Zoran Bojović: Budva, zapadno od Sutomora

Budva-na-pjenu-od-mora-3Kada je mrzna Zrinka Pavlić, tv kritičarka hrvatskog T – Portala, neđe u aprilu, napisala kritički osvrt na televizijsku seriju “Budva, na pjenu od mora”, tačno sam znava da je pomenuta, bašono, nacickana velikosrpskim dinarima kako bi, normalno, naudila galopirajućem začetku naše nove domaće, serijske produkcije, a samim tim i ulećela klizeći k euroatlantskom sprintu Crne Gore. Jer, samo nedobronamjerni plaćenik može išta zamjeriti ovom istorijskom projektu naših najnagrađivanijih dramskih stvaralaca i naših najuspješnijih privatno/javnih preduzeća. I to u godinama teške ekonomske krize, mićo moj!

Medijska legalizacija četvrt vjekovnog ponora u kojem se danas, skoro svim svojim bićem, nalazi Crna Gora – ispričana je, šablonskim scenarističkim pristupom, kroz lik i djelo tajkuna Sava Bačića, njegove šćeri, ljubavnice, žene, posluge…Savo je pripadnik betonskog krila vlasti. Bezuspješan, plitak pokušaj glume budvanskog manđupa, oparenog, dakle, tokom zadnje tranzicije, nikako ne može amnestirati uporni kontinuitet našeg omiljenog glumca koji u Beogradu, na estradno/kinematografskim tezgama, pothranjuje neke od najtežih stereotipa o Crnogorcima – kao takvima: nezgrapni, pomalo stupidasti, nabildovani, skloni mafijanju, itd.

Nasuprot Bačićima (od koija Bačića?) pripadnicima kaste pobjednika tranzicije – tavore Radmilovići, prosjek prosjeka crnogorske familije, iz kaste tranzicionih gubitnika. Sin student, neudavata tetka – koja radi svoj posao kako treba i zato je tretirana kao izgubljen slučaj, đed i poluraspalo auto, tijesan stan…Ljubav najmlađih članova kasti pokreće dinamiku drame. Oh, tako poznati romeo/julijevski kliše.

Budva nikad ljepša. Trendy mediteranske panorame, plavo more i bijele jahte, markirani kadrovi, sočne domicilne krknice, keš…Sunce izlazi i zalazi u tri sekunde, valjda zato što se kod nas tako brzo živi. Idilu kvare neshvatljivi trzajevi krana koji čaše fokus pažnje, jeftino namazani kadrovi iz vazduha, font uvodne špice…Autor muzike želi da se valjda dodatno ufrčimo gledajući kadrove mistične Budve i okoline. Ređaju se, kao u najvlažnijim snovima šiparice iz Mojkovca – skupe jahte, top hoteli, fontane, izazovno knopr u drugom planu, ovo ono. Idealno za masovne konzumente iz najnižih mentalno/socijalnih slojeva regiona.

Nema, ako se ne varam, nije prikazan ni jednom, najuži krug Savovih prijatelja, kolega. Dnevni kolegijum, mali kabinet. Scenarista i režiser su nas tako lišili samog epicentra serijala. Sivog, prljavog kapitala koji divlja po Budvi i prelepoj Crnoj Gori. Možda bi se u jednoj takvoj sceni, neđe u šestom planu, diskretno dao naslutiti i karakteristično uvrnuti palac brata prvog brata, nekoliko treptaja Sv. Grbljanina i ostali tikovi. Između ostalog, ova sapunica je i napuhana da bi se pokazalo kako postoji i “ljudsko lice” extra bogataša. To što ne plaćaju extra porez ne znači da im nije mjesto u (kazamatima) sankcijama, već u mirisnim iskvarcanim njedrima i fitness butinama popularnih sponzoruša – u bazenima, na krovovima extra VIP hotela, itd…Vrh!

Gluma je, izuzev u jako rijetkim, kratkotrajnim bljeskovima nadahnuća, lišena bilo kakve neposrednosti. Dijalozi su pretvrdi, preglumljeni, usiljeni, prenapučeni. Prećerano insistiranje na odavno izlizanim žargonskim matricama dodatno pojačava diletantizam serijala. Zašto ga niđe nema, a osjeća se – guru cetinjske akademije?

Odjavna špica otkriva nam mega finansijsku podršku – tzv. leđa serijala. Od sendviča, benzina, smještaja i frizura, do kadrova iz helikoptera, sve je pokriveno. Nema poznatije firme od Bara do Boljara, a da nije ljudski izašla u susret i pomogla da se, već sada legendarna sapunica, snimi, montira i emituje. Plus, suvi keš Opštine Budva, čijom misionarskim vizijom i mi, kontinentalci, možemo osjetiti draži života na betonskoj obali mora ljubavi.

“Budva, na pjenu od mora” može biti simpatična samo žednima domaće serijske produkcije – bilo kakve. Inertnim, odavno utrnulim glasačima nepobjedive hunte – naviklim ionako na svakodnevne, totalne kulturološke bamije i regionalnoj raji kojima je nepoznat crnogorski žargon zajedničkog južnoslavenskog jezika. Akterima, svakako.

Advertisements

Comments

  1. Odlično !

  2. Bas mi zao sto ne mogu komentarisati: nisam gledala niti jednu epizodu:)

  3. Ja sam odgledala dvije epizode i vise nego dovoljno je da se shvati perfidna namjera autora da ,,legalizuju” tajkunsku ,,etiku” i kapital kroz lik glavnog junaka. Intencija da se jedan lik (bitanga, lopov i gluperda uz sve prevazidjene i nemastovite stereotipe o Crnogorcima) i njegovo okruzenje predstave kroz emotivnu, humanu stranu licnosti koju, navodno, posjeduje/u ?! Ni DPS marketing strucnjaci ne bi bolje postavili ideju vodilju. Serija je postpinkoizam…

  4. http://www.tportal.hr/showtime/tv/190877/Zasto-je-smijesna-Budva-na-pjeni-od-mora.html
    zaista je simpaticno slusati taj dijalekt, a i Budva je carobna gledana kroz kameru…

  5. “Serija je postpinkoizam…”

  6. Hajde da to kazem ovako: onaj prvi tekst, od prije par dana, bio je mnogo bolji. Sapunica, Minja Karadzic, Budva…? Estradom se vrijedi baviti samo fenomenoloski, ove gluposti inace ne zasluzuju paznju.

  7. Шит. Видио сам само трејлер. Ни у једном моменту нисам имао на уму погледати епизоду такве серије.

    Једина серија коју ја признајем је Онли фулс енд хорсес. Ево креће епизода Ти фор три. Поздрав.

  8. Ljudi koji su opisani u liku Sava Bačića imali su viziju. Kako danas tako i davne 1991 godine, tako i 2006. Pogledajte kako govore prave patriote crnogorske. Da nije bilo njih Crna Gora danas bi bila ništa – 6:12 Oni su zadužili ovu zemlju i ovaj narod.

  9. Meni je serija vrh. One cica-macose scenarista kao da je oslikao po obrascu skinutom iz Bulatovićevog “Heroja na magarcu”. Naravno, u savremenom koloritu.

  10. Djakomo Galanda says:

    Posle pogledane III epizode (naravno da nisam gledao prve dvije), nije mi padalo na pamet da se vise zadrzavam gledajuci to dno.

