NA LICU MJESTA: Depardje kritikovao crnogorsku opoziciju

Obelix Gerard DepardieuPoznati francuski glumac Žerar Depardje koji je nedavno dobio rusko državljanstvo i posjetio Crnu Goru, kritikovao je opoziciju crnogorskog premijera Mila Đukanovića da nema viziju. Depardje je prvi put bio u Crnoj Gori, ali je naglasio da odavno prati našu političku scenu.

– Pratim crnogorska zbivanja odavno, zato je Crna Gora i bila u mom najužem izboru prilikom biranja novog državljanstva. Ovdje stvarno može lijepo da se živi, nije mi jasno o čemu pričaju Medojević, Mandić, Lekić, Pajović… Prije svega, oni nemaju nikakav program, a ne smijem ni da pomislim šta bi se desilo da Milo stvarno ode sa vlasti i prepusti se biznisu – izjavio je u kratkom obraćanju crnogorskim medijima ruski glumac Žerar Depardje.

Dopisinik našeg portala, Johan Bretšnajder je imao sreće da uradi kratak intervju sa popularnim Obeliksom. Na naše riječi dobrodošlice, odgovorio je na tečnom crnogorskom jeziku: “Spasiba”, a takođe nismo bili ni uskraćeni za odgovor na pitanje kako se osjeća u Crnoj Gori. Žerar je još jednom bio simpatičan i odgovorio: “Očen harašo”.

Dalje u razgovoru, Depardje je objasnio zašto je odabrao Rusiju umjesto Crne Gore, ali je takođe naglasio da nije siguran u svoj izbor i da će se potruditi da nekako dobije i crnogorsko državljanstvo.

Depardje na promocijama Evropske Crne Gore

Najveći razlog zašto bi Depardje trebalo da dobije crnogorsko državljanstvo je to što će poznati glumac biti angažovan na promocijama Evropske Crne Gore i postati član DPS. Navodno, umjetnički dio promocija, koji je do sada najviše bio poznat po “Koritima Ivanovim”, će biti obogaćen kratkim skečom iz “Asteriksa i Obeliksa”. U narednih nekoliko sedmica će biti održana audicija na kojoj će biti određen Asteriks. Nezvanično, najveći favoriti za to mjesto su Vujica Lazović, Miraš Radović i Aleksandar Bogdanović.

Osim umjetničkog angažmana , poznati crnogorski glumac će biti angažovan i kao koordinator specijalnog tima za sjeverni dio države. Osnovnu obuku će izvršiti Migo Stijepović.

Raštan, popeci i vino

Depardje je bio oduševljen našim vinima, kao i popecima, kojih je pojeo četiri za samo jedan obrok. Domaćin ručka, Žarko Radulović, nije krio oduševljenje:

– Ovo je zaista sjajno. Žerar je jedan svjetski čovjek: Francuz, Rus, Crnogorac… Nakon što je Madona promovisala raštan i učinila ga neizostavnim dijelom trpeze skoro svakog svjetski poznatog restorana, naš današnji gost će, siguran sam, uraditi isto i sa popecima i našim vinom – izjavio je Radulović.

Opozicija razočarana

Crnogorska opozicija je saglasna da o njihovom radu ne može suditi neko ko je pratio političku scenu sa tolike distance. Najviše je prednjačio lider PZPa, Nebojša Medojević, čiji status sa Fejsbuka prenosimo u cjelosti:

“GOPSODINE DEPARDJE, MOLIO BIH VAS DA POSTO VAS NIKO NISTA NE PITA NE SUDITE O CRNOJ GORI I CRNOGORKSOJ OPOZCIJI. NEGO KO OĆE DA VIDI JASNO JE DA JE VAŠA IZJAVA NARUČENA OD MAFIJAŠKOG REŽIMA. SRAM VAS BILO NE PLAĆATE POREZ NI ROĐENOJ ZEMLJI A NE ŠTO DRUGO.”

