Robi K.: Skleroza pektoris

robi-kMi obitelj smo bili kod mog dida na Šolti za uskrs. Dida je rekao: ‘Onda ekipa? Oćemol pravit turnir u tucanju sa pituranim jajima?’ Tata je njemu rekao: ‘Ja se više sa tobom ne tucam ni u paklu!’ Dida je pitao: ‘Zašto, jebate?’ Tata je rekao: ‘Zato šta varaš na jajima, eto zašto!’ Didi je uletilo čudilo: ‘Kako bi moga varat na jajima, čoviče?’ Tata je rekao: ‘Šta kako? Za prošli uskrs si nan podmistija jaje od mahagomija i sve nas porazbiva!’ Dida je slegnijo sa ramenima i rekao je: ‘Da ga jebeš, ne mogu se sitit!’

Tata je rekao: ‘Aj, aj, nemoj se pravit blesav, molinte! Tri miseca si brusija jaje od mahagomija i onda ga pitura u crveno! Kad si nas sve potaraca reka si da ti se jaje zove Drveni oktobar!’ Onda sam ja uletijo: ‘Stvarno, dida, a di ti je sad Drveni oktobar?’ Dida je rekao: ‘A izija san ga, malac! Šta bi drugo moga učinit sa jajom?’ Mama je rekla: ‘Šta ti to govoriš, jebate ćuk? Kako moš izist jaje od mahagomija?’ Dida je slegnijo sa ramenima i rekao je: ‘Nisan se moga sitit od čega je!’

Roditelji su gledali u dida sa tupajom. Onda je tata rekao: ‘Slušaj fosilac, jel to kod tebe malo žešći problem, a? Juče mi je stari Jerko reka da si prije neki dan ostavija gumu da ti toči u vrtlu i zaboravija je! Kaže da ti je vrtal parija Peručko jezero!’ Mama je rekla: ‘Meni je šjora Tonka rekla da ti je prošle nedilje našla upaljen špaher! Kaže da ti je u kužini bilo dvista stupnjeva, ka u krebatoriju! Zašto si bezveze drža špaher da ti gori, čoviče božji?’ Dida je slegnijo sa ramenima i rekao je: ‘Nisan se moga siti da san ga upalija!’

Mama je nagnila se prema didi i rekla je: ‘Slušaj, čako, nije to za zajebavat se! Stoposto te malo ćopila skleroza pektoris! Možda bi triba poć u likara!’ Dida je rekao: ‘Šta ću u likara, koji kurac!’ Mama je rekla: ‘A možda će ti dat neke tablete, šta ja znan…’ Tata je promrmorijo: ‘Il će te poslat u starački dom, pa će ti kuća ostat najbližoj rodbini!’ Mama je unjela se didi u facu i rekla je: ‘Ostaviš li još koji put uključen špaher zapalićeš se, za gospu blaženu! Doću ovde u posjetu i umisto rođenog oca nać mašur pepela!’

Dida je uzdahnijo i sijo je na katrigu. Onda je on rekao: ‘Lako za špaher, ima i gorih stvari…’ Mama je dignila livu ombrvu. Onda je ona pitala: ‘Kojih gorih stvari?’ Dida je opet uzdahnijo. Onda je on rekao: ‘Ti znaš da san ja štedljiv čovik! Cili život san krvavo radija i špara da bi moga ostavit nešto šoldi za pod stare dane! Lipo san to zapakova u kutijicu i spremija! I sad…’ Mama je pitala: ‘I sad?’ Tata je pitao: ‘I sad?’ Dida je rekao: ‘I sad, da ga jebeš, ne mogu se sitit di san spremija!’

U kužini je uletila tišinčuga. Onda je mama rekla: ‘Nemoš se sitit?’ Dida je slegnijo sa ramenima i rekao je: ‘Nema šanse!’ Tata je pitao: ‘A jesi dobro promislija?’ Dida je rekao: ‘A našta drugo mislin već dvi šetemane! Privrnija san deset puta cilu kuću i okoliš!’ Mama je rekla: ‘Čoviče!’ Tata je rekao: ‘Čoviče!’ Onda je tata nagnijo se prema naprid i utiho je pitao: ‘A koliko je bilo đengi?’ Dida je pogledao prema uzgor i rekao je: ‘Pa ono, nije baš malo… Oko sedan-osan iljada!’ Mama je rekla: ‘Kuna?’ Dida je rekao: ‘Kakvih kuna, ženska glavo? Eura! Nisan debil da držin ušteđevinu u ustaškoj valuti!’

