Vasove vode: Deklaracija (Foto)

Mi građani/ke Crne Gore,

učesnici/e prvog Zelenog Gumna, vođeni željom da doprinesemo zaustavljanju višedecenijskog ugrožavanja zdravlja ljudi i životne sredine, uzrokovanog nepravilnim upravljanjem otpadom, a postupajuću u skladu sa pravima garantovanim Ustavom, čitavim nizom važećih zakona i potpisanih međunarodnih ugovora, prepoznali smo neophodnost preuzimanja odgovornosti za dalju budućnost nas i našeg potomstva.

Imajući u vidu da živimo u XXI vijeku, kada su savremeni informacioni-komunikacioni alati dostupni najvećem broju nas, bez obzira na nezavidan ekonomski status ubjedljive većine, porazno je gledati na gotovo svakom koraku primjere nepravilnog upravljanja otpadom, čime se sem na zdravlje ljudi vrši atak i na zdrav razum i budžet.

Za nas više nije prihvatljiva teorija da nije stvorena odgovarajuća infrastruktura za uspostavljanje selektivnog sakupljanja i pravilnog upravljanja otpadom, čime se obesmišljavaju važeći zakoni i indirektno podstiče siva ekomonija i razvoj kriminala.

Upravo suprotno mi čvrsto vjerujemo da se jedino efikasnom i neselektivnom primjenom zakonskih odredbi, kontinuiranom edukacijom na svim nivoima i jasnom dugoročnom strategijom, mogu stvoriti preduslovi da otpad i reciklažu posmatramo kao razvojnu šansu, a nikako kao nerješiv problem.

Ideja ekološke države, koja je usvajanjem žabljačke deklaracije dobila zvaničan status, do ovog trenutka nije prihvaćena od strane donosioca odluka na najvećem nivou, ali je svakako našla uporište u svima nama koji oslobođeni različitih podjela, zajedno stajemo za odbranu garantovanog prava na životnu sredinu bez obzira o kom se djelu Crne Gore tiče.

Potpuno svjesni da svojim činjenjem utičemo i na druge, kao i da imamo obavezu i pravo pokušati unaprijediti postojeće katastrofalno stanje u oblasti upravljanja otpadom i zaštiti javni interes, pozivamo nadležne institucije da promjene dosadašnju pogubnu praksu rada u službi interesnih grupa i shvate da jedino rad u interesu opšteg dobra može pokrenuti naše društvo naprijed.

Smatramo da je potrebno uraditi reviziju Strateškog master plana za upravljanje čvrstim otpadom, uzimajući u obzir stalni tehnološki napredak, što je uostalom i pokazala Studija o ocjeni potrebe revizijije tog dokumenta koju je uradila slovenačka firma Erico, u junu 2011. godine.

Insistiranjem na izgradnji sedam regionalnih sanitarnih deponija, što je očigledno uzrok za postojeće ekološke ali i ekonomske probleme u oblasti upravljanja otpadom, načinjena je orgomna šteta svim građanima/kama Crne Gore i zato tražimo preuzimanje odgovornosti pojedinaca za učinjene propuste, kako bi se poslala jasna poruka da oni koji nanose nepopravljivu štetu neće moći to činiti u nedogled.

Nesporna činjenica da ozbiljni problemi poput ocjednih voda prisutni u svim opštinama, bez obzira da li je riječ o neuređenim smetlištima, privremenim odlagalištima ili sanitarnim deponijama, jasno pokazuju da se u najkraćem mogućem roku mora početi sa konkretnim aktivnostima na njihovom rješavanju, obavezuje nas da svojim aktivizmom doprinesemo unapređenju stanja u oblasti upravljanja otpadom.

Donošenjem ove deklaracije, sa Vasovih voda koje su primjer pogubne prakse neselektivnog i nepravilnog odlaganja otpada, pozivamo cjelokupnu javnost bez obzira na nacionalna, vjerska, politička i druga osjećanja, na solidarnost i akciju, jer upravo građani/ke ekološke države Crne Gore imaju moć da donesu najvažnije odluke.

Budimo dio prirode kao što je ona dio nas.

U Beranselu, 23. marta 2013. godine

Svi u Beranselo! (link)

U subotu 23. marta na Vasovim vodama, MZ Beranselo, opština Berane, biće organizovan višečasovni hepening ,,Zeleno gumno” u čijoj organizaciji učestvuju više nevladinih organizacija, neformalnih grupa, portala, muzičkih bendova.

This slideshow requires JavaScript.

Advertisements

Comments

  1. Dragi moji, dobri moji !!!

  2. Neposredno ispred bine znatiželjni posjetioci, poznavaoci i laici, šareni ljubitelji ovog zvuka i oni koji nemaju pojma što ih je snašlo. Iza njih na klupama sjedi starija populacija Berana, sa cigarom u ruci i kapom, onako, ozbiljno nakrivljena iznad obrve, posmatra i sa osmjehom komentariše. Momčadija na proljetnom suncu igra improvizovani fudbal na male golove, mala djeca trčkaraju okolo muzičara. Kao neka čudna hipi komuna. Samo su još falili stol i da se odigra koja partija karata!

    Ovaj opis je na mene ostavio poseban utisak. Svi koji su tu prisustvovali raskinuli su sa situacijom “boj se ovna, boj se govna”. Slobodni ljudi su opušteni i tolerantni!

  3. Znači možemo says:

    Cane objašnjava suštinu…

  4. @Znači možemo,
    baš mi je drago što ti je Cane objasnio suštinu!

  5. svaka cast za dugogodisnju borbu!!!!
    svaka cast!

