Nikola Petanović – glasnik istine i slobode

piše: Gordan Stojović

Oduvjek sam bio siguran  da nema goreg osjećaja koji može zadesiti  idealistu od potpune dezintegracije  ideala kojem je posvetio decenije života. Iako osuđeni na samoću tokom većeg dijela svog života, ili kao što najčešće biva, tokom cijelog života, ima nešto što ih do kraja drži vjernim i odanim onome u što istinski vjeruju. Većina onih koje smatramo velikim po nekom nepisanom pravilu, tek poslije smrti bivaju društveno priznati ili shvaćeni.

1609nikola_petanovic

Bez ikakve sumnje, jedan od najvećih idealista među Crnogorcima u 20. vijeku bio je Nikola Petanović.

U svom vremenu neshvaćen, potom dugi niz decenija potpuno zaboravljen, a dan danas, i pored širokog društvenog priznanja od strane uglednih i istaknutih pojedinaca, odsutan  iz obrazovnog sistema, kao i iz modernog crnogorskog društva uopšte, čijih je vrijednosti bio prvi arhitekta i vizionar.

Mnogi Crnogorci njegovog vremena, kako u Crnoj Gori tako i u tuđini, sanjali su slobodu svoje domovine. Međutim, niko na taj način nije ideologizovao vjekovnu borbu za slobodu, tumačeći je, prije svega, kroz specifični individualizam naših predaka, kao važnu identitetsku crtu, postavljajući temelje nekoj budućoj Crnoj Gori, onoj nakon referenduma za koji se zalagao dvadesetih godina prošlog vijeka.  Vidjevši tu istu  Crnu Goru budućnosti prije svega kao zemlju slobodnih ljudi, te stožera okupljanja svih drugih koji dijele osnovne cnogorske vrijednosti onako kako ih je on vidio oko “balkanske sparte”, jedine koja je imala pravo okupiti, te koji su djelili iste vrijednsti oko sebe.

Usamljeni veslač na okeanu: Nije samo njegova nacionalna svjest, ili kako ga mnogi danas sa pravom nazivaju “ocem crnogorske nacije ili utemeljivačem nacionalne samosvjesti”,  ta koja je iznjedrila Petanovićev svijet, nego i savršeno poznavanje hiljadudodišnje niti individualizma naših predaka na čije vrijednosti smo, na žalost, bacili mnogo slojeva trnja zaborava. Kroz savršeno primjenjiv model ideala slobode američkog društva, čiju bit je takođe savršeno poznavao i čijem proučavanju je posvetio značajan dio svog života, te do tih granica da je Ameriku vidio kao jedinu velesilu budućnosti, a njen jezik smatrao jezikom budućnosti koju slobodni Crnogorci moraju naučiti, jednako kao što je i svoj jezik nazivao crnogorskim.

Danas čitajući Petanovića čovjek se osjeti nemoćnim da vrijeme vrati nazad, a tužnim zbog toga što smo od 1927. do 2005. godine izgubili toliko mnogo vremena.

Kao što za oca Sebastjana Dabovića možemo reći da je bio prvi amerikanac porijeklom iz Crne Gore koji je postao pravoslavni sveštenik, tako i za Petanovića možemo sa sigurnošču reći da je bio prvi visokoobrazovani američki Crnogorac, dakle prvi među desetinama hiljada naših emigranata koji je usvojio američki sistem vrijednosti, obrazovanja, civilizacijskih normi i sve što je mogao naučiti u San Francisku u vremenu Ficdžeraldovog Velikog Getsbija, Hemingveja, Gerdtude Štajn, te, što da ne, i Harlemske renesanse, uz svoje književne i filizofske uzore iz ranijih vremena, pokušao primjeniti na sve ono što je znao o Crnoj Gori, tražeći najbolju formulu za njenu srećniju, a prije svega, slobodnu budućnost.

Oni koji su detaljno proučavali Petanovićeva do sad pronađena djela, s pravom su se pitali – što bi Crna Gora bila danas da su kojim slučajem Petanovićevi ideali uspjeli doći do Crne Gore u vrijeme kada je pisao, stvarao, maštao?!

Da je društvo bilo spremno prihvatiti napredna, vizionarska zalaganja ovog mučenika i zatočenika sopstvene posvećenosti rodnoj zemlji, koje je išlo do tih granica da se potpuno zanemari privatni život.

Gdje bismo danas bili mi Crnogorci?  Intelektualno osakaćeni, demoralisani i sistematski raseljavani  – samo se u vrijeme prve agrarne reforme iz Crne Gore iselilo preko 5000 porodica, a poslije rata u Vojvodinu kolonizovalo tačno 38 450 naših sunarodnika, što je bilo oko 10 odsto tadašnjeg stanovništva. Sve to nakon nebrojenih stradanju u Drugom svjetskom ratu, sukobima nakon 1918, Prvom svjetskom ratu, Skadra, Balkanskih ratova i velikih egzodusa prema Americi i Južnoj i Sjevernoj, u periodu od 1892. sve do 1940.

Omer Pašine godine, nebrojene zločine velikih imperija nad malim nezaštićenim narodom, koji je odolijevao slobodom kroz vjekove, a koje je Petanović gledao, tumačio, posmatrao, ne samo kroz kontinuitet državnosti, već i kroz zaboravljenu, temeljnu  identitetsku vrijednost crnogorske nacije – slobodu.

Samo sloboda kao jedna od temeljnih identitetskih vrijednost, u stanju je napraviti ono sto je učinio Naiad (mitska uloga nimfe po kojoj je sebi Petanović dao nadimak). Ponovo obnoviti nešto ni iz čega je bila misao kojom je bio nošen, vjerovatno svjestan nemoći da u trenutku stvaranja bilo šta promjeni, ali svjesno šaljući svoje časopise, članke i korespondenciju po mnogim bibliotekama širom SAD-a, u nadi da će to posijano zrno mudrosti i vizionarstva putovati kroz vrijeme, sve dok tlo ne postane dovoljno plodno, a Crnogorci dovoljno svijesni da ne umru u mraku.

“Mogu se samo zamisliti naši problemi u naporima da ih natjeramo da vjeruju. Postoji samo jedna nada u vazduhu, crnogorska Zastava Slobode ponovo postavljena na Lovćenu će ih okupiti zajedno i oni će činiti čuda kao što su to radili ranije. Najveća teškoća je u glavama Crnogoraca“.

Vjerovao je da će Crnogorci vjerovati u sebe, kao nekad, ponešeni željom za slobodom, isto kao što je lamentovao nad sudbinom Crnogoraca za koje je vjerovao da nedovoljno svjesni svoje snage, moći i vjere u slobodu,  nesvjesni umiru u mraku.