Advertisements

Comments

  1. sekulje, za mene postoje samo na jednoj strani partizani a na drugoj, svi na kamaru: cetnici, ustashi, balisti, handzarevci, belogardejsci, krilashi, ljoticevci, nedicevci, pecanchevi vetnici…. i batali te gluposti! valjda ja bolje znam svoje porijeklo nego velikosrpski i valikoalbnaski planeri.
    ovo je sasvim druga tema, nidje zive veze. ja sam vec odavno pobjegao od tog hronichnog seljakizma i ne mislim se vracat tim temama. priznajte da je vash kleronacionalni projekat porazen u CG i mirna Crna gora. ne obracaj paznju na ove razbijen fomacije 4 SS-ovaca – sve ce to pokriti prashina i shash. ne okreci se, sekulje, idi radi neshto korisno za starost.
    ja sam pocheo da zaradjujem za starost, pa se milsim vracat na crnogorsko primorje za dset-dvaest godina. vidimo se tamo.

    • Планцо, ја не спорим да су Плав и Гусиње били једна од главних упоришта партизана. Посебно тамо од 46-те па на овамо.

      О поријеклу вјерујем да знаш доста. Посебно ако консултујеш свог сродника из Њујорка/Гусиња Авда Метјахића, гусињску варијанту Нолета Аџића.

      • nije, sekulje. Kolashin 1943. ali, to je duga pricha. znam da partizani u CG nijesu vishe na cijeni. na cijeni su cetnici, krilashi, balisti, ss-ovci i ostala boranija.
        to porijeklo kretenizujesh rekla-kazala, guslanje, legende. ja svoje porijeklo mogu pratiti po tri-cetiri linije… ALI TO JE ZA DOMACU ZABAVU.
        IDI RADI NESHTO KORISNO.

  2. pored toliko istina koje kruze Balkanom, meni se cini da je sad najvaznije sacuvati pamet.
    braniocima klero-nacionalnih istina poruchujem samo jedno – na Q! svima!

  3. lazesh, magarchino! ja sam od kako sam zabo u Internet pa do dan-danile Plannco Wallach.
    ni zivih se nisam boja,
    kad su bili za uzasa,
    a kamo li mrtvih pasa.

  4. Војин Николајевич kaže:
    21. Januar 2013. – 18:02 u 6:02 pm

    Има један, мало познати, српски песник којему је судбина била намијенила ситуацију да се у Првом свјетском рату бори против Србије, као мобилисани војник Аустроугарске царевине. Таква ситуација, и послијератни хаос у којем су се сналазили само они најбезочнији и најприземнији, је довела до једне пјесме…

    Човек пева после рата

    Ја сам газио у крви до колена,
    И немам више снова.
    Сестра ми се продала
    И мајци су ми посекли седе косе.
    И ја у овом мутном мору блуда и кала
    Не тражим плена:
    Ох, ја сам жељан зрака! И млека!
    И беле јутарње росе!

    Ја сам се смејао у крви до колена,
    и нисам питао: зашто?

    Брата сам звао душманом клетим,
    И кликтао сам кад се у мраку напред хрли,
    И онда лети к врагу и Бог, и човек, и ров!

    А данас мирно гледам како ми жељену жену
    губави бакалин грли,
    и како ми с главе разноси кров; –
    и немам воље – ил немам снаге – да му се светим.

    Ја сам до јуче покорно сагибо главу
    И бесно сам љубио срам.
    И до јуче нисам знао судбину своју праву –
    Али је данас знам!

    Ох, та ја сам Човек! Човек!
    Није ми жао што сам газио у крви до колена
    и преживео црвене године клања,
    ради овог светог сазнања
    што ми је донело пропаст.

    И ја не тражим плена:
    Ох, дајте мени још само шаку зрака
    И мало беле, јутарње росе –
    Остало вам на част!

    Душан Васиљев

  5. Планцо, знаш ти и сам да са мном нема расправе на нивоу Вељко Булајић и “Отписани”. Зато овако остајеш недоречен. Колашин 43-ће, ма дај!

    Спрдам се мало с тобом. Знам ја добро да сте ви Метјахићи настали од Кољеновића (Мета Јахина) из Гусиња. Отуд и ник “Кољиндар” на Бошњаци.нет. Ви имате исто поријекло као Шеки и Фахро Радончић. Од Вујошевића из Куча, ако ме сјећање не вара.

  6. opet si me zamijenio s nekim. nema ti pomoci.

