета налазили у њиховој егоистичкој “одбрани националних интереса” и параноичном страху од губитка економске и војне превласти). У том смислу су војно интервенисале на свим континентима, утврђивале позиције и градили војне базе; приликом многих од тих интервенција су за савезнике имали најгоре могуће свјетске диктаторе, а милиони недужних жртава су трагичне посљедице тих њихових интервенција. Њихова незајажљивост на интернационалном плану се одсликала и на домаћем терену, гдје су их претјерани конзумизам и задуживање (који представљају један од основних узрока актуелне глобалне кризе) довели у незавидан положај. Управо ће та њихова незајажљивост на унутрашњем и спољњем пољу да буде основни разлог абдикације од улоге либералног хегемона.

    Укратко, САД су пале на испиту, прије свега из етичких разлога, и нијесу се показале достојним улоге либералног хегемона.

    Мислим да и поред великог економског раста Кине није на помолу појава “анти-либералног хегемона” на глобалној позорници. Завршетак кризе означиће настанак мултиполарног свијета, чији ће основни стубови, осим САД-а и Кине, да буду Русија (чија природна богатства и нуклеарни потенцијал гарантују њену такву улогу), Индија, можда УЕ (у зависности од њене будуће војно-стратешке оријентације), и вјероватно неке друге велике земље, попут Бразила. Могуће је да у таквом мултиполарном свијету превлада ера деглобализације, интензификују се национализми и геополитичка нестабилност, као што неки сугеришу. Међутим, није за искључити ни да управо новонастала мултиполарност гарантује неку врсту еквилибријума и стабилности на геополитичкој сцени. У било којој варијанти, мислим да ће нова ситуација представљати напредак у односу на злоупотребе америчке улоге либералног хегемона које сам описао.

  50. Vojine komentar je ispod Miskovog teksta: Neznanje je moc.

  51. zaista je zalosno da se svaka diskusija u brlju pretvori. (da ne kazem da azijatluk svaku pricu u svoju ravan svede i sve po istom tragu i istim nozevima u bratska ledja po ko zna koji put.)

    sto se tice nasih prica i nedoumica, ovo
    “…Nismo bili dobri, nismo bili jaki, nismo istinski vjerovali u zakletve koje smo dali , nismo bili Jugosloveni, u tome je naša krivica – nesporna – i neću je mjeriti postocima . Znam, jasno je, da su nam dobro “pripomogli” iz bijelog svijeta. … Smisleni i racionalni odgovor na ovakve “poklone” naših dobronamjernih “partnera” bi morao biti: NE, hvala!…ono što je nevina Snježana trebala odgovoriti Zloj Maćehi kad joj je stara vještica davala onu prelijepu delišes jabuku punu otrova.”
    moze da dodje od elite koju bira slobodan i osvijescen narod da stiti narodne interese i da u svakoj neprilici bira sta je za narod i drzavu najbolje, a ne za sebe i svoje. mi imamo lokalnu korumiranu (kako na unutrasnjem, tako i na spoljnom planu) elitu koja nikada, ali bas nikada, pa ni sada kad se ponajvise kunu i zaklinju i od ljubavi i postenja prosto lebde u vazduhu nije radila za narodne interese, jer nas narod to od svoje elite uglavnom i ne ocekuje. osvjescivanje i oslobodjenje naroda je tek pred nerodjenim elitama, ko im i malo pomogne dok oni ne dodju na red, hvala mu i skidam kapu, a ovaj clanak sam tako shvatio, bez obzira na neka neslaganja.
    osvjescenje i oslobodjenje je u sadasnjim okolnostima moguce samo na lokalnom nivou, sa ‘komsijama’ sa kojima se dijeli sudbina, pa na dalje, regionalno, pa tek onda sa bijelim svijetom. nasa lumpenproleterijat i basibozluk rulja i dalje vjeruje da cemo ‘mi’ jednom pobijedit ‘njih’ i onda cemo mi njih tjerat da ljube nase simbole i slave nasu drzavu nasramotu, te da cemo se osvetiti i svjetskom kapitalu i svima koji su nam krivi za ovo nase kuvanje i hladjenje ispocetka, a niko ne pokusava da napravi najmanje zajednicke sadrzaoce na lokanom nivou, napravi sebi i svojoj okolini mali zivotni, ekoloski, ekonomski i radni raj i sacuva sebe i to malo sto se ima svoje, pa da tu postavi crtu i krene naprijed u bolju buducnost.

  52. И Црногорци суде по међународном праву.

    “Na ponovnom suđenju devetorici bivših pripadnika crnogorske policije, koji su osumnjičeni za deportaciju bosansko-hercegovačkih izbjeglica vlastima Republike Srpske 1992. godine, svima je danas izrečena oslobađajuća presuda, pred Vijećem sudije Milenke Žižić.
    Obrazlažući presudu, predsjednik sudskog Vijeća Milenka Žižić je konstatovala da je po međunarodnom pravu bilo nezakonitog postupanja prilikom vraćanja bosansko-hercegovačkih izbjeglica u matičnu zemlju, i zaključila da to nije djelo ratnog zločina, kako je kvalifikovano optužnicom, već da su optuženi djelovali u skladu sa naredbama svojih pretpostavljenih.”

    Значи, депортовање избјеглица из ратом погођене земље натраг у ту земљу је “незаконито поступање”, није ратни злочин. С друге стране, у Сребреници је извршен геноцид. Истраге потурица никад није било, јер на јуначком Цетињу никад није било ислама. Планцо и друштво из Америке могу обиљежити стогодишњицу покоља у Плаву и Гусињу али ако уклоне ријеч геноцид из назива манифестације.

    Црногорска политика се гуши у својој принципјелности.

  53. ko hoce vece, njemu ni ono iz vrece. kaze narod

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s