Vojin Grubač: Predsjednik ne stanuje ovdje

7109213_700b_v1 copyУ Црној Гори се још не завршавају најчуднији избори за њеног предсједника. Ти избори су избацили невјероватну количину политичког муља са скривеног дна на свима видљиву површину, право у лице грађанима. Уједно, десило се нешто невјероватно- први пут се ДПС није усудио да јавно прослави изборни резултат који је предочио, тако да је обиљежавање “побједе” провео у комеморативној атмосфери.

Јелко,  Кетрин  и Миланов олук

Елем, послије постављања ултиматума Србији у вези Косова, који се провалио, госпођа Кетрин Ештон је ужурбаним корацима дошла у Подгорицу да постави ултиматум опозицији. Изгледа да се нервозно, уочи њеног доласка, тражио вагон у којем ће опозиција, по жељи ЕУ, потписати безусловну капитулацију, а потом вјероватно отићи у Мозамбик да тамо буде опозиција.

Јелко Кацин, самоубијеђени словеначки политички инквизитор Балкана, јарки представник словеначке политичке корупције- први је дао скандалозну изјаву о овим изборима: “Ванинституционална борба, коју најављује црногорска опозиција, је више деструктивни него конструктивни приступ”. Истовремено,  у његовој Словенији иде вишемјесечна ванинституционална борба грађана, врло жестоко и врло упорно, против разарајуће политичке корупције која је уништила политички и економски систем те некада најпросперитетније ЈУ државе. Да напоменем, Драго Кос, председник Словеначке државне Комисије за спречавање корупције је изјавио: “Грађани у Словенији, кад говоре о тој негативној појави мисле, углавном, на такозвану велику корупцију, присутну у политичким круговима и државном апарату. Горан Клеменчич га је само допунио: “Словенија је у задњих 20 година изгубила десетак милијарди еура због корупције”.  Недавно се појавила и сљедећа неординарна вијест: “Док је бивши словеначки председник Милан Кучан у вечерњим часовима са супругом гледао ТВ крадљивци су скинули бакарни олук с његове куће у Љубљани. Елем, распони крађе у Словенији су прошли кривудави пут од милијарди еура до бакарног олука њеног предсједника.

Прави предсједник Црне Горе је неко трећи

Ипак, и поред завршетка избора остало је питање, а ко је сада прави предсједник Црне Горе?  С обзиром на то да је тзв. међународна заједница затворила очи пред  крупним малверзацијама на овим изборима, одговор је скоро јасан. Прави предсједник Црне Горе није рођен у Црној Гори, нити је један од два кандидата који су учествовали на изборима.  Тај предсједник и управљач Црне Горе је неко трећи, неко изван њених граница, највјероватније у Вашингтону. Јер, Црна Гора је против воље 80 одсто њених грађана признала Косово као независну државу. Исто ће се десити и са уласком у НАТО, гдје се грађани такође неће питати.  И на управо завршеним изборима грађани се нису питали, као и на оним парламентарним  који су били прошле године.

Јасно је да те међународне кругове не интересује то што се јавио ојађени дилер личних карата  у Подгорици, те у очају бацио шесто легитимација на сто новинара, рекавши да не може да исплате грађане који су продавали своја документа. То што у Црној Гори живе проглашавају мртвима, а мртве живима, коригујући их уједно у бирачким списковима.  Што у Рожајама има 4 000 гласача више него пунољетних грађана. Што је за пет мјесеци направљен режирани хаос у бирачким списковима, гдје је брисано, уписивано и пребацивано са једног гласачког мјеста на друго преко 13 000 грађана.

Међународна заједница све то не жели да види, јер та међународна заједница уопште и не постоје.  Постоје интересне групе у међунардним круговима, тимови плаћених чиновника који управљају протекторатима попут Црне Горе, Ирака, Авганистана, …

Међународна заједница не постоји 

Елем, некада давно је Београд оптуживан да је он кривац што Црна Гора није независна.  Ипак, све су прилике да је Црна Гора послије државног осамостаљења одмах изгубила  независност. Послије референдума се могло посекундно одбројати од десет до нула да би се то десило. Ипак, они који су узели независност тек обновљеној самосталној држави Црној Гори не смију се оптуживати.  Вашингтон није Београд, тако да свака оптужба у правцу Вашингтона може довести било ког црногорског политичара у ситуацију да понови судбину Гадафија.

Управо зато, ситуација је све јаснија. Међународним чиновницима, патронима Црне Горе,  једино одговара таква власт у Црној Гори на коју имају дебео и тежак досије, па да државом могу управљати по својој вољи и без икакве одговорности. Очигледно је да такав неопходни досије немају на опозицију, или имају у тој мјери која је недовољна.

Виртуална међународна заједница јавно и званично тражи да се чиновници Црне Горе изборе са криминалом и корупцијом, а истовремено та иста међународна заједница влада домаћим политичарима управо механизмима политичког криминала и корупције, уцјењивањем преко досијеа. Када се такве ствари дешавају јасно је да су наступила смутна времена, те да се у будућности ништа лијепо не може очекивати.

Давитељи против давитеља

Да је тој виртуалној међународној заједици стало да се у Црној Гори живи цивилизовано- она би подржала или поставила добру, а не лошу власт.  Ипак, њој, изглед, исто као и у Словенији, одговара само лоша власт у државама на простору Балкана, самим тим и у Црној Гори. Мотиви за такво понашање могу бити разни. Рецимо, сопствени профит коруптивно орјентисаних међународних чиновника и банкарских кругова, или се они просто играју стратешких игара, или им је напросто досадно …

На списку мотива може бити и предрасуда, слична оној бизарној коју имамо  у одличном Шијановом филму “Давитељ против давитеља”, гдје се у Београду, како би он уистину постао Град, морао појавити масовни убица.  Елем, a шта је масовни убица него осиромашени уранијум који је та међународна заједница поклонила Балкану приликом бомбардовања које се звало “Милосрдни анђео”.

Advertisements

Comments

  1. С обзиром на то да је тзв. међународна заједница затворила очи пред крупним малверзацијама на овим изборима, одговор је скоро јасан. Прави предсједник Црне Горе није рођен у Црној Гори, нити је један од два кандидата који су учествовали на изборима. Тај предсједник и управљач Црне Горе је неко трећи, неко изван њених граница, највјероватније у Вашингтону.

    међународна заједница уопште и не постоје. Постоје интересне групе у међунардним круговима, тимови плаћених чиновника који управљају протекторатима попут Црне Горе, Ирака, Авганистана, …

    Црна Гора послије државног осамостаљења одмах изгубила независност. Послије референдума се могло посекундно одбројати од десет до нула да би се то десило.

    Виртуална међународна заједница јавно и званично тражи да се чиновници Црне Горе изборе са криминалом и корупцијом, а истовремено та иста међународна заједница влада домаћим политичарима управо механизмима политичког криминала и корупције, уцјењивањем преко досијеа. Када се такве ствари дешавају јасно је да су наступила смутна времена, те да се у будућности ништа лијепо не може очекивати.

    сопствени профит коруптивно орјентисаних међународних чиновника и банкарских кругова, или се они просто играју стратешких игара, или им је напросто досадно …

    sa ovim se svim slazem! multinacionalne komapnije I njihove vrhuske vladaju na 2/3 planete, prebacivanje ping pong loptice(a) iz etnickih u nacionalne I klasne sukobe I nevolje je nekad stvar strategije za buduci profit, nekad stvar golog trenutnog profita I pljacke kroz korumirane lokalne elite, a nekad ciste zajebancije I dosade. dok god narod crne gore ne shvati da mu olos na vlasti I olos u opoziciji jedu I hljeb I vrijeme I dok narod ne rasturi govna na sve strane I napravi nesto za sebe I kroz sebe, serviranje izblijedjelih fraza I tapsanja po ramenu ce se nastaviti, ma koliko se ramena primijenilo.

    p.s. do sada najrazumniji I najbolji tekst od sva tri koja sam pricitao od ovog autora.

    • okreni konacno plocu says:

      eto laufere i ti upade u populizam…dok narod ne shvati i dok narod ne rasturi…gdje je to neki narod nesto shvatio?…a rasturio je cesto …

      • da, narod, dok ne rode iz sebe bolju elitu koja ce da radi za sve, a ne samo za sebe I tebe, do tada moze sve u tri materine sto se mene tice, ukljucujuci I tebe I sve takve spin doktore. to sto ste umislili da ste od Boga dati da samo vi vodite I pravite greske za greskom, to cete kad tad iskijat, kao I svi takvi sto su od naroda svoga kroz istoriju. zali Boze sto jos nema takvih da vas sa salscu isprate I zacementiraju, nego se vacarite sa sadasnjom opozicijom, vasom, no sve se mijenja, pa ce I vama I njima doc trenutak istine.

      • okreni konacno plocu says:

        sve manje razlika uocavam izmedju tebe i vukmana…to je to kad ti neki balkanac prijeti trenutkom istine…ima smisla to ponavljanje 1998. zar ne ?…

      • bravo! skupljaj prscenje i lanceve, valjace ti, posto ne pusis.

  2. Pobjegao komentator, vratijo se kolumnista. Komentator je mrtav, zivijo kolumnista. Ojhaaa!

  3. Ordinarna zalopojka malog srbina koji je usnio da treba biti Veliki Srbin.

  4. Odličan, samo bez teme Kosova, Natoa i nezavisne Srbije.

    4+
    Može da odgovara za pet

    • комшија са 4. спрата says:

      Овај коментар је суштина цијеле приче!
      Обратите пажњу господине Грубач, још мало муке и бићете одликаш

  5. Jedan od boljih tekstova/analiza, po meni, koje sam u poslednje vrijeme pročitao. Tekst koji razobličava suštinu, našu “nezavisnost i suverenost”, ali i “nezavisnost i suverenost” država sličnih našoj, ulogu “demokratske međunaradno zajednice” u svemu a posebno SAD, te poraznu činjenicu da su građani naše i sličnih država “kolateralna šteta” u igri moćnih i “demokratskih” zemalja.

  6. okreni konacno plocu says:

    pravi predsjednik crne gore je njen premijer, rodjen u niksicu… gornji tekst je jedna mnogo puta ponovljena tuzbalica iz korpusa onih koji kosovsku bitku i dalje slave kao pobjedu……pravo pitanje je da li ce bojkotasi ucestvovati u subotnjim protestima zajedno sa opozicijom koja je, kao primjer u regionu, garant stabilnosti crnogorske vlasti (garanta mira, stabilnosti i napretka na ovom dijelu balkana)…ko drugome jamu kopa sam u nju upada…

    • OKP,
      ako je dnevnica u pitanju, izaći ću ti u susret: sve u skladu sa agendom, evroatlanskim integracijama, napretku, nesumnjivom liderstvu u regionu, Singapuru i Luxemburgu na Blakanu…
      Dakle,
      moja malenkost od milja zvana bojkotaš – će izaći na najavljeni protest u subotu i svojim prisustvom ga podržati. Kako je protest zakazan u 12h, čini mi se, a to je vrijeme kada mi dijete spava, najvjerovatnije ćemo biti nas dvoje – ja i dvogodišnji sin, stim da ću zbog toga ostati najduže do 12.30h.
      Nadam se da je traženi izvještaj potpun i da ste zadovoljni proslijeđenom informacijom.
      Sobzirom da “elita” kojoj pripadaš širi informacija kako je ovaj protest ponavljanje 1998 god. možeš im prenijeti da ima takvih ludaka koji na rušilačke, revolucionarne, nasilne, antidržavne proteste vode đecu od 2 godine.

    • Sam uređujem portal, pa sam sebi i postavim komentar mjeseca-to ti je demokratija na naš, domaći način. Parole obično ne nosim, pogotovu ne one uramljene i dobro pripremljene sa kakvim su postojeće demokrate svojevremeno došle na vlast. Nemam vremene ni volje da idem na postavljeni linc, sjećanja su mi svježa na skoro sve događaje u poslednjih 25 godina. Ti kažeš, pored ostalog: “gornji tekst je jedna mnogo puta ponovljena tuzbalica iz korpusa onih koji kosovsku bitku i dalje slave kao pobjedu”.
      Podsjećanja radi, bez linca, ovi su došli na vlast ulicom, insistirajući na Kosovo(Kosovu i metehiji-da budem precizan), Kosovskoj bici, ugroženom srpskom i crnogorskom narodu na Kosovu(onda kada je 90% rukovodećih mjesta bilo upravo u rukama Srba i Crnogoraca uprkos potpuno drugačijoj etničkoj strukturi…). Ja sam se tada zalagao za ugrožena prava Albanaca, za njih su oni bili “šiptarski iredentisti i teroristi”. Onda su oni isti među prvim priznali Kosovo u momentu kada su ta prava Srba i Crnogoraca doista bila ugrožena, frapantno ugrožena. I tvrdio(to i sada tvrdim) da oni nemaju ni moralno ni bilo koje drugo pravo da priznaju Kosovo jer su na račun njega došli na vlast dižući nacionalističku histeriju. Milan Roćen je priznanje Kosova obrazlago i povećanjem BDP-ija!
      Vidim kako nam je porasto BDP, a i to je veoma etičko obrazloženje. Naše “čojstvo i junaštvo” na djelu: priznati neku državu – dosta spornu, i pod veoma spornim okolnostima, a pod jednim od izgovora da će nam priznanje uticati na povećanje BDP-ja.

      • okreni konacno plocu says:

        1988-1989. …to nije sporno…jedni su drugima posluzili kao trojanski konj…ne znam sto danas srbija ima od toga da ne prizna kosovo ili da odugovlaci sa tim?!…osim politicara kojima je to orudje demagogije…

    • OKP, Kosovski boj (kao ni oni koji ga slave kao pobjedu) nemaju bukvalno nikakve veze sa temom koja se komentariše ispod ovog teksta. Očigledno je da ti je zbog toga prilično žao, te da je ta emocija u savršenom skladu sa onim oduševljenjem koje si iskazao zbog, da te citiram: “istovremene pobjede procrnogorskih i opozicionih snaga u Nikšiću”.
      Mogao bi za promjenu da napneš malo vijuge i iskočiš iz tog Šukovićevskog etalona koji infatilno prikrivaš odricanjem od svih priznatih standarda interpunkcije ;) Znam da je to stradalnička misija za tebe, nakon toliko godina potrošenih na odbranu države i nacije. Teško je miriti se sa smjenom straže… Ali to je bilo to.
      Umjesto tvoje generacije, dolazi era Časlava i drugara, ili onih mladih lavova i CKL umjetnika okupljenih oko Ćakija što su se dojuče režali i bljuvali jedni po drugima a danas pozerski podnose kandidaturu za odbranu demokratije i časti Montenegra.

      That's All Folks
      GRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRR

      • okreni konacno plocu says:

        neon, u politici vazi pravilo, nikada ne reci nikad…mislis da sukovic ne bi u bliskoj buducnosti mogao biti dio cakijeve ekipe?…sa ckl umjetnicima?…

      • Turska vojska se prva povukla sa Kosovo polja. Tad je vazilo pravilo da ko se prvi povuce sa bojnog polja izgubio je boj. Kosovska bitka van srpskih mitova i guslanja je bila sudar hriscanske koalicije s jedne i turaca sa njihovim vazalima na drugoj strani. Tuska strana se brzo oporavila a za hriscansku koaliciju je bio poraz od kojega se nikad nije oporavila. Pobjeda na kratke a poraz na duge staze.

      • Tako je OKP, ali ti i ja nismo političari. Zato moje nikad, znači nikad.

        Što se Šukovića tiče, on je i sada na Lekićevoj strani, samo to ne smije javno da saopšti. Ti to, vjerujem, dobro znaš :)
        Inače, grupi koja organizuje subotnji protest opoyicije nedostaje upravo samo Šuković da bi utisak o kohezivnom faktoru Lekića o kojem sam govorio bio kompletan. Lagani osvrt na karakter te grupe meni instiktivno vuče prst u grlo, ali Đukanovićev tim konvertita može očigledno srušiti samo društvo sličnih moralnih nazora i glumačkog talenta :)

  7. Ето, мени бришу коментар гдје кажем да се усташоиди у ЦГ представљају као либерали и социјалдемократе а објављују коментар Фанту којим ме вријеђа на националној основи.

    Чему то редакцијо? Откуд толика мржња са етничким мотивом? Чему толики шовинизам, чему толика нетрпељивост? Зашто двоструку стандарди, зашто коментаторе дискриминисати искључиво на основу националне припадности? То се, нажалост, зове фашизам.

    • Не вријеђам ја тебе на националној основи, него кажем да је дио твог коментара четникоидна дркотина ……. умријећу као либерал, али никад нећу бити усташоид …..

      • G. Fantom, pusti profesora njemu samo treba malo paznje posto politika vise nije u opticaju. Inace kao stariji ljudi pa jos iz Niksica mozete se vidjeti pa raspraviti. Sigurno se poznajete…….