  7. sekulje, postajem ti opsesija, pazi na psihichko zdravlje. morash priznati da sam vas rasturio fer, legitimnim metodima.

    • Ако ми вјерујеш, лежим у кревету и примам инфузију. До прије минут су ми давали уста на уста. Одавно ме овако неко није растурио. Мислио сам и ја да дођем под смокву код Миља али тек сад видим колико си зајебан играч. Признајем.

  8. Kaze jedan filozof, da moramo hodat u vase cipele i Biljine stikle,
    da bi se SPORAZUMLJELI o DRUSTVENOM UREDJENU, i to bi brzo postigli, ako poslije sklapanja DOGOVORA I SPORAZUMA,
    moramo izvlacit svoju SUDBINU,
    da svako od NAS rizikuje , da dozivotno hoda u tudje cipele,
    da ja moram biti Sekule, Fantom, Nikolajevic, Vladimir , Tajovic, Plannco ili sestra Bilja, zavisno od izvlacenja broja iz vrece.
    Zamislite to DRUSTVENO UREDJENE ILI SPORAZUM,
    kad svako rizikuje da bude Milo, Sveto, Medo, Vojvoda, Rom sa Konika, ili sticenik iz Komanskog Mosta, ili siroce iz doma u Bijeloj, ili clan LGBT populacije, ili POP RISTO, da izvlacimo SOPSTVENI ZIVOT KAO NA LUTRIJI PREMIJU,
    SIGURNO BI ZASTITILI ONE KOJI SU NAJUGROZENIJI.

  9. :)) Milovane, ne nosi ti Bilja stikle. Ljetom papuce(doduse, ‘talijanske), a zimi Alpinine “gojzerice”. U mojoj obuci bilo bi ti udobno, obzirom na nase godine:).
    Nego, sala na stranu, ovo sto si napisao gore je odlican primjer koliko te ja razumijem i podrzavam, a vecina ne. Ne vole ljudi slobodne strijelce, pa to ti je. A, ja volim slobodne strijelce, a grupe samo u poetsko- filozofskom smislu:)) Doci cu pod smokvu, ako-bog-da-zdravlja, ali u tvom drustvu, cast bi mi bila, upoznati samo clanove tvoje porodice. Dakle, ne prihvatam ulogu mirovnjaka zato sto sam fatalista.

  10. Sestro Biljo,
    ja ne trosim puno energije ni na moje bliznje, da ih urazumim ili sebe pravdam, nosim moj KRST samo samo bez potrebe za podrsku od mase,
    kad stigne od ljudi koje izuzetno cijenim, kao ove tvoje simpatije za slobodne strijelce, onda procvjetam i ako nijesam pupoljak.
    Dace BOG zdravlja, za casu vina i razgovora, mozda BOG da i bolju pamet ovom drustvu, sto trese praznu slamu, broji krvna zrnca, trazi dlaku u jajce, pretura arhive o porijeklu, i slavi heroje iz bezbroj ratova sa BRDOVITOG BALKANA, u raznoraznim uniformama, i mozgom praznim, za ideje i idealiste, za kralja i otadzbinu, za tasta , tastu i tazbinu, a vecinu vremena su zivjeli ko JAZAVAC U JAZBINU.
    Ludjega naroda nema pod kapu nebesku, niti toliko DIVLJAKA u DIVLJU LJEPOTICU, koji FIZICKU SNAGU cesto izvlace kao ARGUMENT, u nedostatku ARGUMENATA, ili predju na UVREDE, sto se i mene desi , kad mi prekipi, srecom ne tako cesto.

    Ja sam nekad zamislja ovaj PORTAL, kao STOICKI TRG, dje gospoda atinjani razmjenjuju stavove i RADJAJU NOVE MISLI,
    umjesto sto gazimo u ista govna cipancijeli vijek.

