“ULICA 2013”: Mi smo na trgu. A Vi?!

w

Oko pe­de­set mla­di­ća i dje­vo­ja­ka, ma­hom stu­de­na­ta, u petak su dvo­ča­sov­nim pro­te­stom na dan obi­lje­ža­va­nja 22. go­di­ne po­sto­ja­nja DPS-a is­pred sta­re zgra­de Vla­de sa­op­šti­li da ima­ju sa­mo jed­nu že­lju, a to je da u Spu­žu, iza re­še­ta­ka, vi­de še­fa vla­da­ju­će stran­ke i pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ali i pred­sjed­ni­ka SDP-a Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća. Go­vo­re­ći da im je vla­da­vi­na DPS-SDP uze­la mla­dost i šan­su za na­predak, po­ru­či­li su da će se svim si­la­ma bo­ri­ti da ova go­di­na bu­de po­sled­nja go­di­na ak­tu­el­ne vla­sti. Za vri­je­me go­vo­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, po­vo­dom go­di­šnji­ce vla­da­vi­ne njegove par­ti­je, re­vol­ti­ra­na omla­di­na je uz­vi­ku­ju­ći „Mi­lo, lo­po­ve” i „Fa­ši­sto” iza­zva­la odu­še­vlje­nje pro­la­zni­ka ko­ji su im se pri­dru­ži­va­li. Lju­bi­ca Goj­ko­vić je ka­za­la da je­di­no mo­gu da sla­ve na­pre­dak u imo­vin­skom kar­to­nu pred­stav­ni­ka vla­sti i da su Cr­nu Go­ru dav­no sa­hra­ni­li.
– Mo­gu da sla­ve sa­mo pro­past, jad i bi­je­du jer je to ono što je ko­a­li­ci­ja DPS-SDP od Cr­ne Go­re na­pra­vi­la. Tru­de se da nam uzmu mla­dost, ali im to ne­će­mo do­zvo­li­ti. Mla­di mo­gu sve. Ka­zni­će­mo ih za sva nji­ho­va ne­dje­la. Ne mi­sli­mo da par­la­men­tar­na is­tra­ga tre­ba da bu­de far­sa jer DPS već od nje pra­vi far­su. Že­li­mo ozbilj­nu is­tra­gu jer zna­mo da je go­spo­din Đu­ka­no­vić kre­a­tor svih po­li­ti­ka ko­je su u stva­ri od­go­vor­ne za zlo­u­po­tre­bu dr­žav­nih re­sur­sa u iz­bor­ne svr­he. Zah­ti­je­va­mo pro­vje­ru po­ri­je­kla imo­vi­ne svih li­ca ko­ja su uče­stvo­va­la u vr­še­nju vla­st – po­ru­či­la je Goj­ko­vi­će­va.
Oni su se pret­hod­no na Tr­gu re­pu­bli­ke oku­pi­li da iz­ra­ze bunt. Nad­gle­da­le su ih de­se­ti­ne po­li­ci­ja­ca­ca, na­ro­či­to ka­da su kre­nu­li pre­ma sta­roj zgra­di Vla­de, gdje je DPS sla­vio stra­nač­ki ro­đen­dan.
Dok su se kre­ta­li Bu­le­va­rom Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog uglas su pje­va­li: „Kad bih ča­rob­njak bi­la, ra­do bih oškla­pi­la Mi­la” i skan­di­ra­li „Ti si Ran­ko ku… Mi­lo­va, „Fi­ćo, ma­ri­o­ne­to” „Ne­ka vas, ne­ka, ro­bi­ja vas če­ka”…
U pr­vim re­do­vi­ma, žu­stro je skan­di­ra­la Mi­li­ca Jo­vi­će­vić, is­ti­ču­ći ne­za­do­volj­stvo sve­u­kup­nom si­tu­a­ci­jom u dr­ža­vi u po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je.
– Že­li­mo da po­ka­že­mo da se ne mi­ri­mo s tim što po­ku­ša­va­ju da kal­ku­li­šu ži­vo­ti­ma gra­đa­na u Cr­noj Go­ri – re­kla je Jo­vi­će­vi­će­va.
Osni­vač gru­pe Ot­por dik­ta­tor­skom re­ži­mu u Cr­noj Go­ri Bo­ško Vu­ki­će­vić re­kao je da cr­no­gor­ski si­stem pod kon­tro­lom za­pad­nih cen­ta­ra mo­ći i da spro­vo­di nji­ho­ve od­lu­ke i ostva­ru­je nji­ho­ve ci­lje­ve.
– Iz­van si­ste­ma smo mi, slo­bod­ni po­je­din­ci ko­ji smo tu da im sta­ne­mo na put. Za­to smo i iza­šli na uli­cu jer od uli­ce sve kre­će – za­klju­čio je Vu­ki­će­vić.
Da tra­že jed­na­ke šan­se za sve, bez po­li­tič­ke pod­lo­ge, re­kla je Ta­nja Sta­no­je­vić.
– Oče­ku­jem da se na­po­kon ovaj na­rod osvi­je­sti, da iza­đu iz ča­u­ra i da po­dig­nu glas, da tra­že prav­du za ukra­de­ni glas na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma – re­kla je Sta­no­je­vi­će­va.

dan.co.me

*** ***

21. Jun 2013.

Ne­ko­li­ko gru­pa gra­đa­na, or­ga­ni­zo­va­nih uglav­nom pre­ko dru­štve­ne mre­že Fej­sbuk, oku­pi­će se danas u 17 ča­so­va na tr­gu u cen­tru Pod­go­ri­ce. Po ri­je­či­ma jed­ne od uče­sni­ca Ta­ma­re Mi­lo­še­vić, ra­di se o sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­nom iz­la­sku gra­đa­na na pro­test­no oku­plja­nje. Ka­že da skup ni­je pri­ja­vljen po­li­ci­ji, a ob­ja­šnja­va i raz­lo­ge.
– Po­što je u pi­ta­nju trg, da­kle jav­ni pro­stor, oku­plja­nje nam ni­ka­ko ne mo­že bi­ti za­bra­nje­no. Sve­jed­no je da li na tr­gu sje­di­mo sa transparentima ili bez njih – is­ta­kla je ona.
Na sku­pu, po nje­nim ri­je­či­ma, ne­će bi­ti or­ga­ni­za­to­ra ni­ti bi­ne.
– Sva­ko ko bu­de htio da do­đe tog da­na na trg, bi­će or­ga­ni­za­tor sku­pa – po­ja­sni­la je Mi­lo­še­vić.

dan.co.me

*** ***

Putujuci stopom po Crnoj Gori, svakodnevno slusam ljude koji su protiv ove vlasti, koji su orni da promijenje nesto. Po drustvenim mrezama sve vrvi od komentara da je dosta bilo, da je vakat da se micu iz svojih stolica ljudi koji nas vode u propast. Koga god sretnem, svi govore mahom isto, i to me na tren obraduje. Onda pogledam malo bolje (imam nekih problema sa vidom, pa mi treba malo vise da lociram odredjene stvari), i shvatim da sva ta prica i zelje iskazane njome ostaju da vise negdje u vazduhu, cekajuci da ih neko pokupi. Razumljivo je da se ljudi plase. Ono sto je nerazumljivo je upravo sto se drzimo tog straha kao pijan plota. Oslobodimo se.

Ovaj ljubavni trougao izmedju vlasti, opozicije i naroda traje predugo. Cak bi i “Televisa” odbila da snima toliko epizoda ove sapunice. Jeste da tu ima nevjerovatnog materijala, ali, slozicete se – odavno je postalo zamorno gledati svakog dana dogadjaje projektovane po istom sablonu. Naucili smo vise DPS-ovski jezik, premnogo je u upotrebi, vakat je da progovorimo svojim, kako god se on zvao. Udavise nas  ljudi koji ne pripadaju ovoj zemlji, ljudi koji su dosli da haraju, ljudi koje ni najmanje ne zanima sto ce biti sa zemljom koju vode. Da li uopste da ih nazovemo ljudima? Meni oni vise lice na likove iz nekvalitetnih filmova, kojima se – eto – pruzila sansa da se pojave na nekom ekranu, pa su pukim slucajem ostali tu gdje su se nasli, jer imaju neki  nazovi auditorijum. Nama ostalima kao da se cini da ih moramo gledati, jer , na primjer, RTCG ne prikazuje nista drugo. To sto pojedini gase svoje televizore, ne znaci da pomenuti likovi nestaju.

Necu pominjati nedjela koja se dogadjaju na svakom koraku – svi smo ih svjesni, samo cu pitati koliko smo umorni od istih? Koliko smo bijesni? Ogorceni? Koliko smo spremni da ih svedemo na mínimum?

Jesmo li uopste spremni da izadjemo iz svojih mracnih, budjavih i hladnih rupa na svjetlo? Jesmo li spremni upaliti to isto svjetlo u tim istim rupama, pa ako nema struje – imamo svi za po tu svijecu i sibice (romantika, ej!), obezbijedili nam vladari taj luksuz.Doduse, ne znam sto bi se desilo ako bi se nesto zapalilo, imajuci u vidu da cesto nemamo vode. A i sto ce nam voda? Nijesmo, valjda, zedni? Poslije cega bismo bili, kad rijetko i jedemo.  Sto ce nam hrana, ne trosimo se ni na sto – niko ne radi. Treba dati sve to ovima koji rade na prosperitetu nase zemlje, ubise se ljudi od posla. Zao mi je sto onog dana na Cetinju poslije Marsa protiv mafije potamanismo one silne priganice, samo smo prenapumpali stomake i otezano disali. I ovako su nam omce uzane oko vrata, slabiji je dotok vazduha, mozak spava – zato valjda i prepustamo ovima sposobnijima, ucenijima i snalazljivijima da misle umjesto nas. I tog tereta su nas oslobodili, zavazda im hvala, nikad im to vratit ne mozemo.

Nego, o cemu ono poceh pricu? Prosto se pogubih od ovolikog dobra. Aham, da! Promjene…  Sto ce nam, koji krasni? Mi smo izdrzljiv narod, mozemo ovako jos sto godina. Mozda i koju preko, zavrsice nam to neko preko veze.

Nego, da se fokusiram na danasnji dan (svjetski dan muzike). Danas, 21. Juna, dolazim na Trg Republike. Danas dolazim zbog onih koji mi kroje zivot kako njima odgovara, da im ponovim ko su i  sto su, da ih podsjetim da sam slobodan gradjanin, da je ovo moja zemlja, da im porucim da cu biti tu da im visim nad glavom, da necu odustati.

Dolazim zbog gradjana, da im pokazem da je mladost u prvim redovima, boreci se da donese promjene;  da im zatrazim podrsku, da probudim u njima zelju da se pobune. Dolazim da pokazem da nema potrebe za strahom. Da pokusam inspirisati ljude da se pokrenu. Da podrzim sve ljude koji ce se sjutra okupiti. Da podrze i oni mene.

Pojavicu se sjutra na skupu da porucim medjunarodnom faktoru da ne podrzavaju diktaturu, pljacku, dovodjenje gradjana do prosjackog stapa. Da ne podrzavaju simuliranu demokratiju. Da prestanu razvijati odnose sa kriminalnom i korupcionaskom politickom i biznis elitom u Crnoj Gori.

Dolazim zbog svih hrabrih i cestitih ljudi koji su radili i rade sve sto je u njihovoj moci da dodje do smjene ove beskrupulozne vlasti.

Dolazim jer je to moje pravo, moja obaveza, moja zelja. Dolazim jer zelim slobodu.

Ja sam na Trgu. A ti?

inbox: info@javniservis.me

Advertisements

Comments

  1. Postaviću ođe par svojih pitanja/nedoumica povodom svega ovoga, naravno ne očekujući odgovore dotičnih, ali čisto sebe i zdravog razuma radi:

    1) Koji su konkretni ciljevi ovog okupljanja, i kojim se metodama isti žele postići?
    2) Što predstavljaju ova tri logo-a, te za što se zalažu ove više ili manje fantomske grupe građana, i kolika im je brojnost?
    3) Prvi put čujem za ovaj izvjesni “Udar” – ko su oni i čime se bave? Vidim simbol anarhije na ovoj pesnici, da li je to iz pomodarstva ili dotična grupa gaji neke anarhističke tendencije?
    4) Zašto tako loše prikrivate srpski nacionalizam vaših istaknutih članova navodnim građanskim ruhom?
    5) Da li će “Ulica 2013” naredne godine promijeniti naziv u “Ulica 2014”?
    6) Ko je izvjesna Tama Ra, koja mi djeluje kao nekakav virtuelni idejni vođa ovih okupljanja, i da li je zaista onoliko intelektualno zakržljala koliko pokazuju njena dosadašnja 2-3 javna nastupa?
    7) ĐE STE BILI DO SAD?

    i jedna usputna primjedba, sati nijesu redni brojevi

  2. i meni je ovo sumnjivo, pa da postavim i ja par pitanja:
    -Zašto je ova objava na ćirilici a ne latinici?
    -Podržavate li vi SPC ili CPC?
    -Poštujete li državne simbole: himnu, zastavu, grb?
    -Koje su refernce vođa ovih grupa?
    -Da li ste za ili protiv NATO-a?
    -Kakav je vaš stav po pitanju državnosti Crne Gore?
    E kad mi odgovorite na ova pitanja, ako budem zadovoljan odgovorom, ako ne budu ovako visoke temperature ili kiša, evo mene sa vama.