Mama i tata su prikopali cilu kuću. Oni su vadili sve stvari iz ormara i onda ih vraćali nazad. Plus su micali od zida kredencije i krevete. Plus su prepipavali jorgane i šušte. Plus su popeli se u šufit i njuškali su po kutijama. Popodne je mama zabila se u konobu i zavlačila se iza bačvi i maštila. Tata je sa grabljama grabljao vrtal milimetar po milimetar. Plus je sa motikom kopa oko maslina. Ja i moj dida smo u dvoru igrali na čovječe ne ljuti se. Ja sam pomaknijo se za četri polja i pitao sam: ‘Jel ih prcaš?’ Dida je šuškao sa kockicama i pitao je: ‘Kako to misliš?’ Ja sam rekao: ‘Pa to šta rovare po ciloj kući i okolišu, a mi na miru igramo na čovječe ne ljuti se! Jel ih to prcaš?’ Dida je slegnijo sa ramenima i rekao je: ‘Ne mogu se sitit!’

Naveče su moji mama i tata ležali u krevi krepenzi od umora. Mama je tati šapnila: ‘Nemoš virovat, čoviče! Staro prdilo čuva osan iljada eura, a ćer mu je deboto gladna!’ Tata je šapnijo: ‘Mučimo se ka beštije za preživit od prvog do prvog, a stari kenjac se kupa u devizama! I plus ne zna di su mu!’ Mama je šapnila: ‘Sve živo smo prekopali, jebate, i ništa! A sutra popodne nam ide trajekt za nazad!’ Tata je šapnijo: ‘A i da nađemo đenge, jel misliš da bi ti stari škrtac išta da?’ Mama je šutila. Tata je šapnijo: ‘Da bi ti kurac! Bolje bi bilo prestat tražit! Tek ako nađemo lovušu nećemo od nje ništa vidit!’ Mama je šapnila: ‘Pa šta onda radit?’ Tata je šapnijo: ‘Ništa! Strpit se i čekat da fosilac parti! Ondaš nasljedit cilu kuću i na miru je prekopat! Dobićeš i nekretninu i gotovinu!’ Mama je šapnila: ‘Je, al šta ako starom debilku uznapreduje skleroza pektoris? Onda će bit još gore!’ Tata je šapnijo: ‘Šta može bit gore od ovog?’ Mama je šapnila: ‘Može se ne sitit da triba umrit!’

Ujutro smo mi obitelj skupili se u kužini za marendu. Mama i tata su oko očiju imali kolombare turbo maksi fleks. Ja i moj dida nismo. Mama je uzela kutiju sa brašnom da će zamisit pecipale. Onda je ona cijuknila: ‘Asti!’ Iz kutije je skupa sa brašnom ispala mala kutijica. Dida je u roku munja skočijo: ‘Jeessss! Jeessss! Sad san se sitija da san ih tu stavija!’ Tata je zaledijo se na mistu. Mama je zlamenovala se i rekla je: ‘Ne mogu virovat da normalni čovik može držat iljade eura u brašnu!’ Dida je uzeo kutijicu i otvorijo je. Unutra su bile složene đenge u velikim novčanicama. Dida je keserijo se i brojao ih je na stolu: ‘Jedan… dva… tri… četri… pet… šest… sedan… osan!’ Onda je pogledao prema mojim roditeljima i rekao je: ‘Nos vam posran!’

Onda je dida vraćao lovušu nazad u kutijicu. Mama i tata su stojali ukipani. Onda je tata pokazao sa prstom i rekao je: ‘Saš to opet negdi spremit i ondaš opet zaboravit di si spremija! Biće cirkus bez prestanka!’ Dida je gledao u kutijicu i dumao je. Onda je on rekao: ‘A je, jebate! To je sad posta problem!’ Tata je rekao: ‘Normalno da je problem! Samo je pitanje štaš napravit?’ Dida je slegnijo sa ramenima i rekao je: ‘A neam pojma, čoviče… Šta bi ti na mom mistu?’ Tata je rekao: ‘Ja bi da nekome od familije da mi čuva đenge! Tako ne bi ima straja da se sutra neću sitit di san ih stavija!’ Dida je češkao se po bradi i rekao je: ‘Znaš da ti to uopće nije loša ideja…’ Tata je rekao: ‘E pa onda daj ćeri lovušu da ti je čuva i miran si!’ Dida je rekao: ‘Znaš da bi moga, čoviče! Ova me skleroza pektoris jebe sve luđe i luđe!’ Tata je rekao: ‘Pa govorin ti ja…’ Dida je rekao: ‘Više se ne mogu sitit ni ko mi je ćer!’