        Bilderberg grupa, hitno nalozila rjjesavanje ‘Pitanje Prevlake’ i ‘revitalizaciju’ Boke kroz Nato aranzman. Na ‘donosiocu’ lokalnih odluka je potpuno punomocje da odluku sprovede u djelo uz pomoc Trilateralne komisije.
        Toliko o izborima.

    • Izvinjavamo se što nismo odmah linkovali ažurirani javniwc

    • okreni konacno plocu says:

      zar je cetnikoidna drkotina uvreda po nacionalnoj osnovi nekome ko se predstavlja i ponosi time sto je cetnik?!…ne znam mozda grijesim… i izvinjavam se ako je tako…

  8. Zipp-e ako se šta zakuha, prijavljujem se da čuvam tvog sina:))!
    I na duže vrijeme, ako zatreba!

  9. njemci drze opoziciju, USA vlast. Tako nekako.

    • NAPRIJED NJEMCI ,naprijed MERKEL,
      NAVIJAM ZA BORUSIJU i za BAJERN !
      NAPROTESTE <
      OBAVEZNO ZASTAVE BAJERNA I BORUCIJE kao i NJEMACKE !

      OBAVEZNO PERFEKTNI!

      haha ,kako su Albanci sa KOSOVA pametni bez AMERICKE ZASTAVE i slike KLINTONA ni u CRKVU-DZAMIJU itd…

      A da OBAVEZNO i SLIKU ANGELE MERKEL FRANCA BEKENBAUERA itd…..

  10. na prizren, ko je junak, sto prije, jer ako do subote ne krenemo na prizren, moracemo na drugu stranu! e jebem vam sve da vam jebem, olosu lopovskojevski I nistarobe od nistaroba.

  11. Војин Николајевич says:

    Ситуација гдје је 80 до 85 одсто грађана Црне Горе имало јединствен став по неком питању је куриозитет с обзиром на то да се ради о друштву у којем се дешавају, и вјештачки подржавају, крупне подјеле. Косово, наравно, и то је очигледно, није тема горњег текста, већ најочигледнији и јединствени примјер. Да је, рецимо, било још пет примјера таквог високог процента јединства става грађана Црне Горе по другим питањима, ја бих таксативно навео све те примјере.
    На другој страни, податак да постоји 91 контаминирана локација приликом бомбардовања СРЈ осиромашеним уранијумом, од којих се чак 81 локација налази на територији Косова и Метохије, набоље свједочи о адресацији уранијумског поклона међународне заједнице.
    С обзиром на то да нико не баца бомбардовањем уранијумски отпад без разлога, могуће је да је се разлог таквог дејства налази у пројектованом профиту фарамацеутских међународих кругова.
    Примјери и тема су двије различите категорије.

    • Naravno da je Kosovo bombardovano osiromasenim uranijom da bi podtalo nemoguce za zivljenje. Srbija nije bila stvarni cilj.
      Pravo ime za Kosovo je Kosova. A trubach i zip nek Motikiju stave sebi u dzep. Ne postoji na teritoriji drzave Kosova nikakve Motik-ije.

  12. Ладо Тајовић, удбаш приправник says:

    Да постоји грађанска Црна Гора на предстојећем протесту не би дошла ни два човјека. Говорили су док су се умиљавали српском националном корпусу ради стварања неког њу дила, иако се одређени дилови праве на искреним основама а не на лажима и претварању, да су одређене идеје фашистоидне и нацистичке, те идеје су биле и остале њихове само су их зарад опортунизма пројектовали на друге овом приликом. Говорили су, да би оправдали неке појаве, да су пијани људи са српским заставама и одређеним покличима уствари убачени удбаши, иако знају да су то наши обични људи, пријатељи и рођаци и да је то дио нашег колорита. На крају смо добили да је лидер одређеног политичког блока уствари независни кандидат!? који је покраден на изборима!, које они још нису успјели сами да преброје и дају коначан став? и који су успјели да на сваку глупост уложе приговор а пропустили да то исто ураде на сваку очигледност, и добили смо да тај ‘независни’ кандидат слави самопроглашену побједу на 97% са ‘фашистима’ и ‘нацистима’ из свог фронта док му ‘удбаши’ кличу испред његовог штаба!? Чисто логичка примјена њихових дефиниција и формулација на чињенично стање.

    Исти тај фронт организује пар екселанс политички скуп за који тврди да је грађански и аполитичан!? док лидерима тог фронта отимају сва средства комуникације од преносивих рачунара, таблета и мобилних уређаја пошто су успјели налупати толико глупости за два дана колико нијесу за цијело вријеме свог политичког или како сада веле неполитичког трајања, јер чоче нису они политичари, већ државници!? Ајде. За које власт хушка да ће бити насилне цитирајући њих да ће бити рушилачке те им тако подмеће очигледне лажи јер они знају најбоље када лажу а када говоре истину. Брате мој. Дакле, ово горе нијесу моје тврдње, ово је само дио њиховог репертоара којим су забављали рају и логички закључак изведен из свих њихових прича. Ко је ту лопингер, профитер, издајник, сплачина, луд, удбаш, марионета, ко се уградио, а ко изградио, коме је у опозиционој борби најтеже пао први а коме други милион мене не занима, као што ме не занима, нити власт, нити Мило Ђукановић јер ја се борим за промјену и идеју док се они боре против Мила Ђукановића и ништа више и ништа ново.

    На сваку моју критику говоре ми па ти навијај за власт, па ти ово, па ти оно, па ти си њихов. Као лопов који куне што њега хватају због пар стотина хиљада еура а не оне што су украли милионе. Па лопов и један и други. Лоши и једни и други.Јел’ тешко бити озбиљан, достојанствен и свој? Макар то? Очигледно да јесте. Ето зато. Јел’ вам послије свега тешко гледати једне друге у очи? Очигледно да није. Мени би било тешко. Ту је разлика. Зато и нема грађанске Црне Горе а камоли протеста исте, нажалост. Зато ми нема мјеста на њиховом ‘грађанском’ протесту јер се не налазим ни у једном квалификативу који су једни о другима изрекли док се они очигледно налазе јер је њима свака света и истинита, како друго. Зато они и могу промијенити власт у крајњем али себе и суштину неће никада. Уосталом огромна већина њих је и већ била дио власти, ове или оне, у овом или оном времену. Ја што сам гулио ципеле зарад таквих ликова, гулио. Сада могу само зарад нових и млађих, зарад истих никада. Мени што су украли дане, украли, сада их сам себи крадем а ви остали вољка вам Курта, вољка вам Мурта ето вам па се грабите.

  13. Мој коментар у Јавни ВЦ? И то само због тога што сам Србин. Каква је то порука према цијелом једном народу? Мени и Буцману Чејовићу се не дозвољава да коментаришемо а Грубачу забрањујете да помиње Косово. Сви могу да коментаришу на порталу а само не могу припадници српског народа. Није у реду да тако дискриминишете људе по националној основи. Мислио сам да је вријеме минхенских пивница и жутих трака остало иза нас. Сада видим да уредништво портала Јавнисервис својим поступцима оживљава те мрачне идеологије из средине прошлог вијека.

  14. latinica-čirilica says:

    Tebe Sekula Mićoviću treba objesiti a ne brisati ti komentare, jer ti vrijedjaš ljude po svim mogućim osnovama i iz naftalina vadiss najmraccnije ideologije. I joss treba da uyivamo u tvojim glupostima. A to ssto si srBin tvoj je problem i trpi!

    • Немој тако Вељеее. Нећеш ваљда да кажеш да је твој отац Ристо Ђоков био припадник “мрачних идеологија”. Могао би да узмеш Ристову кокарду и униформу па да одеш на овај протест у суботу, да напакостиш омраженом Ћакију.

      Јехбо те онај ко те одвоји од штапа чобанског и даде ти неписменом да будеш новинар.

    • Nije zabranjeno spominjati Kosovo/Kosova. Prpblem je sto trubach i zip spominju nekakvu Motik-iju koja na teritoriji drzave Kosovo/Kosova ne postoji.

      • PWS,
        ja sam Kosovo uvijek zvao Kosovo. To, “Kosovo i Metohija” su isticali ovi kada su dolazili na vlast ulicom i pučem, te sam u prepričavanju tih “događanja naroda” naveo ono kako su oni tada krstili Kosovo. Ali, po običaju, ti ne shvataš ili nećeš da shvatiš. Inače si odličan sagovornik i replikant Vukmanu Čejoviću, vaše replike i nadmudrivanja su idealne: za preskakanje i ćeranje normalnih ljudi sa ovog portala.
        Sada te molim, da po običaju, ubaciš još desetak kratkih replika. Sebi samom najčešće i bez ikakvog smisla.

  15. Господине Секула, овај текст је објавило уредништво овог портала тако што га је преузело са другог мјеста. Да ме је уредништво портала хтјело “дискриминисати”- текст не би био овдје објављен.
    Овај текст нисам слао Јавном сервису, нити сам тражио да се објави, тако да се могао и не објавити, и све би било у реду. Дакле, мјеста да сам дискриминисан нема, чак напротив!
    Не видим проблем ако неко има замјерке на текст, његово право.

  16. Војин Николајевич says:

    Што се тиче либерала, имам сасвим нормалне и коректне односе са људима те опције. Чак шта више, у последње вријеме је интензитет наше међусобне комуникације енормно повећан, и показало се да постоји много тачака гдје смо сагласни. Идентитетска питања се не опсуђују, зато што то спада у домен личних осјећаја.
    Наравно, морам додати да те колеге који мисле другачије по неким позицијама од мене јако цијеним, и сматрам достојним највишег уважавања. Текст који је горе објављен је дао доста озбиљне разлоге и узроке те интензивне, колегијалне сарадње која је неопходна.

  17. probudi me u maju says:

    DPS je izgubio ove izbore i tu nema zbora.
    Na koji način se boriti za priznanje pobjede Lekića to je pitanje.
    Vidim ovi protesti nemaju jasan cilj. On valjda treba da bude samo jedan. Priznanje pobjede. Ni manje ni više.

    • Izbore za preshenika Crne treba ponishtiti u uvesti prinudnu upravu. Pozicija je kriminalna, opozicija je idiotizovana.

      • probudi me u maju says:

        Od ciljeva koji su se čuli izdvajam:
        Rušenje vlade
        Guranje opozicije iz parlamenta
        Rušenje sistema
        Oslobađanje institucija
        ….

        Čini mi se da je to sve maštarija u odnosu na pobjedu Lekića koja je kao kuća i to možda bi trebao biti jedini razlog okupljanja.

  18. Cejovic Vukman says:

    Za one koji misle da su medjunarodni lobiji svemocni, neka pogledaju primjer Madjarske, gdje je madjarsko rukovodstvo pocelo zestoko da se suprostavlja kabalistickoj internacionali.

    Zapamtite, ako se budemo borili protiv tih “Woll Strit” satanista sa nama ce biti SVEMOGUCI Bog.

    A kome je Bog pomocnik, taj je nepobediv.

    ZA KRST CASNI I SLOBODU ZLATNU!!!

  19. Vucmane, wall-streetashi su visoko-pozicionirani lopovi koji manipulishu sa novcem.
    Nema to veze sa tvojom seljakizovanom verzijom. In Dolar we trust!

    • Cejovic Vukman says:

      Imaju li ti lopovi kakvo etnicko porijeklo i pripadaju li kojoj vjerskoj zajednici?
      Ako su vecina tih lopova pripadnici JEDNE etnicke grupe, pitanje glasi, kako se zove ta etnicka grupa.
      A ako su pripadnici te lopovske vrhuske pripadnici JEDNE vjerske organizacije, onda drugo pitanje glasi, kako se zove ta vjerska organizacija?

  20. Kako da se dogodi Vodja kad ne moze vishe (jedan) narod?
    Racunajuci da je Ljekic samo lik sa izloga iza kojeg stoje Mandic nedozivljeni vojvoda i Medo vitez sa Stepenista znaci li to da bi smo se vracali na propitivanje referenduma za Crnu i propitivanje statusa Kosova ( i Motik-ije)?

  21. Cejovic Vukman says:

    Da, to upravo znaci to sto si rekao, ili drugim rijecima, to znaci vracanje na postovanje volje naroda, a volja naroda je zajednicka drzava sa Srbijom i Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, sto je nesto najnormalnije sto moze biti.

    Tebi je veoma dobro poznato da referendum nije bio legitiman, nego je manipulisan a uz to preko 300 000 Crnogoraca u Srbiji nije moglo glasati, dok su svi oni tamo iz USA, da im ne pominjem imena, dolazili avionima da glasaju.

    Takodje, kriminalno proglasenje otete srpske teritorije za drzavu je smijesna stvar i mi Srbi samo cekamo povoljan momenat da to promijenimo.

    I to sto ti pises nije nikakva tajna, to se podrazumijeva.

    Kada ces ti jednom da ukapiras da su Srbi zilav narod?

  22. Cejovic Vukman says:

    I nema potrebe o ovome da se javno govori, barem ne sada u ovom momentu.

    Mi trazimo samo postovanje demokratskih pravila.

    Posto su Srbi najbrojniji narod u Crnoj Gori, najbrojniji su oduvijek bili, onda ce postovanje volje vecine znaciti postovanje volje srpskog naroda, svidjalo se to kome ili ne.

    Dakle, zivjela demokratija!

    • Svakako. Mora se postovati slobodna volja vecine izrazena u legitimnom demokratskom procesu. Svidjalo se to nekome ili ne.

      • Cejovic Vukman says:

        Eto vidis!
        Zato Srbi i Crnogorci u poslednje vrijeme sve vise saradjuju i zakopavaju ratne sjekire, ne bi li se uvela sto bolja demokratija, koja ce biti u intersu manjinskog crnogorskog i vecinskog srpskog naroda.
        Shvatili su ljudi da je najbolje saradjivati sa onima koji su najbrojniji i NAJACI.

        A kada ces ti to vec jednom da shvatis?

        Zivjela Metohija srpska zemlja!

  23. Cejovic Vukman says:

    Kosovo i Metohija je srpska teritorija i NARAVNO da ce to sve opet biti srpsko.
    To sto se mnogi jeze zbog toga i to je potpuno razumljivo, mi ih shvatamo, imamo razimijevanja za njihove slabosti i nadamo se da ce oni te slabosti uspjeti da prevazidju.

    • okreni konacno plocu says:

      meni se cini da si se ti vukmane pojavio sa namjerom razbijanja subotnjeg protesta…

      • Cejovic Vukman says:

        Koji vam je to protest u subotu, prvi put sada cujem.

        Znam da imate stalno neke proteste ali zadnji protest koji je bio na nivou bio je onaj kada sam ja drzao govor ispred skupstine 1988 godine.

        Sve ostalo je bilo luk i voda.

        Ja sam jos onda pozvao narod da silom sruse sistem a vi sve neko siki miki demokratisanje.

        Ne drzim ja mnogo do tih protesta koje ste drzali do sada.
        Protest je kada si u pravu, postavis cilj i ne odustajes.

        Eno i Slavko Perovic me proglasio spijunom, podji i vidji odgovor na pisanje Dr. Zak Bulatovica, to jest mene, na njegovom blogu. On stari komunisticki kadar mene da proglasi njihovim kadrom.

        I ja sam: SAM, POTPUNO SAM KA U GORI VUK-JEDINO JE BOG SA MNOM, JA SAM NEZAVISAN, tako da niko moje pisanje ne moze poistovjetiti sa bilo kim od eventualnih “protestanata”.

        Ukapirajte vec jednom, da tu i tamo postoje slobodni ljudi koji misle svojom glavom i koji ne jebu zivu silu.

        Ja jesam lud, ali sam slobodan i skoro 25 godina zivim izvan Crne Gore.

        Takodje, moje politicko opredeljenje je FASIZAM SA LJUDSKIM LIKOM!
        I oduvijek sam bio protiv desnicarskih skretanja, kao sto je drug Djilas i CK-SKJ bio protiv lijevih skretanja.

        Eto tako.

        Zivjelo Kosovo i Metohija.

      • okreni konacno plocu says:

        vukmane, ti jos bolujes svoju 1988. … uzeo si ucesce tada u jednom politicki instrumentalizovanom mitingu, blejao na onaj mikrofon ubijedjen da neku veliku pamet posjedujes i bio opsjednut svojom laznom velicinom, nabijedjen da si nesto veliko pokrenuo, ucinio veliko djelo…a kad si shvatio koliko si se izblamirao i nemao pojma o cemu se radi, za koga si ispunjavao zadatak , od koga izmanupulisan, onako pred masom ljudi i kamerama, kada si shvatio da si upao u nesto za sto ce trebati decenije da se operes dohvatio si se knjiga sanjajuci ponovno penjenje na svoj olimp, povratak na one stepenice ispred predsjednistva ali ovaj puta mudar i sa ciljem, namjeren da dokazes da si i tada bio od boga poslat da budes predvodnik jednog stada i da je nacija jedini veliki cilj za koji pojedinac treba da se bori…vukmane, lijepo je sanjati ali ovo je java…probudio si se 25 godina poslije a ti bi volio da se vratis 25 godina unazad , vratis vremeplov i ispravis ono sto se desilo, ono sto ti je zivot odredilo…probaj s molitvom …ili s cajem od djumbira…

      • Prvi put da sam saglasan sa tvojim komentarom OKP. I to u potpunosti.

