Miško Đukić: Branko Miljković

misko-djukic29. Januar 1934 – 12 februar 1961

Esejista , prevodilac i jedan od najpoznatijih i najveličanstvenih srpskih pjesnika .

Pisao je  : „Samo reč može da nadvisi našu prisutnost . A  ima i ćutanja koje to nije . Moći ćutati je isto što i moći govoriti .”

Zaćutao je 12.februara 1961 god.

Njegova riječ je nadvisila prisutnost .

Prva zbirka pjesama –  „Uzalud je budim“ 1956, „Smrću protiv smrti“ (zajedno sa Blažom Šćepanovićem) , „Poreklo nade“ , „Vatra i ništa“, „Krv koja svetli“ …

Dokumenta broj  13238-86 i Кpi 110/61  govore o pjesnikovom samoubistvu   . Na tanušnoj grani je fotografisano njegovo tijelo …Kaiš oko vrata … istraga koja to nije …

…I velika sumnja da je pjesnik ubijen.

“Branko Miljković nije samoubica nego je mučki ubijen ! “ (Танасије Младеновић: Usputne skice za portrete, 1993).

Ubijen ili se ubio !?

Da li je to danas –  12.februara 2012 god. važno ?

Pjesma : “Uzalud je budim “ je jedna od najljepših pjesama koju je Balkan do danas iznjedrio.

Kako je nastala  ?

Branko Miljković kaže : “

“Kao gimnazijalac , kod jedne svoje susetke , jednog dana sam video sliku njene umrle kćerke . Zaljubio sam se u nju …”

Ali – zašto pjesnikov brat Dragiša kaže da nije tako ?

On tvrdi da je Branko kao dijete bio zaljubljen u ljepoticu Ružu koja gine u anglo-američkom bombardovanju grada Niša i da , kasnije – njoj piše stihove … Branku su roditelji rekli da : “Ona spava “.

Udba je posvetu , očigledno , preinačila …  Ovo“priznanje” Branka Miljkovića objavljeno je 9.februara 1962 – godinu dana poslije smti pjesnika .

Zakasnjeli intervju sa Brankom Miljkovićem podpisuje – Matija Bećković . Objavljuje “ Duga “ …

Nikada nijesu objavljene riječi majke Branka Miljkovića :

“Moj sin je ubijen … Bio je sav u modricama  … dok na vratu nije bilo ozlede od omče za vješanje.”

Brankovi roditelji su bili povrijeđeni i odnosom nekih brankovih prijatelja :

“Sramota je da Oskar Davičo uvek beži od nas .Možda mu je nezgodno što se posle oženio Milicom.Pričaju da se Branko zbog nje ubio …Branko je sa tom ženom bio prijatelj. .. Što se Oskar Davičo toliko okomio na njega nije nam znano , ali nam se Branko na njega žalio .”

On je  , nakon 11 godina od pjesnikove smrti , dobio nagradu Branko Miljković , za knjigu –  Pročitani jezik ( 1972).

Branko je pisao : “ Ubi me prejaka reč “.

Pročitani jezik je  – uvijek bio taj koji postaje “ Salijeri” prejakoj riječi .

Branko je govorio bratu Dragiši : “ …nažalost sa svakim mojim uspehom prijatelja je sve manje, a Salijera sve više .”

Rekao je :  “čovek pri pameti nikad nije u stanju da na sebe podigne ruku vršeći suicid.”

Neko je napisao ime –  Branko Miljković –  u Ksaverskoj šumi  gdje je pronađen obješen … i uvijek svježe ruže , pedeset godina od pjesnikove smrti . A drvo je uklonjeno …takođe u zvezdanoj  noći ali sedam godina kasnije . Bilo je mnogo poklonika  Brankovoj sjeni i snažnoj riječi .Smetalo i drvo UDBI .  Bilo je mnogo ruža a Ruža je  – žrtva savezničkog bombardovanja .

Miljković je napisao :

“Ноћ сувише велика за моје звездано чело
у неким шумама црним непознатим
и дрво је рекло немој Јутро моје бело
име ти остављам кад не могу да се вратим”

p.s

Živeći u Nišu napisao sam stihove 1986 god. :

 

Na tanušnoj grani

Šutnja tijelo njiše

Koji metar dalje

Oni te ubiše.

 

„ Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu“

Bile su tvoje riječi

„ubi me prejaka reč“

da bi mogla vas da liječi .

 

U  policijskom dosijeu

Svijet laži sebe razigrava

„ne osvrći se- velika se tajna

Iza tebe odigrava .“

 

„ Prodjimo kao što sve prolazi“

Dok Hamletov duh – po njih dolazi

„sretan je – ko svoju pesmu ne plati glavom“

crven i ružan san – zamijenio si javom !

Comments

  1. misko! ni pod razno! i dalje se igra…

  2. Војин Николајевич says:

    U policijskom dosijeu

    Svijet laži sebe razigrava

    „ne osvrći se- velika se tajna

    Iza tebe odigrava .“

  3. Koja ironija od života!
    ”Zakasnjeli intervju sa Brankom Miljkovićem podpisuje – Matija Bećković . Objavljuje “ Duga “ …
    Nikada nijesu objavljene riječi majke Branka Miljkovića :
    “Moj sin je ubijen … Bio je sav u modricama … dok na vratu nije bilo ozlede od omče za vješanje.”
    Brankovi roditelji su bili povrijeđeni i odnosom nekih brankovih prijatelja :
    “Sramota je da Oskar Davičo uvek beži od nas .Možda mu je nezgodno što se posle oženio Milicom.Pričaju da se Branko zbog nje ubio …Branko je sa tom ženom bio prijatelj. .. Što se Oskar Davičo toliko okomio na njega nije nam znano , ali nam se Branko na njega žalio .”
    On je , nakon 11 godina od pjesnikove smrti , dobio nagradu Branko Miljković , za knjigu – Pročitani jezik ( 1972).
    Branko je pisao : “ Ubi me prejaka reč “.

  4. Matija Beckovic, “vikarni episkop” Amfilohija Radovica, pricali se za njega da je udbas a po mojoj procjeni je mason 99,99%.
    Inace akademik bez fakulteta i bez ijednog kvaliteta za akademika.
    Doduse talentovan je da drzi posmrtne govore i da demagogise a ponekad da napise neku moracku poskocicu. Pjesnika boljih od njega u Srbiji i Crnoj gori ima barem stotinak.
    Usam u akademiju nauka i umjetnosti sa pjesmom “bogojavljenje” kojom se sprdao Bogu.
    Zbog toga ga je sveti Justin Popovic veoma napao.

    A casopis “Duga” organ komunisticke partije i njene tajne sluzbe.
    Fukarski rad tog casopisa osjetio sam na svojoj kozi.

    Oskar Davico, marksista i cionista.

  5. Bogovi su otišli u sjećanje, a ljudi pohode svijet.
    Hvala Mišku za podsjećanje, hvala Branku za riječ.

  6. Procitajte ovaj izvanredan tekst u vezi ubistva srbskog pjesnika Branka Miljkovica i ulozi Oskara Davica u tome: http://www.vesti.rs/Dodela-oskara/Da-li-je-Oskar-Davico-ubica-tri-srpska-pisca.html

  7. Citat iz gornjeg teksta:

    “Sme li danas srpska kulturna elita u Udruženju književnika Srbije, Udruženju književika Crne Gore, Udruženju književnika Republike Srpske, Matici srpskoj, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) da se usudi da ispuni moralnu obavezu prema ubijenom pesniku Branku Miljkoviću i da doprinese rasvetljavanju misteriozne smrti princa srpske poezije?
    Sme li srpska kulturna elita da ćutološki posmatra kako na misteriju smrti Branka Miljkovića pada mahovina zaborava i da ćutanjem doprinosi zatrpavanju Miljkovićevog „heraklitovsnog principa sažimanja suprotnosti u biću“, kako je davno primetio Alek Vukadinović?”

    • Djukicu, ne postoji u BIH nikakva republika srpska pa zato ne postoji ni Udruzenje knjizevnika rs. To sto ti nazivash republika srpska je teritorija koje je okupirana od tvoje zlocinacke sabrace Srba i Srbogoraca i istrazena od Bosnjaka i Hrvata.
      De, biraj rijeci, djeca citaju.

      • Brate “PWS” gornji tekst nije postavio Misko Djukic nego ja a ti znas da sam ja srbski nacionalista.
        Takodje i to sto je postavljeno nije moj tekst, nego je to tekst Petra Milatovica Ostroskog, koji zivi u Austriji i koji je srbski nacionalista a inace je Crnogorac iz Bjelopavlica.
        Sto se tice Bosne ili Republike Srbske, Srbi u Bosni imaju pravo da onu teritoriju na kojoj su vecina nazovu imenom koji im se najvise svidja. A prije nego je na Srbima u drugom svetskom ratu izvrsen monstruozni genocid gdje je ubijeno minimum 700 000 ljudi zena i djece, Srbi su u Bisni predstavljali 60% stanovnistva, ne racunajuci muslimani Srbe.

        Uostalom za rat u Bosni su krivi oni koji su protiv volje srbskog naroda odvojili Bosnu, sa teritorijama u kojima su Srbi vecina. Istorijska je cinjenica da su za rat u Bosni krivi muslimani, koji su ga zapoceli. To sto je taj rat po njih bio veoma los, to ne mijenja cinjenicu da su oni taj rat zapoceli.

