Miško Đukić: Branko Miljković

misko-djukic29. Januar 1934 – 12 februar 1961

Esejista , prevodilac i jedan od najpoznatijih i najveličanstvenih srpskih pjesnika .

Pisao je  : „Samo reč može da nadvisi našu prisutnost . A  ima i ćutanja koje to nije . Moći ćutati je isto što i moći govoriti .”

Zaćutao je 12.februara 1961 god.

Njegova riječ je nadvisila prisutnost .

Prva zbirka pjesama –  „Uzalud je budim“ 1956, „Smrću protiv smrti“ (zajedno sa Blažom Šćepanovićem) , „Poreklo nade“ , „Vatra i ništa“, „Krv koja svetli“ …

Dokumenta broj  13238-86 i Кpi 110/61  govore o pjesnikovom samoubistvu   . Na tanušnoj grani je fotografisano njegovo tijelo …Kaiš oko vrata … istraga koja to nije …

…I velika sumnja da je pjesnik ubijen.

“Branko Miljković nije samoubica nego je mučki ubijen ! “ (Танасије Младеновић: Usputne skice za portrete, 1993).

Ubijen ili se ubio !?

Da li je to danas –  12.februara 2012 god. važno ?

Pjesma : “Uzalud je budim “ je jedna od najljepših pjesama koju je Balkan do danas iznjedrio.

Kako je nastala  ?

Branko Miljković kaže : “

“Kao gimnazijalac , kod jedne svoje susetke , jednog dana sam video sliku njene umrle kćerke . Zaljubio sam se u nju …”

Ali – zašto pjesnikov brat Dragiša kaže da nije tako ?

On tvrdi da je Branko kao dijete bio zaljubljen u ljepoticu Ružu koja gine u anglo-američkom bombardovanju grada Niša i da , kasnije – njoj piše stihove … Branku su roditelji rekli da : “Ona spava “.

Udba je posvetu , očigledno , preinačila …  Ovo“priznanje” Branka Miljkovića objavljeno je 9.februara 1962 – godinu dana poslije smti pjesnika .

Zakasnjeli intervju sa Brankom Miljkovićem podpisuje – Matija Bećković . Objavljuje “ Duga “ …

Nikada nijesu objavljene riječi majke Branka Miljkovića :

“Moj sin je ubijen … Bio je sav u modricama  … dok na vratu nije bilo ozlede od omče za vješanje.”

Brankovi roditelji su bili povrijeđeni i odnosom nekih brankovih prijatelja :

“Sramota je da Oskar Davičo uvek beži od nas .Možda mu je nezgodno što se posle oženio Milicom.Pričaju da se Branko zbog nje ubio …Branko je sa tom ženom bio prijatelj. .. Što se Oskar Davičo toliko okomio na njega nije nam znano , ali nam se Branko na njega žalio .”

On je  , nakon 11 godina od pjesnikove smrti , dobio nagradu Branko Miljković , za knjigu –  Pročitani jezik ( 1972).

Branko je pisao : “ Ubi me prejaka reč “.

Pročitani jezik je  – uvijek bio taj koji postaje “ Salijeri” prejakoj riječi .

Branko je govorio bratu Dragiši : “ …nažalost sa svakim mojim uspehom prijatelja je sve manje, a Salijera sve više .”

Rekao je :  “čovek pri pameti nikad nije u stanju da na sebe podigne ruku vršeći suicid.”

Neko je napisao ime –  Branko Miljković –  u Ksaverskoj šumi  gdje je pronađen obješen … i uvijek svježe ruže , pedeset godina od pjesnikove smrti . A drvo je uklonjeno …takođe u zvezdanoj  noći ali sedam godina kasnije . Bilo je mnogo poklonika  Brankovoj sjeni i snažnoj riječi .Smetalo i drvo UDBI .  Bilo je mnogo ruža a Ruža je  – žrtva savezničkog bombardovanja .

Miljković je napisao :

“Ноћ сувише велика за моје звездано чело
у неким шумама црним непознатим
и дрво је рекло немој Јутро моје бело
име ти остављам кад не могу да се вратим”

p.s

Živeći u Nišu napisao sam stihove 1986 god. :

 

Na tanušnoj grani

Šutnja tijelo njiše

Koji metar dalje

Oni te ubiše.

 

„ Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu“

Bile su tvoje riječi

„ubi me prejaka reč“

da bi mogla vas da liječi .

 

U  policijskom dosijeu

Svijet laži sebe razigrava

„ne osvrći se- velika se tajna

Iza tebe odigrava .“

 

„ Prodjimo kao što sve prolazi“

Dok Hamletov duh – po njih dolazi

„sretan je – ko svoju pesmu ne plati glavom“

crven i ružan san – zamijenio si javom !

Advertisements

Comments

  1. “Ljiljo, možda ceš primetiti kolika je razlika izmedu proze i poezije u pismu, proza je hladna (nju piše razum), poezija je topla (nju piše srce). Od sada cu ti pisati samo pesme. Ali sumnjam da ceš ti to shvatiti, jer “shvatiti znaci voleti” (Balzak) — proklamuje petnaestogodišnji Branko Miljkovic.

  2. Milovan i ja nijesmo braca al smo ljudi za primjer.
    Principijelni, nepotkupljivi i nesavitljivi. Ucite od nas, valjace vam.

    Salute!

  3. Ti si jedan ekstravagantni zavisnik od interneta, isto kao i Milovan, istio kao i ja i jos mnogi drugi ovdje.

    Najbolje bi bilo kada bi svi djuture otisli negdje da se lijecimo..

    • Ja mislim da ja imam nesto da kazem, pa ili ja to ne znam dobro da objasnim ili vi ne znate da citate, ali je svakako evidentno da smo sve dalje i dalje umjesto da smo blizi. Zali boze vremena!

  4. Branko MILJKOVIĆ je potražio zapoŠlenje : konkurisao je u Radio Zagrebu, Radio Sarajevu i Radio Podgorici. U sve tri redakcije vrata su mu se širom otvorila. Izabrao je Radio Zagreb.

  5. Tesko je coeku tanahnih pjesnickih osjecaja i zivaca zivjeti u ovom grubom bezosjecajnom svijetu.

    Imali smo naviku da poslije predavanja idemo do “Tri shesira”, gje su se skupljali pjesnici, ,pijanice i oni sto su umislili da su pjesnici i da nesto znace u tom paralelnom svijetu. Koji je jedva doticao nashu socijalisticku i samoupravnu stvarnost velikih obacanja. Cesto je tu bio i Vuk Filipovic, profesor Teorije knjizevnosti, Romantizma itd…
    Moj drug Pavlovic, prije neku godinu se vratio se iz Pariza gdje je odrastao da bi studirao Juslovensku knjizevnost. Oblacio se u crno od glave do pete, nosio o vratu srebreni krst ka pedalj velik i recitovao je stihove Branka Miljkovica. Kad bi se napili, a to je bilo cesto govorio je da je zivi grob u kojem je zatocena njegova dusha i da zato nosi toliki krst. Njegova tirada o besmislenosti zivota zavrsavalo se uvjeravanjem da ce ubrzo izvrsiti samoubistvo. Pisao je vrlo malo, dugo prepravljao, doradjivao. Nije nista nikad objavoo govoreci da poezija treba da odsjedi, zrene…
    Onda je jednog dana nestao.