TOKEN (ZNAK)

U smrtnom strahu zlotvori se

tresu…plod im sazrijeva. Vrtovi

su svukuda obilno rodili…da

sinovi jedu …za koje sijahu krvavi im oče…

u mraku rođeni u mraku umrli.

Jednako koliko mi i danas nedovoljno shvatamo njegovu vizionarsku pojavu, i uporno je, bez nekog posebnog razloga (možda samo zbog istorijske praznine ili nedovoljne svijesti) odbijamo integrisati u društvene i političke tokove današnjice.

No, neko drugi je svjesno i vrlo smišljeno pazio, pratio i činio sve što je mogao da Petanovićevi ideali ne stignu do Crne Gore, činio je to toliko dobro da je trebalo čitavih 75 godina da se ponovo čuje za njega.

Sreća je da niko od onih koji su ga tako brižljivo čuvali od povratka, ili dolaska u Crnu Goru toliko decenija, nije uspio da dođe do biblioteka u Stanfordu i drugim univerzitetima u Americi, gdje su pohranjena neka od njegovih djela i spali ih.

Jedan poznati crnogorsko-američki intelektualac, koji niz decenija živi u Bostonu, rekao mi je svoju zamiljivu opservaciju. “Razumite Petanovićevo slanje svega što je napisao američkim bibliotekama kao pokušaj čuvanja zavjeta za neka vremena kada će biti shvaćen i kada će Crna Gora biti u stanju da ga razumije. Nemam zabluda da je znao da je u tom trenutku sve o čemu je maštao bilo nemoguće, jednako kao što mislim da je na svoje misli gledao kao na sjemena koje će negdje u nekom vremenu proklijati”

Prerana smrt: Među ljudima koji su čuvali sjećanje na njega, gotovo da nije bilo sumnje da je njegov izolovani način života i potpuna posvećenost idealima stvaranja nove Crne Gore, pokretanja crnogorskog preporoda, iskorištena za spletku koja je dovela do njegove misteriozne i prerane smrti u 40-oj godini života.

1609Nikolas_Petanovic_grob

Možda istorijski paradoks, a možda i zla sudbina genija, da jedan crnogorski vizionar, koji je često tugovao za preranom smrti Vladike Rada, ode isto tako prerano, za sobom ostavljajući više od sedam decenija tišine i mnošto misterija o njegovom životu, svakodnevnici, djelima, među kojima je mnogo još uvijek izgubljenih.

Jedno od pisama koje je slao Fabijanoviću otkriva svu surovost svakodnevnice, genija i vizionara.

Danas imamo nešto mnogo ljepše, nešto što je rezultat propasti starih i autokratskih učenja i pisanja. Možda ću ti nekada u budućnosti to i reći. Ja sam finansijski kao i ti, čak i gore, a nemam nade u druge.

Iskreno tvoj, Nikola V Petanović

PS. Radim teško da bih preživio, i moje vrijeme u ovom trenutku je ogrničeno…

Ako bilo ko sumnja u bilo što rečeno oko Petanovićevih učenja, neka pročita Crnogorsko ogledalo i shvatiće da svedeno na današnje spoljnopolitičke prioritete, ima toliko sličnosti. Zar nije sve što govori Petanović prije 80 godina ustvari ono čemu danas težimo, zar suština svega nijesu NATO i kormilo čvrsto okrenuto prema vrijednostima zapadne civilizacije kojoj Crna Gora suštiniski oduvijek i pripada, kojima jedino može i pripadati. Stara crnogorska vlastela iz Skadra, Bara i drugih gradova, pred najezdama druge civilizacije sklanjala se nigdje drugo nego u Veneciju!

16pismo

Možda o Petanovićevoj sudbini najbolje govori pismo jugososlovenskog konzula iz San Franciska, od 5. februara 1932. godine gdje između ostalog piše:

“Tim povodom želim da izjavim da je 25. januara ove godine umro u bolnici u San Francisku, Nikola Petanović Naid, urednik i izdavač časopisa “Crnogorsko Ogledalo”. Pet dana ostao je nesahranjen, sve do dolaska telegrafske uputnice od 200$ od kneza Mila Petrovića Njegoša iz Londona. Opelo je izvršio ruski sveštenik jer su oba ovdjašnja srpska sveštenika bili “zauzeti”… može se sa sigurnošću računati da je sa Petanovićem sahrajeno i “Crnogorsko Ogledalo”.

Iz njegovih se riječi može najbolje vidjeti koliko je smatrao da postoji za Petanovića opasnost, a koliko mi ni danas ne znamo cijeniti njegovu genijalnost i vizionarstvo, te zbog čega je trebalo 75 godina da napokon dođe do Crne Gore.

Prije nekoliko godina, dva Crnogorca iz San Franciska nakon 75 godina su označili grob Nikole Petanovića, i za to beskrajno hvala tim ljudima. Njihova imena neću pominjati ovog puta, jer su mi mnogo puta iz skromnosti i želje da od toga ne pravimo medijske senzacije, rekli da to ne činim. Željeli su da to shvatimo kao gest dva čovjeka, koji su posljednjih nekoliko decanija učinili mnogo da pomognu svojoj rodnoj zemlji, dva istinska viteza skromnosti.

“Vidjeću Cetinje”: Sad kada Petanović napokon leži u označenom grobu, možda je vrijeme da neko iz zemlje kojoj je posvetio život odnese makar cvijet ili ostvari zavjet genija koji glasi:

“Još jednom kao slobodan čovjek, vidjeću Cetinje”

1609nilolapismo

A ovaj tekst posvećen Nikoli Petanoviću ipak ću zvršiti odlomkom iz njegovog pisma “Mojim neprijateljima” iz njegove najranije faze stvaralaštva.

Nikola Petanovic 1923. San Francisco

Mojim Neprijateljima

S prestola mudrosti

Bio sam jednom u velikom zanosu, osjećao sam se snažan, krepostan i odlučan.

Bio sam uobražen da svakoj preponi na put stati mogu; da svojstvo sa kojim sam raspolagao mogu pokrenuti čitave mase u pokretu; da od njih mogu pretvoriti jednu nesavladivu cjelinu, sa kojom nije lako poslovati. Mislio sam da iz ovih masa mogu izvesti jedan svijet se ne bi dvojbilo u ispravnost i potrebu njegovog dolaska. Mislio sam da će sve zainteresovane snage prionuti uz moje nazore, da će usvojiti moje shvatanje u najnovijim pogledima na svijet i društo što u njemu prebiva…

Mislio sam na jednu stvaralačku snagu čiji sam izliv u sebe otkrio, premda, možete znati, nisam se zamišljao bog niti tiranin, ni ikakav diktator uopšte: ja sam se smatrao kao pozvan za jedno veliko i plemenito djelo…

Za ostvarenje čuvstva (jer vrlo malo broj današnjih ljudi posjeduje to čuvstvo) ja sam pronašao jedan izvor sa kojega su tajno pili, ali se nisu opijali tako veliki i ugledni ljudi kao Karpenter, Kropotkin, Ferefo, Moris, Burke i drugi; i da se ne upotrebljuju metodi antične Sparte-svakome slobodan izbor: SPROVODEĆI PRAVO BEZ POVREDE PRAVA DRUGOG.