    • BESPLATNA STRUJA says:

      Nemam nikakve veze sa PERFEKTNIM ,

      TVOJE DOPUSTENJE ZIPE mogu li ti ja ODGOVORITI ,

      pozzzzzzzzz
      ps.

      Moze biti da ce se i PERFEKTNI sloziti ali ne mora ali mislim da ces i ti u nekim korekcijama prihvatiti ili uz OBJASNJENJE doci do prihvatljivih mojih odgovora!

    • BESPLATNA STRUJA says:

      -Zašto je ova objava na ćirilici a ne latinici? ne smeta mi i tako i tako !
      -Podržavate li vi SPC ili CPC? ja CPM
      -Poštujete li državne simbole: himnu, zastavu, grb? ne smetaju mi
      -Koje su refernce vođa ovih grupa? ne znam,
      -Da li ste za ili protiv NATO-a? protiv
      -Kakav je vaš stav po pitanju državnosti Crne ? normalan

      • BESPLATNA STRUJA says:

        Korekcija , zadnjeg odgovora ,

        sa PERFERIRANJEM na MONARHIJU!-Petrovica za sada!
        Nasto mi se PRINC mnogo DODVOVARA i pazi da ne naljuti DUKLJANE vidjecemo , ako tako nastavi mogu prec u KARADJORDJEVICE!

        pozzzzzzz

  3. Mislim da je riječ o grupama koje finansira velikosrbijanska agentura u CG. Tama Ra je, prema saznanjima Bebe Popovića, ideološko čedo Vojislava Koštunice i klerofašističkih krugova opkupljenih oko SANU, i imala je izvjesnu ulogu u atentatu na Zorana. Novak Adžić smatra da se iza nicka Tama Ra krije lično Dobrica Ćosić. Skriveni naum svih ovih grupa je ostvarenje Garašaninovog Načertanija i velikosrpske hegemonije. Perfect Stranger je, uoči referenduma, lično učestvovao u egzekuciji nekoliko crnogorskih rodoljuba. Cilj okupljanja je podizanje borbene gotovosti i militarizacija velikosrpskog elementa u CG.Građanski prefiks i anarhizam samo su mamac za lakovjernu omladinu koja se sistematski podvrgava velikosrprskoj indoktrinaciji.

    Neće moći, gospodo!

    Ima nas koji bdijemo nad svetom zemljom crnogorskom! Ni stope, ni kamena, velikosprskim agresorima!
    Da je vječna Crna Gora!
    I nek nam cvjeta Podgorica, svjetliji dio Aušvica!

  4. Poštovani Dojčilo,

    Stavimo na stranu Vašu jeftinu ironiju na momenat. Nije poenta u prefiksu nacionalizma, već u samom njegovom postojanju. Dakle, u mojoj glavi isti tretman imaju nacionalisti svih boja, pa bih tako sa jednakim podozrenjem gledao na okupljanje tako orjentisanih Crnogoraca, Bošnjaka ili Albanaca.

    Takođe, nije poenta u nacionalnom osjećanju organizatora, već u nedostatku bilo kakvih liderskih kapaciteta pojedinaca koje sam imao prilike da vidim/čujem do sada (a koji se neumorno samopromovišu/guraju u prvi plan – Marko Milačić Novi Profil sindrom?), od kojih su me pojedini uvjerili da su na intelektualnom nivou prosječnog tostera.

    • Uvaženi Hijo del Sol,

      Kada u formi pitanja ponudite bofl cinizam, kao odgovor jedino možete dobiti jeftinu ironiju. Vjerovali ili ne, konstatacija o “loše skrivenom srpskom nacionalizmu nekih istaknutih članova” upravo izaziva navedene asocijacije. Ne morate meni vjerovati na riječ, ali eto, imate priliku da pročitate – osvjedočenom crnogorskom “patriJoti” OKP-u, jako je teško da “razdvoji činjenice od ironije”. No, postojanje sposobnosti razdvajanja činjenica od vlastitih mentalnih projekcija, u naših “patrijota”, samo je, kao što vidite, lako oboriva pretpostavka.

      Takođe, aktivnosti ovih grupa i njenih članova ne bi trebalo interpretirati kao nekakav reality/talk show “biramo lidera”. Za nekog ko pledira u korist građanskog otpora režimu pokazujete, rekao bih, neuobičajenu zabrinutost u vezi “liderskih kapaciteta”. Zar vam je neophodan lider kako bi ste iskazali svoje nezadovoljstvo postojećim stanjem? Uostalom, ako vas već iritiraju intelektualna “zakržljalost” i nezdrave ambicije “samoproglašenih lidera”, ne znam šta/ko vas sprečava da ponudite svoj model djelovanja u ovom kontekstu? Na raspolaganju vam stoje isti resursi kao i osobama koje tako maliciozno etiketirate, te ukoliko ste već tako intelektualno superiorni u odnosu na njih, nećete imati problema da “zabludjele” vratite na pravi put. S tim u vezi, i vama – kao i svakom nezadovoljnom građaninu CG koji dijeli vaš rezon – moglo bi se postaviti kontrapitanje: ĐE STE BILI DO SAD?

      • okreni konacno plocu says:

        tesko je biti ozbiljan na ovome mjestu…jako tesko pored toliko don kihota…

      • Vjerujem da bi vam, kao dokazanom branitelju nacionalnih vjetrenjača, ozbiljnije djelovalo društvo Rosinanti…

      • okreni konacno plocu says:

        predrasude, predrasude…

      • Ne pretendujem ni na kakvo lidersko mjesto, jer inače patim od hroničnog nedostatka ambicije, samo primjećujem da se, bar kad su u pitanju studentski ili omladininski “lideri” (čitaj: osobe koje se konstantno ničim zasluženo guraju u prvi plan kako bi kroz lažni bunt ispunili neke svoje egocentrične ambicije) uporno pojavljuju (u najboljem slučaju) mediokriteti (s rijetkim izuzecima, koji pored ovih obično padnu u drugi plan) – primjera imate u samo posljednjih par godina koliko želite – od udbaša Golubovića, preko mentalno zaostalog Hodžića, pa do vjerskog fanatika Jovovića. Samo identifikovanje ovih više ili manje formalnih pokreta s takvim osobama kod dobrog dijela ljudi izaziva odbojnost, te naposljetku šteti samoj ideji oko koje je ista okupljena.

        Nemojte ovo shvatiti kao zlonamjernu kritiku, i do sad sam podržao svaku antirežimsku akciju, jer sve je bolje od statusa quo, samo mislim da bi trebalo poraditi malo na razvoju alternative a ne ponavljati papagajski ovih 6 tačaka koje bjesomučno po internetu kopipejstuje ovaj Vajat Erp, ili svoditi argumentaciju na “ovo ništa ne valja, mi smo revolucionari, nosimo majice sa Cheom i buntovni smo jako” – sve je to jedno veliko NIŠTA ako iza te fasade nema nikakvog sadržaja – a bojim se da ga u ovom slučaju ima vrlo malo.

  5. Vladimir M. Vukićević says:

    …šticung komite i špijuni su pod jorganom

    Vidimo se na Ulici!
    Slobode!

  6. Ја долазим ако ће бацити јаје на тигањ и направити један добар омлет а успут захтијевати у складу са својим недавним ставовима, јер то је њихово право, од свога духовног пастира да одржи једну литургију за упокојење.

    Мислим, од мене један риспект за свеопшти труд и залагање уложен у своју ‘грађанску’ трансформацију и по један бамби за сваку особу коју су у то убиједили. Наравно, Зипп се не рачуна. За њега вам не дам бамбија :)))))))

  7. Сто му громова, сад видим, да није прерано ово у 17 часова!? Имам осјећај да ће УДБА да намјести у сарадњи са својим западним налогодавцима и ЦИА-ом 39 степени у хладу. Не дајте се!!! Баш због тога ја би то помјерио за 15 часова и направио протест тако што би сви полијегали на асфалт заједно са јајима које ћемо понијети том приликом. :)))))))) Хоће да нас заплаше, што каза неко! Неће моћи! Стоп мрскоме непријатељу! Даље нећеш моћи :))))))

  8. “Svako od vas ko ima udaraljke ili gitaru, dobro bi nam došli toga dana. Što zbog podizanja atmosfere, što energije, jer ovoga puta nema bine, nema govornika, a ritma nikada ne fali! ;) Svakako, ko svira bilo šta, neka dođe 21. sa svojim instrumentom! :) Vidimo se na Ulici, ovoga puta Slobode! :)”

    :D :D :D :D :D

    A sta cemo sa ovim?

  9. Darko Bulatovic says:

    Mene ta crnogorska “umjetnicka sloboda” u koristenju simbola ne zanima!

    Ja ocu da cujem Gandijevu skolu.

    A Ja sam vas srecan da su Srbi! Da moze covjek sa njima popricat.

    Jer bez srba se ne moze, ka ni bez jednija drugih. To je ultimativna zabluda svih profiter-nacionalista i profiter-extremista, koji su i doveli do ovoga stanja.

    Pojedinac (Srbin, Musliman, Crnogorac, Filipinac) + Ghandi = ?

    Super heroj arhietip svih naroda i narodnosti. Onaj koji ne gleda ko je kome vec kako je kome i u skladu sa tim djeluje. Onaj kome i Musliman i Hindu i Hriscanin ustaju i sa njim se slazu i diskutuju.

    Sa razlogom obmane, covjek uzima pogresno da je ispravno. Sa razlogom obmane Ajuna je naveden da napravi razliku izmedju svojih i tudjih. Da bi demonstrirao da je ovo tashta razlika, Gospodar Krisna pokazuje razliku izmedju tijela (Ne sebe) i Atman (Sebe) i pokazuje da su nasa tijela privremena i mnoga,a Atman je stalan i jedan. Napor je u covjekovoj kontroli a ne plodu od njega. Sve sto on treba da uradi, slijedi, je da odluci put njegovog djelovanja ili ispunjavanja duznosti u svakoj prilici i da istraje u tome, ne opterecujuci se rezultatom. Ispunjavanje duznosti u duhu nevezivanja ili nesebicnosti dovodi do Slobode.

    Tako cete stic, do ulice Slobode…

    A u pravu je Milovan kad kaze da je MUKA bit ka Ghandi.

    Znamo to svi, ZATO JA DA UVIDIM NEKAKVU TEZNJU NEBI BIO JUDGEMENTAL.

    Moj predlog je da ko god oce dobro Crnoj Gori i narodu sto zivi tu on mora sebi da postavi pod jedan umjesto onih te su se spotakli:

    1. DOBRO SVIH GRADJANA I NJIHOVO POMIRENJE.

    Ali ne da to trljate ovima u nos i da se sa politicarima druzite najradje u kolo sa medijima no da se okrenete narodu i da ga edukujete o idejama i smislu zajednistva i proste istine da smo svi zapravo cinioci nase sudbine. Drustvo je nedjeljivo u realnosti to su samo iluzije.

    Ali covjek mora da se probudi i osvijesti da bi to razumio. A da bi se osvijestio on mora da se smiri.

    Nemoze covjek pod naponom da razmislja objektivno i bez uticaja emocija i nezadovoljstva? Kako ce on da sprijeci da strah ne upravlja sa njime?

    Takav covjek je van kontrole, osim ako to ne uspije da putem samo-kontrole postigne pa tu energiju pretoci u kreativnu formu. Onaj ko stavi sebe pod samo kontrolu on vlada sa svime!

    Ghandi je isha i edukovao narod o higijeni i smecu i deponijama! (Vasove Vode!)

    Ghandi je ishao i razgovarao sa ljudima, diskutovao trazio i slushao.

    On je posvetio citav svoj zivot tome.

    A kako ce se to desiti? Da neko posveti citav zivot necemu? To rijetko ljudi izaberu.

    A Ima li alternative tome?

    A sto ako jedan dio toga ghandija potrefi nekog covjeka pa mu se smuci smece ispred kuce ili pokraj puta? A drugoga strefi onaj dio ghandija koji govorio o zajednistvu i vaznosti samo kotrole ljudi, i tako po miliona djelova toga ghandija da padne na crnu goru.