    I da skratim. Poslije mnogo godina, sasvim slucajno, od jednog njegovog zemljaka sa Mlave saznao sam da se nije ubio. Vratio se u svoje rodno mjesto i nastavio da zivi od pomoci koju su mu slali razvedeni roditelji iz Pariza.

  6. Ja bih tako mnogo volio da sam pjesnik, ali nikakvog talenta za poeziju nemam.
    Osjecam neodoljivu potrebu da budem lud, jer kroz ludilo se covjek oslobadja stresa.

    Planirao sam jedno vrijeme da se vratim u Podgoricu, da kupim veliki karirani sesir i jedne VELIKE naocare ruzicaste boje bez stakla i da tako setam Podgoricom.

    I svi bi onda pricali, “ovo je onaj sto je nekada na mitingu drzao govor, vidji ga poludio cojek”.

    Ali evo jedne istinite price.

    Kada sam zivio u Londonu, procitah jednu pricu o nekom Englezu koji se skinuo go setao gradom i cak se vozio gradskim autobusom. Kazu da niko na njega obracao paznju nije. Cudo su ti Englezi.

    I ja rekoh, ajde da i ja probam i onda sam od zene uzeo neke perike, mindjuse, neka pera, ogromne naocare, ukanakzio sam se maksimalno, isarao se nekim bojama, izmazao nekim mastima, naprasio puderima, izgledao sam kao strasilo, da sam se tako obukao u Podgorici, to bi bio zastoj saobracaja.

    I onda sam lijepo otisao da setam i u kupovinu u jednu prodavnicu.
    I necete vjerovati osim jednog cojeka na kasi u prodavnici, koji se vrlo diskretno nasmijao, niko me zivi pogledao nije.

    Negdje je interesantno biti pjesnik ili biti lud. Barem te ljudi primijete a negdje ti je sve zaludu, niko te nece ni pogledati.

    • okreni konacno plocu says:

      taj se miting skoro zaboravio a dosle su i generacije koje ne mogu razumjeti traume tog vremena niti ih to interesuje…neki ventil prije popusti a neki kasnije…od kada nisi dolazio u pg?…

      • Dodjem sada jednom godisnje u CG.

        Da li si cuo za Artura Klarka, to je jedan pisac naucne fantastike, ne znam da li je vise ziv.
        On je napisao cuvenu knjigu koja se zvala “Sok buducnosti”.
        U toj knjizi on je pisao kako ce u neposrednoj buducnosti ljudi dozivjeti sok, jer ce se buducnost veoma brzo mijenjati.

        Eto mi smo danas svjedoci toga da se za recimo dvadeset godina desi toliko promjena kao nekada za sto godina. Pogledaj samo zadnjih dvadeset godina.
        Te promjene nisu samo politicke nego i drustvene, mijenja se sistem vrijednosti, obicaji, sto je prije dvadeset godina bilo nenormalno danas je to normalno.

        Jedan moj stari prijatelj, koji je bio emigrant i upokojio se prije godinu dana mi je pricao o njegovom ocu, koji je emigrirao u USA pocetkom dvadesetog vijeka I govorio je kako su ti ljudi samo pricali o Franju Josifu, Austriji itd

        Posle toga je i on 1944 godine emigrirao iz Jugoslavije i svi su pricali o cetnicima i partizanima. Cak sam i ja posle odlaska iz Jugoslavije dozivio tu atmosferu sa emigrantima, kada se pricalo o cetnicima, ustasama i partizanima.

        Danas se pricaju neke druge price a sjutra ce neke trece.

        Vrijeme tece stvari se brzo mijenjaju i u pravu si, koga vise briga za ono sto je bilo 1988 godine. Uskoro se i o bivsem ratu nece vise pricati a za dvadeset godina ko zna kako ce izgledati mapa Evrope i u kojoj cemo se drzavi nalaziti.

        Znam samo jedno, da Indija ima 700 miliona ljudi mladjkih od 25 godina, medju njima ogroman broj visokokvalifikovanih ljudi, inzinjera, doktora, eksperata za elektroniku a da iz Kine svake godine izadje nekoliko miliona novih inzinjera.

        Nasa ce zemlja za dvadeset godina biti zemlja staraca, ja cu tada imati 72 godine i vjerovatno cu ici da natezem ona stabla po Gorici ako ih Mugosa ne posjece.

        Znas da nigdje na svijetu nisam vidio da ljudi rekreativno savijaju grane od drveca.

      • okreni konacno plocu says:

        umro je pisac odiseje u svemiru 2001…tvoja prica ima happy-end…

  7. Nema rata. Pakt srpskih i crnogorskih plemena i koncept srpsko-crnogorske drzave, pola-pola, je vec porazen. I ti si proslost samo ti niko jos nije javio.

    • Војин Николајевич says:

      Несретни Планчо, Фикрете, Фићо, које си увреде претрпио од анонимуса којима припадаш то није описиво, ха, ха, ха… Успут си уједнио Србе и Црногорце, за шта се добија орден. Још да гордо објавиш идентитет, да се добро исмијемо, представа ће бити потпуна. Ево још једног примјера жртве… :)

      PWS
      Kretenoidu, liberalizam i liberalni kapitalizam dva razlicita pojma. Jeno znaci slobodu a drugo kapitalizam puscen s lanca.
      jos jednom – kretenoidu!

      fighter
      Nepismeno smece “ljucko” jeba te Milo u anus a ti mu pjeva prijo kako cemo prijatelju lako cemo! Napisi jos jednom “ljucko” da vidimo kako si pismen ka ti “sef lafcina”. Uzalud se boris za njegov juzni dio ledja. Ima jos pretendenata! Ne zasluzujes ni slovo! Dno kace si! Zauvjek ce bit Istine htio ti ili ne i svi tvoji spijuni zajedno! LSCG zauvjek!

  8. Nikad i pod nikakvim imenom/nadimkom nijesam komentarisao na “Vijestima”. Od kako sam prvi put komentarisao na montenegro.com pa do sad nikad nijesam koristio drigo ime sem Plannco Wallach sa dodatkom nekad Rufius kasnije Senior. Besa!
    Trubach, rekao bih o tebi moje iskreno mishljenje ali ne mogu zbog drugih.