  6. lamme goedzak says:

    Automobil na Vasovu vodu

    Automobil možemo lako voziti na vodu. Ovo se postiže ugradnjom u motor dodatka -ćelije koja vodu (tečnost) H2O pretvara u vodonik (gas) HHO. Za taj proces laički rečeno ništa ne treba dodati ili oduzeti jer molekul ostaje isti to jest i dalje sadrži dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika samo su drugačije povezani. Taj gas koji se dobija iz vode, može se iskoristiti kao pogon za naš automobil
    Pogon na vodonik HHO se bazira na elektrolizi vode. Struja je ta koja inicijalno obezbeđuje elektrolizu vode. Suština je u minimalnoj potrošnji struje. Ta minimalna potrošnja zavisi od oblika ćelije- posude koja se koristi za ovaj proces. sama voda ima sposobnosti oslobađanja reverzibilne energije pod odredjenim okolnostima koje je još 1933 otkrio austrijski naučnikVictor Schauberger. Uputstvo za izradu čelije koja se dodaje u motor možemo naći na internetu i svako bi mogao sam da je napravi i ugradi u svoj automobil te tako označiti kraj ropstva koje države sprovode preko naftnog lobija.
    Prvi motor na vodu izumeo je još 1933 naučnik Victor Schauberger. On je otkrio i specifično svojstvo vode da pod određenim okolnostima reverzibilnu ili implozivnu energiju stvarajući NEGATIVNI OTPOR koji na primer omogućava pastrmkama da klize uz vodopade. Njegova otkrića iako senzacionalna, ostala su van očiju javnosti i van upotrebe za dobrobit čovečanstva zato što ta otkrića nisu u interesu onih koji nam naplaćuju korišćenje energije.
    Schauberger je radio i na konceptu električne energije na bazi vode , preko vrtložnog delovanja . U aprilu 1958. godine Schauberger i njegov sin Valter odlaze u Teksas , SAD , na poziv i uveravanje da će im biti omogućen dalji razvoj i primena njegove implozivne energetske tehnologije . Međutim , tamo su ga ispitivali i pod prisilom državne tajne zadržali sve njegove spise i tamo razvijene prototipove , a morao je potpisati i pravni dokument , ” obećanje ” da neće dalje promovisati svoju tehnologiju , te da se odriče svih svojih bivših , sadašnjih i budućih patenata – a sve to kako bi se uopšte smeo vratiti kući u Austriju . Pet dana nakon povratka u Austriju (25. septembra 1958. ) je umro .Sada je bar jasno zašto ranije nismo vozili automobil na vodu koji očigledno odavno nije nikakvo čudo već tehnologija koja je još pre xx godina mogla da se primeni.

    A SADA OPŠIRNIJE MOTORU NA VODU:

    Vodonik je element broj jedan. Sačinjen od jednog elektrona i jednog protona. Veruje se da devedeset odsto svih atoma u Univerzumu pripada vodoniku. Ako se nešto može nazvati Stvoriteljem sveta ili božjom česticom – onda je to vodonik. On stvara sve. Drevni Grci su mu dali ime onaj koji stvara vodu.
    Kada gori sa kiseonikom – oslobađa ogromnu energiju, kada hladi – duboko smrzava. Pri velikim pritiscima (preko 2,8 megabara) on se pretvara u metal. Snaga hidrogenske bombe (termonuklearne) je tako velika da su se čak i manijaci koji su je prvi testirali, najpre u SAD, pa u SSSR-u pedesetih godina, i te kako uplašili.
    Naelektrisani atomi vodonika (joni) u određenoj koncentraciji (pH) stvaraju tečno tkivo – krv. U ovakvom tkivu nastaje život koji mi živimo i koji se održava pomoću kiseonika.Samo u SAD se godišnje proizvede tri milijarde kubnih stopa vodonika i koristi za razne potrebe. Iako se praktično sagorevanjem nafte (tečnog ugljovodonika) u automobilima koristi energija vodonika, spaljivanjem u vazduhu ostaju toksična ugljenikova jedinjenja sa kiseonikom. Zato je nastojanje da se za pogon u automobilima koristi već izdvojen vodonik kao gas, privuklo odavno mnoge istraživače.Ideje su bile razne, napravljeni su mnogi projekti, kao i neki veoma uspešni prototipovi vozila. Ali, nijedan projekat još nije ušao u komercijalnu upotrebu. Problem je, kao što možete pretpostaviti, profit koji ostvaruje naftni i bankarski kartel. Trgovina naftom održava vrednost dolara, a pomoću vrednog dolara mogu se kupovati mnoge druge strateške sirovine, ali i usluge i radna snaga. U suštini dolar je samo papir.
    Oni koji danas kontrolišu naftna nalazišta i poseduju tehnologiju za njeno kopanje i preradu, na taj način kontrolišu i čitavo svetsko bankarsko tržište kao i berze.Logično je što nisu voljni da se odreknu ovog unosnog biznisa.
    Ipak, ogromna količina emitovanog novca (papira) stvara problem gde ga investirati. Zato bi možda ovom naftno-bankarskom kartelu koristila jedna nova tehnološka revolucija u SAD – stavljanje na tržište novih hibridnih automobila, koji bi kao pogonsko gorivo koristili vodonik gas. Naravno, pod uslovom da tehnologija proizvodnje ovakvog vodonika, njegova distribucija, kao i distribucija automobila, bude opet pod kontrolom istih transnacionalnih korporacija i njihovih investicionih fondova.

    Da se sprema promena tehnologije u autoindustriji, ali i drugim industrijama, odavno postoje naznake.