Advertisements

Comments

  1. Bolji je ovaj:

    Blista bista
    Broj 693
    Tagovi: Uvrede & podmetanja
    Datum objave: 01.04.2013. Piše: Viktor Ivančić
    Poštovana gospodo iz Gradskog poglavarstva Splita,

    kao udovica prvoga hrvatskog predsjednika dr. Franje Tuđmana s velikim sam zanimanjem dočekala odluku Ocjenjivačkog suda koji je izabrao spomenik što će mome pokojnom suprugu biti podignut u Vašem gradu. Iz fotografija objavljenih u medijima vidjela sam da se nagrađena skulptura, čiji su autori arhitekt B. Silađin i kipar Z. Jurić, sastoji od brončane statue moga pokojnog muža, visoke oko tri metra, koja naslanja ruku na mramornu kocku, visoku oko dva metra.

    U prvi mah nije mi bilo jasno što bi velika kocka od mramora trebala predstavljati, no kad sam pažljivije pogledala, uočila sam veliku sličnost između te kocke i glave splitskog gradonačelnika, gospodina Željka Keruma. Nakon više konzultacija i podrobnije analize, mogu Vas obavijestiti da isto zapažanje dijele najbliži prijatelji i članovi obitelji Tuđman: svi se slažu u ocjeni da je spomenuta mramorna kocka posve nalik glavi gospodina Keruma, te da uspravni kip mojega pokojnog supruga, u sklopu cjelokupnog spomeničkog rješenja, zapravo miluje bistu splitskog gradonačelnika.

    Stoga članovi obitelji Tuđman, sa mnom na čelu, zahtijevaju da u najhitnijem roku poništite odluku Ocjenjivačkoga suda, jer smatramo posve neprihvatljivim da se pod firmom spomenika prvome hrvatskom predsjedniku ustvari potura spomenik splitskom gradonačelniku. Pritom je posebno neumjesno da na spornome rješenju skulpture glava gospodina Keruma zauzima skoro dva metra u visini i jednako toliko u širini, dok je kompletna figura moga pokojnog supruga visoka jedva tri metra. To držimo krajnje zlonamjernim: da bi kip prvoga hrvatskog predsjednika bio veličinom ravnopravan bisti splitskog gradonačelnika morao bi dosizati visinu između četrnaest i sedamnaest metara.

    Inzistiramo, gospodo, da ovu zloporabu i manipulaciju bez odlaganja spriječite. U protivnome obitelj Tuđman, sa mnom na čelu, ne samo što se neće pojaviti na svečanome otvorenju ovakvoga spomenika mojemu pokojnom suprugu, nego će poduzeti sve zakonske mjere da, u interesu obitelji i čitavoga hrvatskog naroda, uspomenu na prvoga hrvatskog predsjednika zaštiti od uzurpatora, te ovu sramotnu podvalu osujeti.

    S osobitim štovanjem,

    Ankica Tuđman

    * * *

    Poštovana Gospođo Tuđman,

    obraćam van se ka Predsjednica gradskog Vijeća Splita i sestra Gradonačelnika gospodina Željka Keruma. Ja i cila moja Obitelj izuzetno štujemo Pokojnog predsjednika Tuđmana, pa onda i vas ka njegovu Udovicu, al da vi u svom Dopisu rečete da moj brat Željko ima kockastu glavu, e ja to bogami neću nikome dopustit, pa ni Vama. Jedno je ozbiljna argumentaristička rasprava o Domoljublju i spomeničkoj Baštini, a drugo su klevete i vriđanja.

    Ja san se posli vašeg Dopisa obratila Kiparima Juriću i Silađinu da mi stručno objasne šta in znači ona mramorna Kocka od dva metra i oni su mi rekli da in to Simbolistički predstavlja Hrvatsku, a ne mog brata. A to šta je moj Žele slika i prilika Hrvatske, nije on kriv, to mu može služit samo na Čast i diku.