    • Војин Николајевич says:

      Мајсторе Фикрете, уједнитељу Срба и Црногораца из незнања, ево како си разговарао са либералима на slobodnacrnagora.eu, ха, ха, ха…

      Plannco Wallach
      Mene sve te liberalne manifestacije iz 90-ih potsjecaju na Paradu ponosa- puno buke a jalov ishod.

      sis
      Plannco Wallach@ Je li iko ikad vrijedio lise Hasima Tacija, Salji Berise i Envera Hodze, pokoj mu dusi

      Plannco Wallach
      Potjecate me na paranoju u komunistickoj Albaniji, o neprijateljima sa svih strna, odozdol’, odozgor’ , sprijed i pozadi…..pljunuti ste Enverovci…pardon, Slavkovci.

      ——–
      Plannco Wallach 14-11-2012 01:50
      Vi ste 90ih igrali klikere a ja sam bio u politickom egzilu zbog protivljenja srbocrnogorskoj dominaciji u sfrj. Ja znam kako se “dogodio narod”. Sve ostalo su posljedice.

      Klas 14-11-2012 08:11
      Sviraj Plancco, diplaj, diplaj, Milovome kurcu pjesmu, ti puvaču, ti duvaču, ti udbašu,ti krastava žabo! Krek-krak-krek, Milo nam je zvek! Pare krvi su mu sipalica, Milo nam je lizalica!
      ___

      Fighter 27-11-2012 18:10
      Pizdo jedna! Nemam bolju rijec a zakukacete kad tad i vi! Slavko i liberali nikad kukali nisu ni kad im je o glavi se radilo a vi ste isti ka cetnici! Niko nikad ne bi krenuo ni na kakvi Bihor mudo! Svi ste vi kukavicje govno! E VIVA!

      PWS 27-11-2012 23:58
      Fagter, mozes ovako napismeo kako hoces. Dajem ti besu da sa mnom nebi ovako uzivo pricao…. Nikad sebi nebi oprostio ako bih vam sto pomogao. Nikad vi slobodu nijeste dozivjeli a da je pritom nijeste drugima oteli. Smece ljucko!

      • I, shta sad? kad je Slavko pocerao sve sto je valjalo ostala ja Parada ponosa. mnogo vike mali rezultati.

        ja nijesam ovdje da pomazem ikome – nijesam ja Nana Tereza. ja govorim svoje misljenje o ljudima, dogadjajima i procesima.

        Valjao je Peko Dapcevic, Sava Kovacevic, Tomash Zizic, Trsho i josh poneki, da ne nabrajam sad.

        grdjih psihopata od onih sto se predstavljaju Slavkovcima ja gledao nijesam.

        treb ali shta josh?

        Srpsko-crnogorski pakt u CG KAPUT, jer ga ne podrzava vecina, tek cetnici i oni bezveznjaci “crnogorski gradjanski talog” koji ne pripadaju nidje a i ne znaju gdje ce sa sobom. ko s cetnicima tikve sad obrao je krastavac.

  9. Miljković je bio srpski i jugoslovenski pjesnik. Srbi nijesu ponosni na svog princa – a jugosloveni ga krive za napad na Sarajevo .Majka Marija ( iz Drniša) kada se rodio ( po sred Niša ) rekla je “jutro moje bjelo” …Za jugoslovene informacija : Branko je pjesnička a ne vojna formacija .On je otac čuvenih stihova koje ste rado pjevali : ” ko ne sluša pjesmu – slušaće oluju “. Mnogo prije granatiranja Sarajeva …Ako , prije i kasnije – uopšte postoje …

    • Krive li ga i za Srebrenicu? ….

    • Onaj dio Srba koji je ostao pri čistoj svijesti slave Miljkovića kao jednog od najvećih koje su imali. Zbog uzdržanog poštovanja koje njegovo djelo uživa u jednom dijelu srpskog naroda Branku bolje pristaje odrednica “jugoslovenski”.
      Za razliku od Iva Andrića koji je pred kraj života uložio prilično truda da bude tretiran isključivo kao srpski pokazujući tako da je bio iskreniji do 1941.
      Ovaj detalj s Andrićem sam pomenuo zbog želje da poentiram činjenicom da su poete uglavnom iskrenije od romasijera.

    • banalizujesh stavri. obratio sam paznju na likove koji su iza Miljkovica upucali Socijalizam, bratsvo-jedinstvo i Tita. te male hulje uvijek bacaju kamen sakriveni iza necega ili nekoga.
      samo rekoh, nako uzgred.

      Miljkovic je bijo PJESNIK shirokih, neobuzdanih vidika a ne srpski guslar ili vasharski pjevach. on je mogao biti i Hrvat koliko je bio Srbin, a svakako iznad srpsko-hrvacke mrznje i ksenofobije.

      svakako je degutantan poziv da se upuca socijalizam zbog nesrecnog sluchaja ili ubistva Branka Miljkovica. u svakom od vas cuci cetnik koji ceka pogodnu priliku da izvuce kamu.

    • …………Ako , prije i kasnije – uopšte postoje ……..
      Komentator Misko

      Bravo sjajna misao za nase prostote, imas TALENTA momak , nijesam pjesnik ali uocim vrijednosti kao i ovu:

      “Odsustvo Boga se ne može zameniti ljubavlju prema čovečanstvu, jer čovek bi odmah mogao da pita: zbog čega bih voleo čovečanstvo?”
      (Fjodor Mihailovič Dostojevski)

  10. -Kad bi vas sada zamrznuli, pa vas u budućnosti odmrznuli, šta biste poželjeli?
    – Poželio bih da me opet zamrznu!

    Branko Miljković

  11. ha ha ha

  12. Sokrata, Hrista, Jesenjina, Majakovskog i Milkovica ne mogu UBIT, samo im mogu ZIVOT ODUZET, jer ozaloscenih nikad nece falit,
    ali ja nijesam ko ostali,
    ja sam nesto sam za sebe,
    mene bole anonimci,
    koje niko nece slavit,
    niti trazit, ko su krivci.

    Mi smo udaljeni od TOKOVA CIVILIZACIJE, patrljci naroda na brdovitom BaLJkanu, dje hrcanstvo stize i kasni 8 vjekova, dje Aristotel kasni 25 vjekova, sa drustvenom zajednicom, dje malo njih ima PREVISE, a jos manje onih koji imaju PREMALO, sa SOCIJALNO ODGOVORNOM DRZAVOM, dje francuska REVOLUCIJA kasni dva vijeka, dje od Marxa prave MARXIZAM, dje se pljemenski raslojavamo i KLASNO ALI KASNO, na HEDONISTE I STOIKE, dje Cejovic retrogradno izgradjuje vjeru BOGA, a prosiplje MRZNJU & PREDRASUDE, dje pet ambasadora u Biogradu, komanduju sa Vucicem, oce li rusit VLADU, od pet cetvorica mu brane Dacica, jer im valja za Kosovo.

    Mogu zamislit kad od 130 diskova SARICA & IMPERIJE BIJELOGA PRASKA, pocnu da CURE O NASEM POSTENJU CRNOGORSKOME, koji ce AMBASADORI zabranjivat IZBORE SIROM CRNE GORE.

    Necu odapinjat OTROVNE STRELICE, lise ove gore bratu Vukmanu, jer je on MALJESOR kao i ja, mene je majka sa Ubala od Pavicevica-DREKALJE, pa neka nas SEKULE kritikuje za NECISTU KRV.