    • Zeljeli ste trg iz snova Milovane, zaboravljajuci da se neki snovi nikada ne ostvare, sto ne znaci da treba gubiti nadu, jer nije tako bas sve crno u nasu Crnu”divlju ljepoticu” bas kao ni na ovom portalu.Morate se potruditi malo vise oko ovog vaseg djeteta, jer kao i svaki djetic bez nadzora, stranputica mu ne gine…Sto se tice divljaka, njih ima, uvjerila sam se,a i vi sigurno, svuda u svijet, ali ono sto nedostaje nasim divljacima, a oni dobro znaju sta to nemaju, to ih i cini jedinstvenim, jer sto se jednom kuso rodi…tome je tesko prihvatiti istinu da je i bez muda i bez pameti, a upravo takvi najcesce svoje komplekse i frustracije lijece on-line, po portalima. Upravo takvi su najveca opasnost da ovaj portal postane trg od srama, a ne onaj koji ste vi sanjali, pa stoga, mozda je krajnje vrijeme da se nesto poduzme, ali ne pod smokvom…

      • Postovana Olja,
        ne gibim nadu u bolje sjutra, za neka nova pokoljenja,
        brine me trenutno stanje svijesti i nacin ophodjena prema oponentima, kao da smo neprijatelji, spremni da po sumama i gorama , nase zemlje PONOSNE,
        gaze cete CETNIKA&PARTIZANA i slavu BOJNU PRENOSE, na sinove i unuke.
        Civilizovani svijet stiti KOKOSKE, da ih ne drze u kavezima zarobljene, stiti goveda prilikom transporta, da ih poje i hrane i prave pauze,
        a mi se jos CERAMO, po vjerskoj, naZijonalnoj i ideoloskoj osnovi,
        dok se vecina muci, kako da skrpi kraj sa krajem, i kako da prehrane djecu.

        Kad nam POTOMCI budu prvi prioritet,
        onda ce ovaj PORTAL, biti portal PONOSA, a ne PRKOSA I SVADJE.

        Pod smokvom se samo sklapaju PRIJATELJSTVA za ponos i dugo sjecanje, a rado bih ugostio likove sa ovog portala uz casu rujnog vina, jer virtuelne tenzije brzo splasnu na visokoj temperaturi, i u stvarnom zivotu.

      • Milovane, ja ipak mislim da vecina onih koji svracaju na ovaj portal nema egsistencijalnih problema i da im on iskljucivo sluzi za praznjenje, a kako ima raznih vrsta frustracija, tako od toga zavisi i vrsta praznjenja. Primjer je PS, koji je eklatantan primjer lose ishrane, ali on to ne primjecuje, jer njegova svijest je dozivjela zapetljaj crijeva u tolikoj mjeri, da je on sam izgubio svaku mjeru za sve, pa i za praznjenja. Od takvih ne treba da ocekujete poboljsanje, a posebno ne da ga zovete pod smokvu medju normalnu celjad, jer od Plankovih kenjaza, da oprostite , i smokva bi se osusila od muke. Govorio je meni moj djed, da se kuca ne cijeni samo po tome ko u nju dolazi, nego i po tome ko u nju ne moze da udje…pa bio on i od suva zlata.

  11. sekulje, ponovo izvrcesh znachenja… napisao sam da sam vas “rasturio” fer, legitimnim metodima… nego, nije to moj problem. moj problem je da sam u zadnjih desetak godina prochitao i napisao toliko beskorisnog texta da sam komotno mogao da doktoriram …ili, bar, u najmanju ruku zavrshim neki koristan zanat koji bi mi osigurao starost… a nijesam. zato je svako slovo koje odsad pa nadalje napishem obichan gubitak vremena. i talenta.

  12. Globalizacija se poistovjećuje sa slabljenjem uloge nacionalne države. Misli se da što je veća globalizacija, to je slabija nacionalna država, što nije točno. Nacionalna je država vrlo važna, ali ne više u smislu suverenosti, nego u smislu transmisije moći. Danas je njena uloga posve promijenjena, jer je ona važna poluga u artikulaciji suvremene hegemonije. Njen suvereni gospodar više nije – kao što je bio u klasičnom smislu – narod dotične države, nego su to transnacionalni financijski, politički i ostali centri moći. Hrvatska nacionalna država, dakle, ne obavlja posao u korist svog naroda, nego koristi nacionalni legitimitet da bi provela reforme koje su nužne da bi neoliberalni kapitalizam mogao besprijekorno funkcionirati, odnosno da bi se uključila u globalnu podjelu rada. Država je, primjerice, efikasno prilagodila pravni sustav, život i tako dalje standardima koji su propisani od strane EU, u tome je njen legitimitet danas, a ne recimo u tome da ispunjava volju svoga naroda. Nacionalna država dakle i dalje igra ključnu – samo posve drugačiju – ulogu, a liberalni su nacionalisti njeni najbolji predstavnici, dakako ne kao predstavnici naroda, nego kao zastupnici transnacionalnih, globalnih playera, bilo da je riječ o institucijama međunarodnog financijskog kapitala ili pak o NATO-u, odnosno političkim nalogodavcima iz Sjedinjenih Država, odnosno takozvanog Zapada. Uostalom još su jugoslavenski komunisti osamdesetih počeli plesati po njihovim komandama pa smo vidjeli kamo je to dovelo.