    MEDIJSKA PREDIGRA

    Naime, već nekoliko godina traju intenzivne psihološke pripreme građana širom sveta istaknutom medijskom pričom o globalnom zagrevanju Planete zbog prevelikog emitovanja štetnih gasova u atmosferu, posebno ugljen-monoksida i ugljen-dioksida.
    Konvertovanje toksičnog ugljen monoksida u manje tokičan ugljen dioksid putem katalitzatora u automobilima nije pravo rešenje jer se CO2 koji ide u atmosferu pojavljuje kao uzročnik stavarnja staklene bašte pa se Zemljina atmosfera, navodno, tako pregrejava, tope se polarne ledene kapa, raste nivo mora i sl.
    Na stranu to što ugljen dioksid zbog svoje težine ostaje u vidu smoga sasvim nisko pri tlu i što je fekat staklene bašte nophodan da bi se održala tempretura na Planeti pogodna za postojeće životne forme, zagađenost životne sredine (posebno u gradovima ) je ipak evidentna.
    Poslednji incident sa istakanjem nafte u Meksičkom zalivu, koji predstavlja katasrtofu bez presedana, najubedljiviji je pokazatelj milionima Amerikanaca da se tu ipak nešto mora menjati. A uvođenje ove nove tehnologije mogao bi za SAD da znači i izlazak iz ekonomske krize. Da se pređe na korišćenje vodonika kao pogonskog goriva u automobilima pozvao je još 2003. Džordž Buš, koji je i sam član naftaškog klana. Njegova želja kao Teksašanina, (južnjaci su veći nacionalisti nego svernjaci “jenkiji”) pobuđena je čisto “patriotskim” razlozima (ako ste naivni nećete posumnjati) da se Amerikanci oslobode zavisnosti od arapske nafte. (Tajna je da SAD imaju još više nafte nego arapske zemlje, ali se ona još ne koristi…)
    Tako se poslednjih godina na udarnim medijima u SAD vode opsežne diskusije o tome kako uvesti u igru nove hibridne automobile koji će imati gorivnu ćeliju na vodonik gas.
    U promovisanje ovog koncepta uključio se i CNN, globalna televizija pod kontrolom naftno-bankarskog kartela i njegova zvezda Lari King. Od naftnih kompanija Shell se već pojavljuje sa svojim konceptom pumpnih stanica koje će distribuirati vodonik za automobile. Napravljena su i prototip vozila koja se tankiraju vodonikom. I Fox televizija promoviše ove ideje.
    Ali pravo pitanje je: odakle će se dobijati vodonik koji će Shell točiti na svojim pumpama? Dobijaće se uglavnom iz zemnog gasa, iz jednog procesa koji je nazvan reformisanje hidrogena.
    U tom procesu ugljovodonična goriva, a to su pored zemnog gasa i ugalj i nafta, reformiraju se tako što se iz njih najpre izvuče vodonik (sagorevanjem u fabrici ugljovodonika), a onda se on distribuira Shellovim stanicama gde se toči u automobile kao gorivo. U gorivnoj ćeliji automobila se vrši sagorevanje vodonika i kiseonika.
    I tu je poenta ideje. Ugljovodonik iz nafte neće više biti sagorevan u karburatoru motora ostavljajući za sobom jedinjenja sa kiseonikom (npr.CO2) svuda gde se auto kreće, već samo u posebnim fabrikama. A da taj CO2, koji navodno sada završava visoko u atmosferi, ne bi išao tamo jer bi se sagorevanje ugljovodonika vršilo pod zemljom. Ugljen-dioksid bi onda bio kanalisan u specijalno izgrađena podzemna skladišta (kao što se radi sa nuklearnim otpadom) gde bi se čuvao stotinama godina.
    Fabrike za sagorevanje ugljovodonika i skladištenje CO2 možete putem direktnih stranih investicija smestiti u sirotinjske zemlje koje se stručnim elaboratima pokažu kao geografski najprikladnije. I one će zbog ovakvih ulaganja u njihovu infrastrukturu biti srećne. Na mapi su pokazane teritorije u Evropi koje imaju takve pogodne geokapacitete.
    Daj šta daš, kad su ljudi gladni i bez posla, spremni su i da čuvaju belosvetske otpade. Sada vam je jasno zašto je agent bankarske oligarhije Džordž Soroš posvećen političkoj edukaciji srpskih mladih lidera, kao što je, na primer,edukovao na specijalnom kursu sadašnjeg ministra za zaštitu životne sredine Olivera Dulića. Ovaj ministar zato obilato promoviše Srbiju kao “ekološku” državu (čitaj spremnu da primi evropsko đubre i investicije koje idu uz njega) koja će u preradi nafte koristiti najnovije tehnologije i evropske standarde ( a koji su i te kako toksični). Dakle, sve je pitanje nečije paklene igre sa nečijom (ne)inteligencijom i neznanjem. U stvari, 96 odsto hidrogena koji se danas proizvodi nastaje iz ovakvog reformirajućeg procesa, i to od prirodnog gasa (48 odsto), zatim sagorevanjem nafte (30 odsto) i uglja (18 odsto). Samo 4 odsto proizvedenog vodonika se dobija od elektrolize, odnosno procesa kojim se vodonik i kiseonik mogu dobiti razlaganjem vode pomoću električne struje.
    Hidroksi gas (HHO) koji tako nastaje, poznat je zbog svog velikog sagorevajućeg potencijala i već je odavno komercijalizovan kao gas za zavarivanje, kuvanje, ali i kao pogonsko gorivo. Pitanje je samo kako ga dobiti u što većoj količini, uz što manji utrošak energije i što manje zagađenje vazduha.
    Ali, problem je, kažu stručnjaci, što je potrebna velika količina električne energije da bi se elektrolizom dobila dovoljna količina ovog gasa, nazvanog još i Braunov gas. E, upravo taj problem je rešio još pre dvadeset godina jedan Amerikanac po imenu Stenli Majer. Praktično, on je konstruisao motor za automobil na – običnu vodu.
    Nažalost, njegov izum je izazvao paničan strah kod naftaša, pa je učinjeno sve da se na to zaboravi. Zato za ime Stenlija Mejera, koji je rođen u Ohaju 1940, verovatno niste čuli. Ali, mnogi su u međuvremenu uspeli da shvate šta je on konstruisao.
    Pogledajmo malo šta je to smislio Mejer i na čemu je praktično sam radio punih 30 godina. Iako nije bio formalno edukovan (zapravo ispranog mozga), bio je klikeraš i inovator.

    MOĆNA REZONANTNA ELEKTROLIZA?