    Ako preskocima Marxa, Sopenhauera, Kanta, Hegela, Hajdegera, Habermasa i svedemo pricu na CETNIKE I PARTIZANE, ko je kome vise ZLA ucinio,
    umjesto , ko je blizi BRATSTVU, JEDNAKOSTI I SOLIDARNOSTI i cija je IDEOLOGIJA RETROGRADNA i suprotna svjetskim civilizackim tokovima, onda je bolje ne pocinjat pricu.

    Samo mi niko ne ODGOVORI,
    placeteli VI ZA VAMA, zbog ZLE SUDBE, ili zbog ZLOCINA NASE UDBE???

  13. San je davna i zaboravljena istina
    Koju više niko ne ume da proveri

    Branko Miljković

  14. FENIKS (I)

    Da l varkom čaraš po mom čelu
    O ti u meni odsutnost mene
    Mogućnost krila u mome telu
    I neke svetlosti zaleđene
    I neke svetlosti zaleđene

    Jesi li možda java pozna
    Kada se kasno ostvaruje
    Obećanje cvetova za porozna
    Vremena kojim sjaj putuje
    Vremena kojim sjaj putuje

    Cvet si što živi u mrtvom telu
    A ne zna ime događaju
    Koji rascveta ružu belu
    Za potonuli plamen u maju
    Za potonuli plamen u maju

    Sjaj koji sebe ne upozna
    Gorkim stvarima blagost vrati
    I proleće godini. Ali ko zna
    Da l će ta svetlost ikad sjati
    Da l će ta svetlost ikad sjati

    Da l varkom čaraš po mom čelu
    Ili si možda java pozna
    Cvet što živi u mrtvom telu
    Sjaj koji sebe ne upozna
    Sjaj koji sebe ne upozna

    Branko Miljković

  15. Nije toliko bitno da li se Branko Miljković ubio ili je ubijen koliko to da je bio mrtav, sa 27 godina, takav senzibilitet i takav talenat, takva lucidnost. Nije bitno ko je povukao obarač ili zategao omču, kao i u slučaju Aarona Swartza koga neko pomenu (26 godina), doveden je do ruba, gurnut je preko ivice. Bilo bi lijepo saznati istinu pravde radi, ali je manje bitno.

  16. More pre nego usnim

    Svet nestaje polako. Zagledani svi su
    u lažljivo vreme na zidu: o hajdemo!
    Granice u kojima živimo nisu
    granice u kojima umiremo.
    Opora noći mrtva tela,
    mrtvo je srce al ostaju dubine.
    Noćas bi voda samu sebe htela
    da ispije do dna i da otpočine.

    Putuj dok još ima sveta i saznanja:
    bićeš lep od prašine, spoznaćeš prah i sjaj.
    Oslepi svojim koračajući putem, al znaj:
    lažno je sunce, istina je njegova putanja.
    Nek trgovci vremenom plove sa voskom u ušima,
    ti smelo slušaj kako pevaju pustinje,
    dok kleče bele zvezde pred zatvorenim
    morem i ima u tebi snage koja te raspinje.

    Praznino, kako su zvezde male!
    Tvoj san bez tela, bez noći noć,
    pridev je čistog sunca pun pohvale.
    To što te vidim je l moja il tvoja moć?
    Prozirna ogrado koju sjaj savlada,
    pusta providnosti koje me strah hvata,
    tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada,
    tvoja uzaludnost od čistoga zlata!

    Svet nestaje polako, tužni svet.
    Ko će naše srce i kosti da sahrani
    tamo gde ne dopire pamćenje, pokret
    gde nas ne umnožava i ne ponavljaju dani!
    Iščupajte mi jezik i stavite cvet:
    počinje lutanje kroz svetlost. Reči zaustavi!
    Sutra će sigurno i kukavice moći
    ono što danas mogu samo hrabri i pravi
    koji su u prostoru između nas i noći
    našli divne razloge drugačije ljubavi.

    Svet nestaje. A mi verujemo svom žestinom
    u misao koju još ne misli niko,
    u prazno mesto, u penu kada s prazninom
    pomeša se more i oglasi rikom.

  17. Ima li dobroga programera u Crnu Goru da napravi plugin koji bi koristio tastaturu za elektricne sokove, a da je intenzitet sokova srazmjeran odstupanju od teme? Ja cu da ga platim. Kako bih sprzio nekolicinu, ostali bi samo dugmici.

  18. Rekao je da mi kao obični ljudi ne znamo, niti ćemo ikad znati da je nešto potpuno stvarno i delotvorno — naš spojni beočug s namerom — to što nam pruža naslednu zaokupljenost sudbinom. Složio se da tokom naših života nikad nemamo priliku da odemo preko tog nivoa zaokupljenosti, jer nas od drevnih vremena uspavanka svakodnevnih događaja uspavljuje. Tek kada se naši životi približe samom kraju, nasledna zaokupljenost sudbinom počinje da poprima drugačiji karakter. Navodi nas da počinjemo da vidimo kroz maglu svakodnevnih zbivanja. Na nesreću, to buđenje uvek dolazi podruku s gubitkom energije koji izaziva starenje, kada više nemamo snage da našu zaokupljenost pretvorimo u pragmatičko i pozitivno otkriće. U toj tački, sve što je preostalo jeste jedan amorfan, prodoran bol, čežnja za nečim neopisivim, jednostavno, bes što smo promašili.
    »Volim pesme iz više razloga«, rekao je. »Jedan razlog je taj što one odslikavaju raspoloženje ratnika i objašnjavaju ono što se teško može objasniti.«
    Priznao je da su pesnici oštro svesni našeg spojnog beočuga s duhom, ali da su toga svesni intuitivno, a ne na promišljen, pragmatičan način kao vračevi.
    »Pesnici nemaju neposredno znanje duha«, nastavio je. »Zbog toga pesme ne mogu da pogode u samo središte postupaka za duh. Pa ipak, pogađaju prilično blizu.« – Carlos Castaneda, Moć Tišine

  19. Uzeo je jednu od mojih knjiga poezije sa stolice koja je bila pored njega, zbirku Huana Ramona Himenesa. Otvorio je na mestu gde je bio postavio obeleživač, dodao mi je i dao mi znak da čitam.

    Jesam li to ja što šetam
    po svojoj sobi ili je to prosjak
    koji se šunja po mojoj bašti
    u sumrak?

    Gledam uokolo
    i vidim da sve
    je isto i nije isto…
    Je li prozor bio otvoren?
    Da nisam već bio zaspao?

    Zar bašta nije bita bledozelena?…
    Nebo je bilo vedro i plavo…
    I oblaci su tu
    i vetrovito je
    i vrt mračan i sumoran.

    Mislim da mi je kosa bila crna…
    Bio sam u sivo odeven…
    Sad mi je kosa seda
    i odeven sam u crno …
    Da li to ja hodam?