    http://lupiga.com/vijesti/index.php?id=7411

  13. Liberalni nacionalisti ! Odlican izraz!

  14. Predstavnici Saveza udruženja boraca Narodno-oslobodilačkog rata (SUBNOR) i antifašista uručili su danas ministarki odbrane, Milici Pejanović Đurišić, Povelju za zasluge u razvoju i unaprijeđenju antifašizma u Crnoj Gori.

    Kako je saopšteno iz Ministarstva, Povelju je Pejanović Đurišić uručio predsjednik SUBNOR-a i antifašista Crne Gore Andrija Nikolić, povodom 70 godina borbe nad fašizmom.

    Ministarki odbrane, kao i načelniku Generalštaba Vojske Crne Gore (VCG) Draganu Samardžiću, uručena je i spomen medalja povodom 70 godina 13-julskog ustanka ministru, dok su načelnik Štaba Generalštaba VCG Zoran Lazarević i pukovnik u penziji Rifet Kosovac dobili plakete za zasluge u razvoju i unaprjeđenju antifašizma.

    „Predstavnici SUBNOR-a i antifašista Crne Gore iskazali su poštovanje i zahvalnost za saradnju i podršku koju im je u prethodnom periodu pružilo Ministarstvo odbrane“, kaže se u saopštenju.

    Samardžić je, kako se navodi, zahvalio na priznanjima, istakavši da antifašizam predstavlja temeljnu vrijednost crnogorskog društva.

    http://www.vijesti.me/vijesti/subnor-urucio-povelju-zasluge-milici-pejanovic-durisic-clanak-110481

  15. “Većina nije spremna da se raskači. Mnogi su toliko inertni i bespomoćno zavisni od sistema da će se boriti da ga odbrane.“

    Kako drugačije objasniti to što postojeći sistem u Crnoj Gori u najvećoj mjeri održavaju najranjiviji i oni koji zbog njega najviše pate, nego ovom rečenicom iz remek-djela nekadašnje braće Vačovski. Koje je staro 14 godina, a krug u kom se vrtimo je davno zašao u dvadesete.

    Poricanje je predvidivo ljudsko ponašanje, ali nijedna zlatna medalja, koliko god sijala, ne može dugoročno da otkloni osjećaj da je nešto trulo… I uvijek je osjećaj, jer to se ne da objasniti, već morate sami vidjeti. A mnogi ne žele da vide, ili se jednostavno prave da ne vide. “Ako je neznanje blaženstvo, skini mi taj osmijeh sa lica”, bijesno je vikao još 90-ih Zek de la Roča. Kada vlada neznanje, nema života. Čovjeku ostaje samo pravo da umre i zato je bijes dar, jer on ga drži živim.

    Bijes kada shvatiš da je crnogorski matriks toliko sličan onom u filmu jer na površini ima sve – mehanizme, institucije, ma sve one krupne i dosadne riječi. Ali zagrebite malo, ili još lakše – samo se prisjetite. Kako magičnim štapićem ljudi iz partijskih centrala postaju nezavisni, pa tu gdje su, da bi radili kako treba, moraju i druga da taknu, a vidimo kako to ide. Pa kako studentski protesti nisu bili ni protesti, ni studentski. I kako vlada prerasta u strahovladu, a opozicija ne cilja da osvoji vlast. Ali dobro, imamo opoziciju unutar vlasti. Ha-ha, nećemo se šaliti. Još.