    Povuci cu paralelu: Budva mi je kao spanska Majorka ili meksicki Akapulko. Iako su ova mjesta mnogo veca i znacajnija u svetu turizma, ipak postoje slicnosti. Karakterise ih nagla popularizacija, visegodisnja betonizacija, bljestavilo, najbolji provod, veliki novac, bizmismini.
    Majorka je danas destinacija najsiromasnijih turista Spanije i Evrope, sa vrlo malo zelenila, slobodnih i divljih plaza, a cesto bez vode u toku ljeta. Novih i luksuznih hotela je bivalo sve manje kako je vrijeme odmicalo. Postala je mjesto gdje je “kuca preko kuce”, gdje sa svoje terase ne mozete vidjeti more i gdje se kanalizacija nerijetko izliva direktno u more. Malo stare slave je jos uvijek “drzi” da bude “atraktivna”. Majorka je imala svoju seriju u Spaniji. Zvuci poznato.

    Akapulko je veliki grad na mjestu kao iz bajke. Velike pjescane plaze, stjenovita obala, ravnica u pozadini, pristup pijacoj vodi, more puno ribe, kopno puno voca i povrca, zelenilo…. Onda je krenula betonizacija, pa izgradnja velikih trznih centara, oblakodera i staklenih gromada tik uz obalu, na svega 50m. Veliki broj turista, pretrpanost, “kuca na kucu”, nedostatak vode, sav kriminal meksika je bio smjesten tamo, a tamo je i danas. Negdje sam cuo podatak da je prosjecno svakog dana nekom odrubljena glava u toj turistickoj prestonici Meksika. Danas je to mjesto za one koji ne idu na more radi uzivanja, odmora i ljepote. Ide se zbog diskoteka, lako dostupnog i jeftinog kokaina, velikog broja lakodostupnih zena, ide se da bi se bilo u drustvu lokalnih tajkuna, kriminalaca, “krupnih zverki”. Akapulko sav sija. Bogato mjesto, pola miliona ljudi. Nema gradsku biblioteku. Imalo je svoju seriju, koju smo , gle, i mi imali priliku da gledamo.

    A nivo konverzacije i kulture, kvalitet scenarija i rezije, krajnja poruka u toj spanskoj sapunici je gotovo ista kao i u mjestu malo zapadno od Sutomora. Izvinite zbog ovo “Sutomora” !!!

    • Đakomo, odlična paralela.
      Meni je sad Budva nekako draža nego ranije (mada i dalje mislim da ju je bolje izbjeći, ako se može). Ali otkada je najnafuraniji dio populacije sa Ričardove počeo da ide u Porto Montenegro i da na sva usta hvali urbanost, svjetskost i cool-ost nesrećnog tivatskog Arsenala tranziciono travestiranog u jedno od mjesta koja “morate posjetiti prije nego umrete”, ja počinjem da volim Budvu. Jer liči na onu zamišljenu staru kurvu koja je evropsko-svjetskoj Crnoj Gori cijelih dvadeset godina uzbuđivala dane i noći a sad svi peru ruke od nje, dotle da je bivši ministar održivog razvoja izjavio kako je devastirana bez lijeka i treba je pustiti niz vodu. To nije lijepo, kurve imaju pravo na mirnu penziju kao i svi ostali, čak i kada nas neprijatno podsjećaju na nestašni period prije nego smo odlučili postati evropljanima po mjeri Evropljana.

      • Bravurozno! Uh što danas uživam u dobrim komentarima. Izvrstan dan :)

      • “napuštena kurva” ako mi vjeruješ takav je bio moj opis Budve u razgovoru jednom juče.
        Sad treba poći tamo – željezo koje viri iz pijeska, sve zapušteno, napušteno, trulo, betonske ploče, smeće…
        Ako nijeste saznali iz serije na jesen se u Budvi šegaju i cijepaju drva, loži se i slično.

        Samo se sjate da je oderu i paljba.
        Stari grad je prelijep i ako je zapišan u svakom mrtvom uglu. Mogren, Sveti Nikola, Jaz i sve te plaže koje na žalost imaju tešku sudbinu, a moglo je bolje.

      • Kurva na beton od mora

  11. Darko Bulatovic says:

    Evo jedino sto sija iz te Crne Gore mora bit ta Budva, ako nijesu bile restrikcije kad je NASA ovo snimala pa je ovo Albanija ili grcka….

  12. Jedan moj poznanik Albanac sa Kosova, kaze mi ljetos da je bio do Budve.
    I kaze “aaaaa dobra Budva, mnogo dobra Budva”.

    Mislim se ja, i vi ste Albanci taman seljaci kao i mi u Crnoj Gori, cim ti je Budva mnogo dobra. Nisam mu to rekao, da se ne uvrijedi, ali sam mislio.

    Samo nama Crnogorcima, Albancima, beogradskim sponzorusama i sovjetskim smizlama je Budva mnogo dobar grad.

    To je bre jedno ruglo od grada, mjesavina kica i prostakluka.
    Tamo ni jedan normalan covjek nece ici da se odmara.

    To je mjesto gdje idu napaljeni tinajdzeri, siparice, sponzoruse, neizivljeni stari panjati, malogradjani, seljacine i novopeceni gradjani.

    Ko normalan moze u onaj urnebes od muzike cike i vike da se odmara.

    Ja da se pitam ja bih minirao pola Budve i Becica, kao i pola Crnogorskog primorja i sve vratio kao prije 30 godina, kada je covjek mogao da podje, da se okupa, da se odmori i da malo uziva u svemu.

    I da se pitam svaki bi lokal morao u 22 casa da bude zatvoren.

    Ne moze normalan svijet od vas ni da spava.

  13. Ne znam sa kojim povodom je postvljen snimak sa sahrane pokojnog Giske, ali red bi bilo reci o pokojnom Giski da je covjek pred kraj zivota raskinuo sa kriminalom, raskinuo sa komunistima, ako je ikada za njih i radio, da je nesebicno stavio svoj zivot svojoj otadzbini na raspolaganje i da je mucki ubijen od komunista sa ledja, koji su to onda prikazali kao pogibiju od ustasa.

    Nikada nisam bio zagovornik propagande zestokih momaka i kriminalaca, koji su redom radili za drzavnu bezbednost, ali u vezi Giske imam neke svoje razloge zbog kojih mi je ovaj covjek izuzetno drag.

    Prvo, sto smo iz istog plemena od Drekalovica, druga je sto je ovaj covjek potpuno bio raskrstio sa komunistima i sto je bio iskren.

    Ovaj covjek je svjestno dao svoj zivot za otadzbinu.

    Prvi covjek koji je usao u raj bio je pokajani razbojnik sa krsta.
    Ja sam siguran da ce i ovaj “pokajani razbojnik” naci mjesta u Carstvu Nebeskom.

    Kazem, ne zmam zbog cega je neko postavio ovaj snimak, ali ja se duboko klanjam ovom covjeku, koji je bio unikat i koji se uopste ne moze uporedjivati sa ni jednim od onih koji su svoju kriminalnu proslost pokusali da operu novom kriminalnom saradnjom sa sluzbama Slobodana Milosevica, za koga su ratovali, krali i ubijali.
    :
    Molim vas pogledajte ovaj snimak: http://www.youtube.com/watch?v=WmeMw4jN8aU.

  14. Da, sad sam ukapirao.

    Poenta onog ranijeg snimka je bio govor Brana Micunovica od seste minute.

    Izvinite, ja dugo ne zivim u Crnoj Gori pa neke stvari sporije kapiram.