    Da li ovaj glas, koji ječi u meni,
    ima ritam glasa koji sam nekad imao?
    Da li sam to ja ili sam prosjak
    koji se šunja po mojoj bašti
    u sumrak?

    Gledam uokolo …
    Oblačno je i vetrovito…
    Vrt je taman i sumoran…

    Dolazim i odlazim… Nije li istina
    da sam odavno zaspao?
    Kosa mi je seda… I sve je
    isto i ništa nije isto …

    Ponovo sam u sebi pročitao tu pesmu i shvatio sam pesnikovo osećanje nemoći i zbunjenosti. Pitao sam don Huana da li i on oseća isto.
    »Mislim da je pesnik osetio pritisak starenja i napetost kakvu takva spoznaja donosi. Drugi deo koji mene interesuje, jeste da pesnik, iako nikad nije pomerio svoju skupnu tačku, naslućuje da se događa nešto izuzetno. Sa velikom sigurnošću on naslućuje da tu postoji neki bezimeni činilac, koji uliva strahopoštovanje svojom jednostavnošću, koji određuje našu sudbinu. – Carlos Castaneda, Moć Tišine

  20. Neki pjesnici koji imaju previse tanku nit koja spaja dusu izmedju zivota i smrti, prerano spoznaju besmislenost svoga zivota i to im je sasvim dovoljno da sa sopstvenim zivotom zavrse ranije, a sve uz pomoc sudbine od koje zavisi i zivot i smrt… a onda dodju neki vjeciti sumnjivci sa svojim vidjenjem istine???…sve sto je lijepo pokvare..
    Hej Lado, daj sad neku tvoju foru iz onih najboljih dana DNMN-a, pa da sve udbase okine srce …

  21. »Rekao sam ti već da postoje mnogi razlozi zašto volim poeziju«, rekao je. »Pesmama tragam po sebi. Slušam, i dok ti čitaš, utrnem svoj unutrašnji dijalog i pustim da se rasprostre moja unutrašnja tišina. Onda kombinacija te pesme i te tišine zadaju udarac.«
    Objasnio je da pesnici nesvesno čeznu za svetom vračeva. Pošto oni nisu vračevi na stazi znanja, čežnja je sve što im preostaje.
    »Hajde da vidimo da li možeš da osetiš o čemu govorim«, rekao je, pružajući mi knjigu pesama Hose Herostisa.
    Otvorio sam gde je bilo obeleženo i on mi je pokazao pesmu koju voli.

    . . . ta neprestana tvrdoglavost umiranja,
    ta živa smrt,
    koja ubija, oh Gospode,
    tvoje smrtne tvorevine,
    u ruži, u kamenju,
    u nesavladivim zvezdama
    i mesu koje sagoreva,
    ko logorska vrata zapaljena pesmom,
    kao jedan san,
    kao predstojeći rastanak.

    … i ti sam,
    koji si možda umro tamo negde pre večnosti,
    a da mi to nismo znali,
    taložimo mrve tvog pepela;
    tebe koji si još prisutan,
    kao zvezda prevarena sopstvenom svetlošću,
    kao prazna svetlost bez zvezde
    koja stiže do nas
    nudeći nam
    svoju beskrajnu propast.

    »Kada čujem te reči«, rekao je don Huan kada sam završio čitanje, »osećam da taj čovek vidi suštinu stvari i mogu da vidim sa njim. Ne zanima me o čemu je pesma. Mene jedino interesuje osećanje čežnje pesnika. Pozajmljujem njegovu čežnju, i sa njom pozajmljujem lepotu. I čudim se činjenici da on, kao pravi ratnik, rasipa to svojim slušaocima i posmatračima, zadržavajući sebi jedino svoju čežnju. Taj udar, taj šok je traganje.« – Carlos Castaneda, Moć Tišine

  22. Jedan drugi Branko rece,
    znam ja nas, hebo ja nas,
    i skoci sa mosta.

    Nidje nema vise pjesnika, nego tamo dje je stvarnost PAKAO.

  23. duboki uvid ,
    u sridu …
    pun pogodak …
    Milković je to ali okruženje mu je Salijeri …

  24. Gospodine Jankoviću ,
    Raj i pakao nijesu mjesto već stanje svijesti !
    Vaše jezgro je časno , ne sumnjam , ne sumnjajte ni vi – da o njemu ili sa njim ( jezgrom) piše Miljković …

    • Postovani Djukicu,
      Hvala na lijepim rijecima,
      kod mene je zamor materije-ala, dugo mi se dusa raspada, od nepravdi i muka , obicnoga puka, a bole me i rane tvoje i Cejovica.
      Previse su otanjale moje zice za Miljkovica,
      do bola, pa se branim AGRESIJOM, jer mi je kasno za PROGRESIJU,
      jer dugo cekam Mesiju,
      da nas urazumi i sacuva od nas samih.
      Nije mi dusa od kamena, postala meka i svilena, pa boli i po ramena tapsanje, i topla rijec dobrog covjeka,
      cekam da dusa tijelu, kaze zbogom,
      i da me Sekule ZALjEEEEELjEEEEKAAAAA.

  25. Pišem i ispravljam : Milković je Srpski i Jugoslovenski pjesnik … a onaj ko pročita komentare koje podpisuje Duboki uvid znaće da je Miljković – pomjerio skupnu tačku …
    2Drugi deo koji mene interesuje, jeste da pesnik, iako nikad nije pomerio svoju skupnu tačku, naslućuje da se događa nešto izuzetno. Sa velikom sigurnošću on naslućuje da tu postoji neki bezimeni činilac, koji uliva strahopoštovanje svojom jednostavnošću, koji određuje našu sudbinu”. – Carlos Castaneda, Moć Tišine

  26. UMESTO BIOGRAFIJE:

    Rodio sam se odjutros, uprkos svim
    podacima o meni,
    a ipak stariji sam, od jutra i od sutra
    i nisam zaboravio ništa što je bilo pre
    moga rođenja
    i sećam se svega što je bilo posle moje
    smrti
    i nisam kriv nizašta što se desilo juče…

  27. ne trazite sushtinu zivota
    zivot je ono shto napravite od njega
    ne idite duboko u trazenju smisla
    jer cete naci beznadnu shupljinu
    to znaju svi koji su vidjeli sushtinu
    ali ne mogu da kazu to nikome
    jer ih vise nema medju nama
    osim kao gas, nishtavilo ili skrama.

  28. 1. zashto su oni koji korisno upotrijebe svoj ljucki vijek stvarajuci i pomazuci drugima zaista LJUDI?
    2. zashto su oni koji provedu zivot u fanatazijama fatajuci Boga da bi njime nishanili druge obichne nishtarije i neljudi?