…Podigao sam ruku u vis, i dao znak istini da sam njen glasnik.

…Odbio sam vašu ponudu, odbio sam vaše upute; pozvao sam i vas da dođete u moj svijet – da zajedno podignemo hram ljubavi, bratstva i pravde.

Vi ste odbili, i nijeste me ostavili na mir: Nasilno ste me uvukli u vaš krug, zalijeveli ste me pićem koje ubija moje čuvstvo: ubijali ste moje podvige, sa vašim podvizima koje sam davno preživio; gušili ste moju ljubav sa mržnjom naspram drugih i gnjavili moju volju sa vašim licemjerstvom i despotskim postupkom naspram mene…

Htjedoh pobjeći, a vi ste zavitlali konopac zamnom i dovukli me natrag. Htjedoh protestvovati, a vi ste zapušili moja usta i zabranli da normalno govorim. Htjedoh opet da ponovim moje planove stvaralačkih snaga, dok između vas istrča plaćati mesonja koji nosi metalni broj – prijeteći i da ću znat ko je.

Uzdahnuo sam bolno, počeh jaditi, ali se usprotivih jadikovanju, i osamih se u mudrost, koja vam  malo koristi;  JER VI STE LJUDI, I TAKO LJUTI, ŠTO LJUDI NIJESTE…

Portal Analitika

Advertisements

Comments

  1. Steta sto je malo ljudi shvatilo sta je Stojović ustvari htjeo reci sa ovim više nacionalnim mini manifestom nego člankom.

  2. Ja bih rekao da su ovi danashnji nikovici i nikogovici popasli budzashto zrtvu nekih davnashnjih kucevica i koljenovica. slucajno i ovi danashnji i oni davnashnji se zovu istim imenom – Crnogorci. Ne moze bit grdje nepravde za one….

  3. Srbin kaže: Ja sam Srbin… :)

    А ја Кинез, ха, ха, ха…

    Ево цитата Петановића…

    Crnogorci kao narod su proizvod slovensko – ilirske mješavine – i upravo je taj ilirski karakter ono što ih čini superiornijim od Srba i ostalih susjeda, ne samo u herojskim djelima već i u domenu kulture.
    Između Crnogoraca i Srbijanaca nema nacionalnog srodstva. Za vrijeme Nemanjića, imali smo nečeg zajedničkog, ali poslije srbijanske sramotne robije od 400 godina pod Turcima iščezle su sve veze između vazda slobodnih Crnogoraca i vazda zarobljenih Srbijanaca.
    U realnosti srbstvo danas ne postoji; i mi ako ne možemo to dokazati našim mnogim zavedenim Crnogorcima, uključujući sa ovima slične Hercegovce i Bokelje – s kojima nas zla sudbina i budućnost veže: mi ćemo ih najposlije morat žrtvovati, naravno, s bolom u srcu.
    Za nas mlađe nije kasno; mada ćemo još mnogo muke i napasti podnijeti – kao rezultat “srbovanja” naših predčasnika. Ne bismo mi srpstvo nijekali, mi pravo zdravo srbstvo nijesmo nikad kudili, ali mi vidimo da se pod krinkom nekada slavnog i plemenitog srbstva krije ciganija i poganština turskih, i još ko zna čijih mulana; vidimo da je taj pasji milet monopolisao u – prah – pretvoreno srbstvo i da su u taj “monopol” zaposleni mnogi i mnogi Crnogorci – obmanuti i zavedeni, a mnogi iz osvete i pakosti. Oni su slični donekle onima Hrvatima, koji iz prkosa prema Hrvatima kova Ante Starčevića ili zbog nekog moralnog prekršaja postali su Jugosloveni a la Belgrade i izmećari najgore vrste.

    :)

    • Укратко,
      по Петановићу,
      да није било “циганија и поганштина турских”, и још “ко зна чијих мулана”, српство би било право и здраво српство.
      Тачно би Петановић у овом времену, за ове ријечи, био позван у суд због ширења мржње према Турцима, али и муланима, ха, ха, ха…
      Елем, по њему, због свега тога су се Црногорци, Херцеговци и Бокељи искварили, јер нису видјели на вријеме генетске измјене у српству. :)

  4. Петановић о химни…

    CRNOGORSKA HIMNA:
    Više puta smo bili pitani od nekih simpatičnih Hrvata da im rečemo zvaničnu crnogorsku himnu. Pošto je ova vrlo kratka, nama nije nikada bilo teško da njihovom zahtjevu udovoljimo. Ali ima veliki broj naše braće Hrvata koji uzimaju “Onamo onamo!” (vojna himna koju je spjevao kralj Nikola) kao crnogorsku zvaničnu himnu.
    Mi ćemo prema tome, kao i prema želji jednog prijatelja Hrvata, koji nam je skoro pisao i napomenuo je Crnogorsko ogledalo đe treba da se vidi crnogorska himna, donijeti našu zvaničnu himnu. Dočim himna završava stihom: “Živi Kralja Nikolu”, a kralj je umro, mi ćemo uzeti slobodu i taj stih zamjeniti sa: “Živi Crnu Goru”.
    Mi ne rasuđujemo o tome, da li će ova ista himna da ostane u budućoj Kraljevini Crnoj Gori, ili da se poprimi neka nova, od nekog novog crnogorskog pjesnika – oni koji budu pozvani, oni će to riješiti. Zvanična himna crnogorska je kao što slijedi: Ubavoj nam Crnoj Gori/ S ponositim brdima/ Otadžbini što nas dvori/ Koju našim mišićima/ Mi branimo i držimo/
    Prezirući nevolju/ Dobri Bože, svi TE molimo/ Živi Crnu Goru…

    Петановић о духовима предака…

    CRNOGORSKIM DUHOVIMA:
    O duhovi slavnijeh predaka/ Uspomeno što vam vječno traju/ Vi što zemlju Balši sačuvaste/ I Stefanu Crnom Princu Zete/ Te Ivanu moćnome vladaru/ I vi što ste u sjaj blistali/ Pod barjake Skenderbega Đura/ Vi što Rimu prkosiste smjelo/ Išćeraste Teutu Kraljicu/ Što Osmanu mira nedavaste/ No Islamske rulje razbijaste/ I pobjede mnoge nanizaste/ Vi iz doba dvjestoljetnoga/ S Vladikama mudrijem na čelu/ Đe su mnogi pali Leonidi/ Za slobodu slavne Crne Gore/ Vi koji ste na okupu bili/ Kod Danila Vožda junačkoga/ I sa vrelom krvlju umivali/ Prag na domu crnogorske slave/ Poturice što ste poćerali/ I pjesniku karaktere dali/ Vi što Boku Kotorsku spasiste/ Bonaparti rogove slomiste/ Pod komandom našeg svetog Petra/ I na Kruse pobjedu ubraste/ Mahmutovu glavu odrezaste…

  5. Гордан Стојовић је помало фризирао идеје покојног Петановића, које су с ове временске дистанце депласиране.