    Teba posadit ovoga Ghandija ako cemo sto da rodi lishe kiselog grodja te su ni preci sadili.

  10. kakava SPC,CPC,grb,zastava…ljudi nemaju ljeb da kupe,jeste li vi normalni? kakve naciste,srbe pominjete? mi smo omladina Crne Gore bez centa,bez buducnosti!

    • Darko Bulatovic says:

      Marko tu promjene nema ako se ne promijenite u odnosu na generacije prije vas.

      1. izlazak opozicije iz Parlamenta i Institucija Sistema.

      1. DOBRO SVIH GRADJANA I NJIHOVO POMIRENJE.

      Jer vi omladino ne zivite u zemlji gdje je drustvo jako i snazno no izdijeljeno i neslozno.

      Ako ocete dobro da ucinite, sastavite i slozite, a moracete i ovo smece ocititi izgleda…

      A moze to ciscenje da bude i zabavno da se druzite malo i otkrijete bogastvo koje vam je Bog dao da u njemu zivite.

    • Marko,
      moj komentar je bio ironija na svugđe dežurne propipitivače tipa: “a ko stoji iz toga, jesu li Srbi ili Crnogorci organizatori, a koje će zastave da nose…”
      Šešelja da puste iz Haga podržao bih samo da se najzad smjene ove naše “patriote”.

  11. “kakve naciste,srbe pominjete? mi smo omladina Crne Gore bez centa,bez buducnosti!”

    хахахахахаххахах…

    А ја мислио да ово организују они што се сатраше са причом до прије недјељу дана о црногорском фашизму енд нацизму са све одом духовном пастиру кад оно ‘омлатина без цента’. Ауууу, па ви сте неки већи ‘издајници'…

    Дефинитивно треба размислити о термину у 15 часова. Кажу да тада је утицај звијезда на креативност и енергију најјача…

  12. Ја сам лош. Зовите ме Ладо Лоши. Још да нађем још једнога па да кренем на Милоша :))))))))))

    • “omladina Crne Gore bez centa,bez buducnosti!”
      to je cinjenica i tu nema nista smijesno,

      • … студенти без дипломе, жене без љепоте, нежење без стана, путници без пара. Јефтина мјуза, тешка цуга, ужас је ваша фурка. Мало патетична, углавном досадна и досада милион пута испричана. Ајмо мало енергије, креативности ‘омлатино без цента и будућности'…

        Ниста док цика пелфектни не одлзи показни цас из глађанске непослусности :))))))))))

        П. С. Нека ДАрко, нека…

    • Darko Bulatovic says:

      Ti si lado dobri. Ti si lado reper meni mnogo puta bio. Dok god mosh nac drugoga ti si njegov pokazatelj. Kao ribu kad ono upecash.

      Bez tebe tako nesto je nemoguce.

      Mogla bi mozda I mjere 1 lado da se ustanovi u SI. Ali kako bi definisali tu mjeru?

      Provokacije?

      :)

      Provokacija je uvijek dobrodosla!

  13. Hej Sloveni, jošte živi,
    Duh naših djedova,
    Dok za narod srce bije
    Njihovih sinova.

    Živi, živi duh slovenski
    Živjeće vjekov'ma
    Zalud prijeti ponor pakla
    Zalud vatra groma.

    Nek se sada i nad nama
    Burom sve raznese,
    Stijena puca, dub se lama,
    Zemlja nek se trese.

    Mi stojimo postojano
    Kano klisurine,
    Proklet bio izdajica
    Svoje domovine.

  14. Кад ме у'вати онај спин пандур од Зипп-а опет ће да ме лема :)))))) Лелелеле…

    Што ме нађе, што ме нађе…

  15. Lado nije dobar,Lado je odlican!

  16. Поштовани пријатељи, бићу сасвим кратак:

    1) Излазак опозиције из Скупштине и свих институција власти
    2) Бојкот свих избора и референдума које режира корумпирани мафијашки режим
    3) Забрана рада ратно-профитерским и антиратно-профитерским странкама
    4) Формирање прелазне-техничке владе за oрганизовање ванредних избора
    5) Први слободни избори у историји земље
    6) Провjера поријекла имовине свих који су обављали највише државне функције, имовине њихових чланова породице и кумова – борба против корупције на највишем нивоy

    Слом диктаторског режима је нешто око чега ћемо се сви сложити, у то нема сумње. Морамо знати, међутим, да осим режима код нас постоји и Систем, који обухвата мафијашки режим и много чега другог. Ми се морамо позиционирати као чинилац који је изван Система.

    Рецимо, тачка 6 је од кључне важности. Ми не желимо лажне, по укусу и науму западних сила наметнуте промјене. Не желимо Ђукановића који је, наводно, развлашћен, али којем остаје економска моћ, као и његовим компањеросима. Не желимо корумпирану, системску опозицију, системске НВО, системске медије. (Под “системским” – читати: контролисаним од стране инсотраних центара моћи). Не желимо НАТО. Не желимо вјештачке промјене, Курту умјесто Мурте.

    Зато је тачка 6 кључна: Провjера поријекла имовине свих који су обављали највише државне функције, имовине њихових чланова породице и кумова – борба против корупције на највишем нивоy. Сваки искрен и добронамјеран човјек, који тежи слободи и демократији, ће је подржати.

    Диктаторски режим = диктатор + компањероси + режимске партије + све “институције” (а ту је и мафија, наравно, која је у симбиози се режимом).

    Монтенегрински Систем = диктаторски режим + системска опозиција + системске НВО + системски медији.

    Монтенегрински Систем је под контролом западних центара моћи, спроводи њихове одлуке и остварује њихове циљеве. Неки од компоненета Система то раде потпуно свјесно и предано, други су несвјесни у шта су укључени, док су трећи свјесни и невољно обављају задатке, али је за све заједничко да дјелују у интересу иностраних центара моћи. Један од основних задатака је, тренутно, инсталирање злочиначког НАТО-а и у ову земљу. Ситуација је тренутно суреална: огромна већина народа ЦГ не жели да улази у злочиначку војну организацију, док сви компоненти Система, мање или више отворено, гурају ту причу.
    ————————————————————————————————-
    Изван Система смо ми, слободни појединци, ОДР-ГН, Грађанин Ј@…

    Систем, по некој мојој процјени, има преко 99% друштвене моћи, било које врсте, као и финансијских средстава (када би се све то могло процентуално изразити). А ми имамо снагу идеја, принципа и слободне мисли. Зато нијесмо уопште наивни играчи. Зато ово 99% моћи које има противник може убрзо да се истопи.

    Дух погинулог Бранка Радуловића ових дана изјављује: “Бићемо у парламенту, али само ако се буде говорило о темама од ширег друштвеног интереса”. Предсједник клуба посланика ДФ Горан Даниловић казао је да је дошло вријеме да ДФ учествује у раду пленума, али парцијално.
    ——————————————————
    Дакле, печатира се прича о “селективном неучешћу”, о “парцијалном бојкоту” и сличним којештаријама.

    Учешће само на сједницама с “темама од ширег друштвеног интереса” је чак лицемјерније од тоталног учешћа, јер како се ради о симулирању демократских активости у згради за коју незнавени мисле да је истински Парламент – што су теме “значајније” тиме је превара већа, као и услуга пружена клептократији.

    Општа бјежанија опозиције од политика дисконтинуитета, грађанске непослушности, отпора. Потврђују сопствену природу.

    Симулација, имитација, финта, замајавање, скретање пажње… Они се играју демократије, наши опозиционари, у разним “анкетним одборима” и другим фингираним институцијама, јер знају да заправо не учествују у демократизацији, да је ово што чине циркуска представа. Нека изађу на улицу, конкретно се успротиве тиранији, нека направе нешто због чега ће бити ухапшени (иако су и ту заштићени, јер имају имунитет, али опет не смију), нека покажу да су спремни на жртву. Али не, они нијесу спремни, показали су то – зато ова прича није за њих, већ за оне које треба освијестити.

    Отпор!

    Изговори, алибији, изговори…

    Шампиони смо у тим стварима, нема нам премца. Увијек се може наћи погодан, “искрен”, “аргументован” изговор, зашто не реагујеш, зашто се не покренеш, зашто си пасиван.

    Недавно сам, рецимо, срео доста људи, многи су ми рекли нешто типа: “свака вам част, направили сте нешто сјајно, позовите ме сљедећег пута. Бићу ту, сигурно. А сада нијесам могао, због тога, тога и тога…” Ја сам углавном одговарао: “битно је да ћеш моћи сљедећи пут, то је између осталог била и сврха ове ствари, да пробудимо тебе и многе друге попут тебе. И да схватиш зашто је то урађено, која су средства и који су циљеви, прије свега”.

    А у проналажењу изговора и алибија највећи шампиони су опозиционе главешине, али и многи други.

    Доста је било изговора. Нема их више.

    Изађи и бори се.

    Отпор пријатељи, свак на свој начин, појединачно или организовано, кажимо НЕ диктаторском режиму и Систему, успротивимо се. Сваки наш гест отпора и грађанске непослушности значи скраћивање њиховог злочиначког бивствовања. Предлажите кораке (прегледајте Шарпове методе и разне друге ствари) – реагујте.

    Они су на “апаратима”, сада треба само пронаћи одговарајуће методе да се ова агонија оконча. “Опозиција” и други то не могу или неће, можемо ми.

    Акција.

    • – Što simbolizuje pridjev “montenegrinski”? Malo mi maliciozno djeluje, mada mora da griješim…
      – Što znači sintagma “antiratnoprofiterske stranke”? Pojašnjenja radi, mogli biste navesti konkretna imena stranaka kojima želite demokratski zabraniti postojanje.

  17. Željko Tomović:

    Treba li nekome više uopšte neki poziv da izađe na ulicu i ustane protiv višedecenijske tiranije, pljačke, sistematskog uništavanja perspektive, temeljnog uskraćivanja elementarnih sloboda, afirmisanja poltronskog i poslušničkog duha? Treba li nam možda dozvola od istih onih koji su nam sve to oduzeli?! Dok su to činili, ne sjećam se da im je ijedan građanin dao dozvolu za to! Trebaju li nam instrumentalizovani protesti dvočasovnih sunčanja i obigravanja oko Stubova tog istog Sistema? Stoga, građanska je dužnost da ustane protiv nemoralne i korumpirane Vlade, protiv cjelokupnog Sistema krojenog tako da nas konstantno drži u ropstvu, da uzdrma i sruši njegove trule stubove. Potreban nam je spontan, čisto građanski protest bez ikakvih lidera na koji će svi doći iz osjećaja upravo te dužnosti prema sebi, prema generacijama koje dolaze, potrebna je čista snaga naroda da pruži odlučujući otpor ovoj diktaturi … Eto prilike da se tako nešto otpočne već 21.juna, ali mora da se nastavi, dosta je više bilo brige o tome da li je mirno ili nije, hoće li neki Lange ili neki domaći “demokrata” da nam nešto zamjeri, jer ničije dozvole nam nisu potrebne za sopstvenu slobodu, a za nju se moramo izboriti svi zajedno, jedan po jedan! Vidimo se u petak!

    • Računajte na nas

      U ime svih nas
      iz pedeset i neke
      za zakletvu Titu
      ja spev'o sam stih.
      Ne spominjem prošlost i bitke daleke,
      jer rođen sam tek posle njih.

      Al’ život pred nama
      još bitaka skriva
      i preti nam,
      preti o duboki vir.
      Ja znam da nas čeka
      još sto ofanziva
      jer moramo čuvati mir.
      Računajte na nas.

      Sumnjaju neki da nosi
      nas pogrešan tok,
      jer slušamo ploče i sviramo rok.
      Al’ negde u nama
      je bitaka plam
      i kažem vam šta dobro znam:
      ‘Računajte na nas.’

      U ime svih nas
      iz pedeset i neke
      za zakletvu Titu sam spevala stih.
      Ne spominjem prošlost i bitke daleke,
      jer rođena sam posle njih.

      U nama je sudbina budućih dana
      i neki se možda
      plaše za nju.
      Kroz vene nam protiče krv partizana
      i mi znamo
      za što smo tu.
      Računajte na nas.

  18. “Mi smo na Trgu. A Vi?!”

    A mi smo na Ivni.

    Elem, sto scah da recem, vazda se zadivim kad vidim da u vrlo malo teksta cojek nalupeta gomilu gluposti. To je jako zahtjevna pjesnicka forma, takozvano haiku-lupetanje.

    Na zalost, ne mogu da priustim to uzivanje citajuci putopise velikosrbina Perfecta Strangera, jer se u tim esejima to jako dobro razvuce te nema sazetu formu.