  29. smrt je EKOLOSHKI cin, cisti se zemlja od starih, dotrajalih, bolesnih. pravi se prostor za sljedece, nadolazece. otkud vam ideja da mistifukujte tako obican prirodni cin…

    • Ekologija je potrebna samo tamo gdje ima trulezi.
      U raju trulezi nema, pa nema potrebe ni za ekologijom, jer tamo je sve “ekolosko”.
      Takodje u raju nema dotrajalosti, starosti niti bolesti.

      Ako covjek vjeruje u SAVRSENSTVO, onda ce se sloziti sa time da:smrt, bolest, starost i dotrajalost ne mogu pripadati kategorijama savrsenosti.
      Takodje cemo se sloziti da je Bog savrsen i da sve sto je stvorio Bog bi vrlo dobro, znaci SAVRSENO.

      Bog je covjeka napravio potpuno SAVRSENIM, vjecnim, nedotrajalim, savrseno zdravim i citavu vaseljenu i sve sto je Bog stvorio on je stvorio potpuno savrsenim.

      Prirodno stanje covjeka i prirode, koja je Bozija tvorevina je da bude POTPUNO SAVRSENO.

      Nase stanje i stanje prirode danas nije savrseno, nego je to bolesno stanje, koje je nastalo usled grijeha. Kroz grijeh udje smrt u svijet i covjek posta smrtan, bolestan a isto takva postde i priroda. Sveti Justin Popovic je mnogo volio cvijece i govorio je da je cvijece nesto sto najvise podseca na raj.

      Vracanje u normalno, prvobitno stanje covjeka i prirode moguce je samo kroz vjeru u Hrista, jer je Hristos svojom zrtvom na krstu iskupio sve nase grehove i oslobodio nas od smrti i truleznosti.

      Resenje svih nasih problema nije ekologija nego Hristos.

    • Zasto ljudima koji vjeruju u zivot nakon zivota, oduzimati draz verovanja u bajku.. kao sto nijesu svi spremni suociti se sa zivotom na isti nacin, isto je tako i istina o smrti, relativan pojam…

  30. PWS ignorišite tu budalu i ovaj portal, to vam je pravi lijek!

    • To je tačka s koje su demokratiju počeli da grade i Pol Pot, Ferdinard Markos, Mobutu Seseseko, Idi Amin, Antonio Salasar, Afredo Stresner, Fulgensio Batista, Žan Klod Divalije i naravno Nikolae Čaušesku. Svaki od njih je imao po jednog Jova Kapičića u rukavu za obračun sa neprijateljima države.
      PWS ostani na Javnom servisu, možda shvatiš da se ne sprema pravoslavni atak na manjine.

      • Neone, da ne kazem da tvoj komentar nema blage veze s onim sto ja napisao, o partizanskoj demokratiji…blage veze. privatno recheno, shto se mene tangira, ja sam gotovinu davno potroshio ostao je kusur od zivota. savrseno me boli kurac za pravoslavni ili bilo koji drugi atak. vi ste atak na logiku.

        Adio!

      • Ima veze s tvojim bulažnjenjima zbog kojih mislim da te treba držati kao primjer ukrštanja sledbenika boljševičkih i nacionalsocijalističkih istina. Poziv je bio retoričkog karaktera.

      • Iskreno vam zelim da budete dotuceni na sljedecim izborima. Grdje kletve vam ne mogu izmisliti od privatne drzave u kojoj je Milo premijer a Filip predshednik. Milo mi je da su se vratili kuci onima koji su ih stvorili.
        Have a bad life!

      • Koji izbori Planko? :) Meni Milo i Filip više ništa ne smetaju, naročito ako se u Beogradu udruže Toma i Đilas. Sa tako posloženim kartama sam pri glatu.

      • Takodje PWS……to su sad nosici tvojih znamenja..Eto nasta ti se KPJ srozala…..od nafte za srpsku do ordenja KPJ!!)))

  31. Dojčilo kaže:
    11. Februar 2013. – 19:36 u 7:36 pm

    UMESTO BIOGRAFIJE:

    ” Rodio sam se odjutros, uprkos svim
    podacima o meni,
    a ipak stariji sam, od jutra i od sutra
    i nisam zaboravio ništa što je bilo pre
    moga rođenja
    i sećam se svega što je bilo posle moje
    smrti
    i nisam kriv nizašta što se desilo juče…”

    hvala Dojčilo – ovo umalo zaboravih jer : ” Ljepota se u prekomjernosti i izobilju gubi “

  32. Milovan Vukov Janković :

    “…kod mene je zamor materije-ala, dugo mi se dusa raspada, od nepravdi i muka , obicnoga puka, a bole me i rane tvoje i Cejovica.
    Previse su otanjale moje zice za Miljkovica,
    do bola, pa se branim AGRESIJOM, jer mi je kasno za PROGRESIJU,
    jer dugo cekam Mesiju,
    da nas urazumi i sacuva od nas samih.
    Nije mi dusa od kamena, postala meka i svilena, pa boli i po ramena tapsanje, i topla rijec dobrog covjeka,
    cekam da dusa tijelu, kaze zbogom … ”

    Lijepi stihovi gospodine Jankoviću … dokaz da nijesu “otanjale žice za Miljkovića ” jer kao što vam rekoh – a iz vaših stihova je jasno , jezgro vaše i Brankovo je isti izvor !

  33. Spuscavah se ja niz vase uze,
    Umalo se uze ne pretrze.
    U glavi mi pamet uceraste,
    Od tada smo bolji prijatelji.

  34. Spuscavah se ja niz vase uze,
    Umalo se uze ne pretrze.
    U glavu mi pamet uceraste,
    Od tada smo bolji prijatelji.

  35. Ako LAZE KRAVA, ne LAZE ROG, tako mene i mojim POTOMCIMA POMOGAO BOG, ako nije ISTINA, da nam je BRATSKA KRV TEKLA POTOCIMA, zbog DRUGOSTI, vjerske, naZijonalne i IDEOLOSKE, ne trazim ja KRIVCE, da ne TROSIM ZIVCE, ali su oni medju NAMA, i u NAMA, koji truju BRACU PODJELAMA, VJEKOVIMA, a ne NEDJELJAMA, ja toj BOLJCI samo trazim LIJEK, kao momak, mladojZI DJEVOJCI, da sledeci ne provede VIJEK, u neslozi, i glozenju BRACE, no ljubavi i da cKiNe gaChE.

    Kad bi rijec lijecila dusu,
    iz mene bi potok potekao,
    i vas voda miloscu kupala,
    svud bi zemlja cvijetom cvjetala,
    sunce bi VAS, jednako grijalo,
    istim zrakom punila VAM grudi,
    od nesoja , postali bi ljudi,
    nebi suze niz obraze tekle,
    nego osmjeh od uva do uva,
    i BOG bi VAS od MRZNJE SACUVA.