    Ali, bilo kako bilo, ja iskoristih priliku da vas podsjetim na divan i herojski lik Giske Bozovica, kojem neka je vjecna slava.

    • Šta misliš Vukmane kako je to sve moguće povezati – Brano – Giška – Slobo – Milo – Nezavisna Crna Gora?
      Meni se čini da tu nije bilo komunista i antikomunista nego samo pljačka opšta i ko će biti na čelu pljačke.

      • De Gol je jednom rekao za komuniste sledece:
        “komunisti, to su sugavi psi, kojima je milija vlast nego dobrobit svoga naroda.”

        Ti si pomenuo neke aktere velike rezirane drame koja se desavala zadnjih dvadeset i nesto godina na nasim prostorima.
        Zaboravio si da pomenes da su to samo sporedni akteri a da su imena glavnih aktera sakrivena i da se vrlo cesto ne zavrsavaju na “ic”.

        Sto se Giske tice, dovoljno je pogledati onaj govor sto sam postavio i vidjeti da je on vrlo dobro znao ko su komunisti, mnogo bolje nego onaj kome je bio tjelohranitelj, mislim na Vuka Draskovica, kojemu nikada nista vjerovao nisam.

        Giska je definitivno bio pozitivna licnost, poginuo je kao heroj i Bog ce ga za to nagraditi. Vjerujem da se za sve svoje grijehe kao kriminalac pokajao i da je i rizikovanje zivota za otadzbinu bio njegov otkup za nekadasnje grijehe kao kriminalca a mozda i nekadasnjeg covjeka drzavne bezbednosti.

        To sve zna sami Bog, ja necu nikome da sudim i konstatujem samo ono u sto sam sto posto siuran a sto posto sam siguran u njegove patriotske namjere i njegovo potpuno antikomunisticko raspolozenje. Za mene je on bio heroj.

        Sto se Sloba, Mila, Brana i nezavisne Crne Gore tice, to je toliko sve sizofreno da nema toga majstora, koji to sve moze povezati i pohvatati. To je sve splet hiljada raznih okolnosti, uticaja sa strane, promjene ideja i pogleda na svijet samih aktera itd.

        Mogli bi da navedemo i primjere Sekule Drljevica i mnogih zelenasa, koji su jedno vrijeme bili zagrizeni Srbi.

        Nijedan od onih koje si pomenuo nije bio slobodan covjek, nego su svi oni bili pod nekom prisilom nekog mentora. Kasnije su se mentori mijenjali a neki do njih su se uzdizali na neke visocije pozicije, pa su iznad sebe imali mozda manje mentora.

        Sve je to u politici potpuno normalno, nema tu nista sto je nebicno, uvijek postoje reziseri a postoje i srednji i manji igraci i svako u toj igri pokusava da zauzme najbolju poziciju, pa je kao i u sahu potrebno cesto mijenjati poteze i strategije.

        Principijelni ljudi i idealisti, sa kojima ne moze niko manipulisati su velika manjina u narodu i vrlo rijetko takvi ljudi izbijaju na povrsinu. Takvi ljudi se vrlo rijetko politikom i bave.

        Sto se mene tice, ja kao hriscanin uvijek molim Boga da mi oprosti mnogobrojne moje grehove, za koje nisam siguran da su manji od grehova bilo koga koga licno osudjujem.

        Nisam siguran da su moji grehovi manji od grehova Mila Djukanovica, mada narod u Crnoj Gori od mojih grehova nije bio toliko zavistan. Ali grijeh je grijeh, pa ako ja molim Boga da mi oprosti grehove, onda moram biti spreman da i ja drugima oprastam njihove grehove.

        Tako, sto se mene licno tice, svakome bilo sve prosto sto je uradio, samo neka prestanu vise da zlo rade i neka se okrenu dobru.

        U tom konglomeratu raznih partija, obavestajnih sluzbi, masonerije, svetskih centara moci, diplomatije velikih, droge i kriminala nije se bas lako snaci, pogotovo ako ti ljudi nisu bili ni moralno ni teorijski pripremljeni za iskusenja koja su ih snasla.

        A i glavni akteri svega toga se ne prezivaju na “ic”.

        Tu su i razna iskusenja, novac, moc zene, seks and rock and roll.

        Sjutra ako bi se Milo Djukanovic ili bilo ko od njih okrenuo nekoj razumnoj politici, ja bih svakoga do njih podrzao. A ako ne, onda cu ja ovako gresan i dalje da ih osudjujem, ali ne radi njih nego radi principa i visih nekih ideala.

        Svaki covjek koji zlo radi, zlo ce i docekati.
        Ovome nebeskome zakonu se jos niko nije izmakao.

        Moram na kraju da ti nesto priznam. Moj pokojni otac je bio covjek koji je politiku poznavao bolje nego bilo koji covjek kojeg sam znao u zivotu. Sve ono sto je prije trideset i vise godina prorekao se potpuno ostvarilo.

        E on je slicno tebi rekao, da ovi sto vladaju nisu politicari nego najobicniji lopovi.
        Taj lopovluk imaju Crnogorci genetski, to i nije lopovluk, nego potpada pod ono “druze snadji se”.

        Ali uz sve ono sto nabrojah, faktor lopovluk i nazajazljivost, pomijesan sa malogradanskim primitivizmom, sve je to imalo veliku ulogu u svim ovim desavanjima.

      • Hvala.

      • Milo i Brano su imali šansu da revidiraju stavove. Giška nije.

  15. Milo i DPS su pobjegli iz veliksrpskog zlocinackog projekta koji je gubio balans. Ili su bar zeljeli da tako izgleda. Nezavisna Crna im nije bio cilj nego odstupnica. Mladji clanovi foruma ne pamte, a stariji lazu o Nezavisnoj.

    • Srpski politicari su silom natjerali Djukanovica da proglasi nezavisnost.
      Svaki konstruktivan predlog Crne Gore koji se ticao zajednice sa Srbijom su iz Srbije sabotirali.
      Dobro se sjecam zadnjih pokusaja Filipa Vujanovica u vezi konfederacije.
      Ali ni to iz Srbije nisu prihvacali.
      Da su iz Srbije imali vise razumijevanja za Crnu Goru Crna Gora se nikada ne bi odvojila od Srbije.

  16. Tzv. Antibirokratska-demokratska i prihvatizacija 90-ih koja je izvedena na celu sa DRP-ESS slobodno se moze definisati kao ratni zlocin u miru protiv stanovnika/stanovnica Crne.

    • Poznati Svajcarac Arcibal Rajs, koji je bio veliki prijatelj srpskog naroda je napisao knjigu “cujte Srbi” u kojoj je opisao svu bijedu srpskih politicara ali i svu velicinu srpskog naroda.
      Zasto je jedan tako kvalitetan narod kao sto je srpski dozvoljavao da za zadnjih 100 i vise godina sa njim vlada najveca olos koji se moze zamisliti, to je vrlo tesko reci.

      Da li je dolazak Karadjordjevica na vlast u Srbiji, posle brutalnog klanja porodice Obrenovic znacio i dolazak masonerije na celo srpske drzave, buduci da je “cika Pera” bio mason???

      Od ubistva kraljevske familije Obrenovic srpska politika kao da se nalazila na takmicenju za najgluplju i najkatostrafliniju politiku.