  6. Nisam ništa čitao ili slušao o Petanoviću, osim ovog članka i onog gostovanja Gordanovog na TV-u, pa aj da se ogradim, ali i to što sam čuo mi nikako nije leglo, a čini mi se ni ovom portalu, pa nek se Gordan ne naljuti.

    Takve vizionare iz dnevne sobe, kao što je bio N.P., koji prave vizije o domovini hiljadama kilometara udaljeni od nje, koji joj crtaju nacionalnu strukturu sa finim fašističkim premisama, sa umišljenim i sebičnim poistovjećivanjem sopstvene patnje (iz dokolice) sa patnjom Petrovića, Crnojevića i inih, ja brate, prezirem.

    Petanovići, Stojovići, a i moji plemenici, su se od te 192ineke, a i nekih 300-400 godina prije toga, sigurno bar po 45 puta krvno povezali sa srbijancima, turcima, hrvatima, bokeljima, pa mi se svako “tjeranje u vjerovanje” ne dopada, a kamoli da ga gledam kao kakvog ideala.

    Istorija istoričarima, nit se razumijem nit me pretjerano zanima, ali veličanje nečeg što danas odudara od koncepta građanske države, a što Crna Gora valjda jeste, pa ma koliko to bilo u korist promocije crnogorskog naciona, je ZaLudnjA rabota.

    • Брко, мислиш да је крвно повезивање са Србијанцима утицало на романизовање Стојовића? Има их и који су дуготрајним сексуалним односима са сународницима из Његуша и Старе Херцеговине успјели да очувају аријевски Р1а1 вирус у својим венама и данас поносно корачају стазама иду контра Петановићевог мејнстрима :)

  7. Војин Николајевич says:
    • Војин Николајевич says:

      Zvanični crnogorski nacionalizam ne služi nikakvom opštem, društvenom interesu, nema nikakvo kohezivno i mobilizatorsko dejstvo i nema nikakav politički program diferencijacije u odnosu na bilo koju drugu naciju, osim kao infantilni pojavni oblik “anti-srpskog”.
      U prilog tome ide i to što je jedna od manifestacija crnogorskog nacionalizma neimanje jasnog stava o bilo kojoj drugoj nacionalnoj manjini. Otud se on nerijetko plasira i prodaje kao građanska priča, navodno oslobođena svih predrasuda, a opet sa jasno identifikovanim antipodom: isključivo srpskim nacionalizmom. Dakle, “građanska priča” po formuli: Crnogorci + sve manjine – Srbi. Zato crnogorski nacionalizam ima smisla jedino ukoliko je suprostavljen srpskom identitetu, odnosno srpskom nacionalizmu.
      Taj rascjep u percepciji prijetnje Crnoj Gori ukazuju na dva suštinski različita doživljaja današnje Crne Gore – dva rodoljublja, ako baš hoćete. Prvo je ono zvanično, derivat komercijalnog nacionalizma – simbolički patriotizam. On je uglavnom u vezi sa odbranom državnih simbola i nacionalnog identiteta kroz puko navijanje – malo za sportske, malo za političke šampione. Drugo rodoljublje je prokazano kao antidržavna aktivnost, a zapravo predstavlja zdrav građanski odnos prema državi – kritički patriotizam. Za razliku od prvog, ovaj ovaj patriotizam ne fetišizuje državu (i njen status quo), već je posmatra kao servis za građane, službu koja se mora stalno unapređivati i, kad dođe vrijeme za to, mijenjati.

      Ukoliko pripadate ovoj drugoj grupi, onda nećete imati problem s tim da sebi priznate jednu veliku istinu: Crna Gora kao formalno-pravno nezavisna država danas je zavisnija od spoljašnjih činilaca više nego što je to ikad bila (u zajednici sa Srbijom, recimo). Sam cilj nacionalnog oslobođenja ukazao je na neuspjeh u njegovom ostvarivanju: recimo, još od oslobađanja od kolonijalnih sila, svaka zemlja koja se oslobodila hegemona stičući nezavisnost, upala je u polje kapitalističke dominacije – kao podanik finansijskog tržišta. Tako je danas i sa Crnom Gorom – državom koja je potpuno zavisna od stranog kapitala (u formi pozajmica, pomoći, investicija, itd.).

      • Štovani autor je znao biti simpatičan sa svojom zanesenošću horor stripovima i sličnim fantazmagoričnim likovima i uparivanjem sa našom svakodnevnicom, no jednom si prodao tu priču, možeš je još par puta ponoviti a svako dalje istrajavanje samo vodi u nesuvislu tlapnju i ponovljanje i jedenje samog sebe.

        Elem, vjerovatno nije bilo, niti će, manje nacije na kugli zemaljskoj a više priče o njenom nacionalizmu i fašizmu, koji sve i da postoji opasnost od njega je koliku osjeća onaj slon iz vica od miša. Par samozvanih ‘antiglobalista’ i salonskih intelektualaca koji su jako ‘trendi’ i pomno prate ove fashion kanale, da se već može govoriti o fašionistima do koske došla je na ingenioznu ideju o rušenju ove vlasti udovoljavajući srpskim nacionalistima kojima su nekako navukli loše skrojena građanska odijela, kao npr. kada Slaven Radunović obuče odijelo Filipa Kovačevića, nije to ta mjera ali se sada nosi, šta da se radi, fashion je fashion, a valja na fašiste, e da, rekoh udovoljavajući njima, jer moramo složno, kako drugo, neko bi rekao na Rusiju, u ovom slučaju na Ameriku, opet skrenuh, da, udovoljavajući njima jer su vrlo tvrdi, ono nabrijani, i svježe obrijani, a neće bez toga pa im se mora pričati ta tanana štorija o fašizmu Crnogoraca, pa će se oni pridružiti u Slogu i mi ćemo sa tim osvjedočenim ‘antifašistima’ na Rusiju, ovaj Ameriku i onda ćemo živjeti sretno i zadovoljno u građanskoj državi do kraja života. Moja egzaltacija na te ideje štovanih fašionista me dovela do totalne imbecilnosti tako da ja ne znam kako i đe je tu logika ali pošto me ophrvala ta imbecilnost ja njima vjerujem i znate šta, ima da nabavim i ja to odijelo pa da prošetam do američke ambasade sa transformersima inforsima i da kažem dosta mafijoooo, uaaa fašisti… Evo sam ga upravo poručio. Šiće mi ga Đura.