  36. MILOVAN:
    Kad bi rijec lijecila dusu,
    iz mene bi potok potekao,
    i vas voda miloscu kupala,
    svud bi zemlja cvijetom cvjetala,
    sunce bi VAS, jednako grijalo,
    istim zrakom punila VAM grudi,
    od nesoja , postali bi ljudi,
    nebi suze niz obraze tekle,
    nego osmjeh od uva do uva,
    i BOG bi VAS od MRZNJE SACUVA

    E, ovo mi se sviđa, Milovane! Ne volim kad si ljut i pogubljen. Uzaludno je biti ljut na zlice. Nama, koji to nismo, tvoja blagost i dobrota prija :) Uzalud je braniti ili napadati agresivne i bezobrazne. Oni su bolesni bez obzira na to za što se zalažu. Možda si primjetio da se nas nekoliko borimo za tebe. Ja lično, radim to. Vidjela sam, negdje, tvoju fotografiju. Sa tvog ostarjelog lica blistaju oči dječaka, neporočnog!

    • Mojim okom suze sjaju,
      i slivaju niz obraze,
      jer je mrznja u mom kraju,
      dje na ljubav nogom gaze.

      U dubini nasih dusa,
      ljubavi nam sjeme, klija,
      kad prolista i procvjeta,
      presusit ce potok suza,
      kod sirote i djeteta.

      Prijateljski stisak ruke,
      snaga bratskog zagrljaja,
      topla rijec od covjeka,
      neka zive dovijeka,
      sirom moga zavicaja.

      Ali pitam milog Boga,
      dok odmara na nebesa,
      sto posija zlo, medj nama,
      te izludjeh od bijesa.

      Zasto ljubav MILOSTIVI,
      ne posija medju nama,
      nego krv po svakoj njivi,
      da nam suze obraz miju,
      i da nije dusa sama.

  37. Neon – dobar – dobar …

  38. Neon kaže:
    11. Februar 2013. – 23:32 u 11:32 pm

    To je tačka s koje su demokratiju počeli da grade i Pol Pot, Ferdinard Markos, Mobutu Seseseko, Idi Amin, Antonio Salasar, Afredo Stresner, Fulgensio Batista, Žan Klod Divalije i naravno Nikolae Čaušesku. Svaki od njih je imao po jednog Jova Kapičića u rukavu za obračun sa neprijateljima države.
    PWS ostani na Javnom servisu, možda shvatiš da se ne sprema pravoslavni atak na manjine.

    Neon . Dobar – dobar…

  39. Adminstrtator – za ubuduće … obratite pažnju na redosled …

  40. Duboki uvid u nas same! kaže:
    11. Februar 2013. – 14:49 u 2:49 pm

    More pre nego usnim

    Svet nestaje polako. Zagledani svi su
    u lažljivo vreme na zidu: o hajdemo!
    Granice u kojima živimo nisu
    granice u kojima umiremo.
    Opora noći mrtva tela,
    mrtvo je srce al ostaju dubine.
    Noćas bi voda samu sebe htela
    da ispije do dna i da otpočine.

    Putuj dok još ima sveta i saznanja:
    bićeš lep od prašine, spoznaćeš prah i sjaj.
    Oslepi svojim koračajući putem, al znaj:
    lažno je sunce, istina je njegova putanja.
    Nek trgovci vremenom plove sa voskom u ušima,
    ti smelo slušaj kako pevaju pustinje,
    dok kleče bele zvezde pred zatvorenim
    morem i ima u tebi snage koja te raspinje.

    Praznino, kako su zvezde male!
    Tvoj san bez tela, bez noći noć,
    pridev je čistog sunca pun pohvale.
    To što te vidim je l moja il tvoja moć?
    Prozirna ogrado koju sjaj savlada,
    pusta providnosti koje me strah hvata,
    tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada,
    tvoja uzaludnost od čistoga zlata!

    Svet nestaje polako, tužni svet.
    Ko će naše srce i kosti da sahrani
    tamo gde ne dopire pamćenje, pokret
    gde nas ne umnožava i ne ponavljaju dani!
    Iščupajte mi jezik i stavite cvet:
    počinje lutanje kroz svetlost. Reči zaustavi!
    Sutra će sigurno i kukavice moći
    ono što danas mogu samo hrabri i pravi
    koji su u prostoru između nas i noći
    našli divne razloge drugačije ljubavi.

    Svet nestaje. A mi verujemo svom žestinom
    u misao koju još ne misli niko,
    u prazno mesto, u penu kada s prazninom
    pomeša se more i oglasi rikom.

    Njutnu bi ova pjesma bila strana . Hajzenberg je adresa koja je trebala pročitati .Nova biologija će doći kada bude dovoljno onih koji će prihvatiti ove stihove kao svoje !

  41. “Odsustvo Boga se ne može zameniti ljubavlju prema čovečanstvu, jer čovek bi odmah mogao da pita: zbog čega bih voleo čovečanstvo?”
    Dostojevski

  42. Ovo je citat iz teksta o Miljkovićevom “ubistvu”, kojeg je neko postavio kao komentar.

    “””Odgovorno tvrdim da postoji tesna sprega u sve ove tri upitne rečenice koje upućuju na jedinstven odgovor: Branka Miljkovića je ubila komunistička Udba u saradnji sa ustaškom emigracijom!”””

    Dalje sam prestao čitati. Nije mi ni jasna namjera pisca ovog teksta; osim što je htio dati omaž jednom velikom pjesniku. Ispanuće na kraju da ga je ubio Taško Načić koji je često pio sa Davičom gemište.

    Promašena poenta.

  43. Neone, da ne kazem da tvoj komentar nema blage veze s onim sto ja napisao, o partizanskoj demokratiji…blage veze. privatno recheno, shto se mene tangira, ja sam gotovinu davno potroshio ostao je kusur od zivota. savrseno me boli kurac za pravoslavni ili bilo koji drugi atak. vi ste atak na logiku.

    Adio!

  44. Vladimir Nedović Todorović kaže:
    11. Februar 2013. – 14:49 u 2:49 pm

    Nije toliko bitno da li se Branko Miljković ubio ili je ubijen koliko to da je bio mrtav, sa 27 godina, takav senzibilitet i takav talenat, takva lucidnost. Nije bitno ko je povukao obarač ili zategao omču, kao i u slučaju Aarona Swartza koga neko pomenu (26 godina), doveden je do ruba, gurnut je preko ivice. Bilo bi lijepo saznati istinu pravde radi, ali je manje bitno.

  45. Poštovanje Kozak,
    Vladimir Nedović je odgovorio .
    Nema poente…već priča o mogućnostima .

  46. Da moze Miljkovic citat ove komentare, bio bi zahvalan UDBI sto pocijeva u vjecnosti, daleko od prizemih sugradjana, a i ja me zavidim, sto je dusom danuo, jer nama RUJNA ZORA nece svitat.

  47. Mislim da je glavno pitanje zasto se treba probuditi i zasto treba probuditi ljude.A Branko Miljkovic je dao taj odgovor.
    Zbog neba razapetog izmedju prstiju.
    Zbog anonimnih reči trgova
    Zbog ljudi koji bez cela
    i imena prolaze ulicom
    Zbog osmeha u kamenu
    Zbog zore, zbog ljubavi,
    Zbog sebe, zbog drugih.
    Probudiumo se i zaustavimo UDBU!!!!