    Obitelj Kerum je časna i Poštena, sve šta imamo stekli smo Krvavin radom, i nećemo dopustit da nas vriđaju samo zato šta smo došli sa Sela, čega se mi ne sramimo, pošto je i većina Hrvata došla sa Sela. Pogledajte vi našta sliče članovi vaše Familije, gospođo Udovice! A da nije bilo ovakvih šta in govorite da su in kockaste glave, ne bi Pokojni predsjednik ni stvorija Hrvatsku, to da znate. Mi ćemo njemu dignit Spomenik kakvi Mi oćemo, tojest kakvi oće Građani Splita, došli vi na Svečano otvorenje ili ne došli. A bilo bi ka Bog da dođete.

    S osobitin Štovanjem,

    Nevenka Bečić

    * * *

    Gospođo Bečić,

    po primitku Vašeg pisma zatražila sam stručnu ekspertizu, i prvo što mi je rekao akademik Igor Zidić, pogledavši fotografiju nagrađenog spomeničkog rješenja, bilo je: “A zašto na ovoj skulpturi pokojni predsjednik miluje tikvu Željka Keruma?” Ja Vam, prema tome, ne iznosim svoj osobni dojam, nego mišljenje kompetentne stručne javnosti. Također mi nije namjera donositi prosudbe o fizičkome izgledu Vašega cijenjenog brata, već izraziti negodovanje što njegova mramorna glava, visoka blizu dva metra, zauzima najveći dio spomenika koji je navodno posvećen mome pokojnom suprugu.

    Ukoliko Vi i dalje ostajete kod toga da golema mramorna kocka predstavlja “Hrvatsku”, tada autore spomenika možete naputiti da “Hrvatsku” dočaraju u nekom drugom obliku (npr. kugle, stošca, valjka ili sl.), a ne takvom da “Hrvatska” izgleda kao pljunuti Željko Kerum. U protivnom, obitelj Tuđman, sa mnom na čelu, iskoristit će sva pravna sredstva da ovu drsku manipulaciju spriječi.

    Ankica Tuđman

    * * *

    Opet si napisala da mi Brat ima kockastu glavu, kravo Glupa, i još da je pljunut, Sram te može bit, jeben Tebe i spomenik ti Pokojnom mužu, tako nan i triba kad smo mu ga išli dizat, budi Dobar izij govno, prikidan ovu Raspravu jer se ne želin spuštat na tvoj Nivo, ja san jedna Dobro odgojena Gospođa, aj Bog!

    Nevenka Bečić

    * * *

    Štovana gospođo Bečić,

    gospodin T. Karamarko upozorio me da je preko svojih kanala saznao kako ste u zadnje vrijeme primali dopise potpisane mojim imenom. Želim Vas ovim putem obavijestiti da ta pisma nisam ja pisala. Prema saznanjima g. Karamarka, radi se o provokaciji jednog urbanog Jugoslavena iz tjednika “Novosti”, stanovitog V. Ivančića, protiv kojeg će obitelj Tuđman podnijeti kaznenu prijavu. Molim Vas da sadržaj tih dopisa ne uzimate u obzir.

    Srdačan pozdrav,

    Ankica Tuđman

    * * *

    Štovana Gospođo Tuđman,

    ja san odma isprve bila svatila da je to Četnička provokacija, zato san tom Ivančiću i napisala da je Glupa krava. Ništa se Vi ne brigajte, drago mi je šta ste se javili, Bog vas Blagoslovija.

    Srdačni Pozdrav,

    Nevenka Bečić

    * * *

    Draga gospođo Bečić,

    zaboravih Vam napomenuti da mi se jako sviđa rješenje koje ste izabrali za spomenik mome pokojnom suprugu, naročito velika mramorna kocka koja simbolizira Hrvatsku. Molim Vas da me obavijestite kada će i gdje biti svečano otvorenja, da obitelj Tuđman, na čelu sa mnom, može prisustvovati tome činu.

    Srdačno,

    Ankica Tuđman

    * * *

    Draga Gospođo Tuđman,

    fala van od Srca šta ćete uveličat Svečano otvorenje, ja se nadan da će to bit prije Lokalnih izbora. Šta se tiče lokacije Spomenika, tu je bilo nekih promjena. Prvo smo ga mislili dignit na Rivi, onda na platou pored Biskupove palače, ali prema zadnjoj Odluci dignićemo ga u Zrak.

    Srdačno,

    V. Ivančić

    http://www.novossti.com/2013/04/blista-bista/

  2. da je trazio da mu sve prekopaju, nikad ih vidjao nebi, ovako para vrti gdje rodbina nece.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s