        Jedino me buni što 90% ovih fašionista je poteklo, doteklo i oteklo sa ovog, da se izrazim kao oni pošto nisam više svoj nego njihov, mafijinog korita prokletoga, kme, kme, uh, uh, ali to tek UDBA mafijaška nešto zavarava i to što naši liče na njihove i što su njihovi kao naši i što novograđani malo jače cinciliraju na fašistometar nego crnogorski fašisti, sve je te znakove pored puta stavila UDBA i CIA da nas zavarava ali nas dosljedne više niko nema da prevari jer naša građanska svijest se probudila. Samo dosljedno, dosljedno…

      • Војин Николајевич says:

        Штовани Ладо,

        ви сте овај коментар написали у једном даху. Изгледа да је исмијавање смисла и форме црногорског фашионизма код вас изазива стрес?! :)
        .

      • Nije ovaj Lado neznaven, nego svira kurcu i glumi Ladoleža u pijačnoj gužvi na pazarni dan … :)

  8. Војин Николајевич says:

    Lelejska Gora/ Po motivima istoimenog romana Mihaila Lalica.
    Ovo je prica o sudbini jedne partizanske grupe koja je ostala posle povlacenja glavnine u Bosnu. Ova grupa luta dolinama i vrletima Lelejske gore, gonjena neprijateljskim hajkama i zasedama, gladju, strahom i neizvesnoscu.
    Mala grupa razdvaja se sticajem raznih okolnosti. Lado Tajevic ostaje sam, batrga po bespucima u potrazi za drugovima, sklonistem i hranom. Samoca deluje razarajuce na ratnikovu psihu, u coveku se bude omame, kosmari i snovi, licnost se podvaja, covek se moralno survava, postaje krvozednik, osvetnik, ubica i besomucnik…

    :)

    • Војин Николајевич says:

      Opis: Lado Tajovic, student, po zadatku Partije odlazi u svoj rodni kraj, u crnogorske planine, da kao ilegalac vrši propagandu oslobodilackog pokreta.
      Sam, okružen neprijateljima, vecito budan i na oprezi da izbegne zasede i hajke, Lado se na ivici sna i jave bori protiv ljudi koji su kukavice, spremni na izdaju, bori se protiv
      sopstvenih iskušenja, protiv halucinacija koje ga u njegovoj samoci neprestano posecuju.
      I mada se istrajno pridržava partijskih direktiva – ne ubij i ne sveti se – Lado u jednom trenutku slabosti podleže iskonskom ljudskom cinu – osveti! :)

      • Војин Николајевич says:

        Književni lik kao skup distinktivnih obeležja tek u antitezi prema drugim likovima, koji aktiviraju njegova dopunska svojstva, ostvaruje svoju punu narativnu egzistenciju. Tako Lado Tajović tek uz Nedin lik postaje preljubnik i krši, pored ostalih, i tu veoma strogu zabranu.
        Lado počinje da se transformiše tek nakon odstupanja od matrice, od uobičajenog, nakon prelaska granice. Jedna od veoma bitnih ostalih zabrana koje pominje T. Bečanović jeste i izričita zabrana o odvajanju od grupe koju Lado ipak krši, i koja predstavlja prelomnu granicu i konačni korak kojim ovaj lik prelazi u semantičko antipolje. Pošto, zalutavši, dolazi među četnike umjesto kod Vasilja i Ivana, zatim i ubija jednog od njih, on i sam biva ranjen i zalazi u metafizičku viziju Lelejske gore. Ovaj događaj predstavlja veoma bitan momenat, to je ono što Jurij Lotman naziva incidentom.

        http://bodinmc.blogspot.ru/2012/12/lik-lada-tajovica-u-lalicevoj-trilogiji.html

      • Ma, je li moguće da je Lado propali student ….. :o ….. leeleee …… :)

  9. Војин Николајевич says:

    И тако, на једној страни Лада оптужују да је прељубник, а на другој страни…

    Davorjanka je bila jedina žena za koju je Tito rekao: “Ja bez nje ne mogu!” Ove reči izgovorio je na partijskom sastanku članova Vrhovnog štaba održanom u okolini Foče 1942. godine s jednom jedinom tačkom dnevnog reda: “Odnos Tita i Davorjanke Paunović”.
    Na tom sastanku Tito i Davorjanka su oštro kritikovani zbog kršenja partizanskih moralnih normi, odnosno zbog održavanja seksualne veze iako nisu bili supružnici. Rade Vujović, jedan od Titovih pratilaca, tražio je tada da Tito bude isključen iz Partije, a Cana Babović da se vrhovni komandant kazni poslednjom opomenom. Tito je tada izgovorio napred navedene reči i dodao: – Radite šta hoćete.

    Zbog ovakvog Titovog stava, Rankovićevo mišljenje je bilo da se Tito i Davorjanka mogu izuzeti iz strogih partizanskih pravila, ali pod uslovom da posle završetka rata obavezno stupe u brak. Tito i Davorjanka nisu partijski kažnjeni.

    • Војин Николајевич says:

      Укратко, Ладу није дозвољено оно што је дозвољено Врховном команданту… :)

      KOLIKO je bila velika i strasna ljubav između Davorjanke i Tita, najbolje se vidi iz priče onih koji su bili upućeni u njihove odnose, a koji kažu da je Davorjanka bez ikakvih emotivnih trauma i moralnih obzira ostavila svog prethodnog ljubavnika Jovu Kapičića i svim žarom predala se novoj ljubavi.
      Davorjanka Paunović je Stani jednom prilikom rekla:
      – Moj pisaći i polni stroj moraju biti stalno u stanju pripravnosti. Ni za jedan ni za drugi Tito nema određeno vreme. Nekada sam neke naredbe kucala izašavši iz kolone i držeći mašinu na krilu. Jednom prilikom za vreme našeg odnosa neprijatelj je bio veoma blizu mesta gde smo se mi nalazili. Čula se jaka paljba koja se približavala. Ja sam bila jako uplašeno i Tita upozoravala, međutim, on je i dalje radio svoj posao. Njega to nije nimalo ometalo u njegovoj pohoti niti je hteo da prekine, sve dok nije doživeo vrhunac.

