Dragan Šepelj: Lažljivko Kradović

bpkaNevjerovatna je zavrzlama nastala nakon crnogorskih izbora za predsjednika. Baš nevjerovatna. Pustićemo po strani apsurd da oba kandidata i dalje sami sebe smatraju pobjednikom ove lakmus tragikomedije naše stvarnosti; javnost koja je učestvovala i na unaprijed nesigurno pravičnim izborima ima valjda neko pravo znati istinu o pobjedniku. Demokratija koja je servirana crnogorskim građanima očito nije kvaliteta sličnoj onoj demokratiji koju uživaju neke druge, zapadne i razvijene demokratije, kada može i nakon desetak dana postojati prilično jasna sumnja u cijelom društvu o stvarnom pobjedniku.
Za sve to vrijeme primjećujem, sa senzibilitetom oštećene strane; oštećene jer sam za razliku od pređašnjih izbora kada bih transparentno zaobilazio ponuđene partijske nomenklature ovoga puta glasao više nego jasno boljeg kandidata, da su obije grupacije davale jasne znake “da nešto nije u redu” sa ovim izborima. “Lekićev izborni štab”, sastavljen od meni izuzetno Sumnjivih Lica, proglašava pobjedu na obrađenih 97% glasova i tu staje, ne nudi do sutradan podatke sa svih 100% obrađenih biračkih mjesta. Amaterski i neodgovorno, nema šta; kao i toliko puta u istina nešto drugačijim – jasno gubitničkim –  okolnostima u kojima su se nalazili.
Isto veče, mitski DPS proglašava pobjedu, ali najstidljivije u istoriji, bez potvrde DIK te večeri i uz slavlje u zgradi vladi u kojem je učestvovao reprezentativni kampanjski polusvijet, na kakav vladajući establišment nije bio navikavan ovih 25 godina. Nije bilo niti jednog od poznatih crnogorskih lica koji bi se, nakon zaista dobijenih i neosporavanih izbora, poljubili sa Milom i onim njegovim kandidatom za kojeg dobar dio njegove vladajuće koalicije kaže da je neustavno kandidovan. Ni pjesme ni igre po ulicama, slavlje je više ličilo na Kandidatov odlazak na strijeljanje – posebno ako je oštro oko oponenata, a jeste, vidjelo da Šef Milo bukvalno gura na binu svog Kandidata (uzgred, govorio je pet puta duže od njega na “slavlju”).
Nakon toga, do dan danas, mediji rafalno izbacuju primjere krađe i prekrađe glasova, asistiraju im MANS, partije, analitičari, građani…Imamo čovjeka koji je donio 600 ličnih karti koje je otkupljivao od građana, imamo posmatrače SDP koji svjedoče o ubacivanju glasova, imamo MANS koji dokazuje da je birački spisak u nivou spiska nekog svinjogojca iz Šumadije koji popisuje svoje “favorite”, gdje su po nekoliko desetina puta isti karakteri upisivani pod istim ili sličnim matičnim brojevima, imamo situaciju u Rožajama gdje je za 4000 premašen broj glasača koji su imali šanse po popisu iz 2011 imati pravo glasa s obzirom na životnu dob. Za sve to vrijeme, od DPS strane čujem samo dva argumenta: a) posmatrači OEBS nisu ništa primijetili i  pod b) članovi biračkih odbora su potpisali zapisnike.  Čuveni “Lekićev izborni štab” se zaista poprilično slabo snalazi u prezentovanju tih dokaza koji su evidentni i ne prati kvalitet rada MANS i medija, Vijesti i DAN-a. Prijete čaprom od vuka, rekao bi narod. Te oće, te neće na proteste. EU, EK, i ostali strani faktori imaju interes da se postojeća garnitura ipak nekako sačuva – još ovaj put, i ne stimuliše opoziciju i javnost na dalje dokazivanje neregularnosti. Smatraju da balkanski nivo demokratije dozvoljava ovakve neregularnosti i ovakva pravila. Potcjenjuju nas iz lične koristi. To horski rade i neki tradicionalni strani analitičari i saveznici aktuelne elite, i svi oni ne nude kao kontrapunkt opštem mišljenju u redovima oponenata neustavnog Kandidata, a to je ono što me potaklo da napišem ovaj tekst:
Koji je arhidokaz potreban podastrijeti da bi naše sumnje u visoki stepen neregularnosti izbora bio zadovoljavajuće presudan za vas koji sumnjate u tako nešto? Ako to NIJE sve ono što sam gore pobrojao a tiče se neregularnosti na sam dan izbora, i ako to NIJE afera SNIMAK kao dodatak našoj percepciji kvaliteta izbora prije samog izbornog dana, i ako to za vas NIJE tvrdnja SDP o neustavnoj kandidaturi Neustavnog Kandidata; što treba ponuditi kao dokaz?
Nadam se da ne mislite gospodo draga kako bi dokaz trebao biti nekakav snimak HD kamerom, pod režiserskim okom Majkl Mana, u kojem bi  prva klapa pala tako što bi usnimili   kako Branimir Gvozdenović nosi 11000 glasova putem pisma stavljajući ih u pozlaćenu glasačku kutiju marke Poltrona Frau dok Zoran 4×4 Jelić vodi kolonu svježe zaposlenih pripravnika sa članskom kartom Majke Svih Partija?!! Nadam se da ste toliko upoznati sa situacijom da znate kako se i i u 10 zapovijesti hrišćanskog Dekaloga koje možete dobiti u nekoj od vjerskih zajednica po Crnoj Gori jasno nalazi ono uputstvo pod rednim br. 8 – NE UKRADI! A vi se, pored ostalog, dičite i hrišćanskom tradicijom ma kako joj sjaj moralnog i etičkog epicentra potamnio za ova dva milenijuma.
EU, njeni zvaničnici i ambasadori, moraju znati da u Crnoj Gori postoje i ljudi koji odbijaju ovako određeni nivo dovoljne demokratije kakav su izabrali za Crnu Goru oni koji su zaduženi za nju u Briselu. Eto vam je nazad, bekhend paralelom, ako nas tako doživljavate. Za mene bi jedan jedini ukradeni glas za Lekića, uz njegov amin, bio dovoljan da mu otkažem povjerenje. Ovdje se radi i o povjerenju, zar ne, a ono se ne stiče pomenutim “aktivnostima”.
Zbog svega toga, ako nemate boljeg argumenta od : “riješite to u okviru demokratskih institucija”, a to stalno ponavljate papagajski, dozvolite da vas obavijestim ako ne znate da su i protesti protiv NE UKRADI principa dozvoljeni i imanentni demokratijama. Pa i ovoj balkanskoj iz “uspješne evropske priče”.
Ko se odluči da organizuje i vodi proteste neka pokaže jasno da će brinuti o onima koji će se pridružiti, da brinu o načinu prezentovanja i snazi onoga što brane; moraju znati da pokažu i zahvale svima koji su oslučni da ne dozvole da se krađa predstavi drugačije do  karneval demokratije. Ako nadležni i odgovorni ne budu imali senzibilteta za zahtjeve nezadovoljnih ovom burleskom, onda moraju znati da se svaki karneval  kao manifestacija završava ritualnim paljenjem samog krnevala.
Lažljivka Kradovića.
Advertisements