        Volio bih da cujes jednog mog prijatelja muslimana iz Sarajeva, koji je dugo godina sasvim lijepo zivio u Beogradu i koji je bio ozenjen Srbkinjom koju su ubili Srbi tokom bombardovanja Sarajeva. Sam taj covjek kaze da su muslimani odgovorni za tragediju naroda u Bosni.

        To sto su neki Srbi pravili strasne zlocine, bas kao sto su to radili i neki muslimani, to je sasvim druga stvar. U gradjanskim ratovima zlocina nikada ne nedostaje. Zlocini su klasika u gradjanskim ratovima i to su trebali da znaju oni koji su otcepljivali Bosnu, protivno volji vecenskog srbskog naroda i protivno ustavu nase nekadasnje zemlje, koji je tako nesto zabranjivao. Ustavom je Bosnu bilo moguce odvojiti samo ako se sva tri naroda sloze sa time. To ti vrlo dobro znas. Kao i to sto znas, da do tog odvajanja ni jednom muslimanu u Bosni dlaka sa glave hvalila nije.

    • Bravo Djukicu, uspjeo si da uradish ono shto ni Drazi, Moljevicu, Cosicu, Seselju nije uspjelo. Uspjeo si da napravish savez srpskih zemalja kroz knjizevnost.
      Samo si zaboravio na udruzenje knjizevnika Republike Srpske krajine.

  8. Ako je prevodio zasto nije PREVODIOC nego je PREVODILAC?

    Unaprijed zahvalan,
    PWS

  9. Hmm…sve ovo sto sam napisao bilo je upuceno onome shto je spomenuo Republiku Srpsku…ko god da je… Upravni, direktni govor i navedeni, citat…

  10. Brate “PWS” ciji je pisac bio Mesa Selimovic?

    Bosanski?
    Srbski?
    Ili republicko srbski?

    Zar dobri pisci i pjesnici, kao i svi veliki ljudi ne pripadaju citavom covjecanstvu?

  11. Mesa Selimovic je bijo srpski pisac, tako ja mlim.

  12. Mnogo si grub.
    Evo ti malo SFRJ poezije od Brakna Miljkovica da omeksas.

  13. Brate Vucmane, nijesam ja poklonik Vulgarnog nazionalizma, ali ne podnosim ubice zena, djece i stataca koji se maskiraju u moder-niste.

  14. A koji normalan covjek podnosi ubise zivotinja a kamoli zena, djece i staraca?
    Ti sve nesto generalizujes, namjerno ili slucajno, ne znam.
    Daj opusti se malo, more bre.

  15. Na tanušnoj grani

    Šutnja tijelo njiše

    Koji metar dalje

    Oni te ubiše.

    „ Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu“

    Bile su tvoje riječi

    „ubi me prejaka reč“

    da bi mogla vas da liječi .

    U policijskom dosijeu

    Svijet laži sebe razigrava

    „ne osvrći se- velika se tajna

    Iza tebe odigrava .“

    „ Prodjimo kao što sve prolazi“

    Dok Hamletov duh – po njih dolazi

    „sretan je – ko svoju pesmu ne plati glavom“

    crven i ružan san – zamijenio si javom !

  16. Brate Vucmane, chinto je kata, shinto je religija.

  17. Ne mozete praviti paralele izmedju jugoslovenskog liberalnog socijalizma koji je abortirao i primitivnog vulgarnog velikosrpskog nacizma koji se dogodio. Zar ne?

    • Alooooo PACIJENTI?! Ajde tutanj na Razradu sad ce doci psihijatar da vas pregleda. JE..bli vas i partizani i cetnici i ustase i balije i njemci i pjevci!!Bolidi jedni sa Daunovim sindromom. To vam je dijagnoza i prognoza! Cijeli zivot zivim u zatocenistu punjenja rupa po Hercegovini i Srebrnici i ustanaka i gusenja istih.

      • Hulje

        Jul dvije hiljade dvanaeste
        Mjesec velikih praznika
        A mojom GOROM CRNOM
        Horde hulja hode.

        Dignute glave,pasjeg zla
        Zatvorile nebo
        Svijetla pogašena
        zavjesa spuštena.

        Iz rake u koju smo živi bačeni
        Ni jauci se ne čuju
        Samo sramota himnu šapuće.

        Škripi utroba majke naše
        Razdire je ogavni šapat
        Želi glas čuti
        Da je raspori
        Da vrisne do neba,do Boga
        Do duša prokletih skotova
        Što je ka” kurvu zajahaše
        Silovaše,u bescijenje prodaše…

        A glasa,nema…
        Samo sramota šapće sve jače
        Dok horde hulja
        Zemljom našom hode.

        Misao nalazi dušu našu
        S tugom skupljamo
        Ostatke pamćenja
        Dok horde hulja
        Zemljom našom hode…
        C. Vulanovic

        p.s. Vama treba otvoriti jednu temu koja se zove- Inkluzija jugoslovenskog SKOJ-a-

    • Kako ne mozes. “Velikosrbski nacizam” nije bio nista drugo nego abortirani “liberalni” socijalizam. “Velikosrbski nacisti” i njihove vodje nisu bili nista drugo do preobucene komuniste, kojih je bas briga bilo za naciju i za vjeru.

      Ko normalan moze vjerovati da je Milosevic bio srbski nacionalista?
      I da su generali JNA bili srbski nacionaliste.

      Daj uozbilji se vec jednom.

  18. Brate Vucmane, nasa je proslost bremenita zlocinima nad zenama, djecom i starcima s bilo koje strane da je uzmesh. Sa mnom mozesh slobodno pricati o zlocinima koje su izvrshili cetnici, usyashi, balisti, nedicevci, ljoticevci, pecancevi cetnici, handzatevci, zelenik kadar…svakog najvise svoje rane bole. Nedostaje taj iskren dijalog medju ba
    Kanskim narodima. Dok se dogovaramo preko Brisela i Vashingtona sve je izvjesnije da cemo razgovatat preko nishana.
    Tj.znam ja puno o zlocinima na Srbima u BiH tokomm2 sv. Rata.

  19. Od Miška Đukića sam naučio Miljkovićeve stihove, “Praznino, kako su zvezde male!”

    Jak pjesnik. Nemam bolju riječ. Jak. Kako su samo jake i tačne riječi iz prvog navedenog citata.

  20. Планцо Метјахићу из Гусиња, остави се ти Мишка Ђукића. Није Мишко од мултиетничког града Сарајево направио талибански град Сарајево. Град у коме не живе више Срби, Јевреји и Хрвати, град у који су се довукли потурчени Кучи као што су Радончићи и Мет-јајићи. На државу БиХ заиста јесте извршена агресија почетком деведесетих. Толико муџахедина са Блиског Истока у једној европској држави може се објаснити једино као последица агресије.

  21. Војин Николајевич says:

    Ево једног чудног коментара у Планчовом стилу на промијењену тему… Хе, хе, хе…

    Kabir Hodzic

    Klaus ,zar neznas da je od 43 mas cetnika prelazila u partizane ,ali su i dalje bili cetnici,jedan od opjevanjh heroja Sava Kovacevic je bio cetnik do 1942,i pobio kamaru muslim ana po sandzaku
    prije sat

    Klaus Berg Hans
    Znam,znam…samo i ti moras znati da je pored velikog broja cetnika i veliki broj Ustasa 1943 presao u partizane,i odjednom se 1945 pojavise partizanski generali iz reda hrvatskog naroda a do ‘43 svi bili ustase.
    prije sat

    Елем, то је оно, луд збуњеног или обрнуто:)

    • Ne lazi trubach. Ja znam tacno problematiku i pojavu prelaska cetnika u partizane. Ovo shto citirash su neki amateri, da ne rechem Bosanci.

      • Mislim, znam kako se razvijao partizanski a i cetnicki pokret.
        Niko od vas a vjerovatno ni vashi istoricari ne znaju da je Staljin bio naredio Titu da se stavi pod komandu Draze Mihailovica. Tito nije pristao. Itd. Bilo bi interesantno poslusati kakvi su sve paktovi sklapani u toku 2 sv. Rata. Nevjerovatno.
        U nedostatku vremena i volje tabam dalje…nema odje sagovornika vrijedna mog vremena.

    • Bojine, nisko si me ufatio. Trebao bi imati vise postovanja za coeka koji vas je tematski, teoretski i prakticno rasturio, i vas veljesrbe i vashe slushkinje crnogorske “gradjanske mislioce”.

      • Војин Николајевич says:

        Trebao bi imati vise postovanja za coeka…

        “Незнаног јунака”, којем је шифра “Глас из жбуна”, ха, ха, ха

  22. „Samo reč može da nadvisi našu prisutnost . A ima i ćutanja koje to nije . Moći ćutati je isto što i moći govoriti .”

  23. Ubi me prejaka rec.

  24. bibana kaže:
    10. Februar 2013. – 0:58 u 12:58 am

    „Samo reč može da nadvisi našu prisutnost . A ima i ćutanja koje to nije . Moći ćutati je isto što i moći govoriti .”
    komentar
    negross kaže:
    10. Februar 2013. – 1:09 u 1:09 am

    Ubi me prejaka rec.

  25. Mora li se svaka tema kontaminirat, psihopate!? Koliko puta treba da se ponovi ovaj prvi citat da biste zacutali, barem o stvarima koje nisu tema?