      Bukvalno, ali bas BUKVALNO, od dolaska Karadjordjevica na vlast ne postoji skoro ni jedan politicki potez srpskog rukovodstva koji nije bio KATASTROFALAN po interese srpskog naroda, sto znaci i po interese Crnogoraca, Srba u Bosni i Hrvatskoj a i u Srbiji.

      Jedini period koji se iz te katastrofalne politike moze izuzeti su svijetli trenuci Srbije za vrijeme Nedica i Ljotica, kada je Srbija barem za vrlo kratko vrijeme, iako pod teskom i vrlo brutalnom okupacijom, bila zemlja kojom je vladao srpski domacin a ne judeo masonski i anglosaksonski element.

      Svi politicki potezi srpskog rukovodstva od pocetka dvadesetog vijeka su bili u interesu svetske masonerije.

      – Ubistvo Austrijskog prestolonaslednika, je bila cisto masonska akcija kojoj je srpsko ruikovodstvo dalo svu mogucu potporu.

      – Izbjegavanje da se krivci za atentat izvedu na lice pravde i da se omoguci Austrijskim organima reda da ucestvuju u istrazi u vezi ubistva bila je samo nastavak zastupanja masonskih interesa, koji su bili usmjereni na stvaranje velikog svetskog rata.

      – Kada je poceo prvi svetski rat, Srbiji, koja je iz nekoliko velikih bitaka izasla kao pobjednik Austrija nudi sklapanje mira a kao uzvrat nudi citavu Bosnu i Hercegovinu i veliku novcanu nadoknadu. Ipak vladi Nikole Pasica i Karadjordjevicima je bio miliji interes svetske masonerije nego srbskog naroda i oni tu fantasticnu ponudu odbijaju, te salju ljude na ubitacan mars preko Albanije.
      Da su Srbi prihvatili tu ponudu, Srbija bi izasla iz rata, samim tim bi Rusija i Njemcaka prestale da budu neprijateljske sile i brzo bi se sklopio svetski mir.
      Ovako, rat je nastavljen, judeo boljsevici u savezu sa svetskom masonerijom izvode “oktobarsku revoluciju” i kasnije dolazi da unistenje Austro-Ugarske imperije i kapitulacije Njemacke kojoj se nepravedno svaljuje krivica za prvi svetski rat i koja se prisiljava na potpisivanje Versajskog ugovora, kojim se ta zemlja potpuno ponizava i time se vec tada stvaraju uslovi za dolazak Adolfa Hitlera na vlast.

      – Posle zavrsetka prvog svetskog rata Srbiji se nudi drzava do Splita, ali to se odbija i trazi zajednicka drzava sa Hrvatima koji nikada nisu imali iskrenih zelja za takvu jednu drzavu.
      U isto vrijeme se protjeruje kralj Nikola i ponizavaju Crnogorci, cime se sije sjeme za buduci komunisticki pokret u Crnoj Gori.
      Opet i u ovoj situaciji vazniji su bili interesi svetske masonerije nego nasi nacionalni interesi.

      – Onda dolazi drugi svetski rat a proje njega odbijanje jedne veoma fer ponude Adolfa Hitlera kojom se Jugoslaviji i Srbiji nudi sve ono sto su samo pozeljeti mogli.
      Interesi naroda Jugoslavije bili su manje vazni od interesa svetske masonerije na celu sa Engleskom i Jevrejima, koji su Jugoslaviju gurnuli u rat.

      – Pocinje rat na prostorima Jugoslavije i cetnici Draze Mihajlovica opet sluzeci interesima judeo masonerije zapocinju samoubilacki oruzani otpor protiv nepobjedive Njemacke i u saradnji sa agentima kominterne (komunistima) rade sve sto mogu da stvore sto veci haos u zemlji, jer takva je zelja njihovih nalogodavaca.
      Zahvaljujuci Drazi Mihajlovicu Titu polazi za rukom da prosiri komunisticki pokret po Srbiji, da mobilise veliki broj naroda i da izazove masovne represalije okupatora.

      I sve tako do danasnjih dana uvijek vidimo da su na celo Srbije uvijek sjedili ljudi koji su zastupali necije druge interese. To su bili interesi svetske masonerije a ne srpskog naroda.

      I dok god se ne stane nogom za vrat judeo masoneriji i ta destruktivna okultna sekta zakonom ne zabrani, Srbijom i svim srpskim zemljama ce vladati interesi tudjinaca.

  17. A sto mislis, ove baze na Kosovu, cijepanje Kosova radi bolje kradje njegovog rudnog bogastva, sabotoranje EU ratom u Jugoslaviji, da je to sve posledica Miloseviceve politike ili je upravo Miloseviceva politika posledica ranijih planova velikih sila u vezi Kosova i cijepanja SFRJ.

    Ja bih prije rekao da je to bio zajednicki zlocinacki poduhvat u kojem je arogantni Milosevic mislio da je mnogo pametan i dobro nas je sve izradio. A na kraju i samoga sebe.

    I ppored svih planova zapada mogli smo mnogo bolje proci, ali bilo je sto je bilo.
    Posle jebanja nema kajanja.

  18. Планцо, не избјегавај одговор. Виђаш ли ми по Њујорку Аднана Кољиндара? Јеси ли му пренио моје поздраве?

  19. serija je legendarna, tek mi je poslije prvog trejlera sinulo da su stereotipi o crnogorcima stoprocentna istina od koje bjezi neunistiva i multigeneracijska doucena kvazielita jer hoce od sebe da pobjegne, pa je lakse kad se ne gleda u ogledalo. 95% crnogorske mladezi sanja da zivi s pjenom i u pjeni, to je sve sto im se nudi (osim standardnog porodicnog obrazovanja ‘uci sine, da nebi morao da radis’), a ovih 5 % nema teve pa im je lakse, jer ne znaju sta sve propustaju. od zargona, preko akcentnih podvriskivanja i totalnog fotosopa, to je to, u sridu, pa kom milo, kome medo.

    • ne ulazeci u anatomiju nasih malih razlika koje nam zivot znace i postaju so zivota u novom sistemu vrijednosti, sve je drago do draga, lise djece, ma ni ona nemaju nekau sansu.

  20. Treba izvrsiti hitnu reformu crnogorskog jezika i to ovako:

    -muskarci da nastave da pricaju ka dosad.

    -zenama zabraniti da govore crnogorskim akcentom nego ih sve prebaciti na beogradski.

    Crnogorke su dobre ribe, sve dok ne pocnu da pricaju crnogorski a onda izgledaju kao da cijepaju drva.
    A beogradski akcent za zene najvise lici na besplatni telefon seks.

    Dakle zenama zabraniti da govore crnogorskim akcentom.
    (A oli, aj djavole, oli me pustit, a sto bi ti, nemoj da te puknem jednom, a mici mi se tamo, nemo da te napunim noga, sto blejis ka govedo)

  21. A najperverzniji izraz u crnogorskom jeziku je ovaj:

    “nemo da ti jebem oca u vrh guzice”

    Ha, ha, ha, zamislite kako ovo zvuci kada zensko izgovori.

  22. Jedan predlog za crnogorsku skupstinu a tice se propagiranja crnogorskog jezika.

    Predlazem da se ubuduce svaka politicka kritika u crnogorskoj skustini zavrsava recenicom:

    “U protivnom, svima vama jebacu oca u vrh guzice.”

    A svaki pocetak govora crnogorskih politicara trebalo bi zapoceti recenicom:

    “Da jebe oca ocinskoga, ako ovo nije ovako kao sto cu sada reci.”