  48. Izgubili smo ljudskost, humanost, razumijevanje, oslonac, sauceshce…sve smo to izgubili za olako obecanu materijalnu pomoc. Predvidio sam vam buducnost prije mnogo godina. Vidio sam u snu kako na koljenima skupljate mrvice sa stola nekolicine dok im vashe zene i kcerke polugole igraju na stolu.
    Evo, ako meni ne vjerujete pitajte Milovana. On je rekao da nije srecan zbog svog blagostanja ako njegov susjed gladuje. Ja nijesam srecan sto imam sva zamisliva prava ako onaj pored, ene u prolazu nema nikakvih.kad ovo shvatite oslobodicete se. Jer ste vi zarobljenji svojim sopstvenim nitkovlukom

  49. Iskreno vam zelim da budete dotuceni na sljedecim izborima. Grdje kletve vam ne mogu izmisliti od privatne drzave u kojoj je Milo premijer a Filip predshednik. Milo mi je da su se vratili kuci onima koji su ih stvorili.
    Have a bad life!

  50. Nijeste razumjeli. Ja samo kazem: jedina antifashisticka, narodna vojska koja se borila za oslobodjenje od okupatora, ravnopravnost medju ljudia i narodima i socijalnu pravdu. To je je bio dobar temelj za razvoj demokratije. Ovo je shkola za pachice male koji pocinju da plivaju i horovitim politickim vodama Balkana.
    Sta god drugo da oprobate u govnima ste. osim ako vam je otac dobro ushtimani kriminalac…

    DPS su cetnici koji su 44 presli u partizane a 89 natrag u cetnike. Tamo-amo, big fucken deal.

    Neone, vjerujesh li zaista da ce crnogorski Kum predati kljuce od riznice srpskom Kumu? riznica je bio jedini razlog shto se Crna udaljila iz Malo Vece Srbije. Milo je spreman da se bori do zadnjeg stanovnika/stanovnice samo da bi odbranio svoj privatni posjed Crnu.

    Batalite, djeco, vi ovo ne razumijete.

    I got flu. It aint fun to teach kids politics.

    • Ne avetaj, to je bila vojska u kojoj je bilo postenih ljudi i patriota ali koju su vodili agenti kominterne. Ona se nije borila protiv okupatora nego je cekala da okupator bude porazen a citavo vrijeme su se borili samo za vlast i to svim sredstvima na najbrutalniji nacin..
      Sto se ravnopravnosti tice, bilo je te ravnopravnosti za sve osim za Srbe, jer cilj je bio unistiti srpski narod i srpsku drzavu.
      Socijalna pravda je bila na konto americkih povratnih i bespovratnih kredita.
      A kako je to bio dobar temelj za razvoj demokratije, vidjeli smo u zadnjim ratovima.

      SMRT KOMUNIZMU, SLOBODA NARODU.

      ZIVIO SLAVKO PEROVIC I SLAVNI LIBERALNI SAVEZ.

      SA LOVCENA VILA KLICE, OPROSTI NAM DUBROVNICE.

      E VIVA!

      • Sunce ti JBM! Neoljotićevac koji kliče neofederalističke parole! Tremens!
        Vukmane, nisu judeomasoni skovali zavjeru protiv “poštenog svijeta”, nego je grijeh ne ošišati ovce koje se pregrijavaju u sopstvenom krznu, i to taman toliko da se stalno vraćaju na novo šišanje :)

      • SA LOVCENA KLICE VILA, NEKA NAMA NASEG DRUGA MILA…u inat udbasima i dusmanima!

      • Brate Vucmane, sad nam sipash u pice cetnicku. ..pardon, ljoticevsku propagandu.
        Ja sam mislio da su ljotiicevci izumrli.

        Vidis , ova bjesomucna neoliberalna placka osiromasuje 90% stanovnistva i stvaru klimu nezadovoljstva. To koriste razni mrsimudi pod okriljem nacije i/li religije.
        Citam i mislim da su vasa “reshenja” retrogradna jer nijesu uperena prema krivcima nego prema nesrecnicima slicnim vama, samo razlicitog imena.

    • Planko, ovaj dio komentara od “DPS” pa naniže, ne računajući pominjanje moje malenkosti, ja u svojoj verziji peglam evo godinama. Pod jednim drugim tekstom ovdje, prije samo par dana, iznio sam vrlo sličan stav i ti si imao korektnu reakciju.
      Meni se čini da je problem samo u tome što ti želiš da imaš otvoren front sa svima koji su protiv boljševizma i partizanstva u neromansiranoj verziji.
      Može li se kako biti izvan tog sistema podjele na četnike i partizane, Petrovićevce i Karađorevićevce, biti antiljotićevac i antifederalista u isto vrijeme, odnosno antifašista i antikomunista?
      ba the way, meni je od bratsva i jednistva bila i ostala prihvatljivija formula “obavezujućeg poštovanja”.

  51. Black Stone on Top of a White Stone

    I shall die in Paris, in a rainstorm,
    On a day I already remember.
    I shall die in Paris — it does not bother me —
    Doubtless on a Thursday, like today, in autumn.

    It shall be a Thursday, because today, Thursday
    As I put down these lines, I have set my shoulders
    To the evil. Never like today have I turned,
    And headed my whole journey to the ways where I am alone.

    César Vallejo is dead. They struck him,
    All of them, though he did nothing to them,
    They hit him hard with a stick and hard also
    With the end of a rope. Witnesses are: the Thursdays,
    The shoulder bones, the loneliness, the rain, and the roads…

    Cesar Vallejo

  52. lamme goedzak kaže:
    12. Februar 2013. – 20:55 u 8:55 pm

    Mislim da je glavno pitanje zasto se treba probuditi i zasto treba probuditi ljude.A Branko Miljkovic je dao taj odgovor.
    Zbog neba razapetog izmedju prstiju.
    Zbog anonimnih reči trgova
    Zbog ljudi koji bez cela
    i imena prolaze ulicom
    Zbog osmeha u kamenu
    Zbog zore, zbog ljubavi,
    Zbog sebe, zbog drugih.
    Probudiumo se i zaustavimo UDBU!!!!

  53. Tamni vilajet

    Tuđom su pesmom očarani. Teška
    Neverstva kriju u srcu što strepi:
    Slavuje stranputica. Sunce je greška
    Praćena viđenim užasima slepim.
    Noć umesto oka lukava vatra nudi.
    Al stoje kužni u istrošenom vazduhu
    I slede vidljivost različito ljudi.
    Ponor sumnja u njih jer ih ispunjava;
    Samo su slabi izvan opasnosti.
    U zločin je umešan i onaj ko spava.
    Nikoga nema da jakima oprosti
    Što siđoše u tamni vilajet i zlato
    Koje se ne može uzeti otkriše.
    Što god da činiš zlo činiš jer blato
    Iz toga podzemlja slavno je sve više.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s