    No ovaj put mi je, na ovo mjesto, na ovu esenciju uzvisenog istinskog opozicionarstva od sajta, za oko zapa izvanredan detalj koji se po sjaju moze uporedit sa cuvenim biserima sa Madagaskara :)))))

    Perfect Stranger:
    “Систем, по некој мојој процјени, има преко 99% друштвене моћи”

    Perfect Stranger:
    “Они су на “апаратима””

    hahahahah hahhhaahahha aaaaaaa :))))))

  19. “Поштовани пријатељи, бићу сасвим кратак:”

    Колико се вас одвалило од смијеха на ове почетне тактове и није читало даље? :)))))))))))

    Перфектног за предсједника ДОП-а (Демократског Омлатинског Покрета)!!!
    Нема страха за будућност поред овакве омладине!

    П. С. Одвалиће ме Зипп од батина. Нећу више хиљаду ми вукова са Лелејске горе…

    • Ne brini Lado, ja sam ti nejak, mršav a nijesam se pobio ko zna od kad.
      Kod tebe mi je sve manje ili više jasno, nejasna mi je jedna stvar. Primječujem da voliš “Azru”, da si je slušao. Nikako mi ne ide u glupu glavui kako neko ko je slušao “Azru”, može biti takav oportunista, licemjer, protiv bilo kakvog bunta i otpora, uvijek uz jače i vladajuče…
      Ovo “licemjer” nije prava riječ(ono da te uvrijedim), ali, kako mi je fond riječi slab, ne mogu se sjetiti koju bih riječ trebao upotrijebiti.

  20. Ако је ко читао нек ми гласне јел’ спомињао монтењегрински режим и дукљанске фашисте :))))))) Ако није значио трансформација се апгрејдовала успјешно на сљедећи ниво, ако јесте, јеби га, остало је још пар багова и програмери раде на томе да то расчисте.

  21. “Nije Tito kriv, krivi su oni oko njega, koji ga lažu”

  22. Darko Bulatovic says:

    an eye for an eye will make the whole world blind.

    MAHATMA – Life of Gandhi, 1869-1948

    5 sati dug dokumentarni film.

  23. VOLEM MILA a NANA mi BRANI says:

    Izvrsno sviram Harfu dali da se uputim na protest?

  24. Видим има доста интервенција и коментара, што је добро. Како немам довољно времена и не могу прочитати већи дио постова (осим оних аутора за које знам да су ми интересантни) мојим дијагоналним прегледом постова уочавам како ме неко нешто пита, како има људи с недоумицама, појединаца жедних знања. Нека наставе да питају, да истражују, да се обогаћују. Могу ми послати и питања и предлоге на мејл, па ћу можда одговорити кад уграбим времена. Свакако, велики број одговора може се пронаћи у документима групе: https://www.facebook.com/groups/gradjanskaneposlusnost1/.

    Укључите се, дођите и на окупљања и протесте, побиједите апатију и стидљивост. Поздрав за све!

  25. perfect stranger:
    20. Juni 2013. – 14:18

    “мојим дијагоналним прегледом постова”

    Da ja ovo umijem, ja bi ovo patentira!

  26. Čitajući ove komentare čovjek dobije želju da podrži Đukanovića da dovrši započeti posao.

  27. Darko Bulatovic says:

    Balkanski umjetnik o Hare Krishna, politicarima i ulicama.

    “A pjesmu pjevaju djeca, nadu cuvaju novi…”

  28. Darko Bulatovic says:

    Markoooooo1 kaže:
    Dijelimo se na dobre i lose.

    Sokrat kaze:
    “There is only one good, knowledge, and one evil, ignorance.”
    “Postoji samo jedno dobro a to je znanje, i jedno zlo a to je neznanje.”.

  29. brda brdjanima, ataturk turcima!!
    ako naljutite ezdepe, pa oni krenu da izlaze iz vlasti i da sa zdravim snagama iz opozicije i vlasti naformiraju nam se svima i slasti i masti za sledecih tridesetak, zlo!
    ma je i s'ede dosadno, nekaste vala, pa ko god da ste, kad vam nije dosadno i muka ic do grada.

  30. Ovo je jedna tipicna budalastina, dokonih i umisljenih revolucionara bez ikakvog cilja i smisla, kao i uvjek do sad. Ima tu nesto idealista zalutalih i bauljajucih u svakodnevici fejsbuka i ostalin drustvenih mreza gladnih kakve revolucionarne slave, po mogucstvu da se neki od njih ponedje ustolice kao i trenutni pozicionari.
    Evo vec par godina slusam o nekakvim Perfektima i Ljubicama kao nekakvim urbanim gerilcima koji ce kao Jovanka Orleanka jurisati na crnogorsku Bastilju i toboz su njihove izjave od nekakve politicke tezine. pa se stvaraju nekakvi klanovi i kruzoci…Smijesno da smjesnije ne moze biti. Ja mislim, da ako ih je iko kojim slucajem primjetio, od struktura vlasti, da je to bilo valjanje po podu od smijeha.

    Ljudi, shvatite jednom za svagda, nasa vlast i nasa opozicija su upravo onakvi kakav je narod. Nije kriva ni vlast ni opozicija za nasu stvarnost. To je glupost!! Kriv je narod! Ja kad cujem ove psovke na vlast i opoziciju meni se povrace!!! Dakle svuda na svijetu bi bila ovakva vlast i ovakva opozicija kada bi im to narod dozvolio. Ovdje je narod dozvolio da oni cine sto god hoce i oni to cine, jer su prepoznali da narod nema problem sa tim. I ja ih potpuno razumijem. Dakle, narod je uzasan: on je plasljiv, prevrtljiv, lazav, seljacki lukav, bezmudi, pohlepan, prevejan, popustljiv, itd…Kada narod, ako se to ikada desi, “odluci” da ih pomete tada ce se to i desiti. Nikako ranije. A do tada ce proci jos dosta. I zbog toga ja nam zelim jos vise muka i jada, skuplju struju i vodu, nove takse, jos vece PDV-e, jos novih poreza i prireza, eura na eura, prosto da tome nema kraja. Ja to zelim, sto vise toga… i bas me zanima gdje je i kad je tacka pucanja, i ima li je kod ovog nazovi naroda.

    • Darko Bulatovic says:

      Ja mislim dfa je tacka pucanja vec davno prosla. ovo je cijepanje sad.

      Toliko abnormalnih pojava, ponasanja drustva pojedinaca itd…

      NEKA VI JE BOG U POMOC.

  31. ja jesam ocekivao bar jedno sto ljudi, ako nijesam, Bog se ubio. ovo je odlican pokazatelj kako ljudi sa relativno zdravim idejama (ili mnogo zdravijim od institucionalne popozicije i opozicionih kandidata u ‘svi smo mi ranko, al bolji’ esalonu) ne mogu nista da urade u crnogorskom drustvu, jer crna gora nema drustvo.
    kaze mi drugar, turcin (pravi, iz turske, prave turske, bez majke), da je njihov okjupaj isto sranje kao i zapadnoevropski i americki okjupaji. stasale su, veli on, generacije razmazene djece od roditelja koji su podigli ovu jaku tursku, razmazili ih roditelji, iznaucili skole i izdobijali diplome, pa sad kad je vrijeme da se i oni zaloze za buduce generacije, oni nece. oce, veli on, da im se produzi studiranje do cetrdesete sa obaveznim zdravstvenim i nabroja on jos stvari o kojima se u turskoj, sto javno, sto izokola prica, al nece da rade i nema sile koja ih moze na rad nacerat. ja mu udarim kontru i kazem kako je u crnoj gori donesen novi zakon po kojem se u skolu krece tek kad se navrsi trideset gordina, jer tada svi, ali bas svi briljiramo u obrazovanju, napicimo diploma i znanja i skoro sve razumijemo i onda smo supre produktivni kad izadjemo sa fakulteta u cetrdesetoj, u prijevremenu penzijicu u cetrdestrecoj i rokaj majstore, cekamo svjecko privenstvo, ili kako ga nasi skolovani sugradjani zovu- prvijenstvo, navijamo i uzivamo u zivotu, a kome se radi, nek radi, siroko mu polje i nek tu pricu kod nas ne donosi. mi smo i scilu i hraibdu prezvivjeli bez rada, pa cemo i ovu modernu muku od ljubavi prema radu. izbeci covjek i ode. cini mi se da mi ne vjeruje, a istina je sve sto sam u rekao, nemao srdja i dijanu.

  32. ДФ рецимо није у мојој милости али бих разумио с обзиром да немају издефинисан подмладак да појединци приступе њему и кроз њега раде одређене протесте, перформансе на бази тог тзв. помирења и буђења грађанске свијести и сл. а све то са разумијевањем да онај који је изнад тебе зна зашто и због чега ради неке ствари. Пустите идеалисања, празне приче, теоретисања и дохватите се реалности већ једном. Само тако би то имало икакав смисао. Или рецимо да су то групе са неки дефинисаним програмом, идејом и жељом да се активно укључе у нека збивања. Не, они хоће опозицији, која им је јадна и продана, да им покаже како да дођу на власт и заведу ред и благостање!? Па гдје сте до сада? Само су вас чекали.

    Дакле, овакво просипање карикатуралних ликова по подгоричких улица које је постала сада већ нека сезонска појава једино помаже овој власти и ништа више.

    Друга ствар је што су углавном покретачи тих група преобучени српски националисти. Ја немам ништа против српских националиста, имам само против ових преобучених који распредају приче о грађанском друштву бацајући дрвље камење само на једну страну и само по једном основу који сами не примјењују али траже од других.

    Непријатељ број један овог режима је озбиљност и невјероватна је због тога ова инфлација циркуса у Црној Гори за коју да сам њихове памети би им дао друге дефиниције. Искрено бих и волио да је тако јер би ме утјешило због неких других ствари али нажалост није.

    Не дајте овом режиму да се уруши сам од себе, срушите га сами а то ћете моћи само јасном визијом а не лоше копирајући фингиране протесте по свијету које ниђе ништа добра нијесу донијеле.

  33. ja zaista ne znam ove ljdue, niti njihov nacionalizam i statijaznamizam, ali svako ko je svjestan da ova vlast moze da ode samo u paketu sa ovom i ovakvom opozicijom je relativno zdrav. svako ko se zalaze da se zsadnjih dvadesetak godina prebacivanja iz drustvenog u privatno preispita i pokaze ko je krao pod firmom partije, a ko pod firmom nauke (neoliberalizma i socijalne pravde) je relativno zdrav. svako ko je svjestan da doredjenim ljudim iz ovog sistema zbog kriminala, nemorala i ostalih ala koje su istresli po narodu mora da dobije crveni karton za bavljenje politikom u drustvu koje pokusava da ozdravi je relativno zdrav. svako ko kaze “Не дајте овом режиму да се уруши сам од себе, срушите га сами а то ћете моћи само јасном визијом а не лоше копирајући фингиране протесте по свијету које ниђе ништа добра нијесу донијеле” je raltivno zdrav.
    kud ces vise na ovu munju, taman da vas je samo cetvoro?

  34. Morash prvo znati zbog cega se bunish a zatim za shta se bunish.

  35. Darko Bulatovic says:

    Ako odete na YouTube vidjecete milion ovakvih primjera.

    Znaci javne diskusije u kojima l;judi mogu sami da se ukljuce i sami “co-create values” zajedno.

    kako neko misli da se iko prikljuci kad nemoze da sudjeluje i doprinese, vec treba da ceka sto i kako i da slijepo prati neke ljude?

    I opet ce narod bit kriv, a ne nepromisljeni postupci.

    Ja razumijem da se nema strpljenja i da su mnogi duboko izrevoltirani sa situacijom ali takvi nemogu biti na celo. Takve neko treba da stavi pod kontrolu kad oni sami neumiju jer je dovoljan jedan pogresan potez i sve ojde….

  36. Nista od toga vam u Crnoj Gori ne pali.

    Moram priznati da se potpuno slazem sa Ladom Tajovicem, ovo sto cini ova grupa “revolucionara” ima isti efekat cirkuskih tacaka ili dvorske lude koja zabavlja kralja.

    Ovo batrganje pojedinaca po ulicama na bizaran nacin zabavlja i vlast i opoziciju i demoralise bilo kakav moguci spontani gradjanski bunt. I jedni i drugi se valjaju po podu od smijeha. Oni na taj nacin rasipaju svaku mogucu energiju, i to su dosta uspjesno do sada radili svaki put. Tako da nakon njih, nakon ovih zvucnih i potpuno obesmisljenih imena: Ulica, Udar…itd, niko nema nikakvu zelju da se usprotivi rezimu, je to obesmiljeno do kosti. Najbizarnija stvar od svega je ta, da su ove “bundzije” u vise navrata, onako od sponde, dobro pomogle rezimu da se jos ljepse ususka.