  23. Djakomo Galanda says:

    Vukman Cejovic !!!

  24. Izmisljanje crnogorskog jezika je jedna od zescih gluposti koja nam se servira.
    Tu se uzima dijalekt naroda sa naseg geografskog podruja i to proglasava posebnim jezikom.

    Ali i ti koji uvode crnogorski jezik ne poznaju cak ni srpski akcenat ovog govornog podrucja potpuno.
    Moja pokojna baba po majci je bila iz Pipera i koristila je nekoliko rijeci koje su se nekada davno koristile u Piperima.

    Evo naprimjer ove rijeci je koristila.

    Raj je bio RAJET.
    Carape su bile NAZUBICE.

    “Nazubica” je bas srpski izraz, dok recimo mnoge rijeci koje smo udomacili imaju strano porijeklo: pamidora, ozica, pirun, tavulin itd.

    Bilo bi vrlo interesantno ispitati otkada se u Crnoj Gori koriste ove super perverzne psovke povezane sa ocem i ocem ocinjskim, jer pretpostavljam da dok je Crna Gora bila hriscanska zemlja da se psovke u nasem jeziku nisu koristile, pogotovo ne te tako perverzne koje se mogu povezati i sa Bogom, Ocem Nebeskim i sa ostalim svetinjama.

    Posto su Crnogorci narod koji je skoro 100% aristokratskog porijekla, posto je to bio vrlo patrijahalan narod, uz to i pobozan ne mogu zamisliti da smo prije recimo 150 godina sluzili se ovim prostackim jezikom kojim se danas sluzimo.

    Kada citamo pisanje ucenih ljudi od prije 150 ili 200 godina, mnogi nista ne razumiju.
    Ovo sto je Vuk stvorio od srbskog jezika nema nesto premnogo slicnosti sa onim srbskim jezikom kojim su se sluzili obrzovani Srbi tog vremena.

    Cuo sam od jednog pravoslavnog vladike koji je prosao citavu Tursku i upoznao veoma mnogo ljudi naseg porijekla u toj zemlji, da se najljepsi i najcistiji srpski jezik jos uvijek odrzao u pojedinim djelovima Turske kod nasih ljudi, kojih kazu da je oko cetiri miliona u Turskoj.

    Oni se koriste najcistijim srpskim jezikom koji se nigdje vise ne koristi.
    Bilo bi ovim tvorcima crnogorskog jezika, tim totalnim analfabetama i naucnim diletantima, mnogo korisnije da ispituju srbski jezik Srba u Turskoj. Ima ih masala oko cetiri miliona, kojih smo se ko budale odrekli, pa bi imali materijala za narednih sto godina da istrazuju srbski jezik koji se tamo jos uvijek cuva.

    Sramota jedna da ja kao inzinjer moram lingvisticke diletante da upucujem i da im dajem ideje za dalje profesionalno usavrsavanje.

    Jedan doktor nauka, ili profesor a i mnogi drugi bi morali svake godine da objave po nekoliko naucnih clanaka koji bi nasli zapazeno mjesto u raznim naucnim casopisima.

    I zamisli kakvo je to tupljenje mozga kada tvorci crnogorskog jezika moraju da tupe mozak i da na osnovu dva tri slova stampaju knjige, daju clankove i drze predavanja.

    Ne mogu vjerovati da oni sami sebi nisu smijesni..

  25. Ovo Crnogorka, od malih nogu, slusa od svoga tate:

    (A oli, aj djavole, oli me pustit, a sto bi ti, nemoj da te puknem jednom, a mici mi se tamo, nemo da te napunim noga, sto blejis ka govedo)
    Vidim, machisti su odusevljeni.
    Crnogorka, zena – to je Ljeposava, a kcerka – to je Milijana. Lijepo je to nacrtao Zivko – Crnogorac genijalniji od Njegosa.
    Svaka drugacija, crnogorska , zenska kreacija je izuzetak od pravila. Nekoliko posrnulica, koje machisti susretnu na svom putu ne daje pravo da se javno izricu ovakvi stavovi.
    Sta vise, ni u zajebanciji.
    Fantom, sunovratio si se u Vukmana. Zastidi se ispred svoje majke, ne moras ispred mene.

    • Biljo, ispred majke se ne mogu više stiđeti ……. umrla je mučenica, ali ti obećavam a joj grob pośetim, prenijeću tvoju poruku ……. jebi mi mrtva oca, ako neću ….. :)))

    • bibana kaže:
      “Zivko – Crnogorac genijalniji od Njegosa.”

      :smajlikojiskidakapu:

      Što se tiče govora i iz-govora, vidim da seriji preovlađuje katunsko-cikotićki.
      Iako je sve to lijepo i egzotično (naročito za gledaoce iz Srbije i Hrvatske), Crna Gora se (za one koji ne znaju, zaboravljaju ili prosto ne vole da ih se podsjeća) sastoji i iz Boke, Brda i Sandžaka, gdje se tako ne govori. Čak ni u Budvi u kojoj se stvar dešava. Ako se neko ne sjeća kako mu je baba govorila jer se trudi da prihvati centralizovano narečje u kome se Podgorica izgovara sa udarnim naglaskom na prvom slogu (Pódgorica, po kastiljanski :), to je njegov/njen problem.

  26. Bravo Biljana, crnogorske zene su inace potpuno nezasticene i u kuci i izvan kuce od svojih kucnih mezimaca… a ovi machosi, tipa Vukmana, voljela bih vidjeti kako bi izgledali i na sta bi licili da ih recimo radjaju Liliputanke…
    Ako ne cjene rodjene majke i sestre, zar se moze nesto drugo reci tim gorostasnim junacima, nego, a mici mi se tamo govedo jedno…

    • vrlo pogresan stereotip. crnogorke su zasticene i voljene i postovane od svojih najblizih, nista manje nego brdjanke ili primorke. dobro, mozda malo manje, jer nemaju vremena za ljubav od nosenja vode, ali u generalnim okvirima sve je to isto.
      ko ne voli i cijeni i postuje majku i sestru? dje vi to zivite, da mi je znat?
      ako svaku nasu nadmenu rijec i busanje i pretjerivanje sa nasim macizmom i primitivizmom vi prihvatate kao stvarnost i istinu, vi ste gore od nas onda. u 90% crnogorskih domova muz se ziv ne cuje od zene dok neko ne dodje kuci, s'edi nedje sa strane, pusi i pizdi na cipcio svijet, a kad stignu gosti, onda on drzi govor i izigrava junaka u kuci. u brdima je malo drugacije, mada je slicno, a u primorju ni kad gosti dodju one rospije latinske ne daju progovoris no sikcu preko coeka ka da im je zadnja.
      ;)

  27. Molim Redakciju da izbrišu komentare Vukmana Čejovića sa ove teme i postave posebno ovaj članak, kao i link ka Peticiji:

    http://www.vijesti.me/vijesti/bojovic-poziva-gradane-akcijama-moramo-da-spasimo-goricu-clanak-106638

    http://gorica.me/peticija.html

  28. Планцо, а виђаш ли кога од Метјахића по Њујорку? Него они нису Црногорци из Катунске нахије као ти него потурчени Албанци из плавско-гусињске нахије.

  29. ne vidjam ja nikoga, mada ih poznajem dosta od ranije, kad sam josh bio drushtveno aktivan.
    moje porijeklo nije ni tursko, ni srpsko, ni crnogorsko, ni albansko, nego Morlachko. za druge ne znam, niti sta u tome vidim interesantno. and by the way, odjebi (se) u skokovima prljavi svetosavski rasisto!