  24. Znam za Kosovo, ali ne znam dje vam se nalazi ta Motikija. Jel to neko poljoprivredno preduzece na Kosovu?

  25. Cejovic Vukman says:

    Planko, da nisi bio u Bostonu prije neki dan?
    E bijela i plavooka Al Kaido, smeta ti Metohija, a?

  26. Nijesam nikad bio u Bostonu. I nijesam plavook. I ne znam sta vam znaci Motikija.

  27. Cejovic Vukman says:

    E zbilja, moze sada tajna sluzba da uzme moja pisanja i postavi u sva sredstva informisanja i kazu “vidji kakvi vode proteste”.
    Ali vi im recite, da nemam ja nista sa vama, kao sto sa vama nisam imao ni 1988 godine.

    Ovo sto radim je samo moja borba koju vodim sam bez idje ikoga i gdje se ne foliram i ne taktiziram.

    Sveti Nikolaj Velimirovic je rekao “nece nas spasiti vjestina nego vrlina”.
    Od vase prevelike vjestine mi se utrobice prevrcu.

    I sta tu ima da se taktizira.

    Jesu li ukrali izbore?
    Jesu!

    Jesu li ukrali SVE izbore?
    Jesu!

    Jesu li na nezakonit nacin proglasili nezavisnost posle koje smo postali robovi na kvadrat?
    Jesu!

    Jesu li na nesojski nacin proglasili Kosovo republjik?
    Jesu!

    Jesu li lopovi?
    Jesu!

    I jos hiljadu ovakvih pitanja bi se moglo postaviti.
    Ako je tako, sta onda ima da se taktizira.

    Izadjite i rusite tu bagru, ako treba i silom.
    Kada na ulicu izadje nekoliko stotina hiljada ljudi, onda moze drugarica Katrin Edston da cese svoju “musi”.

  28. Vucmane, shvatio sam ja to poodavno i to se zove “istorijski dogovor Srba i Crnogoraca” sto je nova varijanta Velikosrpstva “sa ljudskim likom”.
    Sa strane originalnih crnogorskih independista je ocajnicki pakt sa djavolom samo da bi srushili Mila. Koji je napravio pakt sa manjinama radi samoodrzanja. Neprincipielni paktovi u svakom slucaju.
    Mene ovi spomenuti ne zanimaju. Razmishljam o Trecoj Crnoj gori koja tek treba da stashe. Ali se ne zna ka'ce.
    Vucmane, uz sve duzno postovanje, za mene je religija neprovjerena glasina. Kad i ostali shvate da su “Nacija” i Religija neprovjerene glasine imacemo gradjansku Crnu goru.

    • Cejovic Vukman says:

      Postujem svaciju slobodnu volju, koju ti je Bog u kojega ne vjerujes dao, pa ko sam ja da te sputavam.
      Ali, posto sam ja hriscanin a nama je Hristos ZAPOVIJEDIO da sirimo Jevandjelje i krstimo sve narode U IME OCA I SINA I SVETOGA DUHA, ne bi li se sto vise ljudi spaslo za zivot vjecni, onda bi bilo fer da i ti postujes ono sto je nama Gospod zapovijedio.

      Ne znam koji cete to “VI” da imate gradjansku i slobodnu Crnu Goru bez Hrista, ali ono sto znam, da “MI” takvu drzavu bez Hrista necemo.

      Posto po mojim grubim procjenama “MI” koji vjerujemo u Hrista i koji se krstismo vodom i primismo u sebi Duha Svetoga ipak prdstavljamo neku vecinu, logicno je da ce se nasa volja morati postovati.

      A mi nikome ne branimo da vjeruje u djavola, ili da ide kod vracara, ili da muti stravu, nosi zapise i talismane.

      Ali, molim lijepo, za drzavu bez Boga mi nismo odgovarajuci partner.

      Takodje mi nismo nikakvi IDOLOPOKLONICI “boginje” demokratije.

    • Cejovic Vukman says:

      Brate Planko, VELIKOSRPSTVO je uvijek bilo sa ljudskim likom, ako izuzmemo par istorijskih incidenata, to je bio pokret sa mozda najljudskijim licem u istoriji covjecanstva.

      Zasto ti brate nisi Velikosrbin?

      Vidji mene!

      Sto mi fali?

      • cejovicu dobrro se zajebavas,znam i zhaka sa sorbone.sta reci,in-teligencija ti dostize naciju.ovako ja sam cg fasista,recimo, i kazem vidi mi smo autohtoni,cg crkva,jezik i te zajebancije.onda dalje jebemo se izmedju sebe i mi smo sekta,preziremo srbe,jer to su crnogorci,ne volimo hrvate jer je nas dubrovnik,mostar i citava hercegovina,ne podnosimo albance,jer smo izginuli na skadaR,a metohija je vazda bila nasa,dalje oslobodili smo citav juznoslovenski prostor i niko nema vece pravo na njega od nas crnaca gorskih.a vas srbe koji nas najvise ugrozavate stavicemo u rezervat u topolu,da se jurite preko tarabu.moze?nadam se da shvatas paralelu.mogu i dijagonalu da ti odigram,ako zelis?

      • Vucman ma krizu identiteta sto rezultira proliv-anjem extremnih izjava. I ja sam odrastao u Motikiji i znam sta znaci zemljoradnja mada sam pobjegao kad sam stasao za rad sa motikom.

  29. Cejovic Vukman says:

    Interesantno, kada postavim sasvim logicno pitanje i etnickoj pripadnosti satanista sa Woll Strita onda sam ja fasista.
    Isto tako, kada postavim sasvim logicno pitanje o vjerskoj pripadnosti satanista sa Woll Strita, onda sam ja mracnjak.
    A obadva pitanja postavjam iz tog razloga jer 99% satanista sa Woll Strita pripada jednoj etnickoj grupi i jednoj religiji, pa me veoma intersuje koja je to etnicka grupa i koja je to religija.
    Razlog mojeg intereovanja je ljubav prema demokratiji a niko na svijetu vise ljubavi za demokratiju od Jevreja nema, pa se ja ugledam na njih po tom pitanju.

    Drugi razlog je taj sto je sudbina Crne Gore tijesno povezana sa tim tipusima sa Woll Strita, Bilberg kluba, Trilateralne komisije i jos hiljadu njihovih filijala i podfilijala.

    Pa eto cisto da vidimo sa kim imamo posla.

    Da sam pitao, koje su etnicke pripadnosti pripadnici bivseg sedmog krpusa i kojoj vjerskoj organizaciji pripadaju pripadnici bivseg sedmog korpusa, onda bih ja bio demokrata covjek,

    Takav nacin razmisljanja se zove “siki miki razmisljanje”.

  30. Sa našim sugovornikom razgovarala je i nova premijerka Slovenije Alenka Bratušek, koja tvrdi da su očekivanja Hrvata od EU vanplanetarna. “EU neće riješiti vaše tekuće probleme kao što nije ni slovenske. Njemačka, Poljska, Švedska, Britanija imaju jake i neovisne zakone a od nas se traži da ih postavljamo i vršimo kako bi bili jači natjecatelji.”

    Našem suradniku je ispovjedila kako je Slovenija ušla u EU iako je EU znala da ima političkih moćnika koji su korumpirani. “To EU nije zanimalo. EU zanima da se se sami regeneriramo, vidjeli ste ulice Slovenije, ulica i nasilje je otjeralo premijera Janšu i ostalu ekipu. EU je jedna ideja po mom shvaćanju bolje jedinstvenije i stabilne Europe, no od svakoga se traži da sam sredi u svojoj kući. EU zanima tržište i kontrola.” Na pitanje koliko bi građana Slovenije danas htjelo izaći iz EU nismo dobili odgovor. Ono u što zna Bratušekova je da se sudstvo i organi istrage te politički centri stavljaju pod veći nadzor i snose veću odgovornost.

    http://www.udarno.com/alenka-nece-vam-eu-rijesiti-korupciju

  31. A sad mi je tek jasno ko je Секуља. Raskrinkaše ga Jole Drinjak, Neon, Latinica-ćirilca… Ha,ha,ha,ha…

  32. “Bilderberg grupa, hitno nalozila rjjesavanje ‘Pitanje Prevlake’ i ‘revitalizaciju’ Boke kroz Nato aranzman. Na ‘donosiocu’ lokalnih odluka je potpuno punomocje da odluku sprovede u djelo uz pomoc Trilateralne komisije.
    Toliko o izborima.”

  33. Hermes Trismegistos says:

    Čestitke gospdinu Grubaču za sjajan tekst !!!!

  34. Hermes Trismegistos says:

    “Прави предсједник Црне Горе је неко трећи”

  35. probudi me u maju says:

    Zahtejv Ranku za nove izbore?
    OVO JE SRAMOTA!!!

  36. Da se Gospoda, Grubac, Laufer i Cejovic, udruze protiv stvarnog neprijatelja, koji nam heba4majkemajcine, i nama u KRALJEVINU DANSKU,
    da mu stisnu JAJCA ili MUCKOVE,
    i primoraju stotinak MULTINACIJONALNIH KOMPANIJA, koje obrnu stotinu milijardi eura na DKo trziste, a ne plate JEDNOGJEDINOG CENTA u kasu prasicu,
    poreza na PROFIT, jer niko nema mOOda, da ih primora da postuju PRAVILA IGRE, ja bih podrzao GOSPODU, ali bez zacina, papra, bibera, karija, Kosova bez osnova, osiromasenog urana, a previdjanja domaceg kljanja po kucama, i jurisa na ISLAMISTE I BIVSE KOMUNISTE i dizanja HRISTA iznad ALAHA, sve PRIZEMNO I JEFTINO DO ODVRATNOSTI , jos kad Sekule doda PLJEMENSKI VANVREMENSKI ZACIN,
    i potrefi SAGOVORNIKA U PERCIN, i kad mu iztrazi korijene, a posjece deblo.

    Od 120 banaka u DKu, 40 je bankrotiralo i q.rcu odsviralo,
    akcionari mogu da puse PALAC, a ulozi su spaseni od DRZAVE iz KASE PRASICE, i udomljeni u KRUPNE RIBE, ili MORSKU PASCAD, koje fukaju sitnu ribu,
    dok se svjetska ekonomija valja u govna i glibu,
    VRANA VRANI, OCI NE VADI, LOPOV LOPOVE BRANI, DOK KRV LJUDSKA LIJE PO LIVADI, SVI STOJE PO STRANI, A NAD NAMA LETE, SVE CRNI GAVRANI.

    • Миљоване, по оцу Јанковићу из Херцеговине, по мајци Бериша из Кастрата. То су само мале провокације којима примитивце изводим на чистац. Нема ништа љепше него кад ме “социјалдемократа” Данило Стојановић на Анаљитици псује зато што сам му рекао да су Стојановићи из Љешанске нахије поријеклом Албанци. Занесе се човјек па му спане маска а под маском добро познато лице – “грађанске сам орјентације али мрзим све друге народе”.

      • Izvinjavamo se što nismo odmah linkovali ažurirani javniwc Obrisani komentar se sada nalazi na svom mjestu. Hvala Sekula.

        javniservis.me

      • Погледајте само овај коментар. Нема цензуре што значи да је ово и званичан став уредништва портала. Откуд толика национална нетрпељивост уредника Јавногсервиса? Откуд толика мржња, откуд толики национал-шовинизам? Чему то? Зашто мрзите све припаднике српског народа? Зашто нам не дате да помињемо Косово? Зашто нам коментаре бацате у Јавни ВЦ?

    • jankovicu,
      ja vase komnetarisanje, narocito sovinizam ne komentarisem iz postovanja prema godinama, pa bi zamolio da me ne stavljate u vase fiksacije, grupacije I projekcije.
      ja I vukman smo dva svijeta totalno opozita, on etnofiletista prve klase, a ja kontra tome; niti se slazemo oko nacije, niti oko istorije i geografije, ali se zalazem za istu pravdu za vukmana, kao i za vas i vase drustvo. meni je krivo kad vukmana brisu I kinje, a vas I vase sovinisticko drustvo uglavnom podrzavaju I trpe iz ko zna kojih I kakvih razloga.
      ja I grubac pripadamo dvijema 180 stepeni razlicitim politickim I ideoloskim pravcima. slozio sam se sa djelovima njegovog teksta koji veze nemaju sa kosmetom I uranijumom, nego su globalno-generalni I sveprisutni na svim kosmetima ovoga svijeta. nijesam shvatio da je grubac isto sto I nikolajevic, jer bih znao da je stvarna poenta teksta kosmet I uranijum I srbija I azijatski pristup problemima I rjesenjima, a ne multinacionalni (anacionalni) globalni korporativni terror i mogucnosti naroda i drzava da se koliko toliko odupiru i odupru tom naletu, kao i unutrasnje mopgucnosti naroda i drzava da same odlucuju o vlasti i zivotu u svojoj drzavi. kad sam video ko skace ko na noz na pomen kosmeta, a ko brani pravo da se na kosmet gleda razlicitije od ‘savremene’ politicke vascrnogortske misli, mnogo mi je bilo jasnije. kako se zalazem za pravo vukmana na glas, tako se zalazem I na pravo nikolajevica ili grubaca na glas, ma koliko se ne slagao sa njima I borio protiv njihvim stavova I zalaganja.

      ja vas zaobilazim, molio bi, ako je moguce, da I vi mene ostavite na miru. eto toliko.

      • Милован шовиниста? Какав азијатлук од коментара!

        Слажете се ти и Вукман око нације. Његови су из Кастрата а твоји из Климената.

      • Milovan Vukov Jankovic says:

        Postovani Laufer,
        Deset godina postujem PREKID KOMUNIKACIJE, od nekog nesporazuma na portalu GzP, koliko se sjecam, molim za OPROST, zbog mog grijeha, ili jednostavno IZVINI, necu vise.

  37. Ja se reklamiram sa DREKALJEM, to je moja polovina po majci sa UBALA,
    a i moja RIJEC se cijeni kao BESA,
    mozes podic kredit u BANKU, ako te BLAGOSLOVIM.

    Ali ove suze KOSOVKE DJEVOJKE, koje se suse pet vjekova,
    ne mogu podnijet bez TRAVE I LJEKOVA,
    i kukanje poslije jebanja, a pravite SRANJA, od Triglava pa do VARDARA,
    dje je ugazila CIZMA, velje NAZIJONALIZMA, poslije KOMUNIZMA,
    cesljanje BRADE, GENERALA DRAZE,
    dok mu jos GROB TRAZE,
    a najvise su voljeli TITA U UZICE,
    i molili da dovede JEDINICE, sto se ne stide od GUZICE, ako je OBRAZ STRADA OD NERADA.

    • Za Milovana i DRUGOVE od ZIVCA says:

    • Cejovic Vukman says:

      Postovani gospodine Jankovicu, vi ste dakle Srbin, jer Drekale je unuk Djuradja Kastriote ili Skenderberga, ciji otac Ivan se borio na Kosovu.

      U engleskoj enciklopediji stoji da je Skenderberg bio srpskog etnickog porijekla a i albanski istoricari su skoro negdje trazili da se svi spomenici Djuradja Kastriota poruse.
      U Hilandaru je sahranjen Skederbegov otac Ivan Kastriot koji se pred ktraj zivota zamonasio.

      Ima jos mnogo o ovome sto bi mogli pisati ali da vas ne opterecujem.

      Ako laze narodno predanje i ako laze Marko Miljanov, koji nam je to predanje i prenio, onda lazem i ja i mozda sam, kao sto Sekula kaze iz Kastrata.

      A mozda je Sekula ljubomoran na moje plemenito porijeklo, ako je tako, to nije lijepo i nisam ja kriv sto je Vukman arijevske plemenite krvi i sto je mnogo pametan.

      Mozda Sekula bolje zna od Marka Miljanova ko je bio Drekale.
      Ali hajde, neka bude da sam iz Kastrata, pasa zote, Kastrati su dobri ljudi.

  38. Ja mislio da smo mi humana bica koja biraju dobro umjesto zna. Ksd mi smo samo prljavi otidci nsshih poludivljih krvolocnih prdaka koji su nam ostavili u amanet da dovrsimo njihov e zlocinacke zavjete. Jebem te inter nete!