    Mejer je praktično razradio način da u jednom procesu veoma kontrolisane elektrolize, iz vode izvlači vodonik tako što je veoma precizno kontrolisao protok elektrona, puštao ih i zaustavljao, stvarajući pri tome njihov jak naboj. Svojim izumom on je praktično uspeo da iz ovakvog procesa dobije više energije od količine energije koju je bilo potrebno uneti za razdvajanje vodonika i kiseonika iz vode klasičnom elektrolizom. Proces elektrolize je zamislio tako da više koristi snagu napona, a ne količinu elektrona. A i one elektrone koji su proticali uspevao je da kontroliše i usmeri tako da mu se ne rasipaju.
    Da objasnimo ovo malo više za laike kako bi to moglo da radi.
    Napon je jedna od tri poznate sile, pored gravitacije i magnetizma. Napon nastaje usled razlike u količini elektrona na dve različite lokacije. Što je veća razlika u broju elektrona u jednoj lokaciji u odnosu na drugu, veći je napon. Da podsetimo da se u svakom atomu nalaze elektroni i protoni. Elektroni su čestice koncentrisane u orbiti oko jezgra, a protoni su u jezgru. Elektroni su negativno naelektrisane čestice, a protoni pozitivno. Atom vodonika ima jedan elektron i jedan proton, a atom kiseonika ima osam protona i osam elektrona. Kada se spoje dva atoma vodonika i jedan kiseonika, zbog nejednakog rasporeda elektrona u orbitama atoma molekul vode je bipolaran, tj. ima pozitivno i negativno naelektrisanu stranu.
    Kada se ovakav molekul stavi u polje pod naponom, on se okreće na pozitivnu ili negativnu stranu. Klasičnom elektrolizom se u vodenu soluciju konstantno uvode elektroni koji svojom snagom postepeno kidaju energetsku (hemijsku) vezu u molekulu vode i on se na kraju pocepa na atom kiseonika i dva atoma vodonika. I to se naziva hidroksi gas (HHO).
    U elektrolizi koju je razradio Mejer protok elektrona koji su pod velikim nabojem je sprečen, pa je molekul vode podvrgnut mnogo većem stresu tako da mu hemijske veze molekula slabe, ali se ne raskidaju sve dotle dok se to procesom ne naloži. Dakle, radio se o oslobađanju hidroksi gasa iz vode na zahtev.
    Mejer je znao: ako se napon u elektrostatičkom polju podigne do izvesnog nivoa, elektroni bi bili strgnuti sa molekula vode. Zato je hemijske veze u molekulu slabio postepeno pomoću specifičnog pulsiranja na određenoj frekvenciji, ali tako da se atomske veze ne pokidaju već samo oslabe. Ako bi se pokidali, elektroni bi izleteli sa orbita i rasuli se nekontrolisano. Tako je Mejer drmusao molekul vode pulsevima na određenoj frekvenciji, a što je postizao podešavanjem razmaka između elektroda i održavao atome u hemijskoj vezi, koja je postepeno slabila. Ovo postepeno pulsno naelektrisanje jonizuje vodonik i kiseonik pozitivno. Čestice onda počinju da se sudaraju pri konstantnoj brzini, a koja se može i povećati i tada nastaje efekat razdvajanja. Vodonik i kiseonik tada izlaze kao gas. Tako se umesto difuznog rasipanja elektrona kod klasične elektrolize (koja je zato energetski neisplativa), u ovom procesu koristila energetska snaga samog atomskog polja u orbiti elektrona. I to je smanjilo energiju neophodnu za dobijanje ovog efekta, a na kraju procesa oslobodilo energiju iz polja elektrona.

    ENERGIJA VAKUUMA

    Razmišljanja Stenlija Mejera u to vreme bila su nešto potpuno novo i većina edukovanih naučnika koji su se slepo držali Prvog i Drugog zakona termodinamike i učili da je međugalaktički prostor u svemiru prazan prostor (vakuum) to nije mogla da prihvati. A Prvi zakon termodinamike kaže da se energija može prenositi, ali se ne može stvarati i uništiti.
    Ubaciti u proces elektrolize manje energije a dobiti više bilo je nezamislivo. Odakle je onda Mejer stvorio više energije nego što je uneo? Pa iz polja elektrona.
    Ali i Majer je shvatio ono što je i Tesla davno pre njega shvatio: da ono što se nazivalo vakuumom zapravo nije bio prazan prostor već prostor napunjen slobodnim česticama, koji sadrži značajnu količinu energije, kako je to objavio još 1873. i priznati naučnik Džejms Klark Maksvel u svom poznatom radu “Rasprava o elektricitetu i magnetizmu” ( Treatise on Electricity and Magnetism).
    Kasniji naučni radovi su ovaj prostor konačno definisali kao “univerzalnu energiju”, “energiju nulte tačke”, “haos”, “energiju gravitacionog polja” ili “plazmu”. Dakle, čitav međugalatički prostor je plazma ispunjena slobodnim česticama. U svemiru izgleda nema praznog prostora.
    Kada se u takvom prostoru stvori i najmanji naboj, čestice se uznemire i pošto je prostor potpuno ispunjen, one nemaju gde da se pomere a da ne udare u druge čestice i nastaje sveopšte premeštanje u kome nastaje naelektrisanje i jonizacija i stvara se efekat stalnog – Stvaranja. I ne stvaraju se samo atomi i molekuli već se izgleda stvara i energija.
    Da uzme naelektrisanje čestice nečega (da li upravo vodonika) iz ove plazme (jonosfere), Nikola Tesla je smislio još pedeset godina pre Mejera kada je konstruisao svoju prijemnu opremu i motor za automobil. Svoj izum, motor na kosmičku energiju, testirao je na jednom Pierce Arrow modelu 1931. Po svedočenju njegovog rođaka Sava, veoma uspešno. A onda je čitavu skalameriju sa odašiljačem frekvencija, prijemnikom i nekakvim šipkama razmontirao i sklonio. Da li su te šipke bile slične onima koje se nalaze u Mejerovoj gorivnoj ćeliji? Razlika je možda bila samo u tome što je Tesla elektrone uveo u igru bežičnim putem.
    Tek nedavno, 2005, japanski naučnik Naohiro Shimuzu je naučno potvrdio da korišćenje ultrakratkih pulseva može stvoriti novi oblik elektrolize, “sa mnogo boljom efikasnošću, ali i dalje inferiorno prema Faradejevim ograničenjima”.
    U jednom drugom radu se kaže: “Pronađeno je da korišćenjem ultrakratkog pulsa sa širinom od 300 nanosekundi, elektroliza se odigrava sa mehanizmom kojim dominira transfer elektrona koji je različit od konvencionalnog limitirajućeg difuznog procesa u DC elektrolizi”.

    Dakle, i edukovani naučnici su shvatili.