    • Планцо, немој тако, чему та нервоза? Па гдје си то видио мој расизам?

      Не знам да ли ти је морлачко поријекло али знам да су ти преци на глави носили ћулах. А зашто се позивате на Морлаке, Адама и Еву, то ја савршено разумијем.

      • sekule,
        kakve su nosnje i kape imali Brdjani prije nego su pali na grbove i plate sa cetinja? kakve su im bile gace i dzamadani, a kakve dolame?

      • sekulje, odjebaus, kretenu! nemam vremena za tvoje “mali seljak u vekiom gradu” idiotarije.

      • Лауфер, ако ме питаш имају ли неки Брђани албанског поријекла одговарам ти имају. Посебно Кучи и Братоножићи. Писано је о томе доста а и предања говоре. Али кад су Османлије дошле на Балкан само су Планцови преци носили ћулах.

        Планцо, нисам те назвао “мали сељак у великом граду”. Човјек из Гусиња је у Њујорку свој на своме.

      • kakve su nosnje nosisli vasojevici prije nego je man vukov okrenuo barjak put cetinja?
        pod kojim je barjakom i sa kakvom je kapom u ruci prisao djurdjevim stupovima kustrim vasojevic kad je rascerao rugovce iz donjeg polimlja u koje su dosli kad je bilo pusto?

      • Не претјеруј Лауфере, гдје до Миљана Вукова? Албанци су капу и ношњу били већ увелико приватизовали. И Цетиње је три вијека било дио скадарског санџака па не значи да су сви на Цетињу носили ћулах и турбан.

      • ko ne zna svoju istoriju, ne smijesi mu se svijetla buducnost.

  30. Moji predlozi za reformu zenskog crnogorskog jezika nailaze na nerazumijevanje.
    A ja sam mislio da malo ozenstvenim zenski crnogorski akcenat zamjenom sa beogradskim.

    A sto se vi ljutite na mene, kad ce vam svako reci o Crnogorkama sledece:

    “Dobro izgledaju, ali brate kad progovore to je katastrofa”.

    Danas Crnogorke pricaju muzevnije nego nase majke i babe.
    Pokusajte da se sjetite kakvim su akcentom pricale vase babe i videcete da su imale zenstveniji akcenat nego crnogorske savremenice danas.

    Ja sam kao dijete znao jednu staru Cetinjanku koja je zivjela u Podgorici u Njegosevoj ulici i do sada jos vece dame i gospodje od te zene upoznao nisam. To je bila jedna tako prefinjena zena iako je govorila ultra starim crnogorskim jezikom.

    A i moja pokojna baba od majke iz Pipera govorila je vrlo lijepo, sa seljackim piperskim akcentom, ali vrlo lijepo i prirodno.

    I dobri moji prijatelji, jedna staro podgoricka familija koji govore staro podgoricki, ne drndaju kao ove nase moderne drugarice, nego pricaju nekim lijepim tonom.

    Ejjj ton je vazan ne samo akcenat. Zene treba da govore zenstveno.

    Nase babe su govorile zenstveno i smireno, zato sto su bile smirene i pokorne zene svojim muzevima.

    I sto je strasno ako nase sestre zamijene akcenat sa beogradskim. Mi, njihova braca cemo da njegujemo crnogorski akcenat u svim varijantama a one se ne moraju sa tim opterecivati.

    Pogledajte vi ova poredjenja.

    Zensko crnogorski (a mici mi se tamo blavore jedan, nemo da te zalijepim jednom.)

    Ili mackasto beogradski (jooooj macane, jebo te, volim te do besvesti)

    I sto bi vi vise voljeli, ali sikreno, zar ne biste vise voljeli da vam se zene obracaju sa “cao macane” ili ” a sto si blenuo u mene ka sivonja”.

    Mi Crnogorci mnogo patimo.

    Zene vrse na nas psihicki teror.

  31. Akcenat koji danas preovladava Crnom Gorom je zecanski.

    “Dome, iju li ve muve.”

  32. iju lji ve mue, ne podvaljuj zecanima.

  33. pobogu Crnogorci, pa vi se rugate svojim zenama, majkama, sestrama…

  34. jesu li Crne nahije i Stara ‘ercegovina (bile) jedan konpaktan jezicko-etnicki prostor

  35. tj. jeli bash taj Crne nahije-Stara hercegovina prostor s kojega je uzet uzorak za pravljenje buduceg “Srpsko-hrvackog” jezika?

    • Нису Планцо, ја сам из Вукових крајева поријеклом а то нису нахије већ Херцеговина.

      • ti nijesi iz “Vukovih” krajeva, tebe su rode donijele. Vuk je rodjen u Loznici a li su njegovi roditelji porijeklom iz Drobnjaka (ili majka, ili otac, ili oboje?)

  36. Војин Николајевич says:

    :)

  37. Војин Николајевич says:

    Mima Karadzic – Prva bracna noc sa drugaricom:)

  38. otkloni se od mene sekulje, da me chitaoci ne dovedu u vezu s tobom i tvojim ravnogorskim pokretom.

  39. Sекула, бићеш kрив ako је због твог открића Аднана окинуло срце.

  40. ? fuck off!

  41. Izmedju Pannca i Adnana ima stanovitih slicnosti (nacin pisanja) sto je sekulju navelo na zakljucak… Ali postoji jedna fundamentalna razlika koju sekulja moze svojerucno da utvrdi. Kad je tvrd, naravski. Ta inpekcija je u ratu u Bosni za Bosance znacila smtrnu presudu. Znaci, zavrni rukave, cheto!

    • А шта ако сам, да не откривам како, дошао до ип адресе оба господина? Господе “Планца” и “Аднана”? И шта ако се те адресе случајно поклапају? Да ти неко не посјећује жену кад си на послу и чатује са твог компа? Можда је то “Кољиндар”.

      Ма нека Планцо, нема потребе да се правдаш. Јесте да си се мало на другом порталу попикио на Црногорце због онога на Превији 1913-те, али нема везе. Пољуби Срђу Дармановића у пркно и све ти је опроштено.

      • Nemoj se toliko razbacivat s bananama. Nikad ne znash kad ce ti zatrebat kako su krenule “parade ponosa”. Da ce ti bit Plankov 25cm u zlato bi ga ukivala, sto se ono rece naski.

      • Ma idi kretenu, koga boli cuna gojkovic sta si ti otkrio. Iz zabave razjebavam sve bez obzira na etniku, leksiku, statiku i dinamiku.

  42. Taro, nijesam ja ordinarni…liciim na djeda – kad se prepadnem digne se cuna pa opalim ko mi zaklanja vidik. Kao ovo vi sad…

  43. Најодвратнија врста амебе зове се амеба интестинале, сто би у преводу значило планцо, а лијечи се бананом. Дакле, банана ин тхе асс, аднане.

  44. Znachi…rat u Bosni kad su cetnici ubijali obrezane a one druge nijesu mogli bi po sustini nazvati Vrijeme kad je zivot visio o qurcu. Mada su mnogi svjecki umovi pokusali definisati Rat u BiH, mislim da je moja definicija najbolja.

  45. ajme meni, kakvi sve primitivci ovdje defiluju kao da su šljegli iz grand parade ili pjene na moru.