  39. latinica-čirilica says:

    Молим горњи наслов и остале за сљедеће: уместо нових изб0ра, протеста, кривичних и осталих пријава против Фиљипа итд. да се под хитно сакупи помоћ за лијечење овог Секуље. И да га више нико не критикује. Њему ни Фројд, ни Пековић, ни Косовић више не могу помоћи, али не треба губити наду. Дајте људи да га шиљемо некуд о нашем трошку е човјек пресвисну од срБства и мржње!

  40. Da popravim. .. Ko bi rekao da smo mi samo prljavi otisci nashih poludivljih krvolocnih prdaka koji su nam ostavili u amanet zlocinacki zavjet da se istrijebimo medjusobno i nestanemo ka shareni konji. Da oproste konji.

  41. Војин Николајевич says:

    Господине Јанковићу,
    не играм у тимовима којима ви одређујете репрезентацију, тим прије што људе који су ми блиски и са којима контактирам ви уопште не знате.
    У ваше надгорњавање са другим коментаторима се нећу мијешати јер ме то уопште не интересује, нити желим да губим вријеме. занчи, следећи пут када ме споменете ред би био и да ми се обратите па да ми директно и конкретно кажете те неке замјерке, ако постоје, и ако су оне разлог спомињања моје маленекости.

    • Dogovoreno postovani Grubacu,
      izvini na pjesnickoj SLOBODI, malo sam se ZALAUFOVA,
      moram smanjit dozivljaj, kad sastavljam timove, manje napadaca, i samo na LOPTU, ne na Grubaca.

      • Cejovic Vukman says:

        MILOVAN VUKOV JANKOVIC pise:
        “Dragi Vukmane Cejovicu, izvini sto te stalno vrijedjam.
        I ja sam Srbin, bas kao i ti i nije fer od mene to sto radim”

        Brate Milovane, oduvijek sam znao da si dobra dusa i prihvatam tvoje duboko izvinjenje.
        Srdacan pozdrav iz Minhena.

      • Војин Николајевич says:

        Господине Јанковићу, све је у реду, ја нисам “на крај срца”. Сви су људи различити, па и да ја сам “правим свој тим истомишљеника” не бих га могао никако саставити, јер сви имају разне углове гледања које иду до тзв. крупних разлика у ијансама, које се претварају у провалију.

  42. probudi me u maju says:

    Čista ludnica. Neka redakcija otvori posebnu temu “NOB i Četnički pokret”

  43. ja nigdje ne primjecujem cetnike, ali budala ima sve vise i vise…

  44. Војин Николајевич says:

    Инсистирање на скандалозним и периферним темама је, највероватније, последица нежељења да се уопште расправља о ситуацији гдје је већина лошег, које се пројектује у Црној Гори, последица голих иностраних интереса. Чак се ни власт не може мијењати ако је већина грађана за њену промјену. Суверенитет не постоји, то је фикција.

    • Cejovic Vukman says:

      Potpuno ste u pravu, uticaj stranih kabalistickih krugova je veoma jak u Crnoj Gori, ali je opasno vjerovati u to da su ti krugovi svemoguci i da im se ne moze stati nogom za vrat.

      Neka izadje 100000 ljudi na ulicu i bude uporno u ostvarenjima svojih prava i gospodja Edstaun moze samo cesati svoju musi.

      Cinjenica da Djukanovicu ili onima iza njega, od kojih bi se Djukanovic da moze rado odvojio, postoji opozicija govori o tome da postoji i jedan drugi pol iza kojega stoji takodje neka strana sila, nadam se ruska, jer koja bi drugo mogla biti.

      Mi u Crnoj Gori necemo ni sa jednim trikom moci ostati neutralni. Ili cemo morati uci u NATO pakt ili u neki aranzman sa Rusima. Ako nas Rusi ne podrze ulazak u NATO pakt je vise nego neminovan.

      Ako nas Rusi podrze, onda je pad Djukanovica vrlo vjerovatan, jer Crnogorci su nepopravljivi rusofili, pa sam cak i ja koji sam fasista nepopravljivi rusofil koji sanja dolazak ruskoga cara. Jedino ako Djukanovic ne napravi neki hek trik i u poslednjem se momentu preorjentise na pravu stranu, ako je to sada vise uopste moguce.

      Po mojoj procjeni u Crnoj Gori je sukob velikih sila koji se sprovodi preko vladajuce stranke i opozicije i tu se vise ne zna “ko koga jase i ko za koga radi i lobira”, jer sve je mnogo zakukuljeno i zamumuljeno.

      U svakom slucaju boriti se za pravu stvar a to je postovanje volje biraca je uvijek dobra stvar, jer i poslije dana X, kada cemo uci ili u NATO ili u neki aranzman sa Rusima zivot ce teci dalje i u bilo kom slucaju moracemo da pocnemo da radimo, da proizvodimo i da resavamo hiljade problema koje imamo i koje za najmanje narednih deset godina rijesiti necemo.

      Ne zaboravite da u Crnoj Gori ne postoji nikakva proizvodnja, ali bukvalno nikakva i da ne postoji zemlja na kugli zemaljskoj koja moze opstati bez proizvodnje.

      • Cejovic Vukman says:

        U Crnoj Gori je narod privrzen Rusima, isto kao i u Srbiji.
        Ruska politika moze vrlo lako i u Srbiji i u Crnoj Gori podrzati one snage koje su joj prijateljski nastrijene i pomoci im da lako dodju na vlast.

        Ako tako ne urade onda za tako nesto moze postojati samo jedan razlog.
        Taj razlog moze biti da ruskom drzavom ne vladaju Rusi nego neciji agenti, odnosno isti oni koji su tom zemljom zavladali 1918 godine.

        Meni se Cini da je Cercil jednom prilikom rekao za Rusiju otprilike ovo: “Rusija je tajna umotana u zagonetku a sve to je prekriveno enigmom”.

        Veliki sam rusofil, ali sam vrlo oprezan u vezi njihove politike koja mi je veoma nejasna.

        Zato mi je i nejasna situacija u Crnoj Gori.

  45. Cista lubenica, bash.

  46. EU je ulozila MILIJARDE EURA, da ocuva MIR NA BALKANU, malo je ko od nas KORIST VIDIO, Turska se tek sad OPORAVLJA.

  47. JEDINI IZTRAZIVACKI NOVINAR NA BALKANU, VISE JE AFERA IZTRAZIO NEGO SVI SUPAVCI I MUPAVCI I SKAKAVCI.

  48. Cejovic Vukman says:

    A odredjeni lobiji iz USA i Velike Britanije, ciji je ovo oduvijek bio “metoh” su ulozili milijarde, koje su pokrali od nas, da EU bas na Balkanu naprave barijeru i sprijece njeno politicko i vojno ujedinjenje.

    Hitleru se mora priznati da je bio u pravu kada je rekao da je Beograd centar zavjere, preko kojeg angloamericke snage uvijek mogu da naprave haos u Evropi.

    Balkan je kontrolisana angloamericka zona koja sluzi za destabilizaciju Evrope.

  49. Vucmane, gologa desetorica ne mogu da svuku.

    Ima neke logike u tome oko anglosaksonske interesne zone.

  50. Војин Николајевич says:

    Протест опозиције у Подгорици. Да су контролисали гласачке кутије и бирачке спискове овога протеста не би било.

    • Ладо Тајовић, удбаш приправник says:

      Послије данашњег дана не знам ко би више икад могао да спомене тзв. професионалне носаче црногорских застава испред ДПС пошто смо их добили и код ДФ. Онај ко се отворио за ове црногорске заставе те их из пака подијелио јутрос, чисто да га замолим да се не труди више. Нека носи ко шта хоће.

      П. С. Не би ме чудило да се на појаве огласи. Носим црногорске заставе, врло повољно. За ДПС 50 еура, за ДФ 100 еура. Ова разлика у цијени због веће изложености опасностима.

  51. Cejovic Vukman says:

    Prije 25 godina osmog oktobra 1988 godine ispred skupstine se bilo okupilo preko 50000 ljudi. Oko tri sata ujutro, kada sam drzao govor ostalo je nas oko 10000 koji smo demonstrirali citavi dan i noc. Sjutradan se ocekivalo preko 100000 demonstranata iz citave Crne Gore.

    To je bilo vrijeme komunizma kada su slobode bile nueporedivo manje nego danas.

    A danas, 25 godina kasnije citava crnogorska “opozicija” nije u stanju da sakupi ni 10000 ljudi.
    Takva opozicija ne zasluzuje da vlada.

    A juce mi neko napisa, da misli da sam ja provokator koji sabotira danasnje demontracije.
    Moze biti da je zbog moje sabotaze doslo malo ljudi na miting.

    I kako nije sramota sve ove opozicione lidere da se i dalje bave politikom.
    Casni ljudi bi davnih dana dali ostavke.

    Poserem se na crnogorsku opoziciju.

    NESPOSOBNJAKOVICI JEDNI!

    NADMENA I TUPAVA BAGRO!

    Ima li medju vama jedan jedini koji do juce nije bio clan komunisticke partije?

  52. Cejovic Vukman says:

    Vlast ce se u Crnoj Gori promijeniti kada dodje do sukoba u DPS, sukoba izmedju Djukanovica i onog ljigavog tipa Marovica.
    Trenutno se oni pozicioniraju za naredni obracun.

    Sto se opozicije tice, ona uopste ne postoji. Postoje ovi manekeni i dojucerasnji crvendaci, koji se komunizma odrekli nisu.

    Postoje lazni Srbi potplaceni od onih sto vladaju, postoji sizofreni i nesposobni klevetnik Slavko Perovic-dijucerasnji komunisticki sudac sa Cetinja a danas igrac Vatikana, kome smeta sto su se kosti kralja Petra sahranili u Srbiji, postoji malo Al Kaide, malo UCK, koji doduse i nisu neka trenutna opozicija i to je to.

    Sve zajedno, mucak na kvadrat.
    Od onih koji su bili protivnici ovog rezima i SISTEMA KOMUNISTICKOG ja ne znam ni jednoga ko je u opoziciji. Jer i sa opoziciju treba biti moralno politicki podoban.

    Za prave opozicionere i protivnike KOMUNIZMA u crnogorskoj opoziciji nema mjesta.

    Onoga dana kada se neko sjeti da podigne spomenik ubijenim na pasjem groblju, onoga dana ce to mozda biti pocetak nekog opozicionog djelovanja u Crnoj Gori.

    SMRT KOMUNIZMU, pozicionom i opozicionom.

  53. Cejovic Vukman says:

    “CRNOGORSKI NACIONALNI FRONT” (partija u osnivanju)

    Nacionalna i socijalisticka partija gradjana Crne Gore.
    Antimarksisticka i antimasonska partija nacionalne desnice.

    • Da tu si u pravu, nama TREBAJU takve ISKRENE partije koje su POLARIZOVANE!

      TREBAJU nam SOCIJALISTI i na drugoj strani LUTI PROTIVNIK ko je PROTIV njih.

      Treba nam MONARHISTICKA PARTIJA . APSOLUTNO treba,

      itd….

      JEDNOSTAVNO HVALE takve PRAVE partije , ovo swu SUCMURICI !
      TREBA NAM PARTIJE ,ROZE LUKSEMBURG ali bhogami i MILTON FRIDMANA -TSACERKE <REGANA itd….APSOLUTNO TREBA

  54. Cejovic Vukman says:

    Kuku lele, izgleda da ih nije bilo ni 5000 na protestu, neko kaze oko 2500.
    A bio lijep dan, subota, pola njih izaslo da proseta i iz radoznalosti.

  55. Cejovic Vukman says:

    Citava crnogorska opozicija ima samo jednog covjeka koji lici na gospodina.
    To je gospodin Lekic.
    Svi ostali su trebali davno da podnesu ostavke na svoje polozaje.

    Kakvo je to smijesno drustvo, gospodin Lekic okruzen dilentantima.

    A demontracije me podcsecaju na onu pjesmu Zdravka Colica koja se zove
    “bas je lepo biti zaljubljen u damu”,

    U toj pjesmici on pominje neke :stiklice, bombone, cokolade, zastavice, zvezdice, lutkice i balone.

    Da su djeca iz prvih razreda svih osnovnih skola u Podgorici organizovali demonstracije, to bi ispalo bolje od ovoga.

    Drugi put neka kupe dosta bombona i neka pozovu djecu iz zabavista, mozda ce demonstracije biti posjecenije.

  56. Dje ste vidjeli da STARAC moze POKRENUTI REVOLUCIJU OMLADINU NAROD,
    ZATO TREBAJU DVIJE STVARI samo DVIJE:

    1. IDEOLOGIJA!
    2. LIDER oko 30.godina koji je spremam da UMRE za tu IDEOLOGIJU !
    ————————————————————————————————–

    Ja samo vidim JEDNU IDEOLOGIJU koja bi mogla POKRENUTI NASE MLADE ljude!

  57. Cejovic Vukman says:

    Godine nemaju veze, Hitler nije bio mlad kada je poveo njemacki narod, Musolini, Staljin, nisu ni oni bili mladi.
    Vodja je uvijek vodja i kada je mlad i kada je star. Samo mladom vodji nedostaje iskustvo, pa je bolje da posle puberteta pocne da vodi narod.
    Danasnjoj djeci pubertet prodje tek posle trideset i pete.

  58. Буцмане, од хотела “Црна Гора” до Блажовог моста све је пуно било. Можда је то 2 500, можда није ни 1 000. Али остаје чињеница да више људи и није могло да буде. Не вјерујем да би неко стајао иза хотела или моста, одакле не може да види ни да чује.

    Избор говорника је био добар, с обзиром на то да се ради о протесту. Милан Кнежевић је био најбољи, Радуловић симпатичан у свом емотивном заносу, Даниловић је иначе талентован за те ствари, Рифат Весковић одржао одличан говор (Планцо ће да попизди кад чује), Лекић академски смирен, професори Поповић и Божовић енергичнији, Милић кратак и прецизан. Обистинила се моја тврдња да ће Лекић, уколико има озбиљне амбиције, морати од очију јавности да сакрије Андрију, Меда и Коку. Та су тројица својим појављивањима у медијима од опозиције направили карикатуру тако да је и било вријеме да им неко каже – Шат да фак ап!

    То је Вукмане укратко то. Шта има ново у Минхену?

    • Ладо Тајовић, удбаш приправник says:

      ХАХАХАХАХАХАХАХАХАХХАХАХА…

      Бем му саншајн. Секула поста’ фронтовац и активиста. Поздрав за преко сто хиљада храбрих грађана који са Секулом исказаху храброст на данашњем протесту и присусвоваше истом :)))))))))))))))))))))))))

      • Љаље, ви ме мјесецима оптужујете да сам фронтовац само зато што сам бранио Лекића од подлих коментара Весељка Пршутара Копривице. Не обазирући се уопште на све што сам писао о Меду, Андрији и Коки. Сада када похвалим протест чији је један од организатора ДФ – “Секула поста’ фронтовац и активиста”. Па дајте људи, ако је и од вас, много је.

        Кад кажем “вас” мислим на тебе и још пар цркотина које овдје коментаришу, да не помислиш да ти персирам.

      • Ладо Тајовић, удбаш приправник says:

        хахахахаахахахха…

        Само достојанствено Секула ка’ до сад :)))))))))))

        И још један поздрав за тебе и сто хиљада грађана који храбро исказаху грађански бунт данас. Било би их и више него је полиција зауставила стопедесет хиљада грађана на улазу у Подгорицу али биће боље сљедећи пут. Важно је да се не клоне духом.

        Какав лик :))))))))))))

    • KADA je DOSA MILO I MOMIR na VLAST bilo je MIMO SEMAFORA CRNE GORE ulazIO NAROD u ULICU SLOBODE u NJEGOSEVU JOLA PILETICA i ceraj sve DO IZA ZGRADE TADASNJIH TELEKOMUNIKACIJA a ispred skupsTINE DUBOKO U PARK se ZADIRALO , TA SLIKA JE BILA kad smo FOTELJASA ZAPALILI ako se ko SJECA TIJA NESRECNIJA DANA.

  59. И да, на протесту не би оних смрда од “позитиваца”. Мада је то ОК са њихове стране, будући да више немају бирача. Поставило би се питање у чије име говоре.

  60. Cejovic Vukman says:

    Hvala na informacijama iz Podgorice.
    Znaci, nije sve bas tako crno kako izgleda.
    Postoji negdje zracak svetlosti.

    Nego, ko ti je ta “Koka”?

    U Minhenu kisovito i hladno, od Oktobra prosle godine pa do danas, nije bilo vise od pet dana suncanih. To je da izavetas.
    Inace sada je ovdje sajam gradjevine “Bauma” i svi hoteli su puni.
    Sto se politike tice, Njemacka je okupirana i postoje neki pokusaji da se preko jake EU izvuku iz kabalisticke okupacije, ali to tesko ide.

