Neđeljom u pet do devet: Kralj Ibi (Alfred Jarry)

Adaptacija i Režija: Ljubomir Draškić

Uloge: Zoran Radmilović, Maja Čučković, Petar Kralj, Taško Načić, Boro Stjepanović…

O autoru: Alfred Žari (Alfred Jarry, 1873–1907), jedan od rodonačelnika evropske avangarde. Pesnik, pisac, ilustrator, skandal majstor i posvećeni biciklista (među njegovim brojnim biciklističkim spekulacijama i osvrtima, nalazi se i alegorija „Stradanje Hristovo kao biciklistička trka uzbrdo“).

 

alfred jarry bicycle

Prvu verziju Ibija, napisao je još kao srednjoškolac, 1888, sa petnaest godina, na osnovu kalamburaPoljaci (Les Polonais), koji su 1885. napisali braća Anri i Šarl Moran, učenici iste gimnazije (Henri i Charles Morin; Anri je bio Žarijev drugar). Iz tog đačkog vica, na račun profesora fizike Ebera (Felix Hébert), razvila su se tri pozorišna komada o ocu Ibiju – Kralj Ibi (Ubu roi, 1896), Ibi rogonja (Ubu cocu, 1898, objavljen posthumno 1944) i Okovani Ibi (Ubu enchâiné, 1900) – kao i Ilustrovani almanah oca Ibija (Almanach du père Ubu illustré, 1899–1901). Prvi i najpoznatiji komad, Kralj Ibi, bio je zabranjen odmah posle premijere, da bi se kasnije izvodio u pozorištu lutaka. Druga dva komada nisu bila izvođena za Žarijevog života.

Uporedo sa ciklusom o Ibiju, objavio je niz značajnih poetskih i proznih dela, s toliko formalnih inovacija, lucidnosti i humora, da je time, kao i svojim neknjiževnim preokupacijama – uopšte, ponašanjem – označio prekretnicu u razvoju evropske avangarde. Ibi je ostao za sva vremena, ili makar dok pohlepa i dominacija ne iščeznu iz ljudskog sećanja, ali to važi i za ostala njegova dela, koja, skoro bez izuzetka, ne prestaju da pronalaze nove čitaoce i sledbenike. Kao najupečatljivija, izdvajaju se „moderni roman“ Mužjačina i avanture još jednog njegovog alter ega, dr Faustrola, osnivača patafizike.

Ostao je upamćen po bezbrojnim skandalima, dosetkama i urnebesnoj igri koju je napravio od skoro svih detalja svog svakodnevnog života. To je bilo nešto više od obaveznog ekscentričnog dodatka, svojstvenog evropskoj boemiji. Granica između života i umetnosti bila je izbrisana na najdirektniji način, tako što je sve postalo život, svesna, kreativno-destruktivna avantura, što je imalo ogroman uticaj na neke savremenike, koji će kasnije postati slavni (Apoliner, Pikaso) ili krenuti sličnim stopama (Artur Kravan) i što se kao uticaj, preko dade i nadrealizma (uključujući tu i pozorište Antonena Artoa), prenelo sve do situacionista i naših dana.

Pored bicikala – i, naravno, revolvera (uvek dva za pojasom, kada je trebalo izaći u provod) – njegove najveće strasti bile su alkohol i apsint. U čast ovog drugog, vozio je bicikl lica ofarbanog u zeleno. Kada se ni to nije pokazalo dovoljnim, počeo je da udiše eter. Posledica je bila tuberkulozni meningitis. Agonija je trajala više od godinu dana; na kraju, posle nekoliko dana provedenih u komi, u jednom trenutku, neposredno pred smrt, probudio se da bi zatražio – čačkalicu. Kažu da su mu na vreme doneli jednu i da ga je to veoma obradovalo. Preminuo je 1. novembra 1907, u trideset četvrtoj godini. (AG)

*** ***

Prezumite ovdje (PDF) – alfred-jarry-kralj-ibi-ili-poljaci

Kralj Ibi ili Poljaci, Drama u pet činova, Alfred Jarry

Datum: 1896.

Napomene: Prevela: Ivanka Pavlović, 1964. Prevod Ivanke Pavlović je poslužio i za čuvenu predstavu beogradskog Ateljea 212 (ukupno 205 izvođenja, u periodu 1964–1978), u režiji Ljubomira Draškića i sa Zoranom Radmilovićem u ulozi oca Ibija. Prevod prologa i Žarijevih predgovora: Aleksa Golijanin (2012–2013), na osnovu originala i uz konsultacije s prevodom Vlade Stojiljkovića (Ibi ponovo jaše, Paideia, Beograd, 1998). anarhija-blok45.net1zen.com

Izvor: Alfred Jarry, Ubu Roi ou Les Polannais, Édition du Mercure de France, Paris, 1896. Alfred Žari,Kralj Ibi ili Poljaci, IP „Rad“, edicija Reč i misao, br. 523, Beograd 2001 (1964).

anarhisticka-biblioteka.net

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s