  37. Перфектни, немој ово да радиш. Немој да расипаш енергију која букти у грађанима Црне Горе, слободним људима као што су Хијо дел Сол, Ладо Тајовић-Орловић и многи други. Енергију која се у сваком моменту може претворити у грађанско-либерално-демократски бунт којим ће режим бити разбијен, али који не смије угрозити државу Црну Гору и њене светиње. Ако већ покрећете неке политичке акције, ред је да се јасно одредите према свим питањима, да не би остављали дилеме по питању вашег патриотизма. Ниси се гласкао Перфектни по питању скандалозне додјеле Тринаестојулске награде, што је колико видим главна тема на неким порталима. Ниси позивао на рјешавање статуса ЦПЦ, ниси приложио ни цента за градњу цркве на Малом Брду. Ниси осудио понашање академика ЦАНУ, ниси осудио ставове Вујановића по питању химне, не користиш црногорски језик и језикословље у својим коментарима…

    Ако уважиш моје сугестије, нема сумње да ће ти се на протестима придружити велики број храбрих Црногораца који су јако незадовољни режимом али га морају гласати из патриотизма и из страха од великосрпског пројекта.

    • Ђе си Секула, сунце му калајисано? Грије ли тамо ко што ово наше грије? Све је то због тога како ти утврди, са својим вишегодишњим напорним радом на ту тему, све је то јер смо ми сви у ствари Албанци.

      • Љаље, нисам ја то рекао. То је рекао Марко Миљанов: “Bili su pet brata: Ozdro od kojega su Ozrnići u CG; od Pipa Piperi u Brda; od Vasa Vasojevići u Naiju; od Ota – Oti (Hoti) u Arbaniju; od najmladeg brata Krasa Kastranici u Staru Srbiju, Ðakovicu i njenu okolinu. Ovo je pleme sve muamedanci, a Oti su latini s malo muamedanaca.
        Druga dva brata: Bijeli Pavle, od kojeg su Bjelopavlici u Brda, i Gaši od kojeg je Gaško pleme u Staru Srbiju, Ðakovicu i oko nje. Ceklinjani i Klimenti, brastve se medu sobom, jer se zna da su preci Ceklinjana preseljeni iz Arbanije u CG.”

      • Па то ти велим. То све објашњава. Једни од Арбанаса, цетињани талијанизирани, доље латинизирани. Мукица. Да ће који од Орловића васкрснути да поради на наталитету иначе све оде у пропаст. Поклопише нас са свих страна.

        Нико се не излупа више од тебе са својим површним читањима по свим питањима.

  38. Darko Bulatovic says:

    Ako budete cekali perfect stranger da vi izorganizuje sve po vasoj volji…. nacekacete se ili necete docekati.

    Bolje bi bilo da pokusate sami da ucinite sto smatrate da je pravo. Ja sam se ispucao po pitanju promjene drustvenog odnosa prema demokratiji I smislu reprezentacije I partija.

    Moj dojam je da misljenje preovladava da je narod glup I davtreba koristiti stqre utemeljene metode u manipulaciji njime.

    Ja mislim da je to greska, I da narod nije glup I da moze da apsorbuje prave ideje ako mu se objasne adekvatno.

    Ali prepreka su podjele koju su sadjene u narod I od kojih nemoze da artikulishe svoje stvarne interese.

    Ovim ljudima je cilj promjena vlasti, ja mislim da promjena mora biti bottom up ne up bottom. Znaci promjena drustva prije promjene vlasti jer promjenomvlasti nista se ne mijenja jer je narod ostao isti.
    A da bi se drustvo promijenilo ono mora da razmisli o svojim vrijednostima I da ih preispita. No to malo ko voli da radi.

    Vlast u CG ce sigurno pasti, sama od sebe, samo ostqje pitanje ko ce se tu u tom momentu naci. Neki novi manipulatori nadom ili slozni narod svjestan benifita vladavine (pravednih) zakona.

  39. U prirodi je našeg čovjeka, naročito onog dinarskog tipa, da ne ostaje ni kod jedne zamisli, ni kod jednog djela istrajno i dosljedno, i da ih ne prati u njihovom prirodnom razvitku, da bi uticao na njih. Naprotiv, poslije prvog zanosa, on napušta djelo, vraća se do njegovog izvora, muti ga mišlju i pogledom, zatim silovito prelijeće cio budući, neostvareni i tek zamišljeni tok djela, anticipira ga, pa se onda opet vraća na tačku na kojoj se djelo nalazi u tom trenutku svog prirodnog razvoja. Tako se stvari razvijaju više uz njegovo učešće nego pod njegovim uticajem; jer oni nije u njima, nego iznad i pored njih. Zato on u većini slučajeva i ne stvara djela i ne upravlja događajima, nego raguje na njih, polažući mnogo više na to da bude začetnik, sudija, borac i gledalac, nego stvaralac, radnik i čuvar. U njega je vidna sklonost da ne čeka razvitak stvari i ne učestvuje u njemu radom i strpljenjem. – Ivo Andrić

  40. U nas ima ljudi koji rješenje svojih glavnih životnih pitanja očekuju odnekud spolja, od drugih ljudi ili od nadzemaljskih sila, a ne trude se da u sebi razviju snage koje bi same mogle rješavati ta pitanja, ili doprinositi njihovom rješavanju. Ponekad mi se čini da nas ima takvih razmjerno više nego i u jednoj drugoj evropskoj zemlji, i da su takvi i oni koji to ne bi smjeli biti i koji na prvi pogled i ne izgledaju da jesu. – Ivo Andrić

    • Darko Bulatovic says:

      Evo ja nikad nisam procitao Iva Andrica ali sam (dodushe ne elokventno kao on) doshao do slicnog misljenja edkujuci se zivotom.

      Ja sebe cesto nadjem u poslednje vrijeme u toj situaciji, nadjem da postoje ljudi koji su bili obrazovani i koji su imali ideje i nalaske koje sam “sam” bez oficijelne skole pronasao.

      Tu je Comski, Ghandi, MLK,…

      Kako je to moguce? Dali postoji u nama neki izvor kolektivnog znanja ciji sam ja srecni korisnik?
      Ili pak je to kompilacija znanja koje sam pokupio tu i tamo od drugih i mojih obzervacija ?

      Sta god da je istina ja sam u njoj nasao mnoge prevoje za moje rane.

      p.s.
      Moje mahanje bravarskom diplomom je imalo za cilj da ukazem na moje politicke ambicije i zelje da pokazem svojim “protivnicima” da nemam ono sto je potrebno da im budem neka politicka prijetnja. Sreca moja je te broj mojih “pobornika” staje na jedan prst.

      Moj motiv pisanja i propagiranja ideja je cisto filozofski: “following the truth where ever it may lead me”. U tom procesu cesto ja udarim sebe (iako to oni koji me ne poznaju neznaju) a ne da ne zakacim koga drugoga.

      No aj ti to objasni onome ko nikad nista u zivot nije uradio a da nije imao neke zadnje namjere koje su sakrivene.

      • CAMPBELL: There are two explanations. One explanation is that the human psyche is essentially the same all over the world. The psyche is the inward experience of the human body, which is essentially the same in all human beings, with the same organs, the same instincts, the same impulses, the same conflicts, the same fears. Out of this common ground have come what Jung has called the archetypes, which are the common ideas of myths.

        MOYERS: What are archetypes?

        CAMPBELL: They are elementary ideas, what could be called “ground” ideas. These ideas Jung spoke of as archetypes of the unconscious. “Archetype” is the better term because “elementary idea” suggests headwork. Archetype of the unconscious means it comes from below. The difference between the Jungian archetypes of the unconscious and Freud's complexes is that the archetypes of the unconscious are manifestations of the organs of the body and their powers. Archetypes are biologically grounded, whereas the Freudian unconscious is a collection of repressed traumatic experiences from the individual's lifetime.

        The Freudian unconscious is a personal unconscious, it is biographical. The Jungian archetypes of the unconscious are biological. The biographical is secondary to that.
        All over the world and at different times of human history, these archetypes, or elementary ideas, have appeared in different costumes. The differences in the costumes are the results of environment and historical conditions. It is these differences that the anthropologist is most concerned to identify and compare. – Joseph Campbell, The Power of Myth

      • The folk idea unshells the elementary idea, which guides you to your own inward life. – Joseph Campbell, The Power of Myth

      • CAMPBELL: God would be the ultimate elementary idea of man.

        MOYERS: The primal need.

        CAMPBELL: And we are all made in the image of God. That is the ultimate archetype of man. – Joseph Campbell, The Power of Myth

      • MOYERS: As you've moved among various world views, dipping in and out of cultures, civilizations, and religions, have you found something in common in every culture that creates the need for God?

        CAMPBELL: Anyone who has had an experience of mystery knows that there is a dimension of the universe that is not that which is available to his senses. There is a pertinent saying in one of the Upanishads: “When before the beauty of a sunset or of a mountain you pause and exclaim, ‘Ah,’ you are participating in divinity.” Such a moment of participation involves a realization of the wonder and sheer beauty of existence. People living in the world of nature experience such moments every day. They live in the recognition of something there that is much greater than the human dimension. Man's tendency, however, is to personify such experiences, to anthropomorphize natural forces.

        Our way of thinking in the West sees God as the final source or cause of the energies and wonder of the universe. But in most Oriental thinking, and in primal thinking, also, the gods are rather manifestations and purveyors of an energy that is finally impersonal. They are not its source. The god is the vehicle of its energy. And the force or quality of the energy that is involved or represented determines the character and function of the god. There are gods of violence, there are gods of compassion, there are gods that unite the two worlds of the unseen and the seen, and there are gods that are simply the protectors of kings or nations in their war campaigns. These are all personifications of the energies in play. But the ultimate source of the energies remains a mystery. – Joseph Campbell, The Power of Myth

      • Darko Bulatovic says:

        Iz jredne diskusije na CdM o Bogu:

        Posle preko jedne decenije raspravljanja o religiji na tom forumu sam stekao veliko iskustvo. Moram priznat, vishe sam naucio o religiji od onih koji ne vjeruju nego od onih koji vjeruju u Crnoj Gori.

        Kruna u diskusiji sa ovim mladim (predpostavljam) ljudima je bila u tome sto su mi tvrdili da su oni i njihov proces razmisljanja produkt hemiskih reakcija a ne psihe.

        Oni su ubijedjeni da medicina ima sve odgovore za njihove cjelokupne potrebe.

        Jesu li ih to u skolu naucili tako?

        mene se cini da jesu.

        I to je problem sa kojim se niko u sustini ne pozabavlja jer su ta djeca zapravo sjeme.

        Korova ili korisnog bilja?

        Sto sijete to cete i da zanjete….

      • Darko Bulatovic says:

        Naravoucenije:

        nemosh da ocekujesh da cesh da pricash kroz zid metar (mjeru) debeo. Pa neznam da koliko vicesh.

      • Darko Bulatovic says:

        kako covjek jeste bice koje je iznad binarnosti (jel dualizma) vjera je ono sto je fluid koji vodi covjeka izmedju nemogucnosti ka mogucnosti. Ali taj fluid je baziran na istinitosti a ne na fabrikaciji potreba.

        Zato vjera mora imati osnovu, jer ako je nema ona je nista bez puka izmisljotina bazirana na samoobmanjivanju. Ali kako zivot nije kompjuterski program vec mnogo kompleksniji tako ni svako ko skoci sa zgrade ne pogine, a neko se i spotakne pa zivot izgubi.

        Kod kompjuterskog programa bi to u startu sve puklo sa BSOD i nekim exception-om… U zivotu postoji time span koji omogucava vise fleksibilnosti a i moze lako i da prevari jer posle akcije moze dosta vremena da prodje do reakcije i da se pojedincu ucini da je postupak ucinio pravilno i na svoju korist a da se na kraju sve to razbije o glavu.

        religija se bavi bash tim life-span-om bez mnogo teorisanja. Jasno je da samo po sebe nista nije lose bez motiv i razlog. Stoga sam ja i postavio ovu temu, jer sam bio zainteresovan bash za taj razlog, koji se ovdje diskusijom otkrio.

        Iz svega toga licno sam dosta naucio o vama nevjernicima i vasim razlozima a i o svojoj vjeri sto je na kraju i najbitnija stvar i razlog svih razloga.