    Zamisli covjece, od Oktobra do danas sve oblacno, kisa ili snijeg.

    A ti, jesi li ti negdje aktivan u toj opoziciji?

    • Кока је Коча Павловић. Надимак му дао бивши саборац Марко Даринкин Вешовић. Стара фуњара али опет морална громада за Коку.

  61. Cejovic Vukman says:

    Ko je to “Koka”?

  62. Cejovic Vukman says:

    Fala, sad si me preduhitrio sa odgovorom.

  63. Cejovic Vukman says:

    Sekula, sta bi ti mene savjetovao.
    Da li da se politicki aktiviram?
    Ako da, u kojoj partiji?
    I kako ti se svidja moja ideja o partiji “crnogorski nacionalni front”?

    Budi iskren, interesuje me tvoje misljenje.

  64. Cejovic Vukman says:

    Sekul je uvidjavan.
    Nece da me uvrijedi.

    A ocekivao sam ove odgovore:

    1. A mici se avetinjo, nisi ti za politiku.

    2. Posto su tvoji Klimenti, uclani se u neku albansku partiju.

  65. Вукмане, ако хоћеш хљеба без мотике, учлани се у овај ДФ. Мислим да их Њемачка опасно гура и да ће довести на власт. Али они сада доста држе до маркетинга па би тебе вјероватно крили као Меда и Андрију. Да им не растјерујеш бираче причама о Љотићу и Хитлеру. Али боли те уво, ували се у неку државну агенцију/дирекцију и шклапај.

  66. Ладо, називаш све људе овдје квазиопозиционарима а себе правим опозиционаром. Ајде сад прочитај шта си овдје написао па ми реци ко би тако нешто писао осим једна мала шугава режимска куја.

    • Ладо Тајовић, удбаш приправник says:

      Тако је :))))))))

      Ти појма немаш ни ко је био на скупу а камоли колико их је било. Мени је искрено мило тебе читати чисто да се изасмијем мало у свом наступу екстремног српског националисте грађанске провијенције. Зато све похвале за тебе и свих сто хиљада са надом да ћете се у истом броју окупити сјутра на акцију чишћења Ћемовског поља. На челу са Владимиром Божовићем и надахнутим Бањом Радуловићем.

      Тренутно ми изгледаш као онај лик који је пријавио камеру коју је носио неидетификовани летећи објекат и на томе изградио вијест шта све ради удба у Црној Гори. Само што су НЛО послале Вијести… хахахахахахах…

      Успут, Вукмане, као што је опште познато ја радим интезивно на формирање Демократских Блокова по Црној Гори. Тренутно је у реализација оснивачка скупштина Удружених Демократских Блокова (УДБА). Придружите се. Сви за УДБУ, УДБА ни за кога :))))))))))))))))

  67. Cejovic Vukman says:

    Sekula velika ti hvala za ove informacije.
    Ti mislis da Njemacka stoji iza DF.

    Dobro, uzimam to k znanju.
    To je vrlo dobar znak.
    Znaci nece Njemci prepustiti Crnu Goru Englezima.
    Vrlo dobro, ako je tako, zaista.

    Sto se tice Ljotica i Hitlera, ne poznajes ti mene, umio bih ja da pricam i o antifasizmu i antisemitizmu do besvijesti ako treba, to bi bas bila strasna zajebancija.
    Naucio sam ja to na zapadu, gdje ima mnogo njih koji perfektno pricaju protiv fasizma i antisemitizma a privatno su gori od mene.

    Moze se to fenomenalno uraditi, nastupiti sa pozicija antifasizma a zastupati fasizam.
    Sjeti se samo mog govora iz 1988 godine.
    Imam urodjeni talenat za te stvari.

    Dakle, DF.
    Dobro,
    Zbog toga Lekic pise da ce uskoro u EU postojati vojna alternativa NATO paktu.

    Dobro je to sa Njemcima, jos kada Rusi stanu na svoje noge.
    Oduvijek sam se zalagao za najtijesniju saradnju sa Rusijom i Njemackom.

    A sad jedno tehnicko pitanje.
    Gdje ja odavde iz Minhena mogu da se uclanim u DF.
    Imas neku preporuku.

    A to za: demokratiju, slobodu, antifasizam, antisemitizam, ima to sve da izvjezbam majstorski.
    Vidjeces me i cuti, citati svakako i neces moci vjerovati da sam to ja.
    Taktiziranje nije grijeh ako iza toga postoji kakav visi cilj.
    Svi se danas manje vise foliraju.
    Sto ne bih i ja.

    Dakle, interesuje me gdje i kako da se uclanim u DF.

    Unaprijed zahvalan i moj kompliment za tvoju moc politickog zapazanja.

    PS: Sklapanje novca i te stvari, to je ispod mog nivoa. To me ne interesuje.
    A buduci da radim kao diplomirani inzinjer, fakultet sam zavrsio u Njemackoj 1999 godine nije mi neka nuzda da sklapam.

  68. Вукмане, не треба онда да се учлањујеш. Код нас у политику иду само људи који хоће висок доходак а неће да раде.

    Ладо, кујо удбашка, некад се питам чиме би се твоја фамилија бавила да немате уши. Који би се занат у тој “угледној” кући из Бара преносио са генерације на генерацију. И поштеди ме грађанског префикса и провинијенције, теби је то потребније.

    • Ладо Тајовић, удбаш приправник says:

      Тако је Секула. Ја сам куја али са педигреом. Зато доџеви често лају за мном.

    • Gospodine Sekula, recimo da u Crnoj Gori ima barem deset ljudi koji bi se politikom bavili iz nekih visih ciljeva, idealizma i dobrobiti svojeg naroda. Da ima ljudi koji bi bavljenje politikom smatrali za zrtvu otadzbini.
      Nemoguce je da bas nikoga u Crnoj Gori nema ko ima neki visi ideal.

      E mene interesuje, kako ti ljudi mogu politikom da se bave ako se ne ukljuce u neku partiju. Ako se takvi ne budu bavili politikom, onda ostaje prostor samo za one drugo koji ce zbog nekog dohodtka i plandovanja njome da se bave.

      Eto i Vi, veoma ste pronicljivi, izvanredno pisete, meni je uzivanje citati vase komentare, nadimak “britva” zasluzili ste prije nego li Milo Djukanovic, pa me cudi, zasto se ne bavite javnim politickim radom.

      Ako covjek moze da uradi nesto dobro a to ne uradi, to je onda grijeh. Najlakse je kritikovati, makar to bilo i genijalno, ali treba nesto i konkretno uraditi.

      Mislim da je velika steta sto oni ljudi, koji imaju talenta i koji su posteni ne udju u politiku, radi sluzenja otadzbini.

  69. Војин Николајевич says:

  70. Ладо Тајовић, удбаш приправник says:

    Поптуно случајно, тражећи нешто по нету, налетјех на текст извјесног Војина Грубача па ми се учини прикладним да га овдје налијепим.

    Zec je pušten

    Nekad davno, ruski knjaz je skupio armiju da pobijedi nomadska plemena i osvoji nove prostore svoje knjaževine, u vidu stepa centralne Azije. Suočio se s problemom da nomadi nemaju armiju, i da su nezainteresovani za bitke. Počeo je lov na nomade, njihovo zbijanje u gomile, da se od nomadske mase napravi, bar na prvi pogled, dostojna armija – koju potom treba u čuvenom istorijskom sudaru pobijediti. Sve je urađeno kako je želio knjaz, ali, neposredno prije početka velikog boja – protrčao je iznenadni zec izmedju dvije čudne vojne sile. Nomadska armija se u trenu rasula, bacivši se, instiktivno, nomadski, na ganjanje zeca. Tako je, igrom jedne zečje sudbine, propala važna istorijska bitka, ostaviviši neprebolnu prazninu u istoriji ratovanja.

    Otprilike je takva današnja srpsko – crnogorska opozicija Crne Gore. Neka “viša sila” im zbija redove, da bi se sudarili u velikom boju sa samoproklamovanim crnogorskim knjazom, koji ima svu silu zla, riznice pune blaga i državni aparat pakla, a oni nomadsku vojnu vještinu ganjanja zeca.

    I tako, po prvoj verziji sobitija, pred početak zbijanja redova ujedinjeni nomadi su pripremili zajednički ražanj, a knjaz je greškom pustio zeca. Po drugoj verziji događaja, knjaz nije uopšte puštao zeca, već se zec pričinio nomadima.

    Objektivni posmatrači tvrde da se jedan od nomada pretvorio u zeca, iz straha da to može uraditi neki drugi nomad prije njega. Kakva god verzija bila tačna – to je bilo dovoljno da se skoro ujedinjeni nomadi u magnovenju rasture po stepama uctanog prostora Montenegra, ganjajuci virtualnog zeca. Ipak, radi se o Crnoj Gori, u kojoj svi moraju biti pobjednici. Neko se igra sa nomadima, a neko izigrava ili lovi zeca. Na kraju će, zakonomjerno, svi biti pobjednici, koji zaslužuju čestitke i sućut.

    U čast tog nejasnog, ali, svakako svijetlog događaja – rodila se nova sintagma. Kad treba nešto veliko da se desi, nomadski narod usklikne- Zec je pušten! Prevedeno na jezik Rimljana to znači- Kocka je bačena! Smisao riječi Cezara se, ipak, sasvim ne poklapa sa sintagmom izmučenog naroda Montenegra. Jer, taj narod, za razliku od Gaius Iuliusa – nije prešao Rubikon. Zbog velike želje, ali i nemogućnosti da prelomi skoro nemoguće, taj narod zaslužuje čestitke i sućut!

  71. Видио сам данас неко комешање са друге стране, које додуше није предуго трајало. Ево сад на порталу Ин4с прочитах о чему се ради:

    “Како ИН4С сазнаје, полицијски инспектор у цивилу, који се налазио усред масе, недалеко од бине, током говора функционера Демократског фронта Горана Даниловића, позвао је групу младића из Бара са обиљежјима ФК Партизан да насрну на полицију која се налазила иза ограде.”

    Хахаха, Барани препознали Лада Тајовића у цивилу и напунили га нога.

  72. latinica-čirilica says:

    Ssalje mi jedan stari liberal poruku na ovu stranu Atlantika – na mitingu cirkusijadi nije bilo ni pet hiljada dussa. A on kazee, ssto je mnogo bitnije, da je veliki Slavko Perovic joss 1994. godine rekao da je Ljekic dimna zavjesa, da mu je ukinuto Ministarstvo inostranih poslova a da nije reka ni A, da se zakleo u SRJ i po Milosevicevom nalogu otisao u Italiju kobajagi za amabasadora, da se Marko Vessovic popisskio u njega kao u staru krpetinu… Ljudi je li ovo taccno zna li ko, ali i ako nije Slavko je bio kao i uvijek dalekovid ssto se ticce Cakija!

    • INTERVJU MIODRAG LEKIC

      ministar inostranih poslova Crne Gore

      Kontraverzni ministar inostranih poslova Crne Gore Miodrag lekic, ponovo je, u centru paznje crnogorske javnosti. Razlog – njegovo imenovanje za buduceg ambasadora SRJ u Rimu. Iako se poodavno govori o Lekicevom seljenju u Rim, jer je brojnim istupima i izjavama “isao uz nos” podgorickom, a posebno beogradskom rezimu, nedavno objelodanjivanje diplomatske liste SRJ sa njegovim imenom, doslo je nekako iznenadno i neocekivano. Ne samo zbog toga sto je sam Lekic, donedavno uporno tvrdio da ostaje na sadasnjoj funkciji, vec prije svega zato sto se njegovim (eventualnim) odlaskom, iznova aktuelizuje pitanje “odlaska” i Ministarstva inostranih poslova Crne Gore na cijem je celu. U pravu su opozicioni lideri kada kazu da jedan covjek ne cini instituciju, ali je fakat, da je u postojecim okolnostima, autoritet diplomate Lekica bio znak prepoznavanja crnogorskog MIP-a i jedna od glavnih prepreka da, poput druge federalne jedinice, i Crna Gora ukine ovaj vazni resor. U tom kontekstu, bilo je ovih dana napisa u stampi kojima je vrsen pririsak na Lekica kako bi odbio amabasadorsku fotelju i sacuvao MIP Crne Gore, na sta je on, u svom diplomatskom stilu, uzvratio da nece otici za Rim “ako ce time biti ukinuta crnogorska diplomatija”. Na to mu je, odmah, uzvraceno iz suprotnog tabora – potpredsjednik DS Perisic je izjavio kako “Lekic nema prava da ucjenjuje” i kako “ne postoje ni ustavni ni drugi razlozi za dalje funkcionisanje Ministarstva inostranih poslova Crne Gore”!

      Na ove teme razgovaramo sa ministrom Lekicem, pokusavajuci da razrijesimo neke nepoznanice. Iako su njegovi odgovori dosta skrti i uvijeni, neke stvari se naziru.

      AIM: Ndavno ozvanicenje odluke o Vasem imenovanju za ambasadora SRJ u Rimu docekano je u ovdasnjoj javnosti sa dosta iznenadjenja. Da li ste i vi bili zateceni tom odlukom, odnosno da li se radi o odlasku ili o smjeni?

      LEKIC: Ja sam bio potencijalni kandidat za mjesto u Rimu tako da nije stvar do kraja iznenadjujuca. Tacno je da je ta odluka nesto dobila na ubrzanju u posljednje vrijeme. U svakom slucaju mislim da sve to nije od nekog posebnog znacaja, a sto se tice toga, odlazak ili smjena – ja tumacim da se radi, ako odem, ipak, o odlasku.

      AIM: Postoji staro sportsko pravilo da tim koji dobija ne treba mijenjati. Gotovo jednodusno je misljenje svih ozbiljnih politicara da ste Vi svoju funkciju, u datim okolnostima, obavljalii na dosta visokom nivou. Koji su onda razlozi da se, ipak, vrsi promjena na celu tog resora?

      LEKIC: Ja mislim da se niko od nas ne bi mogao pohvaliti vecim rezultatima dok se ne desi ona kvalitativna promjena -ukidanje sankcija i integrisanja u medjunarodnu zajednicu. Otuda ja nemam licno osjecaj nekog velikog rezultata. Mogucno da je u okviru datog stanja postignuto nesto u smislu pokusaja kreiranja jednog drugog imidza, imidza spremnosti da se na jedan nacin koji nije jezik konfrontacije, saopstavaju nasi argumenti i da se nesto poboljsavala slika o nama koja je prouzrokavana tim kompleksnim problemima, ponekad i nepravdama.

      AIM: Nije mali broj onih koji smatraju da ce Vasim odlaskom, MIP crne Gore, odmah ili postepeno, biti ugaasen. Vas komentar?

      LEKIC: Ja obavljam ovu duznost i ja nijesam razrijesen dok me institucije sistema Crne Gore ne razrijese. Ja sam, dakle, hipoteticki jos uvijek kandidat za odlazak na neku drugu duznost vani, tako da ne mozemo govoriti o odluci koja ima jedan definitivan karakter a sudbina Ministarstva, ako ja to imam pravo da komentarisem posto nemam pravo de se identifikujem personalno sa institucijama ali imam pravo za oblik politickog stava koji sam i do sada cini mi se neskriveno iznosio, dakle, taj stav je da ne dolazi u obzir da se moj odlazak vezuje za ukidanje Ministarstva inostranih poslova Crne Gore. Pod takvim okolnostima nigdje ne bih otisao posto duboko vjerujem da je to Ministarstvo potrebno, drugo, da je utemeljeno ustavno, trece, da ono izrazava kontinuitet atributa crnogorske drzavnosti. Prema tome, smatram da ce Ministarstvo nastaviti da radi, da li ja ostao ili ne ostao, i da je to sekundarno pitanje, jer ono mojim odlaskom moze biti i osvjezeno i poboljsano u radu.

      AIM: S obzirom da ste taj Vas odlazak i ranije, jednom izjavom, vezali za garancije o ostanku daljem funkcionisanju resora za spoljne poslove, da li je oko toga bilo nekih pregovora i da li ste, s obzirom da, pretpostavljamo, odlazite u Rim, dobili neke cvrste garancije da ce Ministarstvo nastaviti rad?

      LEKIC: Prema informacijama koje imam uopste se ne preispituje to pitanje, u smislu da li ce MIP ostati ili nece. Usput, naravno, da sam i pominjao to pitanje u smislu jasnog stava koji bi usljijedio i u svim razgovorima koje sam imao sa odgovornim ljudima u Republici, tako da mogu reci kako niko ne preisptuje to pitanje, naprotiv, smatra se da Ministarstvo nastavlja rad i da ga treba ojacati.