  46. Планцо, јесу ли Метјахићи поријеклом Клименти, Хоти или Кастрати?

    Лауфер, у праву си. Али никад није касно да кренеш да учиш.

    Бест, дувај га идиоте.

  47. ? Zini da ti kazem.

  48. Gospodin Perovic - Bonini says:

    Serija “Budva na pjeni mora” mi se svidja.

  49. Zna li ko ko uredjuje Slobodna Crna Gora? Samo ‘nako…Znam da ovaj uneredjuju bjelashi zelenashi rVNOPRAVNO.

  50. Gospodin Perovic - Bonini says:

    Za ljubitelje tradicionalnog karatea, jedan snimak iz 1983 godine mec Japan Njemacka.
    Uzivajte: http://www.youtube.com/watch?v=HsK7HPoPRKs

  51. Ovaj na desno je Cejovic.

  52. Gospodin Perovic - Bonini says:

    Jahara, jedan od najboljih karatista na svijetu, po mom ukusu.
    Ovo je karate a ne ovo pimplanje danas.

  53. Lyoto Machida tradicionalni sotokan sampion i jedan od najboljih boraca u MMA na svijetu (slobodne tuce).
    Ovo je jedan od dokaza da je tradicionalni sotokan karate ubedljivo najefikasnija borilacka vjestina u relanoj tuci.
    Ali samo pod uslovom da se radi tradicionalni karate, bez emitiranja boksera (dizanja ruku u visoke gardove i pimplanja).

  54. Apelujem na sve komentatore da se smiluju na Sekulju. Vidjite da se ni priroda na njega nije mnogo zadržavala, ko da su ga đeca za ručni rad pravila! Ha,ha,ha… Puštite ga ne srbuje, neka vrijedja, ovom kompleksašu ništa drugo nije ni preostalo. I šaljite ovaj snimak na sve četri strane svijeta neka ljudi vide kakvog i mi Sekulju za trku imamo. a šta mislite da ga DF kandiduje za prešjednika?

  55. ne smeta meni sekulja. samo nijesam razumio shta hoce da postigne sa “otkrivanjem identiteta”. koga boli q… hajmo da slavimo gradjansku CG gdje su svi njeni stanovnici/stanovnice ravnopravni. za ostalo kako vam q..cu drago.

    • а јок, нема грађанске са Кривим Ранком на челу парламента. Прво, марш из парламента багро, па онда извини Секула, па онда опрости брате Србине, а онда ћемо мјерити чуне.

  56. Лауфере, нико није рекао да је Планцо Кољеновић већ да му је то ницк. За Кољеновиће исто мислим све најбоље (мада их ја углавном знам нејотоване као Коленовиће). Уопште, о подгоричким муслиманима имам много боље мишљење него о вама бившој “раји” који сте их протјеривали из Старе ЦГ и Куча.

    Бест, опет ти о кандидату ДФ-а. Мора да ти га је Ћаки негдје добро завукао кад си толико опсједнут. А ови четници са слике више личе на твог таја Риста Ђокова Копривицу. Није искључено да си и ти на Конавлима фурао сличан имиџ, да би оставио мужевнији утисак на конављанске јунице.

    • eto kolko ti znas.

      • Изволи Лауфере, на шта конкретно мислиш. Не криј незнање иза инфантилних фора – “ето како знаш”. Конкретизуј, шта то не знам?

      • jesil ti to nesto ljut, il si samo brz sa prijekom rijecju? od tvoje agresije se ne moze disat, omali malo.
        (nemas ti sekule vremena da ucis, znas i sam, a i ne vjerus u nauceno, dzaba se trudit i bacat vrijeme koje mozemo da provedemo pickarajuci se ka ljudi i junaci.)

  57. Prezime ” kolenovic”? Do pojave Pinka nikad se u cg nije zborilo srpski. Ili, ako ti je tako lakshe, meni je nepoznato.

  58. Не прави се блесав Планцо. Знаш и сам да су то Коленовићи. Угледна подгоричка кућа за разлику од твоје сељачке гусињске. Не лијечи комплексе на овај начин.

  59. Ja sam sa Kosova.

  60. PWS je nas brat Srbin ali islamske vjeroispovijesti.
    Ili se to Sekula zajebava.

    Ali nema veze i pokojni Mesa Selimovic je bio Srbin, iako je imao muslimansko prezime.

    Evo njegovog pisma “Srpskoj akademiji nauka i umjetnosti” gdje on potvrdjuje da je Srbin.
    Svakako cete se svi sloziti da je Mesa bio jedan od najvecih pisaca na nasem govornom podrucju.

    Evo pisma:

    “Још у вријеме када се почело јављати питање којој од југословенских литература припадају поједини писци српскохрватског језика, ја сам у више наврата покушавао да се одупрем сваком упрошћеном разврставању књижевних стваралаца према националном, републичком или чак покрајинском основу. Чинило ми се да су писци и њихова дјела незаштићено изложени ванкњижевним инсистирањима – свеједно да ли нас неко принудно издваја из једне, или накнадно премјешта у другу, територијалну књижевност. У једној прилици био сам принуђен и да лично, написмено, потврдим исправност поступка историчара књижевности који ме је уврстио у своју књигу о послијератној српској књижевности.

    Било је то излишно, јер је 1972. године, у библиотеци “Српска књижевност у сто књига” изашао и мој роман Дервиш и смрт. У уређивачком одбору, који је вршио избор писаца за ту заједничку едицију најстаријих и најугледнијих издавача код нас, Матице српске и Српске књижевне задруге – налазиле су се и најпозваније личности да одређују не само естетску вриједност, већ и књижевну припадност једног писца. Био сам веома срећан што сам се, на тај начин, нашао на правом мјесту.

    Како у нашим књижевним приликама нагло долази до нових момената и олаких одлука, а ја не мислим мијењати ни своја увјерења, ни стечено мјесто у књижевности којој припадам – може се догодити да ја, или моја породица, и даље будемо излагани непријатности нечијих упорности и неразумијевања. Да бих заштитио свој лични и књижевни интегритет, ја се обраћам Срској академији наука и уметности, чији сам редовни члан, с молбом да се у њој нађе и сачува ова моја писмена изјава.

    Потичем из муслиманске породице, из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српско-хрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права, загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Ива Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребе да доказујем. Знали су то, уосталом, они чланови Уређивачког одбора едиције “Српска књижевност у сто књига”, који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у Одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић, Бошко Петровић.

    Није, зато, случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности, са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним аутобиографском податком.”

    НАПОМЕНА1: Овај документ се налази у Историјској збирци Архива САНУ у Београду, под редним бројем 14441.

  61. Hvala na pitanju. Odrastao sam u mjesovitoj srpsko-albanskoj sredini na Kosovu.
    Mentalitetski, karaktetoloski, identitetski i psiholoski sam stalno bio razlicit od jednih i drugih. I oni su bili svjesni toga i tretirali me kao dobrog druga a nikad kao sunarodnika.
    Tako sam odrastao tako se osjecam i danas. Razlicit.
    Koliko ja znam moje je porijeklo Morlachko. Sa svim duznim postovanjem, savrseno me boli cuna gojkovic sta je bio Mesa Selimovic.

  62. Brate “PWS” nema ljutnje ja volim cudake, jer i sam sebe nekako smatram cudakom i razlicitim od svih sredina u kojima sam zivio.