        ( Za mene naravno)

      • »Ratnik mora biti fluidan i mora se harmonično prilagođavati svetu oko sebe, bez obzira na to da li je to svet razuma ili svet volje.«
        »Najopasniji vid toga prilagođavanja ispoljava se svaki put kad ratnik utvrdi da svet nije ni jedno ni drugo. Meni je bilo rečeno da se u tom suštinskom prilagođavanju može uspeti jedino na taj način ako se nastavi s delanjem tako kao da se veruje. Drugim reima, ratnikova tajna je da veruje ne verujući. Ali, očito, ratnik ne može samo reći da veruje i na tome ostati. Bilo bi to isuviše lako. Puko verovanje oslobodilo bi ga ispitivanja sopstvene situacije. Ratnik, kad god mora da se prepusti verovanju, čini to po nekom izboru, kao izraz neke svoje najintimnije sklonosti. Ratnik ne veruje, on mora da veruje.«
        Buljio je u mene nekoliko trenutaka dok sam ja zapisivao u svoju svesku. Ćutao sam. Nisam mogao reći da sam razumeo tu razliku, ali nisam želeo da se prepirem ili zapitkujem. Hteo sam da promislim o tome što je rekao, ali mi pažnja odluta čim sam pogledao oko sebe. Na ulici iza nas nalazio se dug red automobila i autobusa, koji su trubili. Na početku parka, udaljena možda nekih 20-ak metara od nas, u liniji s klupom na kojoj smo sedeli, stajala je nad jednim čovekom, koji je nepomično ležao na travi, grupa od nekih 7 ljudi, uključujući i 3 policajca u svetlosivim uniformama. Čovek kao da je bio pijan ili možda ozbiljno bolestan.
        Osmotrih don Huana. On je, takođe, gledao onog čoveka.
        Rekoh da iz nekog razloga nisam u stanju da razjasnim to što mi je maločas rekao.
        »Ne želim više da zapitkujem«, rekoh. »Ali, ako te ne pitam da mi objasniš, tad ne razumom. Abnormalno mi je da te ništa ne pitam.«
        »Molim te, budi svakako normalan«, reče on glumeći ozbiljnost.
        Rekoh da nisam razumeo razliku između verovanja i moranja da se veruje. Za mene je to bilo isto. Shvatiti ova dva iskaza kao različita značilo bi cepidlačenje.
        »Da li se sećaš priče koju si mi jednom ispričao o tvojoj prijateljici i njene dve mačke?« upita on nemarno.
        Pogledao je u nebo, naslonio se na klupu i protegao noge. Stavio je ruke iza glave i zategao mišiće na telu. Kao i uvek, njegove kosti glasno zapucketaše.
        To što je rekao odnosilo se na priču koju sam mu jednom prilikom ispričao o svojoj prijateljici što je našla 2 mačeta, skoro mrtva, u sušioniku mašine za veš. Ona ih je povratila u život, i pažljivim negovanjem i brigom odgajila u dve ogromne mačke, od kojih je jedna bila crna a druga riđa.
        Dve godine kasnije prodala je svoju kuću. Budući da nije mogla da ih ponese sa sobom, a ni da im pronađe novi dom, jedino što je pod takvim okolnostima mogla da učini bilo je da ih odnese u bolnicu za životinje da im oduzmu život.
        Ja sam joj pomogao da ih odnese. Mačke nikad dotad nisu bile u kolima; ona je pokušala da ih smiri. One su je greble i ujedale, posebno riđa mačka, koju je ona zvala Maks. Kad smo napokon stigli do bolnice, ona prvo uze crnu mačku; držeći je u naručju i ne govoreći ništa, izađe iz kola. Mačka se igrala s njom; nežno ju je udarala šapama kad je gurnula staklena vrata i ušla u bolnicu.
        Osmotrih Maksa; sedeo je pozadi. Mora da ga je pokret moje glave uplašio, jer je skočio pod vozačko sedište. Kliznuh sedište unazad. Nisam hteo da ga rukom izvlačim odande jer sam se bojao da bi me mogao ugristi ili ogrebati. Mačor je ležao u udubljenju na patosu kola. Kao da je bio vrlo uznemiren; disao je ubrzano. Gledao me je; pogledi nam se susretoše i mene tad obuze nekakvo poražavajuće osećanje. Nešto se u meni uvreži, nešto kao strah, očajanje, ili možda nelagodnost što sam bio saučesnik u tome što se odigravalo.
        Osetih potrebu da Maksu objasnim kako je to bila odluka moje prijateljice, i da joj ja samo pomažem. Mačor me je uporno gledao kao da razume šta mu govorim.
        Pogledah da vidim da li se ona vraća. Mogao sam je videti kroz staklena vrata. Govorila je s nekim od osoblja. Kroz telo mi prođe neka čudna jeza i tad automatski otvorih vrata automobila.
        »Beži, Maks, beži!« rekoh mačoru.
        On iskoči iz kola i pojuri preko ulice držeći telo nisko pri zemlji, kao prava mačka. Suprotna strana ulice bila je prazna; nije bilo parkiranih kola, tako da sam mogao videti Maksa kako trči niz ulicu duž žleba za odvod vode. Stigao je do ugla velikog bulevara i tad skočio u otvor kanalizacionog odvoda.
        Moja prijateljica se vrati. Rekoh joj da je Maks otišao. Ona uđe u kola, i zatim se odvezosmo ne govoreći ni reči.
        Sledećih meseci, taj događaj postade nekakav simbol za mene. Zamišljao sam ili sam možda video neki čudan sjaj u Maksovim očima kad me je pogledao pre nego što će iskočiti iz kola. Poverovao sam da je u tom času taj kastrirani, predebeli i nekorisni kućni mezimac postao mačor.
        Rekoh don Huanu kako sam bio uveren da je, kad je Maks pretrčao ulicu i skočio u kanalizacioni otvor, njegova »mačeća duša« bila besprekorna, i da možda nikad ranije u njegovom životu njegov »mačiji instinkt nije bio tako očit. Utisak koji je taj događaj na mene ostavio bio je neizbrisiv.
        Ispričao sam tu priču svim svojim prijateljima; prilikom kasnijeg pričanja i prepričavanja, moje poistovećivanje s tom mačkom postade sasvim prijatno.
        Zamišljao sam sebe kao Maksa, kao suviše prepuštenog, pripitomljenog na razne načine, no, uprkos tome, nisam mogao a da ne mislim da uvek postoji mogućnosti da u jednom trenutku svim mojim bićem ovlada čovečji duh, baš kao što je »mačiji« duh ovladao Maksovim odebljalim i beskorisnim telom.
        Don Huanu se dopadala ta priča i zato je stavljao usputne opaske. Rekao je da nije tako teško dopustiti čovečijem duhu da se vine i ovlada; međutim, takvim ga održati, nešto je što može učiniti jedino ratnik.
        »Da, i šta u vezi s tom pričom?« upitah.
        »Rekao si da veruješ u to da koristiš svoje šanse kao Maks«, reče on.
        »Verujem.«
        »To što pokušavam da kažem je da ti kao ratnik ne možeš u to tek samo verovati i na tome se zadržati. U Maksovom primeru moranje da se veruje znači da si prihvatio činjenicu da je njegov beg mogao biti i beskorisna provala besa. Mogao je skočiti u kanal i na mestu crći. Mogao se udaviti ili crći od gladi, ili su ga, pak, mogli pojesti pacovi. Ratnik razmatra sve te mogućnosti i onda izabere da veruje u skladu sa svojom najintimnijom sklonošću.
        »Kao ratnik, ti moraš da veruješ da je to Maks učinio, da nije samo pobegao, već da je održao svoju moć. To moraš verovati. Hajde da kažemo da bez te vere nemaš ništa.«
        Razlika mi postade vrlo jasna. Mislio sam da sam zaista izabrao da verujem da je Maks preživeo, iako sam znao da je život proveo u udobnosti i maženju.
        »Lako je samo verovati«, nastavi don Huan. Morati verovati je nešto drugo. U ovom slučaju, na primer, moć ti je održala odličnu lekciju, ali si ti izabrao da iskoristiš samo jedan njen deo. Međutim, ako moraš da veruješ, onda treba da iskoristiš ceo događaj.«
        »Vidim šta hoćeš da kažeš«, rekoh.
        Misli su mi bile jasne i smatrao sam da shvatam njegove ideje bez ikakvog napora.
        »Plašim se da još ne razumeš«, reče on skoro šapatom.
        Netremice me je gledao. Za trenutak zadržah njegov pogled.
        »A šta ćemo s drugom mačkom?« upita on.
        »Šta? S drugom mačkom?« ponovih nehotice.
        Na nju sam bio zaboravio. Moj simbol se okretao oko Maksa. Druga mačka mi nije bila važna.
        »Ali, važna je!« uzviknu don Huan kad mu rekoh šta mislim. »Moranje da se veruje podrazumeva da se u obzir uzme i druga mačka. Ona što je igrajući se lizala ruke koje su je nosile ka njenoj sudbini. To je bila mačka što je s poverenjem otišla u smrt, ispunjena svojim mačjim prosuđivanjima.
        »Ti misliš da si kao Maks, i zbog toga si zaboravio onu drugu mačku. Čak joj se ni imena ne sećaš. Moranje da se veruje podrazumeva da sve moraš uzeti u obzir, i pre nego što odrediš da si kao Maks, moraš razmotriti i to da možeš biti i kao ona druga mačka; umesto da spašavaš svoj život i rizikuješ, može se desiti da pođeš u susret svojoj sudbini sretan, ispunjen svojim rasuđivanjima.«
        Njegove reči su imale neku zagonetnu setu, ili je možda ta seta bila moja. Dugo smo ćutali. Nikad mi nije palo na um da bih mogao biti poput te druge mačke.
        Ta misao me je vrlo uznemirila. – Carlos Castaneda, Priče o Moći

      • Blago komešanje i prigušeni glasovi iznenada me trgoše iz dubokog razmišljanja. Policajci su terali neke od ljudi koji su se okupili oko onog čoveka koji je ležao na travi. Neko je pod čovekovu glavu bio podmetnuo smotanu jaknu. Čovek je ležao paralelno sa ulicom. Bio je okrenut ka istoku. Sa mesta gde sam sedeo mogao sam skoro videti da su mu oči otvorene.
        Don Huan uzdahnu.
        »Kakvo predivno poslepodne«, reče on gledajući u nebo.
        »Ne dopada mi se Meksiko Siti«, rekoh.
        »Zašto?«
        »Mrzim ovaj smog.«
        Ritmično zaklima glavom kao da se slaže sa mnom.
        »Radije bih bio s tobom u pustinji, ili u planinama«, rekoh.
        »Kad bih bio na tvom mestu, ja to nikad ne bih rekao«, reče on.
        »Nisam mislio ništa loše, don Huane.«
        »To obojica znamo. Ipak, nije važno to što misliš. Ratnik, ili čak bilo ko drugi, nikako ne može želeti da bude na drugom mestu; ratnik zato što živi prema izazovu, a običan čovek zato što ne zna gde će ga zadesiti smrt.«
        »Pogledaj onog čoveka koji leži na travi. Šta misliš šta mu je?«
        »Ili je pijan ili bolestan«, rekoh.
        »On umire!« reče don Huan krajnje ubedljivo. »Kad smo seli ovde, za trenutak sam ugledao njegovu smrt kako kruži oko njega. Zato sam ti i rekao da ne ustaješ; bila kiša ili sunčano, s ove klupe se ne možeš mrdnuti sve do kraja. To je taj predznak koji smo očekivali. Kasno je popodne. Sunce samo što nije zašlo. Ovo je tvoj čas moći. Pogledaj! Prizor s onim čovekom je samo za nas.«
        Istakao je da odavde gde sedimo imamo nesmetan pogled na njega. Grupa radoznalih posmatrača stajala je okupljena u polukrugu s druge strane, naspram nas.
        Slika tog čoveka koji je ležao na travi mnogo me je uznemirila. Bio je mršav i crnomanjast, još mlad. Kosa mu je bila kratka i kovrdžasta. Košulja mu je bila razdrljena i grudi gole. Na sebi je imao neki narandžast džemper rasparan na laktovima i neke stare, podrpane, sive pantalone. Na njegovim cipelama, neodređene
        izbledele boje, pertle su bile odvezane. Bio je nepomičan. Nisam mogao da odredim da li još diše. Pitao sam se da li baš umire, kako je to don Huan rekao. Ili se ovim događajem don Huan samo koristi da bi mi istakao neku stvar? Moja prethodna iskustva s njim uverila su me u to da mu je nekako uvek polazilo za rukom da sve uklopi u neke svoje tajanstvene sheme.
        Posle duge ćutnje okrenuh se da ga pogledam. Oči su mu bile zatvorene. Počeo je da govori ne otvarajući ih.
        »Onaj čovek upravo sad umire«, reče on. »Ti to, ipak, ne veruješ, zar ne?«
        Otvorio je oči i trenutak me je netremice gledao.
        Pogled mu je bio tako prodoran da me je zapanjio.
        »Ne. Ne verujem«, odgovorih.
        Zaista sam smatrao da je ta stvar isuviše jeftina. Došli smo u park da sednemo, kad tamo, kao da je sve bilo izrežirano, naiđosmo na čoveka koji umire.
        »Svet prilagođava sebe samom sebi«, reče don Huan pošto je saslušao moje sumnje. »Ovo nije namešteno. Ovo je predznak, jedno od dela moći.
        »Svet podržan razumom čini od svega ovog jedan događaj koji možemo posmatrati kratko, dok smo na putu ka mnogo važnijim stvarima. Jedino što o tome možemo reći je da to na travi u parku leži neki čovek, možda pijan.
        »Svet podržan voljom preobraća ga u jedno delo moći, koje možemo videti. Možemo videti kako se smrt kovitla oko tog čoveka, i kako zariva svoje kandže sve dublje i dublje u njegova svetleća vlakna. Možemo videti kako te svetleće tetive gube svoju zategnutost i kako jedna za dingom nestaju.
        »To su te dve mogućnosti koje nam se pružaju kao svetlosnim bićima. Ti se nalaziš negde na sredini, jer još uvek hoćeš da sve bude pod pečatom razuma. Pa ipak, kako možeš poreći činjenicu da je tvoja moć zaokružila jedan predznak? Došli smo u ovaj park pošto si me našao tamo gde sam te očekivao — a našao si me tako što si upravo natrčao na mene a da nisi mislio ni to planirao, niti pak namerno koristio svoj razum — i tek kada smo seli ovde da pričekamo da se javi predznak, postali smo svesni onog čoveka, koga smo nas dvojica opazili svaki na svoj način, ti svojim razumom, a ja svojom voljom.
        »Taj samrtnik je jedna od minimalnih šansi koje moć pruža ratniku. Ratnikova veština je u tome da neprestano bude fluidan da bi je iskoristio. Ja jesam, a da li si ti?«
        Nisam mogao da mu odgovorim. Postadoh svestan nekog bezdanog ponora u samom sebi i u jednom trenutku nekako potpuno postadoh svestan i ta dva sveta o kojima je govorio.
        »Kako je to samo savršen predznak!« nastavi on. »I to sve za tebe. Moć ti sad pokazuje da je smrt neophodan činilac moranja da se veruje. Bez te svesti o smrti, sve je obično, isuviše poznato. Jedino je zbog smrti koja nas uporno prati, ovaj svet nedokučiva tajna. Moć ti je to pokazala. Ja sam samo sabrao detalje tog predznaka, da ti ne bi lutao; ali sabirajući te detalje, pokazao sam takođe da u sve to što sam ti danas rekao moram i sam da verujem, jer je to posebna sklonost mog duha.«
        Gledali smo se jedan trenutak.
        »Sećam se pesme koju si običavao da mi čitaš«, reče on skrenuvši pogled u stranu. »O nekom čoveku koji se zavetovao da će umreti u Parizu. Kako ono ide?«
        Pesma Sesara Valea zvala se »Crni kamen na belom kamenu«. Mnogo puta sam na don Huanov zahtev čitao i recitovao njene prve dve strofe.