    Mozete li barem nas par ostavit da pricamo o Miljkovicu? Ja ovo dozivljavam kao skrnavljenje, pogotovo sto mislim da ga je takva svijest i ubila.

    Kad ste vec toliko raspolozeni, nadjite se negdje i koljite do mile volje, samo nas postedite.

  26. Pokušao sam da ćutim … ali teško . Molim vas ljudi – ne budite žrtve koje – prije li kasnije – postaju dželati ! Tema ! Opet ste ubili Branka !

  27. Negros kaže :
    “Misao nalazi dušu našu
    S tugom skupljamo
    Ostatke pamćenja
    Dok horde hulja
    Zemljom našom hode…”
    C. Vulanovic

    p.s. Vama ( par njih ) treba otvoriti jednu temu koja se zove- Inkluzija jugoslovenskog SKOJ-a-

  28. Бранко визионарски поистовећује свој животни пут са трагиком данског краљевића, истичући тачну опаску: “Велики писац је сасвим јасно осетио да сваком човеку, који је бољи, који има више осећања и више осетљивости, остаје у друштвеном животу пуном суровости, порока и зла, само један пут на коме се може одржати: то је пут Хамлетов”.

  29. “Зар умрети, а не сазнати! Шта сазнати? Свeтлост која не долази извана, већ је у нама самима: она је ткиво наших жудњи и чезнућа, она је порекло вида. Зар умрети, а не спознати себе?…”
    B.Miljković

  30. “Песма и песник брзо замене своје улоге. Песник, уместо да каже бива казан”
    B.Miljković

  31. “Онај који је први запевао повући ће се
    препуштајући песму другима
    ја прихватам велику мисао будућих поетика:
    један несрећан човек не може бити песник
    ја примам на себе осуду пропевале гомиле:
    ко не уме да слуша песму слушаће олују”

  32. “али:
    хоће ли слобода умети да пева
    као што су сужњи певали о њој.”
    B.M

  33. Песник је своје ране трауме, доживљене због злочина против човечности, исказивао горким, исповедним стиховима, откривеним у ђачкој бележници:
    Не опија се од алкохола
    опија се од свега што није свакодневно:
    од ненадно настале тишине
    од песме што јеца за неслућеним заносима
    од бола, од сећања на детињство
    кад више нисмо деца…
    Рат разара психу …

  34. Из Бранкове ђачке свеске на претходну тематику издвајамо његове две, најкраће, необјављене песме:
    “Невреме
    Јаки слушају и стоје.
    Слаби певају.
    Победници
    Ниучему се неће разликовати
    од оних који су победили неправдом”.

  35. Страдање се наставља не само од немачког него и англо-америчког бомбардовања српских градова што се деценијама од нове власти прећуткивало. Први на мети “хумане мисије савезника” био је Ниш 20. октобра 1943. године, чије су бомбе чак погодиле и Бранкову основну школу, тако да се часови држе у селу Брзи Брод.
    Али, у ниском лету “савезници” гађају и то село као и железничку станицу док се ђаци спасавају бекством. Ратни хроничари бележе да је Ниш бомбардован петнаест пута да би међу неколико хиљада жртава од задобијених рана у болници умрла и Бранкова сусетка, лепотица Ружа, која га инспирише за песму Узалуд је будим.

  36. UDBA je , očigledno , preko Matije Bećkovića- a po naredjenju Broza – preusmjerila posvetu pjesme ” Uzalud je budim” i tada Miljkovića stavila na spisak za likvidaciju .

  37. – Рани стихови били су моји поетски огледи, истраживања, вежбања јер нисам желео да потпаднем под утицај ондашње “јесењиновштине”, рекао ми је Бранко. – Али, нисам се могао спасти од футуристе Мајаковском као и надреалиста као и француских симболиста.
    Piše. Kosta Dimitrijević

  38. “Није ми се допало то силно оговарање кад је Бранко заслужено добио Октобарску награду, док је посебно био озлојеђен на Давича, који му је преко својих пулена предочио да је непожељан у Београду.”

  39. Петар Џаџић у чланку Право избора, очигледно поколебан у вези са својим ранијим ставом, односно уверењем да је Бранко извршио самоубиство, донекле све то сагледава у другачијем светлу: “Не искључујем ни могућност убиства. Али таква теза захтева трезвену и објективно проучену аргументацију… У последње време јавности су предочени и нови, досад непознати детаљи везани за Бранкове последње часове. Ваља их пажљиво и непристрасно испитати, али не да би се оптуживао неко ко можда то не заслужује, него истине ради и задовољења правде…” (Књижевне новине, 15. фебруар 1994).

  40. Udba je Saveznik huljama ... says:

    Sve je ovdje jasno : Tepih bombardovanje saveznika – kao i bombardovanje Podgorice ( 60 % je uništeno ) je ista priča . Ko te uništi taj te poslije gradi …

  41. Udba je Saveznik huljama ... says:

    Ljudi . Shvatite – ONI su i dalje na vlasti .

  42. Matija Beckovic je danas najveci borac za srbsku stvar.
    Risto Radovic se ne odvaja od njega, on mu dodje kao vikarni episkop.
    A i Matija i Risto su STRASNI antikomunisti, vjerovatno ih time infiicirao Milovan Djilas.

    Imam jednu zbirku pjesama od tog Beckovica. To kad pogledas to je sranje zivo.
    Znam licno barem trojicu boljih pjesnika od njega, koji su potpuno nepoznati.
    A taj silni akademik nije za sve ove godine mogao zavrsiti berem neku visu skolu, makar knjizevnost da je zavrsio, jer on je valjda knjizevnik.

    A ima talenta za drzanje govora, mogao bi biti uspjesan lelekac po sahranama, ali se zbog toga ni u jednoj normalnoj zemlji ne postaje akademik, osim kod nas.

    Ipak, bolje pise pjesme od Rista Radovica, koji je sto se pjesnistva tice truba na kvadrat.
    Imam jednu zbirku pjesama i od Rista, to je takav dilentatizam da covjek ne povjeruje.

    Mora da mu je Matija rekao da je talentovan a ovaj mu povjerovao.

    I sta ce da rade takvi trubaduri tipa Beckovica, osim da za zivota pravednika a i posle njega unistavaju one kojima je Bog podario veliki talenat. Uporedite jednog Branka Miljkovica i jednog Matiju Beckovica, uporedite i vidjecete da je uporedjivanje njih dvojice jedan najobicniji vic.

    I sta vi sad ocekujete, da jedan diletant, jedna totalna dileja odaje priznanje jednom genijalcu. Neeeeee, dileje ce genijalca i posle smrti da ubijaju. Matija Beckovic zna sta mu je majka od Branka Miljkovica rekla, zna da je intervju u udbaskom casopisu “Duga” montiran, zna da je Miljkovic ubijen, mozda zna i ko je umijesan u ubistvo, ali taj silni akademik, taj silni borac za srbsku stvar, taj silni govornik CUTI, kao picka.

    A i Risto Radovic se zanima za litetaturu i voli pjesnistvo, pa i on cuti i cute svi akademici, koji akademici mogu biti samo u Srbiji i nigdje drugo na kugli zemaljskoj.

    • Upravo tako!!! Ubistvo Miljkovicevo je odledalo u koje Matija gleda svako jutro svoj lik i djelo!! Matija zelim ti dug zivot i bolnu sporu smrt ,dzukelo!!! Sekulaaaaaa svrbi li te brada na ovaj pogodak Vukmanov! Napokon si pogodio Cejovicu! Iz istog lonca svi oni jedu, zato nema odstupanja nema predaje!!!

  43. Zahvaljujem Misku Djukicu za ovaj tekst, pogotovo za to sto nam je otkrio montirani intervju u “Dugi” i cuvenog autora tog intervjua, dezurnog Srbina i antikomunistu Matiju Beckovica.

    Eto draga braco zbog takvih Srba kao sto su Beckovic, Radovic i citava garnitura njima slicnih foliranata i udbinih saradnika, nas narod zivi ovako kako zivi.

    Njihov zadatak je bio i ostao da gone ono sto je najbolje u srbskom narodu.

  44. Sto nas vise siluju i kolju,
    to nem rijec vise hrani bice,
    utjeha je jadna u nevolju,
    kad krv ljudsku, koriste za pice.

    I Hamletu poljuljase vjeru,
    i poceo gledat prividjena,
    vidi strica, dje mu kolje oca,
    i jebe mu majku, kao keru`.

    Ludilo je od BOGA poslato,
    da nam duse reze na komade,
    sto sijemo i sto preci sade,
    tom ostricom, sad nam oci vade.

    • Milovane, hvala ti sto si ovu divnu pjesmu od Branislava Nusica podijelio sa nama.

      • Cejovicu,
        ovo sam SAMO SAM SKLEPAO ZA pola sata, ni korekturu nijesam napravio , TO NAM RIJEC VISE HRANI BICE, umjesto nem, ako me zajebavas, ili ponizavas, onda bi to uspjesnije radio, da PRILOZIS LINK, ili iskopiras Nisicevu pjesmu, jer Nusica znam vise kao KOMICARA.
        pozdrav.