    Eto rodjen sam u Podgorici prije 52 godine i odrastao kao neki vanzemaljac. Otac mi je bio patrijahalni Srbin koji nikada nije htio da bude clan KPJ i vaspitavao me potpuno drugacije nego sto je tada bilo normalno.

    Sa petanest godina budem izabran kao najbolji hemicar u tehnickoj skoli u Podgorici da idem na prvenstvo Jugoslavije u Pancevu, ali mi otac zabrani, jer se bojao da me u partiju ne prime.

    Dok su moji drugovi nosili farmerke i duge kose, ja sam morao da nosim stofane pantalone i da nosim kratku vojnicku frizuru.

    Dok su drugi izlazili u grad ja sam morao u deset biti kuci.

    Nisam smio ni u muzicku skolu da idem, niti ijedan sport da treniram, otac nije dao.

    I onda sam poceo karate da treniram krijuci i onda postao prvak Crne Gore za juniore a da otac nije znao da treniram. Saznao je kada je Pobjeda objavila da sam postao prvak Crne Gore.

    Onda sam sa sedamnaest godina kidnuo od kuce i od tada sam svasta prosao.

    Zivio sam dvije godine u Novom Sadu, pokusavao nekoliko puta da radim u Podgorici, ali avanturisticki duh odvede me u svijet u koji se otisnuh sa svojih 25 godina.

    Posle toga kratko vrijeme bijah u Podgorici i taj kratak boravak zavrsi se zatvorom po politikoj osnovi. Od tada ratujem sa citavim svijetom. U Srbiji sam Crnogorac u Crnoj Gori sam cetnik a u Njemackoj sam Ausländer (Stranac) a ja svjetski gradjanin svuda se osjecam kao kod kuce i svuda se raspojasam, pa to sve nervira, jer niko ne voli da je neko raspojasan.

    Kazem, sebe sam nasao u pravoslavlju a sto se nacija tice, Srbin sam sta cu kad je tako i volim biti Srbin najvise zbog toga jer su svi protiv Srba. A ja volim da budem protiv svih, nista mi milije nema nego biti kontra svih.

    I imam i njemacko drzavljanstvo i volim Njemce jer su i oni crne ovce protiv kojih je citavi svijet. Eto sin mi je Njemac po majci, prva zena Cileanka-Italijanka, druga zena Njemica, treca Srbkinja, prva zena bijase dvanajest godina starija od mene, druga dvije a treca dvadeset godina mladja od mene.

    Ponekad ne znam vise ni ko sam ni ciji sam, pa sam se nasao u pravoslavlju, jer pravoslavlje je nesto univerzalno, nesto cemu treba da pripadaju svi narodi.

    I dade Bog pa se dvoje Njemaca krsti pravoslavno preko mene i sad mi je zelja tebe brate PWS pravoslavlju da privedem.

    A etnicka pripadnost nije nesto sto svojom voljom biramo, nego nesto sto nam je Bog rodjenjem dao. Ako sam po etnickoj pripadnosti Srbin, onda smatram da svoj humanizam i ljubav prema bliznjem moram poceti od svoje familije, svojih komsija i svoga naroda, pa tek onda to siriti na citavi svijet.

    Neki to nazivaju nacionalizmom.

    Sto se Kosova tice, i moja porodica je sa Kosova iz Pecke Banje, tamo su mi djed i dva brata imali svoje autobusko preduzece “Soko-braca Cejovic”, ali su komunisti ubili dvojicu brace od mog djeda i sve pokrali.

    A imam po malo i Albanske krvi jer sam Kuc a Kuci su se zenili sa Albankama, pa Bog sami zna koliko mi je prababa bilo albanske krvi.

    Tako slicni smo ja i ti, jedina je razlika sto se ti klanjas a ja krstim.
    Ali krv nam je vjerovatno slicna.

    I dobro je sto si malo lud.

    Samo nastavi tako.

    • plannco@yahoo.Tu te ne razumijem najbolje. Bog je harmonija i ritam, recimo.
      Kakve to veze ima sa semitskim carobnjacima koji su patentirali judeizam, hrishcanstvo i islam. To su tri forme jedne teorije.
      Mene kao autohtonog Balkanca to puno ne tangira. Moj su preci stariji od Slovena, hriscanstva i islama… Pored toga te relogije su u razvijenoj fazi dio vlafajuce kaste i nenarodne. Ja pamtim do nekih 30-40 godina ranije, slavi
      I smo “gurgevdan” narodni koji u sebi nije imao nicega od poznatih religija.

  63. I zasto tebe brate mora okolina da formira.
    Formiraj ti okolinu oko sebe i ne dopusti da tebe okolina formira.
    Covjeka jedino treba Bog da formira i niko vise.

  64. Apropo “okoline”.
    Prije trideset godina radio sam u Novom Sadu, kopali smo neke kanale preko studentskog servisa.
    Ja, par Crnogoraca i nekoliko Hercegovaca. Lijepe pare smo zaradili ali radilo se tesko.

    A u pauzi smo filozofirali.
    Tema je bila “kako se snaci u svijetu” ili “kako biti uspjesan”.
    Ove moje kolege, sve akademski gradjani, studenti raznih fakulteta, neki skoro pri kraju iznose svoja gledanja na taj problem.
    I kao krunu svega iznesose primjer jednog Mostarca koji se “snasao”, to jest zaradio dobar novac.
    Tajna njegovog uspjeha je bila sto je Mostarac prodavao svoju zadnnjicu nekom bogatom homoseksualcu.
    Poslije se vratio u Mostar i postao ugledan i bogat covjek.

    Moje kolege, svi do jednoga, su se divili njegovoj snalazljivosti i podrzavali mu metodu.
    Parola je “snadji se druze”.

    E a ja budala, citao tih dana jednu knjigu od Dejlija Karnegija, koja se bavila problematikom uspjeha na zapadu.

    I iz te knjige poceh da citiram Dejlija Karnegija i njegove teze da se preko postenja postaje uspjesan.

    I znacajno, duboko vjerujuci u to, jer tako sam vaspitan, rekoh mojim kolegama.

    “Tajna uspjeha na zapadu je biti posten”

    Da samo znas na kakvu sam sprdnju dignut posle toga. Oni su se meni smijali, smatrajuci me da sam poludio.

    Da, to je bila generacija nas iz sezdeset i neke, to je generacija onih koji danas vladaju nasom drzavom.

    Ja vrlo dobro znam kakvu moralnu podlogu i kakav pogleda na zivot ima moja generacija.
    Ako i ove generacije iza nas imaju iste poglede i iste kodekse, onda smo najebali.

  65. Vucmane, duboko, uzduz i popreko si indoktriniran. Tesko tebi.

  66. Svi smo mi “indoktrinirani”.
    Neko je “indoktriniran” Hristom a neko je “indoktgriniran” antihristom.
    U zivotu bez jedne od ove dvije “indotrinacije” nije moguce biti.

    Od toga koju “indoktrinaciju” prihvatimo zavisi nam vjecni zivot.
    Tesko onome kome je Hristos “indoktrinacija” i kome je Hristos semitska izmisljotina.
    Tome nikakav neprijatelj nije potreban.

  67. Vucmane, uz sve duzno pochtovanje za tvoj opijum, ja Bo a mogu shvatiti samo kao Harmoniju, Ritam, Ljubav… Dogmaticne religije su coporatvna pojava kojoj fali individualna spoznaja Boga, sta god ta rijec znachila.

    Soijalizam je sasvim pristojan sistem u koji je ugradjen Humanizam.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s