        »Umreću u Parizu, dok pada kiša,
        jednog dana koga se već sećam.
        Umreću u Parizu — i ne bežim —
        možda u jesen, u četvrtak, kao danas.

        Biće to u četvrtak, jer danas,
        u četvrtak kad ove retke pišem,
        moje kosti osećaju promenu,
        i nikad tako kao danas, na celom svom putu,
        ne videh sebe toliko usamljenog.«

        Ova pesma je za mene odisala neopisivom melanholijom.
        Don Huan prošapta da je on morao da veruje da je onaj samrtnik imao dovoljno snage da omogući sebi da izabere ulice Meksiko Sitija kao mesto svoje smrti.
        »Ponovo se vraćamo na priču o dve mačke«, reče on. »Mi moramo verovati da je Maks postao svestan toga šta ga čeka i da je, kao i onaj čovek tamo, imao dovoljno snage da barem izabere mesto na kom će skončati. Ali ona druga mačka je upravo poput ljudi koje će njihova smrt opkoliti kad budu sami, nesvesni, dok budu zurili u zidove i tavanicu neke odvratne prazne sobe.
        »Onaj čovek, s druge strane, umire tu gde je uvek i živeo, na ulicama. Tri policajca su njegova počasna straža. I dok bude nestajao, njegove će oči poslednji put opaziti svetla u radnjama prekoputa ulice — automobile, drveće, uskomešanu vrevu ljudi — a uši će mu se poslednji put ispuniti hukom saobraćaja i glasovima ljudi i žena u prolazu.
        »Dakle, vidiš, bez neke svesti o prisutnosti naše smrti nema moći, nema tajne.«
        Zurio sam dugo u onog čoveka. Ležao je beživotno. Možda je bio mrtav. Ali moje neverovanje više nije bilo bitno. Don Huan je bio u pravu. Moranje da se veruje da je ovaj svet tajanstven i nedokučiv bio je izraz ratnikove najintimnije sklonosti. Bez nje on ne bi imao ništa. – Carlos Castaneda, Priče o Moći

  41. Divljački način života, bez plana i predviđanja, bez svesti o zajednici i bez poštovanja drugog čoveka i sebe u njemu, proteže se daleko i duboko u vremenu i prostoru. Sa tragovima toga života borimo se još na mnogom području. To pokazuju nedostaci u uređenju naših sela i gradova. Ne organizujemo čišćenje, ne predviđamo nevreme, stvari koje nije teško pred-videti. Umesto toga, mi teško i neprijatno živimo danima i nedeljama, podnosimo nepotrebne patnje i odricanja. Tako mi, umesto cenom rada, razmišljanja, dogovora i predviđanja, sve plaćamo najskupljom cenom, cenom života. – Ivo Andrić

  42. Mnogi naši ljudi nose u sebi nasleđen kompleks odmetnika i stradalnika, čoveka kome je učinjeno krivo, koga progone na pravdi boga zli neprijatelji pravde i poštenja. On se sviđa sebi u toj ulozi i spreman je zaista da se žrtvuje za nju, i odriče, ako treba, mnogo mnogo čega.

    Takvi duhovi teško podnose postojanje onog što ljudi nazivaju — činjenica. Oni je silom okolnosti prihvataju, ali nastoje na sve moguće načine da poreknu, prevaziđu ili zaobiđu to što stoji pred nama, izdvojeno, golo i tvrdo, i ne može se ni promeniti ni opozvati, a zove se — činjenica. I zaista, kako da se pomiriš sa tim kad vidiš da ništa slično ne postoji u tebi ni oko tebe, nego da je sve tečno i kolebljivo i sa neodređenim rešenjem na kraju, u stvari: bez kraja i rešenja. – Ivo Andrić

  43. I u drugim društvima ljudi se ponekad ogreše o istinu izvrćući je u laž, da bi na osnovu laži mogli počinjati bezakonja u svoju korist, ali ovi ovde i ne razlikuju laž od istine, kao da i ne znaju da istina postoji. Izgleda da se svaka njihova »misao« začinje i rađa u njima već kao laž i takva stupa u svet i vrši svoje dejstvo među ljudima, a njima služi da bi mogli biti ovo što su, živeti kako žive, i činiti što čine. – Ivo Andrić

  44. Darko Bulatovic says:

    Interaktivnost je nesto sto dobro poznajem i koristim kako profesionalno tako i privatno. Licnosti su ono sto se ispoljava kroz djela i rijeci, i oboje moze imati 3 efekta na auditorijum.

    1. Odobravanje/Prihvatanje
    2. Animozitet/Odbijanje
    3 Ravnodusnost

    Od sva 3 najgori je treci.

    Medjutim ova prva dva su svrlo subjektivna i ne definisu nista apsolutno u kontekstu sta je Isitina a sta Laz, il sta je Dobro a sta Lose. Auditorijum ima svoje preference ali samo minimalno – vecinu zakljucaka je bazirano na percepciji i to vrlo povrsnoj.

    A te percepcije su vam stvorene josh dok ste mali bili, iako vecinu toga niste ni svjesni. Od skole gdje se bili nagradjivani ili pak kaznjavani u gradacijama ako bi ste prihvatili stavove koji su vam nalozeni. Iz potrebe da bi bili prihvaceni kao djeca ste zeljeli da budete nagradjeni, i tu normalnost ljudske potrebe, sistem lako zloupotrijebi.

    Kasnije taj proces je nastavljen sa medijima i ono sto se desava jeste da indentitet licnosti koji je trebao da se razvije u nesto posebno i jedinstveno posrne pred tim vjestacki podmetnutim percepcijama.

    Tako nesto je manje ocigledno u drustvima koji su vise razvijeniji (pa i veci) jer u njima ne postoji unisoni sistem vec je splet nekoliko diferentnih pravaca, stoga licnosti su rasterecenije i manje imaju presije na izgradnju svog misljenja.

    Ovo ovdje sto se plasira je tako ocgledno produkt takvih okolnosti, i zasta su rijetki primjeri logicnog slobodnog uma. Sa druge strane vrlo je lako dijagnozirati falicnost i nedostatak logike u umovima koji su svezani. A zasto?
    Zato sto je implatirano misljenje proizvod vjestackog procesa a ne prirodnog procesa razmisljanja koji je potpuno obrnut. Prvo Postavish pitanje, pa trazish odgovor, pa pogrijeshish, pa trazish odgovor, pa pogrijeshish pa trazish odgovor i napokon nadjesh odgovor. Umjesto jednog takvog prirodnog procesa vama je imputiran odgovor prije samog pitanja i time prividno zacepljena rupa.

    Kako to nije odgovor koji si sam nasao sasvim je ocekivano sto se javljaju logicke devijacije u pokusaju da se objasni isti…

    I kad dodje do konflikta sa okolnostima koje ukazuju na drugacije resenje tog pitanja, javlja se potreba za negiranjem svega pa i ociglednog.

    Ljudi su ozidani ili su se sami ozidali sa svojim zabludama. Oni nemaju kudj bez u svoj “najljepsi zatvor”.

    A ovi te skitaju po puteva oni su mnogo sirih svatanja i cini se neograniceni. Sa njima mosh prozborit o cemu god ocesh i bez napora.

    Zato ja gledam da svaku ciglu koju mogu dofatit razbijem i oslobodim se.

    Ne sjedi mi se da kukam.

  45. Љаље, ма какви, све су то великосрпске подвале. Нису Цуце, Бјелице и Бајице блебетали Ровинском и Ердељановићу да су потомци Орловића, то су српски агенти подметнули Мрчогорцима, потомцима древних Дукљана. А Марко Миљанов је био припит кад је написао да добар дио Карадажана има шиптарско поријекло. Да не говорим о томе да су техничке сметње довеле до тога да недавна генетичка истраживања код 30 одсто тестираних у КБЦ показаше хаплогрупу “е1б”.

    Албанци имају бити захвални Миловану Ђиласу и његовој колумни у Борби. Он је направио сито за њихов национални талог. Једино што од Албанаца у ЦГ ваља, то је оних 5 одсто што се тако и изјашњава на попису.

    • jel istina, ka što sve znaš, da su cuce govrile da su od doka holideja, al je to neko prepisao pogrešno?

      ej, baj da vej, znaš li što se vasojevići ne uzimaju sa krasnićima i ljeljcima?

  46. Darko Bulatovic says:

    Neko sa LAZIMA a neko sa ISTINOM…. Ko i sto… to je vec pitanje za onoga koji ce to znat najbolje.

    A do tad mi cemo se bit u prsa junacka… da cemo ovo ili ono… dok ne dodje taj momenat pa vidimo sto zaista ocemo… da smo ovo ili ono .. dok ne dodje taj momenat da vidimo sto smo.

    E tih je momenata dosta u zivotu (makar mojem) i vidjeh dje sve price padose u vodu i dje sve to maca izjede i dje sve se u LAZ pretvori i dje nista neostade od LJUBAVI bez samo jedna velika obmana. I PONOS LAZNI i snjim suluda zabluda!

    Brak je zlatan, jer se mozesh razvest, biznis prelijep! jer se moze raskinut kad te partner prevari i obmane… Spone sve su na dobrovoljnoj osnovi. Bog ne veze na silu nista! Pa nije ni vjeru u Njega.

    Svako svoj izbor napravi, i kad ga napravi dzaba volio i dubio, dzaba molio i preklinja… nemosh tudji izbor promijenit.

    Zato je i uzaludan posa pokusavat. No pozeli najbolje, i pomoli se da se povrnu oni koji su losim putem posli. E je losh put stvarno kratak.

    Tacno, ako njima samima ne cvrcne u glavu nema tu sto da ih ti silish. I da mosh prisiliti ti bi dva put gore napravio.