    Ako već sami moramo da prođemo kroz vrata, valjda bi neko trebalo da nam pokaže gdje su.
    I tu leži potreba da se postavi pravo pitanje. Gdje je Morfeus od Rovina? Nema ga, jer kutara je to, treba se godinama boriti sa sistemom da bi se nekom drugom pokazala vrata, a on će samo da prođe i da riješi stvar. Svi bi da budu “izabrani”, da dođu pred sami kraj, budu slavljeni, a još su se ljubili sa Monikom Beluči.
    Gledamo godinama kako opozicija nasjeda na najprimitivnije, najbanalnije i najprovidnije podvale vlasti, pa slijedi drugo pravo pitanje – jesu li dovoljno pametni kad već to ne vide ili se prave da ne vide jer im odgovara da odmaraju tu gdje su. Koji god odgovor da je tačan, zaključak je isti – ne treba da budu tu.

    Jedna jednostavna poruka je ono što svi žele da čuju: doviđenja i hvala na svim različitostima.
    Okupiti ljude oko ideje, ideje koja ih spaja, a mnogo je više onog što spaja crnogorski narod od onog što ga dijeli: to su materijalni status i potreba za suštinskom slobodom i pravim izborom.

    A podjela se uvijek da nova izmisliti. Umjesto da se riješi problem zarobljenog, siromašnog građanina Crne Gore, treba riješiti problem Crnogorca ili Srbina. Pa onda Crnogorca koji govori crnogorski, a ne srpski. Pa problem Crnogorca koji govori crnogorski i sluša čitavu himnu, a ne samo dvije strofe. Pa problem Crnogorca koji govori crnogorski, sluša čitavu himnu i naklonjen je CPC, a ne SPC. Pa problem Crnogorca koji govori crnogorski, sluša čitavu himnu i naklonjen je CPC, ali bi sačuvao crkvu na Rumiji…
    I tako u nedogled. I samo čekaš da se pojavi Crnogorac koji govori crnogorski, sluša čitavu himnu, naklonjen je CPC, sačuvao bi crkvu na Rumiji, ali ne može da prihvati da neko više voli D.C. nego Marvel stripove. Onda će neko iz opozicije prilikom formiranja vlasti u Kolašinu napraviti platformu kojom će se bez izuzetka zahtijevati da se potencijalni koalicioni partneri odreknu svih D.C. superheroja i njihove zaostavštine. Nakon pola dana mučnih pregovora stiže i kontraponuda: javno se odričemo D.C. superheroja, ali u hodnicima mora biti dozvoljeno listanje posebnih Vertigo edicija.

    Za tren oka ste zaboravili na krizni porez, na pare koje ste iz džepa dali ruskom “investitoru” umjesto vrtiću i nešto sitno za Madonin koncert na koji niste ni otišli. Ili na onih 40.000 radnih mjesta.

    Ko još o tome razmišlja, nego vidi ono rješenje za jezik bi možda trebalo malo pogledat’. Čini mi se da više leži razlomak između crnogorski i srpski. Seksi je, a i valja promjena.
    Valja promjena, ali za promjenu treba naučiti pameti i jedne i druge, jer izbor odavno više nije izbor, nego samo glas. Ne radi se o glasu, već o časti. Ne radi se o alternativi, nego o saučesništvu. Riječ je o odluci kojom se dobija izbor. I nema te zastave zbog koje treba pognuti glavu i spustiti pogled da bi promakla istina.

    Demokratiju neće sigurno donijeti neko sa strane, bar je Italija pokazala da je, ipak, protok kapitala bitniji od toga što ljudi misle. Zato se spasilac i zove Neo. Jer je nov. I zato ne treba da saviješ kašiku, nego da vidiš istinu. Da si ti taj koji se savija. I zato izaberi hoćeš li crvenu ili plavu pilulu.

    „Znam da si tamo. Osjećam te sad. Znam da se plašiš. Plašiš se nas. Plašiš se promjene. Ne znam budućnost. Nisam došao da ti kažem kako će se završiti. Došao sam da ti kažem kako će početi…Pokazaću im svijet. Bez tebe. Svijet bez pravila i kontrole, bez granica i ograničenja, gdje je sve moguće. Gdje ćemo odatle, ti biraš“.

    http://www.vijesti.me/kolumne/koju-ces-pilulu-serdare-kolumna-110576

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s