      Franc Leskošek je Cani Babović ispričao sledeći doživljaj:
      – Na čelu slovenačke delegacije jednog popodneva došao sam na zakazani sastanak kod Tita. Stražar ispred Titovih vrata rekao mi je: “Možete da uđete, Tito vas očekuje”. Kad smo
      ušli u sobu u njoj nije bilo nikoga. Iz susedne prostorije čuli su se uzdasi i krici praćeni jakom škripom kreveta. Krici su postajali sve glasniji, a škripa kreveta sve jača. Izgledalo je da će se krevet raspasti, a osoba u jaucima izdahnuti. Rekao sam drugovima da izađemo napolje da se malo prošetamo, jer ko zna kad će se ovo završiti. Posle jednočasovne šetnje, kad smo ušli u sobu, Tita smo zatekli za radnim stolom, krepkog i dobrog raspoloženja. Pogledao je u časovnik i rekao: “Ne smeta što ste zakasnili, ja sam završio neke važne i neodložne poslove”.

      • Титови неодложни послови учинили су Јова Капу још одлучнијим у борби против фашизма. Да има профил на Фејсбуку, знам на чијем би зиду висио :)

  10. Naravno u jednom dahu, ne daj Bože da koristim dva ili tri. Nema stresa, samo posmatram znakove pored puta i uživam u proputovanju.

    Recimo vi jednom ovdje postaviste Aleksićevo izlaganje gdje on navodi kako će sada da se obruše na Milačića kako su mu crveni obrazi, kako nije lijep i sl. prizemna omalovažavanja. Postaviste to od čovjeka za koga se zna da je upravo to radio, upravo tim riječima, upravo tom čovjeku dok je uređivao blog DNMN, kada je ovaj čitao neki pamflet na RTCG protiv njih. Znači ne radi se o za i protiv, ne radi se ni o idejama jer ih ni nema, radi se o principu reći bobu bob a popu pop upravo tim ljudima kojima su usta puna navodne tvrdokornosti i dosljednosti jer ti ljudi suštinski ne napadaju režim već pričaju o sebi.

    Pa nadalje, u polemici sa vama na transformersu inforsu gdje se više komentari ne mogu postaviti anonimusi bez duuuugog čekanja na amin administratora urednik istog upita u čemu je sličnost IN4S sa CKL pa potom ne da da se te sličnosti objave. Portal koji je četr’ puta, ej četr’ puta imao veliko čišćenje a sve zavisno kako je dobar sa kime, pa pošto su prethodno iz svih oružja tukli po ‘prijateljima’ to valja pobrisati , btw vele da je Šeki Turković aka Mandić Andrija, po IN4S-u molim lijepo, ništa moje, ušao na Farmu, ne znam oće li biti prenosa na tome portlalu? Kakva je sada uređivačka politika? Jesu li u dobrim odnosima opet?

    Onda jedan iz vaše antiglobalne vlade uporno promoviše ideju da sa svima koji podržavaju režim ili ćute treba prekinuti svaku komunikaciju!? Osoba kojoj su gotovo svi prijatelji, rođaci, kumovi uz taj režim i sa kima se svakodnevno druži!? Pa ko je ovdje više lud? I sada su problem ‘crnogorski fašizam’ ne bi li se novograđanski ‘antifašisti’ i mirotvorci malo skupili pa udružili sa ovim crnogorski fašionistima i smijenili ovu vlasti i to ni manje ni više nego na fejsbuku!?!?!? A mi koji nećemo da se lažemo nego da mijenjamo i uvažimo svačije stavove i realnosti smo problem jer kvarimo idilu.

    Meni je iskreno merak, merak mi je svakome zatucanom antiglobalisti sa par loše naučenih fraza i stotine psovki koje dođe da izdeklamuje nabijeđen u svoju nenadjebivost isporučiti cio vagon istinitih podataka i merak mi je dok god su neki ‘antifašisti’ biti ‘fašista’ tek da znam da nismo na istoj strani pa nek đavo nosi sve kao što je i odnio i biti ‘pašče’ i ‘kopiljan’ i ‘montenegrinjsko đubre’ i ‘đavoljev nakot’ i ‘dukljanski nacista’ i mogu kao spomenuti portal obrazlagati cijelu mutaciju gena koja je nastala u mome kraju te time davati na značaju dugo pripremanoj teoriji o fašizaciji kraja odakle sam, mogu istraživati i sa kime su nam babe spavale pa smo ovakvi ‘mali dučeovci’, mogu i sami pisati grafite koje su navodno drugi pisali, što su i radili, jer cilj ne bira sredstva… Dako dokažete više fašističku narav novocrnogoraca i doživite egzaltaciju i uspjeh. U krajnjem kako ja ovako proklet, tri puta, eto simbolike, od g-dina Radovića umjetnika takođe poznatog kao Amfilohije, mogu biti dobar onima kojima je on pastir i ljube mu ruku?

    Na kraju, pošto većina vas obožava da gusla o navodnom pomaganju režimu sa pričama o pravima homoseksualaca, te srpstvu, ugroženostima i šta ti ja znam već ne, što je gomila besmislica i gluposti da neko to radi smišljeno a da u neku ruku može koristiti može ali šta sad, treba o svemu ćutati, jel?. E sve to nije ni jedan posto koliko im odgovara priča o navodnom supermoćnom, zlom i ogavnom crnogorsko nacionalizmu i fašizmu.Zato nek izvole i jedu sami sebe što i uglavnom i rade.

    • Војин Николајевич says:

      Штовани Ладо, ваш наступ ме је искрено насмијао. Испаљујете информације као Максим пуље. Ви живите у свом неординарном свијету, а ја у свом, такође неординарном. Недавно сам, чини ми се јуче, разговарао са г. Алексићем, којег сте споменули у коментару. Мало смо дотакли тему енглеске политике, везану за писмо које је упутио Велики везир Енглезима…
      http://www.vestinet.rs/pogledi/sta-je-turski-veliki-vezir-1792-pisao-o-englezima
      Ево коментара Алексића…

      Aleksandar Aleksić: “Engleska je ozbiljna zemlja koja samo gleda sopstveni interes u mjeri sopstvene trenutne snage. Sila na koju se mora racunati u svakom trenutku, pa i danas kada je sakrivena iza Amerike. Nacin na koji je izgradjena trajao je stotinama godinama. U krvi – razumije se.
      U Crnoj Gori taj proces rada na sopstvenom interesu moze zapoceti samo na jedan jedini nacin. Strateskim dugorocnim partnerstvom onih koji se osjecaju Srbima i onih koji se osjecaju Crnogorcima. Posebno danas kada je i zemlja koju Srbi osjecaju kao maticnu – najblizu potpuno otvorena i odobrovoljena za stavljanje pod potpunu kontrolu angloamerikanaca. Da li ce se medju onima koji promisljaju objediniti dovoljno dobrih ljudi i uciniti taj politicki potez koji nema alternative ostaje da se vidi. Ja dileme nemam da taj put NEMA ALTERNATIVE!”