        Nikad se ne kitim tudjim PERJEM, a da ne navedem AUTORA,
        ako je ovo Nusic napisao, onda cu i JA VISIT NA GRANU KAO NAJVECI LAZOV, javnogservis.me

  45. Udba je Saveznik huljama ... says:

    Restoran Skadarlija у друштву с пријатељима – Жиком Лазићем, Божом Тимотијевићем , Стеваном Раичковићем и композитором Жарком Петровићем
    Бранко, под утицајем пића, заноса и одушевљења почео разбијати чаше уз најогавније псовке, вичући на сав глас:
    – Хоћемо слободе! Дајте нам слободу, докле ће само комунисти да држе јавне куће! Нећемо више да молимо курве, хоћемо јавне куће!

  46. Udba je Saveznik huljama ... says:

    “Исказу супруге придружио се и чика Глиша који, понудивши ме ракијом, прича уздрхтала гласа:
    – Јесте, све је тако како она каже јер сам био тамо присутан. Када смо у болници на Шалати видели Бранково тело уочио сам и ја да на њему, поред осталих, има три веће тамне модрице које потичу од јаких удараца, а затим на Бранковој руци није било ни сата, ни прстена. Као медицинском раднику одмах ми је било јасно да су га убили и опљачкали.
    Потом сам тражио да нам покажу то проклето дрво, имамо и његову фотографију, толико је танушних грана да се ту ни мачка не би могла обесити. Руком сам зачас савио до земље ту грану од танушног стабла”

  47. …” Даље, по Тасином веродостојном опису песниковог изгледа са те фотографије: “На глави је имао познати црни шешир; кравата и зимски капут потпуно у реду, са опасачем око врата.
    Добијао се, апсолутно утисак, да је однекуд донесен мртав, угушен можда јастуцима, и ту само окачен. Лице бледо и мирно…”

  48. “Те научне расправе с анализама Титовог особеног, измешаног говора с асоцијацијама на руски, аустријски и немачки језик или изговор, које ми је Бранко показао, имао је у џепу оног кобног дана под насловом Лингвистичка студија језика који сме служи Јосип Броз…”

  49. “Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha…”
    Branko Miljković

    Citat iz Miljkovovićevog intervjua objavljenog u niškim Narodnim novinama 1960 [

  50. Uprkos tome što postoji opravdana sumnja da je tragičan kraj Branka Miljkovića rezultat zločina, ipak, teza o umiješanosti UDB-e, u ovom slučaju čini se deplasiranom. Zapravo, prije bi se moglo raditi o “samoubistvu tuđom rukom”. Jer Brankovo “orfejsko” osjećanje pjesničkog bića i tragičan doživljaj sopstvene egzistencije, bili su više nego dovoljni okidači ostvarenja suicidalne namjere.

    Da je Branko Miljković zapao u nemilost beogradske književne čaršije, prije svega, zbog sujete i zavisti njenih aga, paša i velikih vezira, jeste nepobitna činjenica. Upravo iz tog razloga, malo prije svoje smrti, Branko se javno, preko časopis “Duga”, odrekao svih nagrada i priznanja i otputovao u Zagreb. Pjesnik takvog poetsko-etičkog senzibiliteta, tako istančanog osjećaja za istinu, hipokriziju ondašnjeg literarnog establišmenta nesumnjivo je doživio kao svoj lični poraz. Međutim, evo šta u jednom eseju Branko piše o Majakovskom, a što bi se, u izvjesnom smislu, moglo interpretirati kao Brankova anticipacija, i kao naknadno obrazloženje, sopstvenog tragičnog izbora:

    “Majakovski se nije ubio u trenutku duševne krize. Njega je ubio višak vlastite snage, “revolverski pucanj iznutra”. Kad god sam se pitao šta je to što je poteglo obarač unutranjeg revolvera kojim je ubijen, čuo sam njegovo drugarsko preklinjanje: Drugovi, ne spletkarite.” Pa ipak, revolver nije opalio slučajno. Majakovskog nije ubila potisnuta lirika, prezaposlena nežnost. On je bio isuviše jak da bi ga mogli pobediti kanarinci. Drugačije su ptice kružile nad njegovom glavom…”

  51. Koje godine je “Duga” objavila “zakasneli intervju”, kojeg je podpisao Matija Beckovic?

  52. U januaru 1961. u zagrebačkoj pozorišnoj kafani koju su njeni gosti nazivali „Kavkaz“ prema svedočenjima Vladimira Bogdanovića on i Branko su jedne večeri privođeni u zagrebačku miliciju nakon jedne Brankove izjave u pijanom stanju;
    Miljkovićev grob na beogradskom Novom groblju

    “U jednom trenutku Branko je ustao, stao uz nisku ogradu i oslonjen rukama, malo nagnut, gledao dole. Pomislih namah da tamo nekoga traži, ili očekuje, ali se i uplaših da bi onako nagnut, a visok i već dobro podnapit, mogao da izgubi ravnotežu i padne dole. U jednom trenutku Branko je uzviknuo: ZAŠTO UBIJAJU PESNIKA U SOCIJALIZMU ? Pokušah da ga povučem, ali on podiže ruke i nanovo viknu još jače. Sala je, na tren, utihnula. Svi gledaju gore u nas. Neko je pozvao miliciju. Uspeh nekako da ga vratim do stola. Seo je i u jednom gutljaju ispraznio čašu. Ubrzo, na galeriju popeše se dva milicionera. Uzeše nam legitimacije i, gurajući nas niz spiralne stepenice, nimalo nežno, izvedoše do kola koja su bila parkirana do samog ulaza “.

  53. eto …

  54. Војин Николајевич says:

    Лауда

    Најлепше певају заблуде. О, вали,
    Римује се море! Тад смо на жал пали.

    Мало је имена исписаних на води.
    Сви пузе ил лете, ал мало ко броди
    Гордијим морем опасној слободи.
    Дан је у себи ноћ, а сунце пали.

    Изгуби пут ако путовању смета.
    Ах што је лепо и опасно: цвет ради цветa!
    Посвети горкој звезди уврх лета
    Лековити речник биља у ували.

    Кроз потајне горе горен лек ти је
    Да земљу земљом љубиш век ти је.
    Ал ако је у очи пољубиш нек ти је
    прозрачан пољубац ко празни кристали.

  55. Vukmane – 9.februara 1962 …

  56. Gospodine Dojcilo, da li Vi znate za jedan jedini slucaj da je grupa pisaca ubila nekog pisca, ili da se pisci i pjesnici ubijaju medju sobom.
    Ja za svog zivota ne cuh ni za jedan takav slucaj.
    Sto se Oskara Davica tice njega ne bih ubrojao u klasicne pisce, nego u marsisticko komunisticke zlocince, koji su po malo piskarali. Dakle na prvom mjestu komunista i zlikovac a na drugom neko ko pokusava da pisanjem pjesmica opere svoju savjest.

    Ocigledno je da je Branko Miljkovic UBIJEN.
    Cinjenica da se to krije a svi znaju da je Branko Miljkovic UBIJEN dovoljno govori o tome ko ga je ubio.
    Jer zasto bi UDBA svih ovih godina krila ubistvo jednog takvog pjesnika i vrlo znacajnog covjeka za srbski narod, ako oni ne stoje iza toga.

    Zar mislte da UDBI nije poznato da je Branisav Miljkovic ubijen???
    Ako im je to poznato i ako oni preko svojih casopisa skidaju iskaze majke od pokojnog pjesnika, pogotovo ako taj “intervju” podpisuje jedan Matija Beckovic, onda sve posteje mnogo jasnije.

    Branko Miljkovic je dakle UBIJE.
    Njegovo ubistvo se svih ovih godina prikriva i to uz veliku pomoc UDBE i njenih saradnika.

    E sad saberite ovo i sami zakljucite da li UDBA ili neki njeni “pjesnici” tipa Oskara Davica stoje iza ovoga.

  57. “samoubistvo tuđom rukom”

    kao Aron Švarc …

  58. Arona Švarca je sistem i kazna zatvora od 35 god. eliminisala kao čovjeka kojim se borio da javnost sazna istine … A Branka Miljkovića ubija UDBA da javnost ne sazna istinu o Josipu Brozu . A koriste Oskara Daviča …
    Matija Bećković … ( užas ) … najbolji drug Jevrema Brkovića…

  59. misko kaže:
    10. Februar 2013. – 15:44 u 3:44 pm
    eto …

    I za mnogo manje… gubila se glava…

  60. “Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo”
    Samo bez straha …

  61. Војин Николајевич says:

    Dragi prijatelju,

    ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu.

    Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni.

    Bez Nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pevanja. Sad moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna.

    Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti.

    Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednosti i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna Žena ostala kraj mene.
    Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće.

    Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih “Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik”. Tek sada vidim koliko je to tačno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.

    Želi ti sve najbolje Branko

  62. Kad je Koljevic (mislim) izvrshio samoubistvo Marko Veshovic mu je napiao epitaf: poginuo je od zlocinacke ruke.

  63. Ko je bio Tito?

  64. Војин Николајевич says:

    TIN

    S druge strane groba živi zvezda kuca
    I zapaljeni vetar na početku dana sniva
    Noć u mome glasu više ne doziva
    prostore izgubljene koje poseduju sunca

    Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca
    zbog pakla iz zemlje iskopanog ko živa
    Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva
    Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca

    O zašto smo tako sami i slabi i krti
    Dok se zemlja okreće oko svoje smrti
    negde ispod zemlje zri tišina zla

    Najzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli
    Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da se voli
    Neka niče cveće iz prokletog zla

    Branko Miljković

  65. Tito je bio dobar covjek, komandant, drzavnik, humanista.

    • Adje je sad Tito i sta ce sa njim biti ubuduce?