    AUTO NA VODU IDE

    Ali, kao ni Tesla, ni Mejer nije bio edukovani i titulirani teoretičar koji je radio sa formulama i razvijao velike teorije uz pomoć donacija i uhlebljenja na državnom ili privatnom univerzitetu, već pasionirani eksperimentator. Tako je vredno radio sam u svojoj kući u Grouv Sitiju u Ohaju, da bi početkom devedesetih godina sklopio svoju pogonsku sklameriju sa gorivnom ćelijom na vodu. Skalameriju je onda ubacio u prototip automobila koji je nazvao “Dune Buggy”. I počeo da ga vozi. Na vodu.
    U demonstraciji koju je izveo pred elitnim naučnim imenima iz Velike Britanije koji su došli da vide čudo tehnike – auto na vodu, a to su bili Michael Laughton, dekan za inženjering na Queen Mary College u Londonu, admiral ser Anthony Griffin, nekadašnji kontrolor u britanskoj mornarici, i dr Keneth Hindley, hemičar istraživač, Mejerova ćelija je na njihove oči proizvela daleko više mešavine vodonika-kiseonika nego što se može proizvesti običnom elektrolizom.

    Prema svedočenju ovih ljudi najviše ih je zapanjilo to što je Majerova ćelija ostala hladna, čak i nakon više sati proizvodnje hidroksi gasa iz vode.
    Napon iz generatora električne polarizacije cepao je molekul H2O veoma ekonomično sa utroškom izuzetno male energije. I to je izgleda suština te nove tehnologije i procesa pulsirajuće elektrolize – postepeno dovođenje molekula vode iz stanja tečnog u stanje gasne jonizacije kada zauzvrat otpočinje i proces lomljenja samog vodonika (njegovih atoma) i kada se destabilizuju i sami gasni atomi kako bi oslobodili svoju atomsku energiju.
    Dakle, ispada da se neki atomi vodonika cepaju, a neki ne. Iz pocepanih izlazi atomska energija. U Mejerovoj skalameriji postoji i pojačivač strujnog napona koji sada neki sledbenici Mejerove ideje nastoje još da dorade tako da se pomoću njega može koristiti još manja energija za navedeni cilj. Proizvodnja gasa se tako kontroliše povećanjem i smanjenjem napona. Najmanji napon neophodan za ovaj proces je oko 1.500 V.Ali, tamo gde je normalna elektroliza vode zahtevala protok struje koji se meri amperima, Majerova ćelija je postigla miliamperima.Klasična elektroliza zahteva i dodavanje elektrolita u vodu, kao što je sumporna kiselina, kako bi se potpomogla provodljivost elektrona. Majerova ćelija je potpuno bila funkcionalna sa čistom vodom.Majerov auto je išao bešumno, nije se zagrevao. Nije mu bio potreban rezervoar za hidrogen, nisu bile potrebne Shell hidrogen pumpne stanice, nije mu bio potreban zemni gas i nafta. Majer je procenio da bi sa 83 litra vode (jedan bojler) mogao da putuje od Los Anđelesa do Njujorka. Tvrdio je i da je zamenio klasične svećice sa “ubrizgivačima” koji uvode mešavinu vodonik-kiseonik u cilindre motora. Nakon što bi voda bila podvrgnuta specifičnoj električnoj rezonanci koja bi je postepenim pulsiranjem razbila u njene atomske sastojke, oslobođeni gasovi, vodonik i kiseonik, nakon sagorevanja ponovo bi se vratili u vodenu paru.
    Tvrdio je da svaki auto u SAD može za 1.500 dolara da pretvori u auto na vodu.
    Mejer je kao pronalazač dobio i seriju registrovanih patenata. Svoje pronalaske je tako i registrovao po delovima. Oni koji su ga poznavali kažu da je bio veoma oprezan i gotovo “paranoičan”, baš kao i Tesla, u nastojanju da sakrije detalje svojih istraživanja. A razni radoznalci i stručnjaci su ga i te kako obilazili, čak mu zamerajući da sakriva detalje jer je običan prevarant.
    U dokumentarnom filmu Previše blizu Sunca, 1994, BBC mu je, na preporuku već pomenutih britanskih stručnjaka, dao prostor da prikaže ovaj svoj automobil. I šira javnost je tada čula za ovo otkriće.
    Američka vojska i te kako je bila zainteresovana da se dočepa ovog pronalaska, baš kao i naftni biznis. Vojska je htela da koristi ovakve motore samo za sebe, a naftaši (navodno iz Arabije) su mu nudili milijardu dolara za otkup svih prava, s tim da na svoj izum zaboravi i da za njega niko više ne sazna. Mejeru se to nije dopalo i on je nastojao da sam dođe do nekog finansijera za dalja istraživanja koja bi vodila komercijalizaciji automobila. I to se moćnima nije dopalo.
    Tako je Majer 1996. na osnovu “stručnih” procena izgubio jedan višegodišnji sudski spor u kome je od jednog “potencijalnog finansijera” optužen da je težak prevarant (jer nije pristao da finansijeru otkrije sve detalje svog rada) i naloženo mu je da plati obeštećenje od čak 50.000 dolara. “Stručnjaci” su na sudu potvrdili da je njegov izum nemoguć jer je njime prekršen Prvi i Drugi zakon termodinamike.

    ZLOČIN BEZ KAZNE

    Dvadeset prvog marta 1998. Mejer je sa porodicom otišao na ručak u jedan restoran u gradu u kome je živeo (Grouv Sitiju) u Ohaju. Nakon ručka je u jednom trenutku naglo istrčao iz restorana i povikao da je otrovan. Umro je nekoliko trenutaka kasnije, na parkingu.
    Zvanična dijagnoza je bila cerebralna aneurizma. Po svedočenju njegovog brata, nekoliko dana nakon smrti u njegovu kuću su došli državni agenti i odneli njegov auto na vodu Dune Buggy i pokupili svu skalameriju iz njegove radionice. Na svu sreću, jedan Stenov prijatelj je pre njih uspeo da skloni njegove crteže i beleške koje je vodio tokom eksperimenata. I čuvao ih je sve do svoje smrti, kada ih je njegova žena konačno preko interneta publikovala u celosti.
    Danas mnogi pokušavaju da rekonstruišu Mejerov motor na osnovu njegovih skica i beležaka.
    I Herman Anderson (1918-2004) koji je decenijama radio kao konsultant pri NASA kao i u američkim vazduhoplovnim pogonima, smislio je sličnu konstrukciju motora sa pogonom na čistu vodu. Motor je ugradio u svoj chevrolet cavalier još 1972. Vlast Tenesija mu je dozvolila da svoj auto na vodu vozi, ali mu je zabranila da svoj izum komercijalno koristi.
    ili
    http://beleznica.wordpress.com/2012/01/20/oslobodi-se-ropstva-vozi-auto-na-vodu/

  7. Građani podržavaju akcije žitelja Beransela
    Objavio/la PCNEN Priča dana, Vijesti 25. Mar. 2013. | 23:56

    Od ukupno 2.010 učesnika/učesnica ankete o tome da li mještani Beransela s pravom blokiraju deponiju, 1.781 ili 88,6 % smatra da je to opravdano, dok 229 ili 11, 4% smatra da je to neopravdano.