      • Војин Николајевич says:

        На другој страни, имате мисли Петановића, имате текст Бојана Баће, па се осврните на њих. Ако вам се нешто не свиђа, или се свиђа, а ви то озвучите.
        Што се тиче сердара на гумну, ја мислим да је тај “патријотизам” (фашионизам) иструлио, тако да није супермоћан, већ супернемоћан. Ја се одавно шалим на тај рачун. :)

      • Vidite Nikolajeviču ovdje prije nekoliko neki lik sa par nikova je napisao tekst. Potpuno legitimno, njegov stav iznio. Moj komentar je bio u tome da je tekst obično psovanje koje nevješto kamuflira sa par fraza, stereotipa, uz nezaobilazno, kod naših trendi fašionista, frljanja sa stranim izrazima, valjda tako sebi izgledaju pametniji, šta ti ga znam. Inače vrlo popularna riječ iz kolekcije proljeće ljeto jesen kod fašionista je ‘diskurs’, da se primjetiti neki vrhunac svih čula kada ih ta riječ ponese. No, čovjek mi odgovara sa svim najnižim uvredama, te kurva, te ovo, te ono… bla, bla, truć, truć, onaj opšte poznati arsenal trendi intelektualaca u Crnoj Gori kada im Vujakliju izbiješ iz ruke. Znači moja primjedba je bila na mjestu, njegovim odgovorom dokazana poenta a načinom na koji se obratio eliminisana svaka iole ozbiljna polemika. Zašto vam ovo pričam? Zato što vam je odgovor o ‘ozvučavanju’ manje više sličan kao njegov jer jednostavno kao i mnogi bavite se formom do fanatizma.

        Navođenjem opšte poznatog Aleksićevog urednikovanja, koji je btw i par ljudi sa ovoga bloga označio ‘udbašima’, govorim vam o načinu razmišljanja spomenutog kao i granicama do kojih je spreman da ide u realizaciji svojih ideja. Tu nema principa, niti ozbiljnosti. Da ih je bilo ne bi svojevremeno ćutao već bi svoju građansku hrabrost dokazivao na mjestu kojem je bio. Ne bi bio bio partijski bič i komesar za denunciranje dok ga bič nije stigao i upravo projektovanje da bi neko radio nešto šta je on sam radio govori o njemu i o nikom drugom. Da ne govorim o njegovim ispadima i ekipe oko njega o Medojevićevoj familiji kojih bi se postiđeo i onaj najufuraniji srednjoškolac, na uličarskom rječniku i džiberskim forama kao i vrhunac svega toga kada je razobličen kako je sve to pravdao na blogu DNMN.

        Autor teksta kojeg ste vi linkovali ima i imao je moju podršku zbog kreativnosti u pisanju i kvaliteta tekstova. Ja sam sa ih postovao desetak puta, ističući da se ne slažem uvijek sa navedednim ali ne sporeći talenat. Taj isti autor je od ovih vaših antiglobalista najstrašnije moguće razbucan, kako oni samo znaju, ne argumentima nego pljuvačinom jer je sam bio ili je još uvijek, pojma nemam, asistent na Univerzitetu Donja Gorica. Dakle, ja vam i dalje govorim o suštini i principima ne o vama obožavanoj formi. Šta je suština i primjedba ovdje. Suština je da je kod fašionista sada trendi da dokazuju svoje građanske profilacije skačući bez ikakve potrebe po nečemu čega nema i posipajući se pepelom radi mode a ne radi suštine i ukazivanja radi promjene i to je trend pod kojim je i ovaj autor dijelom potpao mada dosta toga i stoji. No vi, sa vaše strane, iz vašeg kružoka pa do transformisanog inforsa i matice, itd. nemate nijedan jedini, ni najmanji pomak koji bi išta rekao na te teme napisao a ne da imate trunje nego balvane čitave. Takva tvrdokornost i dosljednost je nevjerovatna a ukazivanja drugima na svemoguće supernemoćne su u najmanju ruku licemjerna što je u neku ruku i za smijeh a u neku i za plač.

      • “Zato što vam je odgovor o ‘ozvučavanju’ manje više sličan kao njegov jer jednostavno kao i mnogi bavite se formom do fanatizma.”

        Ovdje se misli na odgovor koji je uslijedio poslije te psovačine, tek da ne bude zabune. Šta da radim kada pišem na dah…

      • Војин Николајевич says:

        Штовани Ладо,

        за разлику од вас, ја нисам тешко злопамтило. Ви знате и памтите- ко је кога, ко је против кога, ко је коме, а мене то не интересује. Људи који су имали конфликте између себе нека сами рјешавају те проблеме. Дакако, ви можете учествовати у разјашњавањима њиховим проблема као активан учесник, ако вам допусте, па и ако вам не допусте, ха, ха, ха, али ја нисам дио те приче конфликата других. Ваши конфликти са саговорницима, и тешке ријечи које размјењујете, или сте размјењивали, су такође изван домена мог интересовања.
        У принципу, ја мислим да је праштање исправан пут. Људи се мијењају, имају нове ставове, ја то констатујем. На другој страни, када видим сердаре фашионисте немоћне, који таптају у мјесту, проклизавају, ја не могу а да не пукнем од смијеха и у том смијеху им све опраштам.

      • Lado Tajović kaže:
        7. Septembar 2013. – 16:40 u 4:40 pm

        …Đukanović od ovih ‘antiglobalista’ i fejsbuk trubadura boljih saveznika nema sa sve samozvanim ‘građanskim’ mirotvorcima sa IN4S-a, koji ruku na srce znaju zbog čega sve to rade i što se odlično uklapa u njihove ciljeve koje veze nemaju sa građanskim društvom, a ovi ostali su oni pravi povodljivi šminkeri kojima je neko prodao da je sve to ukupno ‘so cool’. I šta će šminker bez da prati trendove i zato tolike promjene u oblačenju. Trenutno se ovo nosi a ‘modna industrija’ se tome jako raduje.”

        “Lado Tajović kaže:
        7. Septembar 2013. – 16:47 u 4:47 pm
        Johane, za*ebo si Duška Kovačevića, ovog našeg što mu je Amfilohije pastir, onaj drugi je nenadjebiv, on bi pisao o vama.”

        Lado Tajović kaže:
        7. Septembar 2013. – 16:52 u 4:52 pm
        И како сам још на почетку текста истакао:

        Миодраг Мишко Перовић је америчка проститутка
        , а као што је знано, није риједак случај да се проститутка заљуби у свог макроа.

        hahahaha… kako volim vještinu argumentovanja antiglobalista :)))) Nego, jel’ hoćete da vam otkrijem stvarne motive ljutoga Johana a koji veze nemaju sa svim ispisanim i sporednim a samo sa jednim, a? Eh, onda ne bi bilo zanimljivo :)))) Živio antiglobalizam crnogorski :)))))))))”

      • Poštovani Tajoviću, ovo su vaša 3 komentara na moj tekst “Hirošimo, ljubavi moja!”. Pitam se gdje se vi, i na kakav to način,u bilo kom od ova 3 komentara, uopšte bavite mojim tekstom koji, da još jednom to ponovim, svakako nije izuzet od kritike? U svakom vašem komentaru – nakon kojih je tek uslijedio moj odgovor – vidljive su tek naprizemnije uvrede, insinuacije i podmetanja, a sve na konto moje malenkosti.