  47. Darko Bulatovic says:

    Znash sto je elementarna ljudska obaveza? ISTINA!
    Ako je ona tu sve je i ostalo… svako grijesi i svako posumnja… da ne bude izuzetak i Isus na krst rece: Oce sto si me ostavio!

    Ali LAZJU se pravdat? LAZ za ISTINU prestavit? Takav niti voli niti zeli sebe a kamoli kome drugome dobro.

    I nema tu sudjenja nikakvog… to je slobodan izbor.A Svi mi znamo sto je laz a sto istina. A kad znamo nema sto da sudimo. A neka sudi onaj koji ima pravo da sudi. sve sam svoje tuzbe iscijepa… tako da mu nece bit teret od mene.

    A Ja sam prije mislio da cu okrecanjem obraza i podmecanjem kicme ucinjet da se ljudi urazume i uvide… A oni josh vise cizmama stiskali i josh jace samare palili…
    A vidish nije me ni samar zabolio, ni cizma no ta hladnoca srca. Strasno…

    E rekoh sebe Ego, eto sad si rumenija obraza, stresi fino prasinu sa sebe i svojijem putem a oni neka idu dje su se zatrcali jer vika ti i govorio dzaba to sve…

    Pa vikni u nebo ako imash obraza… sam si vidio svojim ocima. Da ne bude “nijesam ja zna”. E pa sad znash. I nemoj da prigovarash! A jesam mu prigovara stosta….

    Kako zna istina da zaboli, a i da oslobodi.

  48. Darko Bulatovic says:

    05-12-11

    Osnovni zakon fizike,

    Svako tijelo se odupire pokretu i tezi statiticnosti. I dok se na njega sila veca od otpora ne primijeni, tu nista se pomjerit nece.

    jel ta sila Batina? ili strah od siromastva? Jel ta sila instikt da ako sam kapaciteta nemash da u sebe vjerujesh da makar svom djetetu sjutra bude bolje?

    ili je ta sila Bog svemoguci?

    Nema druge sile bez Njega! Samo on otvara i zatvara, i samo on razloge bira sto je nedje zatvoreno a nedje otvoreno.

    Dzaba ja donio i burgiju i bravarsku diplomu, tu vrata nema dje oni bi da prolaze, no oni ispred velikog zida cekaju.

    Dok protiv njihove volje, ne dodje im mudrost, kroz uzasnu milostivost Boga. Kako rece onaj stari Grk.

    Bog mi je dao da vidim i civilizacije u rushevinama, i i opustjele, i stare i nove.

    Novo vino se ne sipa u stara burad.

    Niti se Vranac pravi u Nappa Valley-u!

    Uzmite ljudi od svudj sto je dobro, a loshe preskocite. A bash to najloshije uzimate a ono dobro preskacete.

    Ne treba VAMA Americki , niti Danski, no novi, Crnogroski MODEL.

    MONTENEGRO MkII

    Unaprijedjeno ovo unaprijedjeno ono. Vidjeli od ovih vidjeli od onih.

    • “I personally would say, don Juan, life, not death, is the challenge.”
      “Life is the process by means of which death challenges us,” he said. “Death is the active force. Life is the arena. And in that arena there are only two contenders at any time: oneself and death.”
      “I would think, don Juan, that we human beings are the challengers,” I said.
      “Not at all,” he retorted. “We are passive. Think about it. If we move, it's only when we feel the pressure of death. – Carlos Castaneda

  49. Hmm…..vi pojma nemate sta se desava oko vas.racunajuci da ste odskolovani na kosovskom ciklusu, njegoshu, cvijicu, karadjicu i garashaninu vise se ne moze od vas ocekivat.
    Sve s se desava u Cg je rezultat NEDOSTATKA DRZAVE oslonjene na USTAV koji bi svi morajuli postovati. USTAV u Crnoj je Buridanovo magare koje niko ne postuje, pozicija ili opozicija, a ni stanovnici. Kojih se najvise tice njegovo pravilno sprovodjenje.
    Znaci, samo demonstracije na kojima se poziva na postovanje ustava i zakona, koji bi trebali biti jednaki za sve, moze se sakupiti ozbiljan broj demonstranata.
    Grupe koje se bore za prevlast nad drugom grupom nijesu glas potcinjenog potcihenjenog naroda i ne mogu okupiti ozbiljan broj stanovnika ostecenih plackashkim, tzv. liberalnim kapitalizmom. Sto je ustvari gladni pobjesnjeli vuk puscen s lanca.
    Kad budem imao malo vise vremene doci cu u Crnu da vas oslobodim.

    • Darko Bulatovic says:

      Ima josh jedna stvar, koja mozda moze pomoci da se shvati ponasanje ljudi. Neznam od kad si napolje ali u ovih 24 godine svi gradjani su na ovaj ili onaj nacin postali saucesnici u svemu ovome. Njihovi razlozi nisu jednolicni ali odnos prema svom saucesnistvu jes.

      Zato se, ja mislim, tu ljudi slabo uzbudjuju zbog krsenja zakona I ustava bez kad su sami pogodjeni direktno.

    • Darko Bulatovic says:

      Na primjer:

      Da mi o ovome govorimo dok svi profesori sa pravnog univerziteta cute?

      A koliko krsenja se desilo prava gradjanja da mi samo znamo a da se ni jedan nije posvetio toj problematici I usmerio svoje angazovanje I istrasivanje u tom smjeru ukljucujuci svoje srudente da pokrecu postupke protiv prekrsioca I da pomazu ostecenima u njihovim legalnim borbama.

      Kako da ne…

      • Darko Bulatovic says:
      • Da bih objasnio sustinu poruke citiracu jednu junacku epsku pjesmu. Izazivam sve poznate i nepoznate njegoshologe da pronadju u kompletnim njegosevim djelima noliko filosofije koliko ima u stihovima nepoznatog narodnog genija, koji je spjevao sljedece stihove:
        Jebe zdrebe Kraljevicu Marko
        Ne jebe ga sto je pi… zeljan
        No ga je… da mu se osveti
        Je…zdrebe Kraljevucu Marko
        Je…zdrebe ajutra ce tebe

        Razne politicke, drustvene, socijalne i narodne grupacije su 90-ih ulecela u avanturu vjerujuci da ce oni biti Marko a neko drugi zdrebe. Medjutim, ispostavilo se da ce svi prije ili kasnije bito i zdrebe a da je Marko neko drugi i jebe na daljinski upravljac.
        Jos uvijek odredjene grupacije ulaze u projekte vjerujuci da ce bash oni biti Marko a zdrebe neko drugi. Opet grijeshe.
        Znaci, ako branimo zakon, tako smo odbranili i sebe i druge. Ako pravimo drzavu koja ce valjati svima skupa tada pravimo drzavu koja ce valjati i nama ko individuama. Sasvim je pogreshan pristup ako se razne drustvene, politicke i ine grupe bore medju sobom ko ce da pomuze drzavu. Treba se boriti zajednicki za drzavu koja tretira sve svoje drzavljane fer i ravnopravno, tj. svi imaju jednaka prava u drzavi i jednake obaveze prema drzavi.

        Ako bi npr. uposlili onog vrlog filosofa Ratimira da protumaci gornje stihove vjerovatno bi smo bili blizi smjeni lnesmjenjive crnogorske vlasti. Bar za jednu konjsku duzinu.

  50. Лауфере, ја не вјерујем у та предања али из њих црпим информације који се не косе са логиком и скромним историјским изворима којима располажемо. У предањима препознајем локални “витешки” менталитет и жељу да се усране гаће покрију познатим и признатим претком. Та србадија из Чарађа и Бјелетница која је населила Катунску нахију говори о Павлу Орловићу као што Кучи говоре о Дрекалу као потомку “српског јунака” Ђерђа Кастриота. Бјелопавлићи су преносили предање по којем је Бијели Павле син Леке Дукађина, који се доселио у Зету након Лекине смрти у Косовској бици. Братство Копривица и још пар братстава из Бањана иду још даље у том лудилу па преносе предање како су директни потомци Милоша Обилића.

    Нисам ја тврдио да су становници Катунске нахије потомци Павла Орловића, тврдио сам да су етнички Срби из Херцеговине. Остатак Старе ЦГ је већински поријеклом из Климената, као и ви Васојевићи.

  51. ma znam, samo se zajebavam na racun doka holideja, slavamu i milos.
    predanja su predanja, u njima su i hercegovci junaci, ne zaboravi.

  52. Darko Bulatovic says:

    Analogno Prirodi PWS:

    Moje glediste na Drustvo, Ekonomija I Zakon i refleksije toga u prirodi.

    • Darko Bulatovic says:

      PWS kaze:
      Znaci, ako branimo zakon, tako smo odbranili i sebe i druge. Ako pravimo drzavu koja ce valjati svima skupa tada pravimo drzavu koja ce valjati i nama ko individuama. Sasvim je pogreshan pristup ako se razne drustvene, politicke i ine grupe bore medju sobom ko ce da pomuze drzavu. Treba se boriti zajednicki za drzavu koja tretira sve svoje drzavljane fer i ravnopravno, tj. svi imaju jednaka prava u drzavi i jednake obaveze prema drzavi.

  53. “Мислио сам прво да овај одговор задржим као тајну до 13. јула, али ћу Вам рећи да нећу поднијети оставку и молим Вас да то никоме не говорите”, казао је Ђукановић.

    Као и обично, балкански тиранин и шеф црногорске мафије – Двометрица Ђукановић – спрда се са лидерима тзв. опозиције, смије им се у лице, понижава их, унеређује се по њима… Он има ту, неку, своју “опозицију”, она му дође нешто попут дворске луде на његовом Двору перверзија. Она је ту да му буде на услузи, да му пружи легитимитет, да га пољуби у задњицу кад год затреба, да му пружи сламку спаса када год се нађе у невољи… Да га нешто “пита” током “премијерског сата”… Значи, мафијаша, убицу, лопова, креатора подјела и немира – они нешто “питају” током “премијерског сата” и сједе у његовим клупицама, пионири малени, послушни, услужни. Слуге мафије. Но добро, нијесу они незнавени, свјесни су своје улоге, обављају је предано и добровољно, имају фине повластице за своју “мазо” улогу у овом садо-мазо перверзном театру Монтенегра. Диктатор бичује, иживљава се, манијакално се церека – они су ту да одрже баланс и поднесу “жртву”.

    Но, и ово ће се завршити. Систем неће опстати, нити ће лажњаци доћи на мјесто кобајаги свргнутог диктатора. Неће баш све бити како су западни центри моћи замислили и предодредили. Улога опозиционих лажњака и свих осталих НВО и медијских лажњака ће бити упамћена, биће им поднијет рачун за сузу сваког дискриминисаног и покраденог дјетета које су они, својом пасивношћу, симулацијом и саучесништвом, довели до тог стања.

    Бојкот, дисконтинуитет, отпор!

    • Darko Bulatovic says:

      Đukanović: Opozicija je nesposobna

      Opozicija nema valjane i ubedljive odgovore na izazove sa kojima se Crna Gora danas suočava, rekao Milo Đukanović u Danilovgradu. Jalovu i i nesposobnu opoziciju podržavaju strukture koje se formalno predstavljaju kao nevladin sektor, kaže lider DPS-a.

      ….

      “Oni na žalost nijesu ništa učinili da tako urede svoje partije i zbog toga im vjerovatno lakše pada da pokušavaju da uvijek uoči izbora galamom o biračkim spiskovima, ličnim kartama, nekim imaginarnim podrškama iz inostranstva hrabre sebe i pronalaze alibi za izvjesne političke poraze”, rekao je Đukanović.

      ……

      Đukanović: Opozicija pokazala nesposobnost, Nikšićani če znati što im je činiti

      On je podsjetio da je DPS priznao rezultate izbora u Nikšiću, ali da je opozicija pokušala da u prethodna dva mjeseca napravi neku vrstu političkog inžinjeringa, koji bi im omogućio preuzimanje vlasti.

      -Samo zahvaljujući svojoj nesposobnosti u tome nijesu uspjeli, ocijenio je Đukanović.

      Podsjetio je da je koalicija predvođena DPS-om na lokalnom nivou u Nikšiću osvojila skoro dvije hiljade glasova manje od liste za državni parlament. Ipak, dani nakon izbora su smatra Đukanović pokazali da je vladajuća koalcija sa svim svopjim slabostima odgovrinija od opozicije

      – Koja eto za dva mjeseca nije smogla snage da napravi elemntarni dogovor i da preuzme vlasti, rekao je Đukanović. On vjeruje da su to dovoljno jasne poruke građanima Nikšića šta im je činiti na predstojećim izborima.

      http://lmgtfy.com/?q=djukanovic+opozicija+je+nesposobna

    • Ti ćeš nas spasit ako iko…

  54. Dokumentarni film Želimira Gvardiola: GAVRANI

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s