Comments

  1. Браво.

  2. “This country, with its institutions, belongs to the people who inhabit it. Whenever they shall grow weary of the existing government, they can exercise their constitutional right of amending it or their revolutionary right to dismember it or overthrow it.” — Abraham Lincoln, 4 April 1861

  3. I am a firm believer in the people. If given the truth, they can be depended upon to meet any national crises. The great point is to bring them the real facts. – Abraham Lincoln

  4. I am not bound to win, but I am bound to be true. I am not bound to succeed, but I am bound to live by the light that I have. I must stand with anybody that stands right, and stand with him while he is right, and part with him when he goes wrong. – Abraham Lincoln

  5. sloboda, pravda I nepravda su univerzalne pristrasnosti, svako ima pravo da se buni protiv nepravde,a za pravdu I za slobodu, samo da ne ogranicava slobodu I pravdu drugima. opravdani gradjanski protesti su osnova demokratije, bas kao I pravna drzava, slobodni I tajni izbori I jos stosta.

    citam ovaj tekst, razumijem sve sto je napisano I poruceno, ali razmisljam o svojim sugradjanima I ljudima sa sjevera koji nemaju kulturno-istorijsku vezu sa mediteranom, sa lincunima, brancunima I ostalim kurcunima, karnevalima I simbolikom karnevalskom I citavim svijetom prakticno nepoznatim, ili upoznatim ne godisnjim varaskim odmorima. razlike su strahovite I u poimanju I u praktikovanju, a tek u poredstavljanju. ima mnogo mirodjija u crnogorskoj corbi, mnogo se tu treba stvari dovest u red I stavit u ravan prizavanja, poznavanja, postovanja razlicitog I razmisljanja o interesima svih, a ne samo sebe.

    p.s. sokiran sam saznanjem da je sepelj glasao I koga je glasao. prva reakcija negativno cudjenje, druga reakcija pozitivno cudjenje. sad sam negdje u sredini I krckam se. mozda se trenutno stanje stvari stvarno i moze mirnim putem I glasanjem promijeniti, samo je pitanje oce li bit na bolje I kada.