    • Plannco druze,
      Ne placu oni nad Brankovom sudbom,
      no biju bitku sa sopstvenim STRAHOM,
      i Tilevom UDBOM,
      jer zene i pizde, zavole pjesnike,
      jer u njima vide, dio svoje SLIKE.

      Pa grle Branka, s´obadvije RUKE,
      dizu mu spomenik i kuju u zvijezde,
      da straha sramotu, i svoje bruke,
      malo dusu mine, i niz polje jezde.

      Ne placu oni , za djecu iz grada,
      dje hiljade nevinih, od njihovih jada,
      po gradovima strada,
      no vade zlocin iz naftalina,
      da njihova “djela” izgledaju FINA.

      • Hvala ti brate za ove divne stihove od Branka Radocevica.

      • Milovane, svi smo mi krivi za stotine hiljada zrtava, bilo to Bosanci, Albanci, Srbi ili Hrvati…
        Krivi su oni sto su ubijali, a krivi smo mi koji ih nijesmo sprijecili, mi koji smo cutali, mi koji smo odobaravili….

        Ti nijesi cutao!

  66. Војин Николајевич says:

  67. Вукмане, претпостављам да си као стари љотићевац читао драму Синише Ковачевића “Ђенерал Недић”, писану негдје осамдесетих. Ковачевић, познати филмски редитељ, данас конзервативац из Коштуничиног ДСС, у драми приказује да је Недић убијен, што не одговара званичној верзији догађаја. Како је интенција драме да морално рехабилитује Недића а како смо ми наводно народ окренут Цркви која не одобрава самоубиства, од његовог случаја се за час направила контроверза. Без и једног непосредног доказа.

    Не кажем да нема основа прича да је Миљковић убијен. Али зар се икада десило да позната личност изврши самоубиство а да то не изазове сличне контроверзе? Као што је горњу контроверзу створила жеља за рехабилитацијом Недића, тако је и ову могла створити жеља за дискредитацијом Давича.

    • Koliko ja “zvanicnih” i nezvanicnih verzija dogadjaja znam, Milan Nedic je ubijen.
      Da je htio da se ubije nije morao cekati da ga komunisti uhapse i da onda sa njihove zgrade sa drugog sprata skace glavacke na beton.

      Milan Nedic, koji je spasao na stotine hiljada izbjeglica i kojeg je srbski narod zvao “srbska majka” mogao se ubiti pistoljem. On je general i takvi ljudi obicno izvrsavaju samoubistva vatrenim oruzjem.

      A ne cekati da ga komunisti uhapse, jezivo muce, jer sta su mu drugo radili nego ga jezivo mucili i onda ga bace sa prozora na beton i kazu “samoubistvo”.

      Sto se Miljkovica tice svi oni koji su vidjeli njegovo tijelo kazu da je bio ubijen, da je imao modrice i tako dalje. I njegova majka i SVI redom.
      A izgleda da nije bio moralno politicki podoban.
      A sto se tice deskridetacija Davica, pa Davico je bio jedan od uticajnih ljudi medju crvenima, sto znaci da je bio time dovoljno iskompromitovan, tako da mu dadatne kompromitacije nisu bile potrebne.

  68. Војин Николајевич says:

    Да се, којим случајем, Миљковић сад појави, један би га коментатор млатуо лопатом а други докусурио чекићем!

    Синдром Салијери од Лелека Доњих, ха, ха, ха…

    Сонет

    Простор који ничим не подсећа на себе,
    птицама померан, ветровима сличан,
    сам у себи, сам за себе, ничему вичан
    вечити почетак ужасан, без потребе.

    Простор језиком трајања препричан
    и претворен у вечност која ником не треба,
    вечност за проклетство, које будно треба
    под свежом хумком плен свој непомичан.

    Заборавимо мрачно поверење
    себе са собом, у страшно подозрење
    простори се руше и црна наилази плима.

    У шкртости тишине без себе и иметка
    ми смо последњи заточници почетка
    под каменом што име има.

  69. “Ne placu oni , za djecu iz grada,
    dje hiljade nevinih, od njihovih jada,
    po gradovima strada,
    no vade zlocin iz naftalina,
    da njihova “djela” izgledaju FINA.”

    Gospodine Milovane !
    Ne postoji drugi ubijeni – već samo onaj ko ubija .
    Nema samoubistva već samo ubistvo.
    Ne postoje zločini iz naftalina – jer zastarijevanje zločina je zaborav čovjeka…
    Branko je govorio da će Zemlja biti , možda , u raskrvavljenom nebu mina
    ali do tada UDBINA djela ne mogu biti FINA .
    Navedite jedno dijete iz grada koje srada – od našijeh jada …
    osim , ako vam ne služi , ova prazna rima
    da Titova djela izgledaju Fina .

    • Da ne sirim pricu, preko HILJADU djece je ubijeno u SARAJEVIO, od GRANATA, ispaljenih od BRDJANA I SUMSKIH GRADJANA.

      Nesto se PJESNICI ne pretegose, da ih opjevaju,
      pa mi ove zakasnjele SUZE ,
      zdravi RAZUM GUZE.

      • Ajde brate da ne komplikujemo.
        Imalo je na ovom portalu koliko hoces tema gdje smo zalili za ubijenima u ratu.
        Zalili smo i nevino pobijene Srbe i nevino pobijene muslimane.

        Sad zalimo ubijenog pjesnika Branka Miljkovica.
        Sjutra cemo zaliti nekog treceg.
        Ne mozemo na jednoj temi zaliti sve njih zajedno.

  70. Војин Николајевич says:

    ………………………………………..
    ………………………………………..
    Овде доле свако своју таму има
    Мој мрак је сенка птице. О не има
    пута којим би до мене могли доћи

    Ко пролеће које заборави да цвета
    сад лежим мртав на северу света
    Смрти љубоморна највећа моја ноћи!

  71. “Orfej je oduvek bio i ostao onaj koji nariče nad vodama Aheronta za izgubljenom Euridikom. Pesnik je oduvek bio onaj koji u drugima leči bolest od koje sam umire.”( “Od Narcisa do Orfeja”, 1960)

    ” Poezija je pobeda nad pesnikom. Pesnik postaje pesnik onog momenta kada je prestao da to bude, kada se njegovo delo okreće protivu njega samog. Postoji jedan jedini egzistencijalni kriterijum za poeziju: pesma je dobra ako je pesnik izlišan.
    Pesnik je odbranio reč ali je pri tom rizikovao sebe. Uz velike opasnosti reč je sačuvana, ali ne kao izraz bića, već kao opravdanje egzistencije.

    Poezijom pesnik ne polazi od sebe, već se približava sebi. Pesnik je nešto što treba dokazati…Ali još uvek mu je ostalo da kaže da pesmi: “Rekao sam da pesmi; ostao je samo pepeo.” Pošto je sve porekao, ostala je samo pesma kao jedina stvarnost. A time je i sam pesnik postao izlišan: “Više neću ništa reći, sve će se odigrati bez mene.”

    Ali tu se igra pesme sa pesnikom ne okončava. Pesnik je izdan i poražen, ali još uvek nije uništen. On kaže: “Ja znam svoju lekciju; ja moram reći: ‘Postojim’.” To pesnikovo postojim još uvek ometa trijumf pesme.
    Pesma pobeđuje, ali se njen tvorac ne može tome radovati…Jer njegov uspeh je njegov poraz.
    Reči imaju suvereno i apsolutno pravo nad pesnikom. Reči su surovi gospodari. A kada sasvim pesmom ojačaju, one proglase pesnikov život drugorazrednim. Reči žive u njegovom telu i proždiru njegovo srce, kao što je orao kljuvao Prometeju džigericu. Poezija se piše vlastitom krvlju. Neka su reči još neistinite, ali je istinita ta krv, taj bol pisanja.

    Svoje visoke zahteve apsolutna poezija podmeće pesniku kao njegove vlastite perfekcionističko-etičke zahteve. Pošto pesnik ne može da ostvari te zahteve obuzima ga osećanje griže, greha i moralne nečistote. U stvari, to je ništa drugo nego ljudska nemoć.
    S obzirom na suštinu poezije, pesnikov poraz je njegov podvig dostojan lovorovog venca.
    Pesma koju je napisao pesnik počinje da piše pesnika.
    Pa ipak nešto se može zaključiti. Poezija je pobeda nad pesnikom.”( “Orfejsko zaveštanje Alana Boskea”, 1960)

    – Kada ste se najviše uplašili?

    – Samo jednom, kada mi se učinilo da više neću napisati ni jednu pjesmu.
    (NIN,intervju, 1960)

    “…Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu…Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pevanja. Sad moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri…Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti…ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće.” (Iz Brankovog pisma Petru Džadžiću, upućenog mjesec dana prije smrti)

  72. Нажалост, слобода није умела да пева, као што су сужњи певали о њој.

  73. “Не кажем да нема основа прича да је Миљковић убијен. Али зар се икада десило да позната личност изврши самоубиство а да то не изазове сличне контроверзе? Као што је горњу контроверзу створила жеља за рехабилитацијом Недића, тако је и ову могла створити жеља за дискредитацијом Давича.”

    Gospodine Sekula,
    “Само пет година после ликвидације Бранка Миљковића, тачније речено 26. августа 1966. године мистериозно су страдала још два велика српска песника: Лазар Вучковић и Блажо Шћепановић!