      AIM: Koliko su, realno gledano, sanse da u postojecim okolnostima, MIP, ipak, opstane s obzirom na inicijativu Djinidjiceve Demokratske stranke za reviziju Ustava SRJ u pravcu centralizacije. Nedavno Vam je i potpredsjednik te stranke, Perisic, istakavsi da ne postoje ni ustavni ni drugi razlozi za opstanak bilo kog republickog MIP-a, u ovom slucaju crnogorskog jer je Srbija svoj poodavno ukinula!?

      LEKIC: Vidite, sa nivoa obje republike veoma je jasno da se vodi spoljna politika. Sa nivoa Republike Srbije to je u personifikaciji predsjednika Republike Srbije koji znamo i te kako utice ne vodjenje a i vodi spoljnu politiku. Kod nas je, mogucno, bilo vodjenje pretezno sa nivoa Ministarstva inostranih poslova, sa naravno, ucescem i znacajnim inicijativama predsjednika Republike i predsjednik Vlade. Jasno je da obje republike vode spoljne poslove, i to ne slucajno, jer zato imaju ustavno utemeljenje, a drugo, medjunarodna zajednica u ovakvim uslovima po SRJ, preferira kontakt sa republikama, i republike su pozvane kao partneri za razgovore. Kod izjava i inicijativa koje ste pomenuli, i njima slicnih, polazi se od premise da takva realnost u Srbiji ima legitimitet a da Crna Gora ne treba da ga ima. To su mislim poznati sindromi negiranja crnogorske drzavnosti koji su deplasirani, i koje uglavnom izricu oni od kojih, srecom, nista ne zavisi. Prema tome to su izjave koje ovako budu medijski atraktivne, ali su bez znacaja za politicke procese. O reformama Ustava mozemo govoriti kada one dodju na dnevni red, i ja licnno mislim da u eventualnim ustavnim promjenama treba teziti decentralizovanim formama vise nego unitaristickim. Medjutim, moguce da ostane status kvo, vidjecemo…

      AIM: U toku Vaseg rada, djelovanja i svih aktivnosti, dosta je bilo nagadjanja, izjava, ocjena oko toga koliku ste imali podrsku vrha vladajuce partije, s obzirom da nijeste bili ni njen clan, a pogotovo, sto ste nizom izjava odudarali od tih glavnih smjernica DPS. Mozete li uoci ovog odlaska da otkrijete kolika je bila ta podrska?

      LEKIC: Ja se nadam da u citavom mom radu nijesam iskazao neki pretjerani individualizam. Moj pristup politici je da pokusam da budem u isto vrijeme i lojalan odredjenim strukturama koje vode politiku, ako vec ucestvujem u politickom zivotu sa niova tih struktura, a da u istovrijeme budem i nezavistan. Formalno logicki to se mozda iskljucuje, ali moguc je spoj. Prema tome, moguc je stvarno takav utisak neke individualnosti, mada, ja smatram da sva ta politika koju sam zastupao i djelovao i djelujem, da je zasnovana na programskim nacelima crnogorske vlade, i mislim, da je ukupno ona bila u skladu sa globalnom politikom, htijenjima i pretenzijama Crne Gore u ovim komplikovanim vremenima. Prema tome, ja podrsku u neku ruku jesam imao i ne treba idealizovati, ona moguce nije bila stoprocentna, ali to izrazava uzburkanost ovog vremena i mislim da je to savim normalno i da ponekad postoje razlike.

      AIM: Jedna od kljucih stvari u Vasoj aktivnosti bila je usmjerena u pravcu izgradjivanje dobrosusjedskih odnosa sa komsijama. Tu je znacajno mjesto igrala i Albanija. Koliko sada, imenovanje g. Zivorada Igica, za ambasadora u Tirani, dovodi u pitanje jedna takva miroljubiva i za saradnju otvorena politika prema “zemlji orlova”. I, u tom kontekstu, da li su tacne glasine koje su se mogle cuti da je Crna Gora bila protiv tog rjesenja, ali se preko toga ipak preslo!?

      LEKIC: Tacno je da mi neki prioritet dajemo odnosima sa susjednim zemljama i, naravno, da tu posebno mjesto ima Albanija koja je specificna zemlja, s veoma komlikovanim odnosima sa nama, ali i sa realnom nadom i ocekivanjima da i mi i Albanija ulazimo u neke faze postideoloskih drustava, da cemo naci neki modus vivendi, jer to nam je u zajednickom interesu. Tacno je da je Albanija susjedna zemlja Crnoj Gori ali i Srbiji, prema tome i zaintersovanost kadrovska iz druge federalne jedinice je objektivna i razumljiva. Ja g.Igi}a ne poznajem licno tako da ne bih sebi dao za pravo da komentarisem tu odluku. U svakom slucaju, ono sto mogu reci – on je kandidat Republike Srbije i na insistiranje te republike je predlozen za naseg predstavnika u Albaniji, bez obzira sto je tacno da smo i mi razmisljali, imajuci u vidu da i mi imamo te komsijske odnose, da predlozimo svoga kandidata. Ali, ponavljam, insistiranjem federalne jedinice Srbije, doslo je do ovog imenovanja. Ja, ako smijem da dodam, mislim da je oko tih diplomatskih lista bilo mnogo nepotrebne spektakularnosti. Nije ovo vrijeme za neke velike javne promocije imajuci u vidu i realan status nase zemlje i svih tih predlozenih kandidata, sa stanovista prihvatanja njihovih agremana od strane zemlje domacina. Dakle, i u vremenima stabilne Jugoslavije, relativno diskretno saopstavana su imena onih koji su nas predstavljali, da bi sada, u jednom trenutku potpune neizvjesnosti, bila dignuta velika buka koja nije adekvatna ni samom dogadjaju.

      AIM: Bilo je u ovdasnjoj opozicionoj stampi dosta pritisaka na Vas da odbijete tu ponudu i ne odete za Rim. Da li je u tom pravcu bilo mozda nekih konkretnih pregovora, ponuda od strane opozicije…

      LEKIC: Pa, ne. Sav taj publicitet koji je stvoren po malo je cini mi se isforsiran i meni je neugodno da sada sve to komentarisem. U svakom slucaju bilo je odjeka u crnogorskoj javnosti o potrebi ostajanja, s druge strane mogli smo cuti i odredjene izjave sa visokih politickih istanci da institucije ne cine pojedinci, sto je u neku ruku tacno. Prema tome, nema niceg novog, ja sam jos uvijek clan crnogorske vlade i tek kada me ona, odnosno Parlament, razrijesi, mozemo razgovarati o nekoj definitivnosti. U svakom slucaju, jos cemo o tome razgovarati i cijeniti gdje je veci nas interes. Na kraju, i eventualni odlazak u Italiju nije odlazak na neku relaksaciju, imajuci u vidu da se radi o jednom od najznacajnijih mjesta za nas, zemlji susjedu, zemlji velikog ekonomskog potencijala i nasem putu i mostu prema Zapadu. Naravno, pod uslovom da se slozimo da se ne moze plivati samo jednom rukom, onom prem Istoku, vec i onom drugom, prema Zapadu.

      AIM: I na kraju, koliko ste nakon svega toga, rada u nekim nenormalnim okolnostima, sefovanja diplomatijom u zemlji koja je pod sankcijama, nakon svih tih pritisaka, insinuacija i cega sve ne – umorni od svega, i koliko je to jedan od razloga da dizete ruke, dizete sidro i odlazite, “preko bare”?

      LEKIC: Pa, ispalo bi da je ova moja avantura, ljubavna, sa politikom bila kratka i uzbudljiva. Salim se. Svako ko se u ovim vremenima opredjeljuje za politicko djelovanje mora racunati na neugodnosti na kontroverze, i ja sam na njih racunao i one su postojale. Me|utim, ne osjecam se nesto umornim iz prostog razloga sto sam pokusao da djelujem u skladu sa svojim ubjedjenjima tako da nijesam imao neki svoj unutrasnji konflikt i neke dileme, s jedne strane, i s druge – davala mi je cijelo vrijeme snagu i sada je imam naravno, zelja da zastupam crnogorske interese i da pokusam da dam skroman doprinos smanjenju trauma Crne Gore koja prolazi objektivno kroz ovo istorijsko vrijeme velikih iskusenja. Dakle, inspirisan tradicijom crnogorske drzave i sudbinom Crne Gore imao sam snagu da pobjedjujem te neugodnosti kojih je bez sumnje bilo.

      Zeljko IVANOVIC AIM Podgorica

      http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199406/40629-003-pubs-pod.htm

    • Vlahović, kao pobornik tihohodnog načina dobijanja suverene Crne Gore smatra da će eventualno ukidanje ministarstva spoljnih poslova nakon eventualnog Lekićevog odlaska u Rim, biti najozbiljniji atak na, kako kaže, crnogorsku državnost, što ne može proći bez ozbiljnije političke krize! Stvarno? Političku krizu na ovim prostorima nije izazavao jedan suludi rat, nijesu je izazvali nevini grobovi dvije stotine poginulih Crnogoraca, nije je izazavao pad zarada sa 1000DM (1990) na 15DM (danas), nije je izazvala hiperinflacija od, bez denominacije, 12o kvatriliona (broj sa osamnaest nula) posto u 1993.g., a kamoli da je izazove ukidanje jednog ministarstva inače, promjenom Zakona o vladi, već ukinute Vlade Crne Gore! Neće, jer će se i u tome činu, na osnovu glasine koja će se obavezno pojaviti, ponovo viđeti manevar onih koji se tihohodno bore za Crnu Goru! Vlahović ne vidi da aktuelni crnogorski trojac posredstvom humanitarne crnogorske diplomatije i glasinama, posredstvom čitave mreže ljudi koji su u tijesnim odnosima sa vladinim biznis – švercom, a bliski su ili su čak u opozicionim krugovima, usporava zrijevanje crnogorskog opozicionog bloka, odnosno njegovu samospoznaju koja će se desiti onog trenutka kada shvati da sudbina Crne Gore zavisi od njega, a ne od volje DPS-a ili sudbine bilo kojeg ministarstva. Da li i sam Vlahović doprinosi uspavljivanju kada za današnji crnogorski pravno – politički provizorijum koristi sintagmu crnogorska državnost? S druge strane, porukom da se opozicija ujedini oko pitanja ministarstva spoljnih poslova, Vlahović odašilje poruku da se opozicija ujedini oko Lekića, otkrivajući najnoviji blef tihohodnih stratega. Jasno, ministarstvo ćemo da branimo iz principijelnih razloga, a nikako zbog ministra Lekića. – Slavko Perović

      http://www.lscg.org/content/istorijat260694.html

  73. “Dalekovidi” Slavko Perovic moze biti samo vama dalekovid, vama kojima sveti Sava i sveti Simeon mirotocivi smeta, vama koji mrzite sve sto je srpsko i koji biste sjutra i sa samim djavolom napravili pakt samo da Srba u Crnoj Gori vise ne bude.

    “Veliki” Slavko Perovic o kupi mi majko top!

  74. “Veliki” Slavko Perovic, “veliki” Milo Djukanovic, koji mi je sto hiljada puta drazi od Slavka Perovica, “veliki” Josip Broz Tito i tako dalje.

    Videcemo u Carstvu Nebeskom koliko je ko veliki, jer rece Hristos da ce mnogi prvi biti poslednji a mnogi poslednji prvi.

    I evo malo price o ovim “poslednjim” koje i ne primjecujemo a koji su zaista VELIKI.

    Juce je dvadeset jednogodisnji Tarik Kuruglic iz Bijelog Polja, zajedno sa Zoranom Puleticem isto iz Bijelog Polja, skocio u Lim i sigurne smrti spasio jednu mladu djevojku, koja je pokusala samoubistvo.

    Evo izvestaja iz novina: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/378740/Heroj-dana-Mladic-iz-Bijelog-Polja-skocio-u-reku-i-spasao-devojku-sigurne-smrti

    Pa se sjecam one nesrece kada su izginula djeca iz Bugarske, kada je opet neki Bjelopoljac spasio mnogo njih, pa sam procitao pricu o jednom Podgoricaninu, koji svojem siromasnom podstanaru godinama nije uzimao kiriju i koji mu je govorio “nahrani prvo djecu pa ako ti ostane onda plati”.

    Da, zbog ovakvih “poslednjih i najmanjih” koje i ne primjecujemo drzi Gospod ovu zemlju i odugovlaci svoj drugi dolazak.
    A od ovih “velikih” i “prvih” sacuvaj me Boze!

  75. Јебеш Тарика и Зорана Буцмане, то су периферне ствари, концентриши се на суштину. Слушам прије неки дан једну радио емисију коју води живо биће (подсјећа на кују) које се одазива на Дарко Станковић (дјевојачко Шуковић). Тема емисије, сексуални скандал. То је суштина Вукмане, питање свих питања. Е сад, ти Вукмане вјероватно мислиш да се ради о секс афери везаној за нашег дугогодишњег министра, гувернера и ревизора Иванишевића. Ма какви, непристојно је објављивати детаље из приватног живота државних функционера. Радило се о секс афери некаквог Качавенде, попа СПЦ из пизде материне, којег терете за педофилију. Оно што се у свему томе ипак да примјетити, колико год ми гадно дјеловао тај Качавенда, је чињеница да одједном нестаде правно чистунство, став да никога не можете теретити до правоснажне пресуде, коју је та куја звана Дарко Шуковић користила бранећи своје послодавце.

    Буцмане, уживај у чињеници да си стотинама километара удаљен од Баздогораца. Ти бар не мораш осјећати њихов смрад.

  76. Ima u Crnoj Gori mnogo ljudi velikog i dobrog srca, ali takvi nisu interesantni za medije,jer ne donose profit…kad ministar zasadi drvo, to je udarna vijest dana, ali kad neko spasi ljudski zivot, vijest objave tek ako novinaru platis 50 eura…

  77. Војин Николајевич says:

    Vedrana Rudan …

    Ima li nas?

    Po čemu su naše države države? O čemu mi novopečeni građani novonastalih država samostalno odlučujemo?

    Imamo li svoju vojsku? Nemamo. Imamo li svoje sudove? Nemamo. Odlučuju li naši parlamenti o sudbini naših država? Ne odlučuju. Čiji su igrači naši političari? Naši nisu. Da li je Jadransko more naše? Nije. Da li je Dubrovnik naš? Nije. Da li je Srbija svoja? Nije. Koje su banke vlasnice Slovenije? Pitaj boga. Tko upravlja Bosnom i Hercegovinom? Nazovite Vašington. Tko će na Kosovu kupiti telekomunikacije, kopati rudu, kontrolirati heroinsku mafiju? Nazovite Vašington.

  78. Војин Николајевич says:

    Vedrana Rudan …

    Ima li nas?

    Sve te države onoliko su države koliko su to Irak, Libija, Tunis, Egipat i koliko će to sutra biti Sirija. Idem redom. Hrvatska je NATO baza koja će se uskoro pretvoriti u najveće golf igralište u Evropi.
    Srbija je zemlja obogaćena osiromašenim uranom koga su na nju istresli vojnici najveće demokratske svjetske sile da bi civilizirali divljake na rok od nekoliko desetaka tisuća godina.
    Kosovo je poput Hrvatske NATO baza ali i poput bivše maćehe Srbije prostor kojim glavinjaju živi mrtvaci obogaćeni mrtvim uranom. Albanci množenjem više nikoga neće daviti.

  79. latinica-čirilica says:

    Ćuti Vukmane ovi stariji te znaju iz tzv. AB revolucije kada si avetao sa Misskom Djukicem. za tebe je Slavko Perovic genije, uzor, vizionar… Ne lupetaj, ccastiti ti.

  80. *

    DIPLOMATIJA: MIODRAG LEKIĆ, JUGOSLOVENSKI AMBASADOR U RIMU

    Na braniku otadžbine

    Fasciniran Beogradom i Rimom, a sada i Miloševićem, crnogorski diplomata vidi odjednom samo bombe NATO pakta, ali ne i ono što im je prethodilo, i ono što ih prati – etnički inžinjering velikog vođe

    Pedeset dvogodišnji Baranin, Miodrag Lekić odavno je fasciniran Rimom.

    Ambasadorsko mjesto u ”vječnom gradu” izuzetnog je značaja, smatrao je, s razlogom. Poslije Vašingtona i Moskve, vjerovatno jedno od najznačajnijih, imajući u vidu da je to naš susjed i član EU u miru, a NATO-a u ratu. ”Naša veza prema Zapadu ide preko Italije. Naravno, uz pretpostavku da se složimo da ne možemo plivati samo istočnom, nego i zapadnom stranom” – bio je ubjedljiv i načelan.

    Miodrag Lekić odavno je fasciniran Beogradom.

    ”A ako se danas, u svim ovim konfrontacijama i poliitičkoj složenosti, stiče utisak da se radi o nekome kome je imanentan antagonizam prema Beogradu – onda je to pogrešan utisak”, pravdao se 1993, pred ocjenama da ga u Beogradu, kao ministra inostranih poslova Crne Gore, kooperativnog u saradnji sa svijetom, doživljavaju kao čovjeka duboko zaronjenog u crnogorstvo. Tada se već znalo da je on budući Jovanovićev ambasador u Rimu.