  6. Ладо Тајовић, удбаш приправник says:

    Поштовани пријатељи, тужни скууупее, напаћена црногорска опозицијо и тешко потлачени црногорски интелектуаци, напредна омладино, радници, сељаци и остали! Ја у овом судбоносном тренутку желим да пријавим да су моје ганглије ових дана устрептале, моја сива мождана маса се ресетовала три пута док мојим тијелом тече једна нова енергија. Другови ја видим, ја више нисам слијеп. Другови ја ходам, одбацио сам штаке које су ме једва држале. Другови ја овим путем желим да се извиним свим Мандићима, Даниловићима, Медојевићима, Павловићима, Куљацима, Поповићима, Ковачевићима, Радовићима, Перовићима и осталима, које ме страх ћу заборавити да поменем ако овако кренем, те многобројним интернет никовима! Ја се извињавам што сам о свима вама мислио баш оно шта сте једни о другима рекли, ја се извињавам што сам недовољно цијенио ваше прегалаштво и патњу док сте испод морачких пећина прогањани уз огромну тмину и уз тек покоју свијећу, промрзли, кадни, никакви уз какав акумулатор на који су били накачени ваши компјутери које сте сами направили исписивали странице и странице текстова за које су неупућени, назадни и слијепи као ја тврдили да су глупости и пљувачине. Другови, ја сам тек сада све коцкице посложио! Другови, моје пљувачне жлијезде раде као ваше сада. Другови ја могу да пљујем. Другови сада смо јачи. Пљујмо заједно. Пљујмо до зоре. Пљуц, пљуц, пљуц… Надам се да ће и остала стока којој се обраћате разумјети ваше племените поруке!

    “Експресни влак за Париз, Пула, Трст, Милано, Торино, Гренобл, Париз полази са четрнаестог колосека, други перон лијево. Понављам, експресни влак за Париз, Пула, Трст, Милано, Торино, Гренобл, и напокон Париз полази са четрнаестог колосека!

    Опрости ми, Катрин,
    можда нисам био фин,
    мада си ми била драга!
    Опрости ми, Катрин,
    све је сада само дим,
    нашој љубави ни трага!”

  7. I meteori prolaze, jel tako ladovane?

    • i meteorolozi, što kaže pozitivni meteorolog Branko Micev, oće li Lado na protest, ili je vidio zlu i goru i proljeće.
      Ne očekujem mnogo, ipak izlazim, pa Lado kako goj oj.

  8. Лауфере, нема ни Шепељ претјеране везе са Бокељима и курцинима. И њему се отац овдје доселио из западне (покатоличене-усташоидне) Херцеговине.

    Како су моји из нормалне Херцеговине, а како је и то сјевер такозване БЈРЦГ, немој Лауфере да нас трпаш у исти кош са вама превјереним Албанцима из Васојевића. То сматрам увредом.

    • ne odustajes da si dovijeka june, ne? ;)
      blago tebi, sta sve tebi ne padne na pamet, valjalo bi imat tvoju pamet kad covjek ode na ogdisnji odmor, da se stvarno odmori. nu vidi nekog tu od tih programera da naprave pravohercegovnu aprlikaciju za ove moderne telefone. kojom brzinom i lakocom skrenu u svoju jednodimenzionalnu i crnobijelu svijest, husein bolt ti nije ravan kad je brzina u glupiranju u pitanju, sa ili bez prepona, ti picis i popravke nema. ;)
      evo najboljeg primjer(k)a sta sve treba da se skuva u jednu corbu, da bi se usojesno promijenio rezim i doveo bolji.

    • aok!