    Anketa je postavljena na dva portal – portal nacionalnog javnog servisa RTCG i portal Javni servis.me. U anketi portala RTCG učestvovalo je 1.454 osoba, a afirmativan odgovor je dalo 1.259 ili 86, 6%, a negativan 195 ili 13,4. Na isto pitanje je na sajtu Javni servis.me odgovorilo

    556 osoba, od čega 522 afirmativno (93,88%), a negativno 34 ili 11,4%.

    Presjek glasanja napravio je danas popodne Ekološki pokret OZON, koji je ocijenio “da je očigledno dosao momenat da se počne sa konkretnim rjesavanjem ovog problema”.

    “Jedini ispravan način jeste hitno saniranje Vasovih voda, tako što će se pronaći nova adekvatna lokacija na koju će se premjestiti različite vrste otpada koje su tamo nepravilno odlagane preko osam godina, iskoristiti sirovine koje mogu biti upotrebljene u procesu reciklaže i pronaći održivo rješenje i prihvatljiv model kako da se uspostavi pravilno upravljanje otpadom u Crnoj Gori, zašto je potrebno uraditi reviziju Strateškog master plana za upravljanje otpadom u Crnoj Gori, ali i izmjenama i dopunama uticati da Zakon o upravljanju otpadom bude unaprijedjen”, ocijenio je OZON.

    U subotu je više nevladinih udruženja i neformalnih ekoloških grupa održalo protestni hepening na Vasovim vodama pod nazivom “Zeleno gumno”.

  8. CG će morati da izdvoji značajna sredstva za ekološku infrastrukturu
    Na sastanku u Briselu je zaključeno da će CG u ograničenom vremenskom periodu morati da se prilagodi zahtjevnim EU propisima koje su države članice razvijale decenijama

    Poglavlje 27, koje se odnosi na životnu sredinu, zahtijeva značajan novac za izgradnju nove i održavanje postojeće ekološke infrastrukture, kao i za sanaciju posljedica zagađenja i degradacije prirodnih resursa, ocijenjeno je u Briselu, na bilateralnom skriningu za to poglavlje.

    Crnogorska delegacija je, na petodnevnom bilateralnom skriningu za poglavlje 27, predstavila zakonodavstvo u oblasti životne sredine.

    Iz Ministarstva održivog razvoja i turizma saopšteno je da su članovi crnogorske delegacije predstavnicima Evropske komisije (EK) prikazali na koji način je oblast životne sredine regulisana u Crnoj Gori.

    “Predstavljene oblasti odnose se na horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet voda, zaštitu prirode, kontrolu industrijskog zagađenja, hemikalije, buku u životnoj sredini, civilnu zaštitu i klimatske promjena”, kaže se u saopštenju.

    Šef radne grupe za poglavlje 27, Ivana Vojinović, ukazala je da Crna Gora razumije složenost poglavlja 27, i da iskustvo svih novih zemalja članica Evropske unije (EU) jasno potvrđuje da je ispunjavanje zahtjeva u ovoj oblasti jedan od ključnih kriterijuma za članstvo u EU.

    “Pored činjenice da čini oko trećinu EU akija /Acquis/ i zahtijeva snažne administrativne kapacitete i efikasnu implementaciju, ovo poglavlje iziskuje i značajna finansijska sredstva za izgradnju nove i održavanje ekološke infrastrukture, sanaciju posljedica zagađenja i degradacije prirodnih resursa, kao i za uspostavljanje novih standarda i mehanizama prevencije ugrožavanja životne sredine”, kaže se u saopštenju.

    Uvecaj!

    Na sastanku je zaključeno da će Crna Gora u ograničenom vremenskom periodu morati da se prilagodi zahtjevnim EU propisima koje su države članice razvijale decenijama.

    “Posebno je skrenuta pažnja na finansijske izazove koji prate implementaciju EU pravne tekovine, kao i na činjenicu da se propisi iz ovog poglavlja često mijenjaju i na nivou EU. Dodatno, njegova primjena implicira brojne međunarodne obaveze za državu”, navodi se u saopštenju.

    Naglašena je i važnost realnog strateškog planiranja u smislu preciznog definisanja prioriteta, načina realizacije aktivnosti, kao i jasnog definisanja nadležnosti, a sve u cilju uspostavljanja dobro organizovanog sistema u oblasti životne sredine.

    Sastankom u Briselu završena je faza analitičkog pregleda usklađenosti za 27. poglavlje, nakon čega će EK napraviti Izvještaj o skriningu koji će predstaviti Savjetu EU, u kontekstu daljeg toka procesa evropskih integracija u toj oblasti.

  9. znas li sta je to balada
    milijana
    to je izvor u planini
    a ti sama
    to su rijeke I borovi
    panorama
    to su tvoje crne oci
    milijana

    Be­ra­na­ma pri­je­ti eko­lo­ška ka­ta­stro­fa Mi­slim da je neo­p­hod­no od­blo­ki­ra­ti de­po­ni­ju na Va­so­vim vo­da­ma i omo­gu­ći­ti da se na toj lo­ka­ci­ji de­po­nu­je sme­će do iz­grad­nje sa­vre­me­ne re­gi­o­nal­ne de­po­ni­je, ka­že Mi­li­ja­na Vu­če­ljić
    Na­ma je žao što se grad za­tr­pa­va sme­ćem, ali to što ra­di­mo je­di­ni je na­čin da za­šti­ti­mo naš go­li op­sta­nak u Be­ran­se­lu, po­ru­ču­je Ra­do­je Mi­ško­vić