    Били су у чамцу са Оскаром Давичом и од њих тројице једино је Оскар Давичо знао да плива. Чамац се, по мирном времену без дашка ветра, на Охридском језеру волшебно преврнуо, спасио се пливач Оскар Давичо, а на дну језера су нађени загрљени непливачи Лазар Вучковић и Блажо Шћепановић!”
    Petar Milatović

    Mjesto diskredituje Daviča – a UDBA je diskreditaor . Obratite pažnju na UDBINOG sina – Matiju Bećkovića i njegov sitan vez .Bez škole akademik – kao Jevrem – frizer na čelu akademije .
    Kako UDBA oće.
    Molim vas Sekula – obratite pažnju na ” saveznička” bombardovanja gradova po Srbiji – a sjetite se bombardovana Podgorice .
    Zašto ?
    Poslije rata oni grade i otvaraju put do nade …
    A ko im je na putu – završava pored puta.
    Ili na drvetu …

  74. gospodine Dojčilo ,
    hvala za komentar .
    Citirali ste Petra Džadžića koji je bio najveći pobornik Miljkovićevog samoubistva ali :

    Петар Џаџић у чланку Право избора, очигледно поколебан у вези са својим ранијим ставом, односно уверењем да је Бранко извршио самоубиство, донекле све то сагледава у другачијем светлу: “Не искључујем ни могућност убиства. Али таква теза захтева трезвену и објективно проучену аргументацију… У последње време јавности су предочени и нови, досад непознати детаљи везани за Бранкове последње часове. Ваља их пажљиво и непристрасно испитати, али не да би се оптуживао неко ко можда то не заслужује, него истине ради и задовољења правде…” (Књижевне новине, 15. фебруар 1994).

  75. “Ваља их пажљиво и непристрасно испитати, али не да би се оптуживао неко ко можда то не заслужује, него истине ради и задовољења правде…”
    Niko to do danas nije uradio !
    Jer ONI su zastareli zločin !

  76. bibana kaže:
    10. Februar 2013. – 17:55 u 5:55 pm

    Нажалост, слобода није умела да пева, као што су сужњи певали о њој.

  77. Branko Miljković je bio ulazak Hajzenberove fizike u UDBIN redukcionistički svijet !

  78. Војин Николајевич says:

    Снага Миљковићеве поезије доводи до апсурда да се неки ликови у својој неадекватности, ограничености и патолошкој љубомори спуштају на дно септичке јаме, да пусте у етер лелек немоћи и злобе, сјехотресно оправдавајући своју недостојност тупим разлозима.

    • Војин Николајевич says:

      Југославија
      Ево како је почела у дан своје нужности

      Све што нема ватре у себи сагори
      Што сагори постаје ноћ
      Што не изгори рађа дан

      Треба запалити све што може да гори
      Треба срушити све срушиво, све што није вечно
      Треба у свему и после свега пронаћи наду

      Револуцијо, оно што остане је човек
      Оно што прође је прошлост
      Прошлост која не прође је будућност и будност
      Свака ствар сваки човек је детаљ твоје наде

      Ето тако је почела у дан своје нужности
      Обала једноме Мору
      Звезда на Полуострву
      Рт Добре Воље
      Оивичена бескрајем
      Саветује плодовима љубав и разум

      У фабрикама људи конзервирају сунце
      Које се јавља на најразличитије начине
      У плоду и камену подједнако
      Први пут слатко други пут врело

      Сада има све што је њено
      На југу Море на северу облаке
      На истоку трешње на западу маслињаке
      И сазвежђа над Фрушком, звездане строфе
      најлепше
      У камену и на води:
      Грозд је успомена на њихов распоред
      Има своју будућност и њену прошлост
      Има свој пут и његову истину
      Саветује плодовима љубав и разум

      Обала једноме Мору
      Звезда на Полуострву
      Рт Добре Воље
      Оивичена бескрајем
      Туђа пресахлост би јој изворе отровала
      Туђе пустиње клеветају њено сунце и земљу
      А она без милости према ономе што је стварно
      Али не и истинито, не престаје да се бори
      Срце њених градова је бело сунце свих људи
      Она учи градове да буду браћа Великоме Граду
      Који венчава Шумадију и Загорје
      Међусобно и са будућношћу
      Истраживачи под земљом, у смрти, војници и
      рудари
      Истраживачи у ваздуху, певачи и икари
      Истраживачи под водом, песници несвеснога
      Тражите, нађите, претражите сва блага,
      све могућности и сва имена свом Југу
      Који саветује плодовима љубав и разум.

  79. Zasmijava me istina o samoubistvu Branka Miljkovica i istina o stvarnom identitetu Tita.
    Sve vam istine takve.

    Kod nas, tamo negdje, prva zrtva komunizma bio je jedan pijanac koji je dobrano naroljan uzviknuo u kafani: jebem ti ovakav komunizam! dje je pravda, dje je jednakost. Uvatili ga cuvari pravde i jednakosti i prebili na mrtvo ime. Dugo ga mali bijedni polusvijet slavio potajno ka narodnog tribuna i pravednika dok nije prije neku godinu umro prirodnom smrcu. Kakva jebena pravda i jednakost? Kakav je jebeni zivot ako nemas malo vise od svojeg komsije ili nemash bash malo vise prava od komsije druge vjere. Za koji Q smo se borili?

    • Pa i najveca budala je znala da “Tito” nikada nije znao srpkohrvatski da prica bez akcenta.
      A Zagorac sa onim manirima jednog burzuja.
      Ajde jadan, ja sam rodjen u gradu u “Titogradu”, otac mi je gradjanin, djed takodje, pradjed mi radio na dvoru kod kralja Nikole, prapradjed bio ucitelj njegov otac svestenik, ja skoro trideset godina provedoh na zapadu, skolovao se ovdje, svetski covjek, pa jos uvijek vadim prstom krmelje iz nosa i nema ni deseti dio manira “druga Tita” seljaka i masinbravara iz Kumrovca.

      Ajde bre, ono je bio neki burzuj iz aristokratske familije, koji nas je jebao u zdrav mozak.
      A zivotni standard, to je bilo sve na kredit.

      Ali, dobro, tebi niko ne brani da ga volis.
      Lijepo je voljeti ljude.
      Moj ga otac nikada nije volio i sjecam se njegovog komentara kada je umro.
      Komentar mog oca je bio: “Bogu hvala, dosta je ta magarica zivjela”.

      Mnoge je familije ta “magarica” u crno zavila.

  80. Војин Николајевич says:

    A njegov početak, oni prvi treptaji “zvezdanog sistema krvotoka”’ budućeg pesnika, događaju se, kao u biblijskoj pripovesti, daleko od grada koji će u biografiji da mu slovi kao rodni, gde će ugledati “nečitak svet”’, svet u kome “svuda užasna ljubav vlada”.

    Vladala je i u Splitu, u proleće 1933. godine…

    Dok patrolira po tom gradu, naočiti, dvadesetšestogodišnji policajac Gligorije Miljković, Srbin poreklom iz Gadžinog Hana nedaleko od Niša, upoznaje na rivi godinu dana mlađu Mariju, Hrvaticu, stasitu devojku iz obližnjeg Drniša. Tu, na obali mora, dešava se obostrana ljubav na prvi pogled. Uskoro napuštaju Split i odlaze u Niš. Kao blagosloven plod njihovog voljenja, kao nemerljiv miraz i blago, lepa Dalmatinka nosi ispod svog južnjačkog srca čedo, koje će njoj, jesenjinovski nesrećnoj majci nesrećnog pesnika, doneti toliko ponosa i briga, radosti i očaja.

    “Rođenje je jedina nada”: 29. januara 1934. godine, u pola devet ujutro, ona u niškoj Državnoj bolnici rađa sina koji će za manje od četvrt veka, kao gotovo golobradi mladić, zatalasati i srpsko i jugoslovensko pesništvo.

    • Војин Николајевич says:

      Sa sedamnaest godina, 1951, Branko Miljković objavljuje u Nišu prve pesme i prevodi sa ruskog poznatu poemu “Oblak u pantalonama” Vladimira Majakovskog.

      Oduševljavaju ga ne samo njegovi stihovi, nego i život i — smrt. Samoubistva Majakovskog i Jesenjina spominjaće i sledećih godina… Takozvanu veliku maturu polaže odličnim uspehom 1953. godine. S tašnom punom prevoda i svojih pesama samouvereno napušta rodni grad. Neće proteći mnogo vode Nišavom, a on će mu se vratiti kao — spomenik.

      Tada čuveni profesori na beogradskom Filozofskom fakultetu, gde studira čistu filozofiju, upisuju u indeks Branka Miljkovića same desetke, što je i njegov prosek do apsolviranja. Ipak, on je sav predan poeziji i svemu što ona donosi i odnosi.
      S načitanošću koja uveliko nadmašuje obrazovanje njegovih vršnjaka, pokušava da iskoristi sve što mu nudi Beograd tog doba. “Guta” knjige po bibliotekama, prevodi, uči, piše, polaže ispite, žuri od redakcije do redakcije i nudi svoje stihove od kojih se ne odvaja, druži se s drugim pesnicima objašnjavajući u nadahnutim usmenim esejima smisao i važnost poezije: “pesma je most između njega i ljudi, most između sna i jave, smrti i života”.