    Miodrag Lekić odavno je fasciniran Danilom Kišom.

    I to dvostruko – zbog njegovih djela, kao i radi časti i zadovoljstva što ga je upoznao, lično. ”Kišove knjige mi pomažu da neke dileme u ovom vremenu razriješim uz pomoć kriterija velikog pisca” – ponosio se. Upravo sada ”naš” ambasador u Rimu demonstrira kako je shvatio te visoke i opšte ljudske kriterije.

    Od početka NATO bombardovanja, uz pomoć Dragoša Kalajića, srpskog ultra nacionaliste, iz večeri u veče, gostujući na italijanskoj državnoj televiziji, u popularnim debatnim emisijama ”Pinokio” i ”Porta a prota”, ubjeđuje italijansko javno mnjenje u Miloševićevu istinu: ”da su Albanci u Jugoslaviji imali sva prava, kao sve manjine u svijetu”, te da su rijeke kosovskih izbjeglica, koje svjedoče o etničkom čišćenju, samo manipulacije zapadne propagande.

    Po Lekiću, teško je iz Rima vidjeti šta se događa na Kosovu. Ali, ambasador zna da NATO bombarduje ”pogrešan narod”, da je NATO intervencija ”izazvala mržnju”, a ”masakri počeli zajedno sa bombardovanjem”. I tu je u pravu. Ali, zanimljivo, o Miloševićevoj ulozi u svemu tome ni riječi. A kako bi drugačije opstao na tom značajnom ambasadorskom mjestu? Ipak, ako se potvrdi vijest da je ubijen umjereni političar Agani, član pregovaračkog tima iz Rambujea, ambasador Lekić to osuđuje: to je bila ”politička greška”.

    Sa rimske distance on zaboravlja razliku izmedu Crne Gore i Srbije. Naprotiv. Kaže: NATO bombe su ih ujedinile, i ”sad su jedno”. A onda, prelazi u ofanzivu: ”Nijeste pravili specijalne emisije kad je bio egzodus Srba iz Krajine”.

    Miodrag Lekić odavno ne taji da je diplomatija odgovarala njegovim ambicijama.

    Spremajući se za buduću karijeru diplomate, Lekić je pripreme počeo da obavlja već na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na kojem je završio međunarodni smjer. ”Ako sam stigao do nekih puteva emancipacije, bez sumnje da za sve to ima zasluga Beograd. Ja sam, dakle, jedan od onih koji se popeo Balkanskom ulicom (da upotrijebim metaforu M. Kapora) i, kao mnogi studenti, grabio da što više vidim, saznam, doživim…”

    Na preporuku tadašnjeg visokog partijskog funkcionera Marka Orlandića, do koga je došla informacija da njegov komšija, iz susjednog i bliskog crmničkog sela, želi da se posveti diplomatiji, a pošto je smatrao da kandidat ima potrebne uslove, Lekić je lansiran u političku orbitu. Postao je republički sekretar za obrazovanje, nauku i kulturu u Vukadinovićevoj, a potom i Kontićevoj vladi. Dakle i onoj prije i onoj poslije ”AB” revolucije.

    Godine 1900. ostvario se njegov životni san: postao je ambasador SFRJ u Mozambiku (i Lesotu). U vrijeme kad je zemlja počela da gubi ugled zbog unutrašnjh sukoba i kada su najugledniji jugoslovenski ambasadori zbog neslaganja sa politikom razgradnje Jugoslavije napustili MIP, Lekić napreduje.

    Po svjedočenju Marka Orlandića, njegova kandidatura u SSIP-u je, u početku, bila odbijena, pa je ovaj tada autoritativni političar morao reagovati. ”Skrenuo sam im pažnju da ja njegovu porodicu dobro znam i da mi je slučaj sa njegovim ocem dobro poznat”. Kasnije, u fazi procvata ”AB” u Crnoj Gori, Lekiću neće odgovarati poznanstvo sa Orlandićem koji je pao u nemilost, ”a pogotovu da se na javnom mjestu pozdravi i zadrži sa mnom” (svjedoči Orlandić u svojoj knjizi ”U vrtlogu”).

    Za vrijeme ambasadorovanja u Mozambiku, Lekić je po vlastitom priznanju, istine o raspadu zemlje upijao iz SSIP-ovog biltena. U toj dalekoj zemlji, drugih informacija je bilo veoma malo. Ipak, iznenadila ga je jedna kratka Tanjugova vijest. Pročitao je da je na @abljaku, na otvorenom prostoru, održana Skupština Crne Gore i proglašena ekološka država. Pošto je sve ono što se u to vrijeme dešavalo u SFRJ doživljavao kao ”nešto iracionalno”, na osnovu te kratke vijesti ”pomislio sam da je i Crna Gora u jednoj ozbiljnoj krizi sistema vrijednosti”, i da su ”nastali ozbiljni poremećaji u kolektivnoj svijesti”. Od jednog takvog doživljaja prešao je put do velikog pristalice projekta Crne Gore kao ekološke države.

    Lekiću Tanjug, međutim, nije javio da su istoga dana kada je na @abljaku proglašena ekološka država, crnogorski rezervisti i teritorijalci upućeni u Hercegovinu da zauzmu mostarski aerodom, a potom i u ”oslobađanje Dubrovnika” od ”ustaša”, što je takođe bio ozbiljan poremećaj u kolektivnoj svijesti. Kad je ubrzo na mjestu ministra inostranih poslova Crne Gore zamijenio Nikolu Samardžića, Lekić se u svojim turnejama po evropskim metropolama i Vašingtonu iščuđavao ”apsurdnoj situaciji” u kojoj se ”našla” Crna Gora, ”bez svoje krivice”.

    Svijetu je, nudeći kooperativnost, objašnjavao da je Crna Gora postala talac BiH krize i dobila ”nezaslužene sankcije”: ”Crna Gora čeka da se završi srpsko-hrvatski rat, pa hrvatsko-muslimanski, pa srpsko-muslimanski, pa sada muslimansko-muslimanski rat, da bi se i prema Crnoj Gori skinule sancije”. Tada je ukazivao da su ”dva naroda, koja nijesu željela dezintegraciju Jugoslavije, kažnjena”…

    Dok se nije dokopao ambasadorskog mjesta u Rimu, govorio je da je ”kompromis – patriotska dužnost” i ”drugo ime za život i politiku”, a svojim procrnogorskim stavom budio je nade dobrog dijela demokratske crnogorske opozicije. I dok su mu liberali zamjerali da on ”svojom civilizovanom i kulturnom pojavom daje demokratski privid jednoj nedemokratskoj vlasti”, radikali su tražili njegovo smjenjivanje zbog ”crnogorskog separatizma”. Dugo se nije znalo da Lekić nije član nijedne partije, dakle ni vladajuće, ali bilo je jasno da su njegovi stavovi oficijelne politike. Kad je solo branio crnogorske diplomatske istupe, pozvao se na stav tadašnjeg predsjednika Bulatovića da je sve što je u interesu Crne Gore, a nije na štetu Srbije, u interesu SRJ. Ili, na riječi premijera \ukanovića – da Crna Gora nije srpska država, već država građana koji u njoj žive.

    Jednom je potpredsjedniku parlamenta Džemalu Peroviću odbrusio da on, kao Albanac, ne može braniti bolje od njega autentične crnogorske interese, pa se poslije kulturno izvinio. Na TV ”Politici” naše more hrabro doživljava – crnogorskim, a u ”Borbi” poručuje da Srbija ne treba da se plaši manjka crnogorske solidarnosti. ”Crna Gora će se više pokazati solidarnom kad sama donosi odluku nego kada neko nad njom stražari i pretenduje da je drži pod nekakvom kontrolom”. Odupro se sve učestalijim pritiscima iz Beograda oko ukidanja crnogorskog MIP-a, ali nije primamljivoj ponudi da, poslije jednoipogodišnjeg službovanja u Podgorici, postane tadašnji otpravnik poslova u Rimu.

    Iz Rima je ”branio” Crnogorce od Marka Vešovića, i to onda kada je crnogorski pisac Vešović bio zasut Karadžićevim i Miloševićevim bombama u Sarajevu. Književnik Ljubomir \urković reagovaće na ove Lekićeve denuncijacije. ”No me muka neka hvata, cijenjeni Otpravniče Njihovih Poslova, što će nepravedna, makar i daleka budućnost, stvari urediti tako, pa će na nebu crnogorske istorije i tradicije, o kojoj Vi toliko brižite, blistati dva Marka – Miljanov i Vešović, a Vama prepuštam da sami odredite mjesto – biće vam bolno. Ali, što da se radi, cijenjeni moj gospodine Diplomato, sami ste izabrali taj trnoviti, nesebični i nezahvalan rodoljubivi put u Rim. Lako je Marku – u Vječnom Gradu Sarajevu”.

    Kad je 1993. popunjavao rubriku o životnom kredu za knjigu ”Ko je ko u Crnoj Gori”, Lekić je svojeručno napisao: ”Slobodu i odgovornost smatram fundamentalnim vrijednostima na individulanom i društvenom planu; političko opredjeljenje koje vodi demokratiji, slobodnoj inicijativi, socijalnoj pravdi i nacionalnim interesima”. Kao što vidimo iz debatnih emisija italijanske državne televizije, Lekić je sve to naslutio u Miloševićevoj ”pravnoj državi” pa je tako strasno brani. Godinama. I Crnu Goru, naravno.

    Uz koktele za dane državnosti SRJ, priredi i poneki koktel u čast crnogorskih poduhvata, kao kad je doletio ”Montenegro erlajnz”. Biznis je biznis. Uostalom, nije bez neke, opredjeljujući se za avanturu zvanu politika, Lekić govorio da se mora voditi računa da odgovornost nije samo lična, nego i porodična. Mandat se mora nastaviti dok djeca ne završe škole, a dobro je kad postoji avionska linija za brz povratak.

    To što su nečija tuđa djeca u zbjegovima, protjerana pred terorom onoga koji ”našeg” ambasadora drži u Rimu, manje je, izgleda, važno elegantnom crnogorskom diplomati.

    Brano Vojičić

    Monitor, 2. april 1999.

    MUKE BIV[EG AMBASADORA LEKIĆA

    Svoj na tuđem

    Htio bi da se vrati: nudi se, ali ga niko ne traži

    Bojana Lekić skoknula je do Podgorice i napravaila emisiju ”U četiri oka” sa smijenjenim Miloševićevim ambasadorom u Rimu Miodragom Lekićem. To je prikazano na ANEM-u, a onda je, zahvaljujući Televiziji ”Montena”, i crnogorsko gledalište imalo rijetku priliku da se souči ”u četri oka” sa, kako je ispalo, veoma principijelnim, ražalovanim diplomatom.

    I taman kada se očekivala prodorna analiza uzroka i posljedica razloga njegovog uklanjanja sa prestižnog mjesta jugoslovenskog ambasadora u Rimu, Miodrag Lekić je hladno rekao da on, u stvari, sve ove godine i nije bio tamo pravi ambasador. Već, kako se slikovito izrazio, bio je sveden ”na izvršenog činovnika” jedne ”klonovske parapartijske, julovske institucije”.

    Za vrijeme svog ambasadorovanja u Rimu – Lekić tvrdi da je to svima bilo poznato – nije nijednom u skladu sa dobrim običajima pratio italijanskog ministra inostranih poslova (Anjeli, Dini) prilikom njihovih zvaničnih posjeta Beogradu niti je, veli, ikada bio pozvan na konsultacije u Beograd. Nije ni znao za tajni susret srpskog predsjednika Milutinovića sa Dinijem (možda oko dogovora o kupoprodaji srpskog Telekoma), u jednom privatnom stanu u Rimu, niti su zavanični kontakti ostvarivani posredstvom Ambasade SRJ, na čijem čelu je formalno bio.

    U cijeloj zavrzlami Lekiću nije padalo na pamet da prekine to poniženje, poput mnogih jugoslovenskih diplomata tokom krvavog raspleta jugo-krize, i otkaže usluge Miloševićevom režimu. Uostalom, tako iskusan diplomata od nerva, koji govori četiri svjetska jezika, sa antiratnom reputacijom, našao bi neki dobar poslić, ako ne u Rimu, ono u Podgorici sigurno. No, Lekić takvih dilema nije imao ni kada je Međunarodni tirbunal u Hagu otpužio Miloševića za ratni zločin. ^ekajući, možda, valjane dokaze, sa žarom je nastavio da izgara na Miloševićevom putu, sve dok mu ovaj nije dao otkaz.

    Sada, međutim, nastoji da ubijedi javnost da je on tamo zastupao interese srpskog i crnogorskog naroda, a ne nikako, kako se izrazio, vladajućih elita.

    Pokazalo se da Lekiću nijesu bili potrebni kontakti sa Beogradom; on nije imao dilema kako da se postavi kad je počelo NATO bombardovanje. Uz asistenciju Dragoša Kalajića, srpskog ultranacionaliste, zvanično dopisnika Tanjuga, a nezvanično glavnog Miloševićevog čovjeka za specijalne zadatke, noćima je na italijanskoj državnoj televiziji, u popularnim debatnim emisijama ”Pinokio” i ”Porta a porta”, pokušavao svojom principijelnošću da utiče na tamošnje javno mnjenje. I u tome, tvrdi, uspijevao.

    Kad je nakon smjene svratio u Podgoricu, a to se potrefilo u vrijeme konsultacije oko novog ministra inostranih poslova, Lekić je pravilno uočio da ovdje ”nije bio posebno tražen”. To je pripisao spletkama i intrigama, što je, veli, sastavni dio političkih salona, ljudi koji se vrte oko Predsjednika, spremnih za spektakularne obrte od obožavaoca do kritičara Slobodana Miloševića.

    Lekić, doduše, ima razumijevanja zašto je izostalo reagovanje crnogorskog vrha povodom njegove smjene, iako je on diplomata sa crnogorske liste. Reče da se radi o komplikovanim, slojevitim odnosima – saradnje i distance – u kojim je on uvijek bio svoj i ”nije dijelio sve aspekte” politike matične republike. Ali, imao je jasan stav da bi, ukoliko dođe do Miloševićevog udara na Crnu Goru, stao na stranu svoje republike. Ostaje jedino nerazjašnjeno otkud mu toliki raskošni talenat da bude ”svoj” a da, po vlastitom priznanju, istovremeno bude sveden na ”običnog izvršnog činovnika” na službi kod Miloševića.

    Sa distance od nekoliko godina Lekić – prvi put – javno kaže da on u ulozi jugoslovenskog ambasadora u Rimu nije imao nikakave veze sa crnogorskim jadranskim švercom cigareta u Italiju, još manje je to branio i zastupao. ”Da sam htio to da radim, ne bih uspio. Ali, nijesam htio”, bio je kategoričan. Nije propustio priliku da jasno podvuče kako on ne pripada tom svijetu. No, iako nije učestvovao u odbrani ”sumnjivih stvari”, Lekić reče da je tadašnjeg predsjednika Vlade a sadašnjeg države, Mila \ukanovića, neformalno obavijestio o istragama koje se vode u italijanskim sudovima i ”pojavama s onu stranu zakona”, ”o švercerskoj ekonomiji” – sve u najboljoj namjeri. Ali, stekao je utisak da time nije ”impresionirao \ukanovića”.

    Eto, Lekić je tek u Rimu otkrio ono što je bilo poznato gotovo svima u njegovoj republici. Ispada da \ukanovićev šef diplomatije (1992-1993) nije znao za unosne ”tranzitne poslove” i ono što se događalo u njegovom Baru, iako su u vrijeme međunarodnih sankcija iz Crne Gore izvozili samo cigarete i šefa diplomatije Lekića.

    Ti tranzitni poslovi su donosili novac za popunjavanje prazne državne kase i nečijih dubokih džepova, a izvoz Lekića – koristio je bar njemu.

    Branko Vojičić

    Monitor, 4. februar 2000.

    REAGOVANJE

    Podvizi diplomate iz Seoca

    (”Muke provincijskog falsifikatora”, Miodrag Lekić, ”Monitor”, 11. februar 2000)

    Miodrag Lekić je zaista rekao: ”Zvanični Beograd nije uspio da me svede na nivo izvršnog činovnika”. Suprotno, dakle od onoga kako sam prvobitno razumio: da je uspio. To sam ustanovio zahvaljujući ljubaznosti kolega iz NTV ”Montene”, koji su mi ustupili kasetu sa intrvjuem. @ao mi je zbog previda. Prvo, Lekiću se izvinjavam. Drugo: krivo mi je zbog sebe. Jer, tada bih tekst o autonomnom ambasadoru u Miloševićevoj službi nešto drugačije intonirao.