    BE­RA­NE – Oko ko­mu­nal­nih po­su­da u Be­ra­na­ma do­šlo je do uve­ća­va­nja na­sla­ga sme­ća, što je oda­va­lo jed­nu, za­i­sta ru­žnu sli­ku. Iz ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća su sa­op­šti­li da su oni ne­moć­ni da oči­ste grad, zbog to­ga što ne­ma­ju gdje da od­lo­že na­go­mi­la­ni ot­pad.
    – Pred­u­ze­li smo sve ras­po­lo­ži­ve mje­re da grad oči­sti­mo od na­go­mi­la­nog sme­ća. Me­đu­tim, naš rad je blo­ki­ran jer su mje­šta­ni Be­ran­se­la za­bra­ni­li ka­mi­o­ni­ma Ko­mu­nal­nog pr­du­ze­ća da is­to­va­ra­ju ot­pad na de­po­ni­ji Va­so­ve vo­de. U me­đu­vre­me­nu smo tra­ži­li al­ter­na­tiv­na rje­še­nja uspi­je­va­ju­ći da od­re­đe­ne ko­li­či­ne ot­pa­da od­lo­ži­mo na de­po­ni­ja­ma u dru­gim gradovoma. Ta­ko smo po­sled­nji put u Ko­la­ši­nu od­lo­ži­li osam ka­mi­o­na ot­pa­da. Na­kon to­ga smo do­šli u si­tu­a­ci­ju da ne­ma­mo rje­še­nja ka­ko i na ko­ji na­čin da oba­vlja­mo svo­ju dje­lat­nost – na­gla­ša­va Mi­li­ja­na Vu­če­ljić, di­rek­tor Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća, na­gla­ša­va­ju­ći da je sta­nje u gra­du alar­mant­no i da pri­je­ti po­ja­vlji­va­nje epi­de­mi­je za­ra­znih bo­le­sti.
    Ona je po­no­vi­la da oče­ku­je da će nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni pred­u­ze­ti od­go­va­ra­ju­će mje­re i omo­gu­ći­ti da pred­u­ze­će na či­jem se če­lu na­la­zi oba­vlja svo­je rad­ne za­dat­ke.
    – Ne­pri­mje­re­no je da se na ova­kav na­čin grad za­tr­pa sme­ćem. Mi­slim da je neo­p­hod­no od­blo­ki­ra­ti de­po­ni­ju na Va­so­vim vo­da­ma i omo­gu­ći­ti da se na toj lo­ka­ci­ji de­po­nu­je sme­će do iz­grad­nje sa­vre­me­ne re­gi­o­nal­ne de­po­ni­je. Uko­li­ko se to ne ura­di gra­du pri­je­ti eko­lo­ška ka­ta­stro­fa. Sma­tram da ovo pi­ta­nje tre­ba rje­ša­va­ti u okvi­ru in­sti­tu­ci­ja si­ste­ma, a ne ni­ka­ko blo­ka­da­ma, jer su prak­tič­no stvo­re­ne sve za­kon­ske pret­po­stav­ke da se na Va­so­vim vo­da­ma ura­di sa­vre­me­na de­po­ni­ja ko­ja ni­čim ne­će ugro­ža­va­ti zdra­vlje lju­di – po­ru­ču­je Vu­če­lji­će­va. Su­prot­no njoj mje­šta­ni Be­ran­se­la i da­lje sma­tra­ju da je nji­hov pro­test oprav­dan, is­ti­ču­ći da ne­će od­u­sta­ti od po­sta­vlje­nih za­htje­va.
    – Pi­ta­mo se da li po­sli­je ne­dav­no odr­ža­nog he­pe­nin­ga, ko­ji je u Be­ran­se­lu oku­pio pre­ko hi­lja­du lju­di iz raz­li­či­tih kra­je­va Cr­ne Go­re, ne­ko ima mo­ral­no i ljud­sko pra­vo da tra­ži da se od­blo­ki­ra de­po­ni­ja na Va­so­vim vo­da­ma.
    – Zar to ne­ko­me mo­že da pad­ne na um kad se zna da je pri­li­kom ne­dav­nih ne­vre­me­na na de­se­ti­ne to­na sme­ća sa grad­skog sme­tli­šta za­vr­ši­lo u ri­je­ku Lim. Na­ma je žao što se grad za­tr­pa­va sme­ćem, ali to što mi ra­di­mo je je­di­ni na­čin da za­šti­ti­mo naš go­li op­sta­nak u Be­ran­se­lu. Ni­je ni na­ma la­ko da da­ni­ma i no­ći­ma sto­ji­mo na ba­ri­ka­da­ma. To je po­sled­nje što smo mo­ra­li da pre­du­zme­mo. Za­to tra­ži­mo da se što hit­ni­je pri­stu­pi sa­na­ci­ji po­sto­je­ćeg sme­tli­šta i oda­bi­ru dru­ge lo­ka­ci­je za iz­grad­nju sa­vre­me­me re­gi­o­nal­ne de­po­ni­je, jer to je je­di­ni na­čin da se sa­da­šnje sta­nje pre­va­zi­đe – sma­tra Ra­do­je Mi­ško­vić, pred­sjed­nik Ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne Mje­sne za­jed­ni­ce Be­ran­se­lo.

  10. Beranci i dalje muku muče sa otpadom. Mještani Beransela preko 30 dana ne dozvoljavaju da komunalne službe odlažu otpad na deponiji Vasove Vode,pa smeće ovih dana putuje iz Berana za Bar. No,tako neće biti još dugo.

    Kako kaže prvi čovjek berana Vuka Golubović, još dva dana čekaće I imaće strpljenja, ukoliko I tada situacija bude ista, upotrijebiće,poručuje-grublje metode:

    ’’Ići ćemo na to da se otvori deponija. Nećemo se više milovati ni sa kim. Tražićemo primjenu zakonskih odredbi gdje ćemo biti možda malo I grubi,jer je red da se primijene norme. Odakle nekom pravo da,na primjer stane na vaša vrata I da vam kaže ne možete da uđete u stan.’’

    http://www.antenam.net/sajt/index.php/drutvo/18280-goluboviukoliko-se-mjetani-beransela-ne-urazumeupotrijebiemo-grublje-metode

  11. Odakle nekom pravo da, na primjer stane na vaša vrata I da vam kaže ne možete da uđete u stan.

    ljudi, ovo je predsjednik opstine? ej? stali na svoj avbrata I brane da im ne trujes djecu I oni su problem? ovo je svijest vasti koju nece ni tri generacije dekontaminacije totalno iskorijenit, nama je urodjeno da kad kinjis slabijega Ili potcinjenoga, to mu dodje kao nagrada I ne smije se bunit.