      Taj most će da načini i novi, modernistički časopis “Delo” čime će obeležiti delo Branka Miljkovića. U njemu u leto 1955. godine izlazi ciklus njegovih pesama “Uzalud je budim”.

  81. Valjda ? ovo što napisa Vojin Nikolajevič biva odgovor oniima koji ishitreno , u svom neznanju , udariše po pjesniku – kriveći njega koji gine 1961god. za bombardovanje Sarajeva .
    Hvala Vojine !

    • Војин Николајевич says:

      Не интересује те ликове нити Сарајево, нити Миљковић, нити дјеца, нити старци, већ нешто друго!
      Вољели би они да се деси у Црној Гори један мали грађански рат, да се помало истријебе између себе Срби и Црногорци.
      И ту се дешава самозапаљиви савез опскурних партнера, гдје … луд збуњеног! За типа који је луд све је јасно, али је збуњени ненадано пао у исти севдах, ха, ха, ха…

  82. Војин Николајевич says:

    “Свемогућство светом тајном шапти
    Само души пламена појете”.

  83. Za ljubitelje lika i djela:

    Tito

    Nema drugog dana osim onoga koji će doći

    Kada govori, kao da zvezde padaju
    U lepu vodu iz jedne večnosti iza promenljivih oblaka.

    Uperi prst u neizmišljino mesto, ali vreme
    Lažno,
    Gde prošlost još nije prošla
    I kaže:
    Ko tamo pođe, stići će u dan pre dana kada je pošao.
    U nesličnu idilu, nevernu onome što je iza nje,
    Gde je ružna graja, inače hvaljenih ptica.

    On ništa ne prećuti.
    On kaže,
    Svaku mrlju u oku, svaki oblak na duši.
    Budućnost nije sve ono što će doći.
    Mnogo štošta će se jednostavno ponoviti.
    Prošlost nije sve ono što se neće povratiti
    I jedan deo budućnosti ostaje zatajen.

    On nas uči, kako da ne izgubio sličnost
    Sa svojom nadom, sa svojim lepim ljudskim licem
    On nas uči, kako da prepoznamo budućnost
    U onome što radimo, u onome što će doći.

    Jer jao onom, ko izgubi svaku sličnost sa ovim gradom.
    Jao onom, koji nema svoje mesto na ovom trgu,
    Jao onom, ko bude merio sebe svojom senkom
    Koji je dan u njegovoj neosvetljenoj krvi.
    Budućnost je tu, samo je treba prepoznati
    I izdvojiti.
    O beli grade, o crveni grade na čijim prilazima niče
    Žito.
    Jednom bačeno u zemlju, nikada bačeno.
    Kao kad siđeš, kao kad nestaneš
    Da bi se mogao pojaviti: –zakopano zlato.

    Branko Miljković

    • Ko napiše ovakvu bljuvotinu od pjesme i posveti je nekom za koga javnsot ko se ne zna ko je i odakle je, a koji je mnogo zla nanio ovom narodu, a kojeg su izmislili i postavili na presto Đilas, Ranković, Kardelj i ostali zločinci, baca mrlju na svoje stvaralastvo, koje je bez sumnje bilo plodno. Priznajem samo one koji su bili protiv najvećeg zla na svijetu – komunizma, a njih je, uistinu, malo. Među pjesnicima i piscima je mnogo špijuna, jer su da bi objavili knjige radili svašta. O tome treba snimiti i film.

  84. To su ljudi kojima rukovode strasti a kod nas Crnogoraca je vazna tradicija.

    Tata mi je komunista onda je komunizam super stvar.

    Ili mi je tata bio cetnik i nista bolje od ravnogorske ideologije nema.

    Jebes istinu, vazno je sta mi je bio tata ili djed.

    Za Crnu Goru bi najbolje bilo jedno veliko nacionalno pomirenje, da se i cetnici i partizani sahrane u zajednicke grobnice i da se stavi tacka na taj dio istorije, koji bi dalje samo istoricarima prepustio.

    A za one koji hoce da idu hiljadu godina unazad i da na osnovu arheoloskih nalaza i genetickih analiza stvaraju drzavne granice i ideologije, rezervisao bih par soba u Dobroti.

    • Brate Vucmane, nemoj da banalizujesh stvari – cetnici i patizani su mrtvi – ove danashnje kopije su parodija. Htjedoh reci, oni su mrtvi ali ideologije nijesu. Partizanska ideologija je humanisticka a cetnicka je antihumanistocka. O tome je ovdje rijech.
      Imam ja dobro mishljenje o Branku Miljkovicu kao coeku i pjesniku, ali ne volim ka se hulje i nishta robe kriju iza njega.

      • …………..”,,,,,,Partizanska ideologija je humanisticka a cetnicka je antihumanistocka. O tome je ovdje rijech….”……
        PWS

        Nije dovoljno morao bi pojasniti ovu tvoju filozofsku misao !
        Da bi nas neke ubijedio da je KOMUNISTICKA ideologija humanisticka!
        Pa covjece komunisticka ideologija je TOTALITARNA isto kao FASIZAM,zar su zlocini koje su napravili prtizani u II.sv RATU i posle “humanisticki” ?

      • Križni put (1945.)

        Povlačenje hrvatskih vojnika i civila kroz Austriju u svibnju 1945. godine

        Imenom Križni put, uz asocijaciju na osnovno značenje sintagme Križni put, naziva se stradanje pripadnika poraženih snaga NDH i izbjeglih hrvatskih civila nakon izručenja Jugoslavenskoj armiji kraj Bleiburga 15. svibnja 1945. Masovne likvidacije izvršene su kod Maribora, Celja, Kočevja i drugdje u Sloveniji, a u Hrvatskoj u okolici Krapine, Samobora, Karlovca, Siska, Bjelovara i drugdje. Masovno stradanje trajalo je od svibnja do kolovoza 1945. Opća amnestija proglašena je 3. kolovoza 1945., ali je ubijanja (iako u manjem obimu) bilo i kasnije. Postoje vrlo različite procjene broja ubijenih tako da na primjer Hrvatska enciklopedija navodi brojeve od 45.000 do 200.000 [1] dok Hrvatski obiteljski leksikon od istog izdavača iz 2005. godine govori o nekoliko desetaka tisuća ubijenih [2]. Najvjerojatnija brojka, po posljednjim istraživanjima, je oko 50.000. Također, treba imati u vidu da su u isto vrijeme, na području Slovenije i drugdje, ubijeni mnogi zarobljeni četnici, slovenski belogardejci, kozaci, Nijemci i dr.

  85. Војин Николајевич says:

  86. Vukmane – super komentar !

  87. Niko nije smeo ni da spomene ime Branka Miljkovića, bio je čestit do kostiju, oštrog jezika, ali vlastima nikad po volji – reči su Divne Ranđelović, starice od 77 godina, koja je pristala da za “Novosti” priča o sudbini nekadašnje kuće slavnog pesnika. –

  88. Tita nikada nisam volio, ali kada sam 1985 do 1987 godine zivio u Londonu i tamo radio u jednom hotelu gdje su dolazili ovi “nesvrstani”, slusao sam mnogo pohvala o Titu.

    Nije bilo ni jednog “nesvrstanog” a bogomi i ovih iz Evrope, koji nije sa odusevljenjem pricao o Titu.

    Naprimjer pitaju me odakle sam a ja kazem da sam iz Jugoslavije.
    Odgovor je u devedeset posto slucajeva bio:
    “Ahhhhh Jugoslavija, ahhhhh Tito, Tito veri gud men, veri gud men Tito”.

    I ja bih sa osmjehom klimao glavom i potvrdjivao:
    “Jes, Tito veri gud men, exselent men Tito.”

    Jebi ga, zlo vrijeme orla naceralo da kukuruce medju kokoskama.

    A jednom je bila neka konferencija nekih socijalista, pun hotel delegata i mene pita neki valjda Englez, bijase bijeloga tena, vjerovatno bjese Englez. Pita me odakle sam a ja rekoh iz Jugoslavije.
    I on onda po obicaju “ahhhhhh Jugoslavija, ahhhhh Tito, Tito vei gud men.
    A ja njemu prilicno kisjelo, jer ne bijah dobre volje:” gut, gut men Tito”
    Bjese pored njega i jedna dobra riba, bijeloga tena, ne bjese “nesvrstana” i ona se smjeska.
    Posle me ovaj delegat pita, kako se zivi u Jugoslaviji, ali me pita sa osmjehom i sav napet u ocekivanju pozitivnog odgovora sirokih ociju ceka odgovor.

    A ja umoran ocistio toga dana barem dvadeset soba a sve to za 40 funti nedeljno i puce mi film i rekoh mu: “ma los zivot u Jugoslaviji, sranje u Jugoslaviji”.
    A ovaj ka da sam ga mokrom krpom u glavu udario.
    Sav se oneraspolozio i kaze: “vi ste Jugosloveni lijeni, zato vam je los zivot, vi ste lijeni”
    Ona njegova zena ili pratilja hoce da umre od smijeha, vjerovatno je bila malo desnije orjentisana od njega.

    Eto tako, to su moji dozivljajim iz inostranstva u vezi Tita.
    Za zemlje treceg svijeta je on bio “bog”.

  89. Hvala za iskrenost Vukmane …

  90. Grob na Lovćenu

    Ali ne, to još uvek nije vreme
    To je jedno mesto
    koje prepoznajem u prostoru

    Mrtve su gore odakle ta reč dođe
    Svingo s pticom lažljivom umesto lica koje
    Svlada
    tajna iza slepe maske. Rođenje je jedina nada.
    Vidim smele mostove preko kojih nema ko da
    prođe.

    Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo,
    kruta
    gde provejava smrt i ljubav ne spasava.
    Dan i noć si pomirio u svojoj smrti što nas
    obasjava.
    Taj san je u noći produžetak dana i puta.

    Šta si ptica ili glas koji luga
    pod divljim nebom gde te pesma ostavila samog
    na vrhu Lovćena s čelom punim sunca, tamo
    gde ne postoji vreme, gde jedna svetlost žuta
    negde u visini čuva otisak tvoga lica.
    Čoveče tajno feniks je jedina istinska ptica.

  91. Ja sam egzilirao iz SFRJ kad je Tito vec bio lutka koju su povlacili iz sjenke. Onda kad je ostao zamor i rumor o nepobjedivom Titu. Nijesam ljubitelj idola. Tita valja posmatrati u svjetlu njegovih djela, kriticno i objektivno.
    Ja n osnovu fakata mogu ponuditi primjer covjeka koji je rekao javno: jebem ti tita, i naparasno obolio od bubrega, kak je proradila sluzba za zastitu naroda i poredka. Niko nikad nije pisao o tome slucaju. Mislim da sam ja prvi.
    Jer to nije nikakva novost. Jel Tito kopile austrijskog vojnika? Kakve to ima veze?

  92. ” Vidim smele mostove preko kojih nema ko da
    prođe.”

  93. Da se vratimo temi…negdje nekad je Milovan napisao stome kako cvjetovi strce iznad trave i da to sve treba pokidati, pri tome aludirajuci na nadhu socijalisticki teror osrednjosti u kojoj se svaki talenat expresno kidao na “razumnu” mjeru. Postali so drushtvo papagaja
    Postali smo drushtvo zatvoreno za slobodan protok ljudi, ideja, bijelog roblja i droge.
    To klaustofobichno stanje je iritiralo slobodnomislece ljude zeljn e, slobode, picke i droge. Itd.

  94. “Zlo govedo dovijeka june”.

    Ovome “PWS” sam pisao stotine stranica, pustao filmove o komunizmu ali nista ne pomaze, ond drzi svoje i to ti je. Mora da mu je neko u familiji bio komunista i tu spasa nema, kod Crnogoraca je sve licno.

    Komunisticka ideologija je bila VLAST a komunisti su bili agenti KOMINTERNE.
    Ne mislim tu na crnogorske neobrazovane i lijene seljake, koji nisu znali gdje su suplji i koji su sanjali da ce im ruski avioni bacati kolace sa neba a da oni nista nece morati da rade, nego u komunizmu se samo planduje i uzimas koliko ti treba.

    Kominterna je bio judejsko masonski instrumetn za unistenje hriscanstva i za vladavinu svijetom.

    Krajnji cilj komunista je bila svetska revolucija, svetska völadavina i potpuno unistenje hriscanske religije.

    A o cetnickoj ideologiji sada necu pisati, jer ja sam ideoloski vise blizak Nedicu i Ljoticu, koji su cetnike smatrali stetocinama i komunistickim saveznicima.

  95. Vucmane, ja sam ubijedjeni partizanovac, od kolijevke pa do groba.
    To baziram na saznanju, dobokom uvjerenju da je jedini ispravan humanisticki oslbobodilacki pokret u 2 sv. ratu bio PARTIZANSKI.

    Adios amigos e companneros!

    • Ja sva imena pisem pod navodnicima, e companeros.
      Mozda to nije glramaticki ispravno, ali ja sam zaboravio srbski da pisem.

      Kako ti napreduje basta in Kotarikos amigos?

      Sto si ti neka faca, ponekad pomisli da si jedan talentovan radnik ANA crnogorske obavestajne sluzbe, ali ne vjerujem da su oni dostigli taj nivo da takve kapacitete zaposljavaju.

      Ti si brale za mene misterija.

  96. ovo podsjeca na novi program DPS-a u kojem se potencira gradjanski dogovor izmedju svih stanovnika i ravnopravnim tretiranjem svih naroda, narodnosti i religija… ovakav partizan PWS like my!!!

    • Solja, DPS nema nishta sa patrizanskim pokretom. DPS zlouptrebljava partizanski pokret i tradiciju za ostanak na vlasti.

      Nijesam ja Drpesovac, ja sam pravi partizan.

    • pa sta se bunite, rekla sam da ste partizan, ali imate razmisljanja DPS-a. Ne vidim u tome nista lose, bitno je da se gradjani dogvore, pa makar i uz pomoc DPS-a, kad nema vise pravih partizana osim vas pwc

  97. U pe­smi “Po­hva­la sve­tu” Milj­ko­vić pe­va: “Ne is­pu­štaj me sve­te/Ne idi na­iv­na la­sto// Ne po­vre­di­te ze­mlju/Ne di­raj­te va­zduh/Ne uči­ni­te ni­ka­kvo zlo vo­di/Ne po­sva­đaj­te me sa va­trom/Pu­sti­te me da ko­ra­čam/Pre­ma se­bi kao pre­ma svom ci­lju//Pu­sti­te me da go­vo­rim vo­di/Da go­vo­rim ze­mlji/I pti­ci ko­ja ži­vi od va­zdu­ha/Glas moj is­pru­žen kao ži­vac/Pu­sti­te me da go­vo­rim/Dok ima va­tre u me­ni/Mo­žda će­mo jed­nom mo­ći/Da to što ka­že­mo do­dir­ne­mo ru­ka­ma//Ne na­pu­štaj me sve­te/Ne idi na­iv­na la­sto.”

  98. Da­nas či­ta­mo u štam­pi da su, ne­dav­no pro­na­đe­ni do­ka­zi da su Je­se­njin i Ma­ja­kov­ski, u stva­ri, ubi­je­ni i da o njihovom sa­mo­u­bi­stvu ne­ma ni go­vo­ra. Mo­gu sa­mo da za­mi­slim šta bi Bran­ko na sve to re­kao — pi­sao je Mla­de­no­vić.

  99. Na­vo­di Mla­de­no­vić i iz­ja­vu pe­sni­ki­nje Do­bri­le Ni­ko­lić ko­ja je te ve­če­ri bi­la s Bran­kom do 23 ča­sa, jer je ima­la do­go­vor da sledećeg ju­tra za­jed­no vo­zom kre­nu za Be­o­grad. U bli­zi­ni su ih ta­da, gde se tra­gi­čan do­ga­đaj zbio, pre­sre­li lju­di sum­nji­vog izgleda, da su pro­sto od­vu­kli Bran­ka sa so­bom, a da je ona je­dva us­pe­la da po­beg­ne. Nje­nog sve­do­če­nja u spi­si­ma ni­je bi­lo, a ni­je bi­lo ni iz­ja­va knji­žev­ni­ka Zvo­ni­mi­ra Go­lo­ba i Ire­ne Vr­kljan. Ni­ti bi­lo kog dru­gog hr­vat­skog knji­žev­ni­ka. Sa­ma či­nje­ni­ca da je Bran­ko na­đen u Jan­dri­će­voj uli­ci, pred ku­ćom tog i tog bro­ja, ka­ko vi­si na dr­ve­tu, uze­ta je kao ne­po­bi­tan do­kaz da je iz­vr­šio samoubi­stvo, ču­di se Ta­na­si­je Mla­de­no­vić.

    Uz mno­ge još sum­nje, Ta­sa u ovom tek­stu na­vo­di i re­či Bran­ko­vih ro­di­te­lja ko­ji su mu ka­za­li da su, ka­da su ga obla­či­li, vi­de­li da mu je ce­lo te­lo bi­lo u mo­dri­ca­ma, na­ro­či­to po le­đi­ma. “Uz za­pi­snik, pi­še Mla­de­no­vić, ni­sam vi­deo ni le­kar­ski na­laz, ni­ti na­laz struč­nja­ka iz pro­sek­tu­re, što se u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma oba­ve­zno zah­te­va i oba­ve­zno pri­la­že u is­tra­žnom po­stup­ku”.

  100. Princ pe­sni­ka” je, me­đu­tim, po ob­ja­vlji­va­nju zbir­ke “Va­tra i ni­šta” sep­tem­bra 1960. dao in­ter­vju “Ni­nu” u ko­jem je za­be­le­že­no i ovo:

    — Ka­kvo ste de­tinj­stvo ima­li?
    — Tu­žno, rat­no…
    — Ka­da ste se naj­vi­še upla­ši­li?
    — Sa­mo jed­nom, ka­da mi se uči­ni­lo da vi­še ne­ću na­pi­sa­ti ni jed­nu pe­smu.
    — Da li ste ne­što za­bo­ra­vi­li u ži­vo­tu?
    — Za­bo­ra­vio sam mno­go to­ga. Pi­šem pe­sme da bih se se­tio šta sam sve to imao.
    — Da li bi­ste vo­le­li da po­no­vo uči­te da ho­da­te i go­vo­ri­te?
    — Uvek se po­no­vo učim us­prav­nom ho­du i go­vo­ru.
    — Va­ša omi­lje­na po­slov­ca?
    — “Pra­znu gla­vu ve­tar no­si”.
    — Šta mi­sli­te o vre­me­nu — su­di­ji?
    — Vre­me je la­žno, ali sud nje­gov je isti­nit!

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.