    Više od šest dugih godina Lekić se, kao izaslanik SRJ, patio po Rimu: prvo kao otpravnik njihovih poslova, potom ambasador. Sada, pošto je potrošio mandat, kuka kako nije pozvan u Beograd na konsultacije, kako nije pratio italijanske ministre spoljnih poslova prilikom zvaničnih posjeta Beogradu, te kako je, sinji kukavac, posljednji doznavao za tajne susrete beogradskih i italijanskih zvaničnika (za ovu priču nije bitno kojih!) po privatnim stanovima u Rimu. Tu gologtu trebalo je izdržati – no naš je junak uspio pregurati čitav mandat i koji mjesec pride u vječnom gradu. Povrh svega, on je diktirao tempo. Nije njega ”zvanični Beograd uspio svesti na nivo izvršnog činovnika”. Kako se to postiže – biti autonoman u Miloševićevom aparatu? Raskošnim talentom?

    Da zbrojimo. Kosmopolita Lekić i italijanskim televizijskim emisijama, u sadejstvu sa Dragošem Kalajićem, nije ispunjavao tuđe naloge, već diktat svoje savjesti: na Kosovu nije bilo etničkog čišćenja, na Kosovu nije bilo kolona i vozova koji podsjećaju na scene holokausta, nije bilo Frenkijevih i drugih pravojski – rijeka kosovskih prognanika samo su manipulacija zapadne propagande, koja, ćorava kod očiju, ne vidi da Albanci na buljuke bježe iz svojih domova stravljeni od NATO bombi. Sve je to Lekić vidio iz Rima u pauzi između dva teniska meča. A zna i kako je bilo ovdje: on, koji je sa bezbjedne distance bio protiv rata, potpuno je siguran da smo ja i meni slični, u provinciji, jedva dočekali da nas bombarduju. Diplomatsko proviđenje!

    Ne treba se čuditi, poodavno je Lekić stekao slavu osobe jakog integriteta i prefinjenog nerva. Treba se samo sjetiti kako je hitro sa svoje isturene osmatračnice dojavio domovini Crnoj Gori da je njeno dostojanstvo ugroženo smišljenim i podlim djelovanjem književnika Marka Vešovića, koji se iz sred sarajevskog meraka, 1995. godine, drznuo da u rimskom ”Espresu” opiše – kako je to radio Karadžić i njemu slični Crnogorci. Freški Rimljanin tada je reagovanja (u ”Monitoru”) nekih liberala, koji nijesu ispoljili dužno poštovanje prema njegovom visokopatriotskom činu, krstio ”sitnim provincijskim podmetanjima”. Evo sam mu i ja primjerak ”lokalnog, provincijskog falsifikatora”. Provinciju, dakle, ne može da smisli – takav je Lekić, diplomata iz Seoca.

    Pravilno je što me Lekić kori. Nije on bio nikakav ”sitni činovnik”, već dio Miloševićevog mahanizma sa dugim stažom.

    Dipomatsku darovitost nagovijestio je još kad je, kao jedan od rijetkih iz stare i propale politike, uspješno preplivao u antibirokratsku ”novu razvojnu filozofiju”. Sa punim integritetom i neokrnjenom autonomijom, preselio se iz Vukadinovićevog u Kontićev kabinet. Odatle se otisnuo u tajnovite ambasadorske vode, zar da bude što dalje od Miloševića – čak u Mozambik. Iz daljine se opet vrnuo u Vladu, ovaj put – \ukanovićevu. Bile su to godine razaranja crnogorske državnosti, godine ratova, pohara Konavala i opsade Dubrovnika, bile su to godine kad se svačiji glas pobune protiv takve politike u Crnoj Gori čekao kao duh nade. Bile su to godine kad su mnoge diplomate od ugleda u znak protesta prekidale karijeru. Lekić je svoju gradio.

    Bio je u Rimu: u pravo vrijeme na pravom mjestu. I, dok je nad njegovom Crnom Gorom visio Miloševićev mač, igrao je sitnu igru i dugo, onako autonomno – za svoj račun, čučao na dvije stolice: u Beogradu i Podgorici. Izgubio je obje. Sad još samo fali publike da se divi tom moralnom pregnuću.

    Branko Vojičić

    MIODRAG LEKIĆ
    SAMOZVANI KANDIDAT ZA PREDSJEDNIKA CRNE GORE

    Ponuda koja se odbija

    Opet se nudi, iako ga opet niko ne traži. I vrlo je skroman: ni manje ni više nego hoće da bude predsjednik Crne Gore.

    Prihvatio bih, kaže Miodrag Lekić, da budem kandidat opozicije na predsjedničkim izborima. To bi mu bila “velika čast i satisfakcija” za minuli rad.

    Lekić je nacrtao i lik budućeg predsjednika Crne Gore: pored lične autonomnosti, on treba da izražava kulturu nacionalnog jedinstva, da svojim djelovanjem doprinese zaustavljanju podjela u Crnoj Gori, otvori proces demokratskog oporavka crnogorskog društva, da to bude kompetentna i nekorumpirana ličnost.

    Samokandidat je, normalno, primijetio da sve te vrline krase baš njega.

    “Uvjeren sam da građani cijene i moje diplomatsko i profesionalno djelovanje u Italiji”, poručuje Lekić.

    U Rimu je proveo više od šest godina kao izaslanik SRJ. Prvo kao otpravnik njihovih poslova, potom kao ambasador. Ima još raznih iskustava. Bio je pri vlasti i kod starog i kod novog antibirokratskog rukovodstva. Autonomno i uglađeno.

    Objelodanjivanje diplomatske liste SRJ sa njegovim imenom bilo je iznenađenje, jer je uporno tvrdio da ostaje na funkciji crnogorskog ministra inostranih poslova. Politički analitičari često su odgonetali da li je Lekić, dok je bio diplomata u Rimu, Miloševićev čovjek ili Đukanovićev eho.

    Tamo je, na početka NATO bombardovanja, uz pomoć srpskog ultranacionaliste Dragoša Kalajića, večerima gostovao na italijanskoj državnoj televiziji i ubjeđivao tamošnje javno mnjenje u ono što je tvrdio i Milošević: Albanci u Jugoslaviji imaju prava kao sve manjine u svijetu, a rijeke kosovskih izbjeglica, koje svjedoče o etničkom čišćenju, samo su manipulacije zapadne propagande.

    Stigao je i da dojavi da je Crnoj Gori naružio dostojanstvo Marko Vešović, kada je 1995. u rimskom Espresu opisao šta je Sarajevu uradili Radovan Karadžić, Slobodan Milošević i njima slični Crnogorci.

    Crnogorski književnik Ljubomir Đurković je povodom Lekićevih denuncijacija napisao. “Muka me neka hvata cijenjeni Otpravniče Njihovih Poslova što će nepravedna, makar i daleka budućnost, stvari urediti tako, pa će na nebu crnogorske istorije i tradicije, o kojoj Vi toliko brižite, blistati dva Marka – Miljanov i Vešović, a Vama prepuštam da sami odredite mjesto – biće vam bolno”.

    Dugo se nije znalo da Lekić nije član nijedne partije, ali je svojim stavovima jasno podržavao stavove vladajuće. Pozivao se na tadašnjeg predsjednika Momira Bulatovića da je sve što je u interesu Crne Gore, a nije na štetu Srbije, u interesu SRJ. Ili, na premijera Mila Đukanovića – da Crna Gora nije srpska država, nego država građana koji u njoj žive.

    Liberali su mu zamjerali da ”svojom civilizovanom i kulturnom pojavom daje demokratski privid jednoj nedemokratskoj vlasti”, radikali su tražili njegovo smjenjivanje zbog ”crnogorskog separatizma”.

    Slavko Perović je 1999. tvrdio da je Lekić, isto kao i Đukanović i Momir Bulatović, Crnogorac samo do onog trenutka dok mu Milošević to dozvoljava i koliko to, za sada, Miloševiću treba! Po Peroviću, Lekić je čovjek Miloševićevog programa, a s njegovim tobožnjim flertovanjem sa crnogorstvom samo usporava procese u Crnoj Gori.

    Kada je Međunarodni tribunal u Hagu otpužio Miloševića za ratni zločin, Lekiću nije padalo na pamet da se distancira od njegove politike.

    U jednom reagovanju u Monitoru, tvrdio je da precizno javno saopštio da će “ukoliko dođe do vojnog udara u Crnoj Gori, istog trenutka napustiti mjesto ambasadora u Rimu”. Crnu Goru, srećom, nije zadesila ta nesreća, tako da nije ni imala priliku da plati tu visoku cijenu da bi se Lekić povukao iz Italije. No, dogodilo se nešto što Lekić nije očekivao. Milošević mu je otkazao povjerenje. Međutim, nakon što mu je Milošević dao otkaz, ostao je u Rimu, pa je kasnije ponovo imenovan za jugoslavenskog ambasadora. Prihvatio se tog posla iako ga Crna Gora nije priznavala za ambasadora.

    U međuvremenu, poslije smjene, svratio je u Podgoricu. Bilo je to prilikom konsultacija oko novog ministra inostranih poslova, Lekić je pravilno procijenio da u Crnoj Gori ”nije bio posebno tražen”. To je tumačio intrigama ljudi koji se vrte oko predsjednika države, spremnih za spektakularne obrte od obožavalaca do kritičara Slobodana Miloševića.

    Od tada nije imao šansu ni da se primakne crnogorskoj vladajućoj garnituri.

    Lekić je rano sračunao da je diplomatija primjerena njegovim ambicijama.

    Godine 1900. ostvario mu se san: postao je ambasador SFRJ u Mozambiku. Kada je SFRJ počela da gubi ugled zbog unutrašnjh političkih sukoba i ratova najugledniji jugoslovenski ambasadori su napustili Ministarstvo inostranih poslova zbog neslaganja sa tadašnjom jugoslovenskom politikom. Lekić je nastavio da gradi karijeru.

    Bile su to, podsjetimo, i godine razaranja crnogorske državnosti, godine ratova, pohoda na Dubrovnik…

    Jedan je od rijetkih crnogorskih kadrova koji su preživjeli ab-revoluciju. Bio je u vladama Vuka Vukadinovića, Radoja Kontića i Mila Đukanovića.

    Uoči crnogorskog referenduma, Lekić je kritikovao crnogorske kadrove u diplomatiji Srbije i Crne Gore zbog toga što su učestvovali u kampanji za crnogorsku nezavisnost: ”Problem za ove ljude je što se u ozbiljnim sredinama država poštuje sve dok ona postoji, pa ovaj naš neobičan diplomatski repertoar i njihovi protagonosti gube na ugledu što, najčešće, u inostranoj sredini kontraproduktivno djeluje za stvar za koju se zalažu”.

    On je, za razliku od njih, godinama stajao na braniku SRJ. Sve dok nije izdahnula.

    Lekić se nudio za predsjedničkog kandidata i uoči prošlih izbora. I tada je figurirao kao kandidat Socijalističke narodne partije, Narodne stranke i Srpske narodne stranke. Poslije razgovora sa liderima tih partija – i bivši ambasador i tri prosrpske stranke zaključili su da je to gubitnička kombinacija.

    Ni sada im ne treba mnogo napora da sračunaju: Lekić je ponuda koja se – odbija.

    Veseljko Koprivica, Monitor, 17. avgust 2007.

    Lekić je, ipak, ponuda koja se odbija

    (Miodrag Lekić: Muke provincijskog falsifikatora (2), Monitor, broj 879)

    Miodrag Lekić se toliko na mene ražestio kao da sam ja kriv za njegovu neslavnu biografiju. Da me je poslušao bila bi mu sasvim drugačija.

    Lijepo sam mu predlagao da odbije Miloševićevu ponudu da bude njegov ambasador u Rimu. Lekić je poslušao svoje ambicije. Da je poslušao mene, u njegovoj biografiji nikad ne bi pisalo da je služio Miloševićevom režimu, da ga je zvanična Podgorica ponizila ne priznajući ga kao i svog predstavnika u Italiji, da je opozicija digla ruke od njega kada se samokandidovao na prvim predsjedničkim izborima shvativši da sa njim nema nikakve šanse. Možda se u tom slučaju ne bi uzalud nedavno javno hvalio da bi mu bila čast da ga za predsjednika kandiduje opozicija. A to, bogme, jeste samokandidovanje.

    No, Lekić je o državnom trošku učio geografiju svijeta, ali nije naučio da kulturno polemiše sa svojim kritičarima.

    Pošto ništa ne može da demantuje iz mog teksta, Lekić me ogovara i korišćenje poznatih činjenica iz dokumentacije o njemu proglašava falsifikovanjem. Lekić treba da zna da će ko god se bude njime bavio «prepisivati» činjenice da je on bio Miloševićev ambasador i da je u ratu kao “ekstremistu” iz Rima napadao Marka Vešovića, koji je u opkoljenom Sarajevu svojim izborom držao čas za istoriju kako se brani ljudsko dostojanstvo.

    Pošto preporučuje čitaocima Monitora „literaturu“ e da bi vidjeli koja je on veličina, ja bih im takođe preporučio da pročitaju šta su o liku i djelu Miodraga Lekića napisali Marko Orlandić, Marko Vešović, Nada Bukilić, Ljubo Đurković…

    Lekićev problem je u tome što on smatra da je insitucija, a ja, kao i pomenuta gospoda koja je o njemu pisala, smatramo ga samo jednim iz serije crnogorskih političara koji su Crnoj Gori nanijeli više štete nego koristi.

    Lekić traži da se zbog onog što sam pisao o njemu izvinim javnosti, vjerovatno i crnogorskoj i svjetskoj, pošto je on ličnost globalnog formata. Da je Milošević živ mora da bi tražio da se i njemu izvinim što sam mu napao tako vrijednog i odanog činovnika.

    Na kraju, obavještavam Miodraga Lekića da sam više pohvala dobio za tekst Ponuda koju treba odbiti nego što on može dobiti glasova na izborima za Predsjednika Crne Gore.

    Poslije Lekićevog vulgarnog reagovanja još sam sigurniji: on je kao predsjednički kandidat – ponuda koja se obavezno odbija.

    Veseljko Koprivica

    Ponuda koja je definitivno odbijena

    (Miodrag Lekić: Muke provincijskog falsfikatora (3), Monitor broj 882)

    Miodrag Lekić je uporan: po svaku cijenu hoće da polemišemo na fenomenološkom nivou. Tako mu odgovara. A ja hoću o konkretnim činjenicama, koje sam i naveo u tekstu „Ponuda koja se odbija“ i koje Lekić ne može da demantuje. Zato sa njih skreće pažnju čitaocima i optužuje me za prepisivanje tuđeg teksta. Valjda sam morao da budem originalan i retuširam njegovu tužnu profesionalnu biografiju?

    Da još jednom ponovim. Svi koji su pisali ili budu pisali o Lekićevom političkom angažmanu koristili su i koristiće, baš kao što sam to uradio i ja, opštepoznate činjenice iz Monitorove i ostale dokumentacije. A ona svjedoči da je Lekić bio služinče svake crnogorske vlasti i služinče Slobodana Miloševića. Ako Lekić to može da demantuje, ja ću se, kako mi to on prepotentno po drugi put propisuje, da se izvinim javnosti što sam to napisao.

    Lekića sam prošli put obavijestio da sam dobio više pohvala za tekst „Ponuda koja se odbija“ nego što on može dobiti glasova na predsjedničkim izborima. Sada ga obavještavam da sam dobio toliko pohvala za tekst „Lekić je, ipak, ponuda koja se odbija“ – odgovor na njegovu polemiku, nego što on može dobiti na predsjedničkim izborima.

    Na kraju objašnjenje za čitaoce koji se pitaju kako sam to mogao da savjetujem Lekića da ne ide u Rim za Miloševićevog izaslanika. Ovako: sa dvojicom svojih kolega u Podgorici razgovarao sam sa Lekićem nekoliko dana prije njegovog polaska u Italiju i preporučivali mu da odbije tu ponudu. Nije poslušao, prevagnuo je krijerizam. Sada to, poslije toliko godina, plaća i time što je kao kandidat za predsjednika Crne Gore ponuda koja je definitivno odbijena. Možda će imati više sreće u narednim izborima

    Veseljko Koprivica

  81. znao sam da je bilo dosta ljudi iz crrne gore koji su se radovali bombardovanju srbije i crne gore, al da je ovoliko bilo nijesam ni u snu mogao zamislit.

  82. Crna srbija i gora su dale debeo razlog za bombardovanje. To ne znaju idioti ili oni koji su aktivno ucestvovali u genocidu nad Bosnjacima BiH i genocidu u desavanjunadAlbancima Kosova. Sasvim je druga stvar da je NATO iskoristio zlocine srbogoraca kao povod za vojno iskrcavanje i osvajanje Balkana.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s