  12. Predsjednik opstine smije ovako da prijeti javno? Bice grublji? Nece vise milovati?.Oce li meni neko reci,ima li odje pravne osnove,da ovog debila tuzimo za ove prijetnje???

  13. Ovi, sa sjevera, koji su se navatirali, ili su u PG ili u bjekstvu. Vuka, možebit’, ima neke veze u sud, ali para velikih nema. Da ima, ne bi bio tu gdje jeste. Treba ga tužiti zato što prijeti. Sad, pitanje je kome ga tužiti?!
    P.S. Sve ovo što je Laufer nabrojao, može da se tuži , svuđe u svijet. Ne bi bilo loše probati i ovdje. Svako iz Beransela može, pojedinačno tužiti. Ima to u zakonu. Vuka je papak i zato se tako javno i ponaša. Da išta misli, sirovina, ne bi se tako provaljivao.
    Osjeća se ugroženo i nemoćno, zato i prijeti.

  14. Trazim advokata.Ako znate nekog ostavite kontakt.Ova sirovina je dosad platio 40 hiljada evra sudskih troskova ….

  15. Jovane, ako uzmeš za advokata gospođu Anu Kolarević, dobićeš ga sigurno…:), čula sam da ona ne gubi parnice!

  16. Da uzmem nju bio bi dio njih.Ona dobija jer ima brata iza ledja.U sudu , u besudnoj zemlji.Meni je bila advokatica Azra Jasavic,ali vise se ne bavi advokaturom.Drugoga advokata ne znam.Niti znam ima li ih ,da bi stisli petlju i tuzili drzavu,ne prodavajuci me istovremeno :).Vezira Beranskog ocu nauciti pameti,ziv nijesam…

  17. Onda zovi Azru, ona nek’ preporući. A tog Vuka ne nazivaj vezirom, sitan je on za to poređenje. :)

  18. POKAŽITE PAPIRE

    Predstavnici Beransela poručuju: Poštujte zakone, a ne silu

    Predstavnici Beransela poručuju: Poštujte zakone, a ne silu

    Predstavnik mještana Beransela Gojko Cimbaljević poručio je lokalnim vlastima da nema potrebe da prijete primjenom sile, već da treba da pokažu papire, odnosno saglasnosti i dozvole.

    On je kazao da Opština prije svega mora da ima saglasnost Ministarstva održivog razvoja i turizma za lokaciju za privremeno odlaganje komunalnog otpada, kao i građevinsku dozvolu za gradnju regionalne sanitarne deponije sa reciklažnim centrom.

    „Kako saglasnost ne postoji i kako su istekli svi rokovi za dobijanje građevinske dozvole, sva dosadašnja dokumentacija je nevažeća. Zato se i prijeti primjenom sile, i deblokadom neuređenog smetlišta opasnog otpada. Možda gradonačelnik razmišlja o karijeri u policiji, gdje bi bio uspješniji nego na mjestu na kojem se sada nalazi“, rekao je Cimbaljević.

    Gradonačelnik Berana Vuka Golubović je, naime, prije dva dana za elektronske medije izjavio da će lokalne vlasti u Beranama čekati još dva dana, i ako tada stvari ne budu bolje, da će primijeniti silu i da nikoga neće milovati.

    „Još dva dana ćemo čekati i imati strpljenja. Ukoliko i tada situacija bude ista, upotrijebićemo grublje metode. Ići ćemo na to da se otvori deponija. Nećemo se više milovati ni sa kim. Tražićemo primjenu zakonskih odredbi, gdje ćemo biti možda malo i grubi. Jer je red da se primijene norme. Odakle nekom pravo da, na primjer, stane na vaša vrata, i da vam kaže da ne možete da uđete u stan“, kazao je Golubović.

    Ogorčeni ovakvim izjavama, Beranselci su poručili predsjedniku opštine da ih ni do sada nije mazio, i da „ne bi bilo loše da lično predvodi eventalnu novu policijsku akciju“.

    „Mi smo i na sudu dokazali da se otpad na Vasovim vodama odlaže na divlje, i da su i dosadašnje intervencije policije bile čisti akti nasilja nad građanima Beransela, odnosno da nije bilo nikavkog pravnog osnova da policija pruža asistencije lokalnim vlastima“, kaže predsjednik MZ Tiho Bogavac.

    On je uputio „policiji apel i poziv da ovog puta dobro razmisle prije nego se upuste u intervenciju“.

    „Ja ih pozivam da štite zakon, što im je obaveza, i da budu na strani onih koji se zalažu za poštovanje zakona. Neka vide ko krši zakon, mi ili lokalne vlasti“, rekao je Bogavac.

    On je dodao da su mještani Beransela istrajni u namjeri da ne dozvole dalje odlaganje otpada na Vasovim vodama.

    „Da nijesmo istrajni, ne bi već mjesec i po dežurali na barikadama na ulazu u naselje. Nema drugog načina da odbranimo svoje Ustavom i zakonima grantovano pravo na zdravu životnu sredinu“, kazao je Bogavac.

    Mještani Beransela proteste su započeli prije dvije i po godine.

    Kontejnere praznili kolege

    Beranskim komunalcima juče su u čišćenju grada pomogle kolege iz Kolašina i Rožaja. Kontejnere su, naime, praznili u kamione kolašinskih i rožajskih registarskih oznaka i odvozili ih na deponije u tim gradovima.

    Pretpostavlja se da su kolege došle svojim kamionima, kako ne bi u svojim sredinama izazvali reakcije lokalnog stanovništva, zbog dopremanja tuđeg smeća.

  19. Ni ovoga puta nije bilo sudskog rješenja, niti bilo kakvog naloga, a načelnik komunalne policije Zoran Bijelić potvrdio je za radio Jadran da je komunalna policija donijela rješenje o izvršenju deponovanja otpada na lokalnoj deponiji na Ublima.
    http://www.cdm.me//drustvo/crna-gora/policija-deblokirala-deponiju-na-ublima?qt-clanak_komentari_multimedija_tab=1

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s