    • Guybrush Treepwood says:

      Hiram Stevens Maxim, ili, kod nas, Hajram Stivens Maksim, godine 1884. konstruisao je prvi mitraljez. Oružje je bilo ubitačno, ali ne baš precizno, a i prilično bučno. Nazvali su ga po svom konstruktoru – Maksim. Ovaj teški mitraljez koristio se u kolonijalnim ratovima, kao i u Prvom svetskom ratu. Najdalje u njegovom razvoju otišli su Britanci i Nemci, koji su njime kosili jedni drugima redove (tj. divizije) u Prvom svetskom ratu, te se nastanak ove fraze vezuje za činjenicu da su Britanci prema mašini koja je ispaljivala 200 metaka u minutu išli karakteristično vrlo sporim jurišom koji je omogućavao nemačkim korisnicima Maksima da vežbaju svoje veštine u gađanju. Rezultat toga je bio neviđen masakr koji se ustoličio u frazi za osobe koje ne nose teško naoružanje, ali imaju rečnik i pamet koji su isto tako ubitačni.

      Obično se fraza „lupa k’o Maksim po diviziji“ upotrebljava kada se opisuje osoba koja priča svašta, baljezga, trtlja, govori mnogo, a ne kaže ništa, ima puno digresija u govoru, a još i prilično besmislenih, nimalo uklopivih u trenutnu konverzaciju.

  9. nijesam imao namjeru da skrecem sa teme, makar ne ovoliko i ovako. necu vise, prastajte.

  10. Smrt fashizmu – sloboda narodu!

  11. Погледај само Лауферове коментаре. Какав азијатлук!

    • ;) svrbi li, svrbi?

      • Васојевићу, припадниче “највећег српског племена”, како се оно зваше Васов отац? Кећ из Климената ако ме сјећање не вара.

        Не азијатлучи бре Лауфере!

  12. sekulu za preshednika!

  13. I Секуљу i Džominu:

    Velibor Džomić – pravni ekspert iz Kosovske Mitrovice i Kragujevca

    Velibor Džomić, protojerej – paroh podgorički, crkveno-sudski tužilac, koordinator Pravnog savjeta MCP-a… Iako Džomić nema formalno teološko obrazovanje – nema završenu bogosloviju ili teološki fakultet – on se predstavlja kao najveći stručnjak za pravoslavne crkve.

    Od đakona je za desetak godina napredovao do stavrofora, što je titula namijenjena sveštenicima za specijalne zasluge sa pravom da preko mantije nosi natprsni krst i crveni pojas; takođe je starješina Hrama Hristovog Vaskrsenja, najvećeg sakralnog objekta u državi, objavio je podgoripki Monitor u martu 2013. godine.

    Diplomirao je tek 2002. na “čuvenom” Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, a magistrirao 2006. na još manje uglednoj adresi: Privrednoj akademiji u Novom Sadu.

    Onda je – uz prisustvo Amfilohija i još nekoliko srpskih arhijereja – 27. decembra 2012. doktorirao na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, ustanovi poznatoj po aferi Indeks (masovna kupovina diploma). Tezu je odbranio pred prof. dr Nenadom Đorđevićem koji je jedan od nekoliko optuženih u Indeksu.

    Član komisije je bio i profesor podgoričkog pravnog fakulteta dr Slavko Lukić, poznat po aferama na podgoričkom Pravnom fakultetu.
    Naziv Džomićeve teze je Pravni položaj tradicionalnih crkava i verskih zajednica u R. Srbiji i R. Crnoj Gori. No, 2009. je najavljivao daleko interesantniji doktorski rad, naslovljen Pravni položaj MPC-a od 1851. do 1929. godine. Zašto je odustao?

    Kao svojevrsnog i pravničkog uzora, Džomić je deklarisao dr Vojislava Šešelja. Džomić je autor članka Svjedok nepokleka, koji je objavljen u zborniku Duška Sekulića Luča vojvode Šešelja (Srpska radikalna stranka, Zemun 2009), gdje je, između ostalog, napisao:
    „Pravnom naukom se bavim preko 20 godina, od kako sam u Kraljevu 1986. zakoračio u Srednju pravnu školu, do dana današnjega. Sve do procesa dr Vojislavu Šešelju nisam mogao da sanjam, a kamoli da povjerujem da nadobudnim evropskim pravnicima, današnjim haškim kadijama i sudijama, mogu da padnu na pamet takve stvari, nedopustive u pravu, kakve su nam pokazali već od početka montiranog sudskog procesa”.
    U zaključku veli da je „bez obzira na presudu”, Šešelj sebe „prinio na žrtvu” i da je ostao „svjedok nepokleka” (str. 52-54).

  14. sekulu za preshednika! ! !

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s