        Evo, ukoliko u gore postovanim vašim komentarima, uspijete da pronađete nešto što bi trebalo da je vaš poziv na, kako kažete, “iole ozbiljnu polemiku”, ja ću vam istog trena uputiti izvinjenje i posuti se pepelom zbog svih, eventualno, nepodobnih riječi koje sam vam uputio.

        No, vi, kako vidim, i dalje nastavljate po vašem ustaljenom običaju, plivati u praznom bazenu, Ipak, drago mi je da ste i dalje u dobroj kondiciji.

      • Ovaj prvi post nije bio odgovor tebi zato si i ga i iskidao, ova druga dva su potvrdila to šta sam iznio. Jedan pamflet prepun prizemnih uvreda i lične pizme. Nije bilo poziva na ozbiljnu polemiku od strane mene već ste vi poslije vašeg odgovora koji je bi kakav jeste nešto tako kandidovali a šta je poslije ovog bilo potpuno deplasirano;

        Johan aka Dojčilo kaže:
        8. Septembar 2013. – 1:45 u 1:45 am

        Tajoviću,

        Opet mešetariš po portalu, u nadi da ćeš uspjeti da nađeš kupca za sve silne unce čistog besmisla koje nudiš u vidu komentara. Sarkastično se obrušavaš na moju, tobože, nesuvislu argumentaciju, a sam nisi u stanju da ponudiš niti jedan argument kojim bi potkrijepio svoje opadačke teze. Ovo “hahahahhaa” i hiljadu čudesnih smajlića nisu argumenti, nego jalov pokušaj da se prikrije njihovo odsustvo.

        Navodno, tebi su dobro poznati moji motivi ali, da ne ispadneš partibrejker, držiš ih u tajnosti. Ostavi se tog kuloarskog repertoara i petparačkih mistifikacija, i reci štogod o mojim motivima. Nećeš reći ništa, znam to,jer ćiftinska psihologija koju baštiniš nema šta da kaže, a da posjeduješ neke konkretne činjenice, već bi ih na sva zvona obnarodovao. Dakle, još jednom te pozivam, obrazloži nedostojnost mojih motiva! Nećeš to učiniti, jer si ti samo jedan podli, nadobudni, ignorant i intrigant, koji krčmi ostavštinu nekada lucidnog studenta književnosti, baveći se isključivo sočinjenijem zlobnih paškvila.

        I da, Miodrag Miško Perović je američka prostitutka! A ti si, biće, jedan od onih “suptilnih ljevičara” koje on uzima u zaštitu, pa mu ti sad uzvraćaš ravnom mjerom. De, ne budi baš takav MIŠKOLIZAC ! Daj malo rafinmana, unesi suptilnosti u tu rabotu! Voli profesor kad je suptilno! Ne brini, neće ti to niko uzeti za zlo. Svi znaju da si ti jedna poštena kurva,

      • Tajoviću,

        prilično ste kontradiktorni i konfuzni, što je i razumljivo ako se ima na umu vaš “rukopis”, odnosno, od vas patentirana pseudo-argumentacija. Vi, naime, apstrakcijom nastojite zamagliti odsustvo bilo kakvih konkretnih činjenica, o argumentima da i ne govorimo, dok, istovremeno,neistine i podmetanja potkrepljujete besmislicama, i obratno( ovdje bih upotrijebio izraz vice versa, ali to ne godi vašem jezičkom purizmu). Međutim, čak i vama je nemoguće da sve te kalambure(izvinjavam se ako vam je ovo pozanto samo iz Vujaklije) upakujete u logičnu cjelinu. No, ako laže koza, ne laže rog!

        Tako, kažete kako se vaš prvi komentar nije odnosio na mene a koji, uzgred budi rečeno, nisam “iskidao” već sam upotrijebio samo onaj dio komentara koji je ad rem (“meakulpiram” se zbog latinštine) – Lado Tajović kaže:
        7. Septembar 2013. – 16:40 u 4:40 pm “Đukanović od ovih ‘antiglobalista’ i fejsbuk trubadura boljih saveznika nema…et cetera”

        U trećem komentaru, koji je uslijedio desetak minuta nakon ovoga, uzimate jednu rečenicu iz mog teksta – i to je uopšte jedini put da se tekstom bavite, i tada naravno samo kako bi unizili moju malenkost – Lado Tajović kaže:
        7. Septembar 2013. – 16:52 u 4:52 pm: “hahahaha… kako volim vještinu argumentovanja antiglobalista :))))…et cetera” Kada bih to umio ovdje, kurzivom bih istakao riječ “antiglobalista”

        Dakle, uprkos tome što negirate, sasvim je jasno da se i prvi komentar odnosi na mene, što samo dokazuje koliko ste daleko spremni da idete u poricanju nepobitnog. Sasvim je druga stvar što u tome ne odlazite daleko. Jer, u laži su kratke noge!(hoću da vam, kao “prominetnom” zagovorniku jezičkog “couleur locale”, ovim narodnim umotvorinama učinim “plezir”)

        Međutim, čak i da ste samo napisali onaj, po redosledu drugi komentar, o kako kažete “nama”, -a upotrebljeni plural opet svjedoči da sam bio obuhvaćen vašim prvim komentarom – kao “građi” podesnoj za pero Dušana Kovačevića, sasvim je dovoljan da vaše krajnje namjere pokaže u pravom svijetlu! Da sve bude tragikomično, vi ste, nakon mog odgovora, meni pripisali vaše motive i radnje. Evo, sad vam postavljam još jedno pitanje: u kom od ova tri komentara ste konkretno iznijeli vašu tezu o mom tekstu? Vi ste se, isključivo, konkretno bavili sa mnom, sa veoma konkretnom podlošću i zlobom, ali nikako tekstom. Pri tom, niste čak konkretno ni formulisali tezu na koju se sad pozivate, o tekstu kao “psovačini” i meni kao “psovaču”, već ste malicioznim insinuacijama nastojali zagolicati maštu čitalaca.

        Po svemu sudeći, vaša “poenta”, koju sam navodno svojim odgovorom potvrdio, nalazi se u nekim valjda nenapisanim komentarima. Nećete valjda, poput mladog Andrea Žida, zahtijevati da vam se divimo ili dajemo za pravo, zbog nečeg nenapisanog?
        A što se mog odgovora tiče, kojim ste navodno jako povrijeđeni, da zaključim: prema svecu i tropar!

      • Ja još ne vidjeh da neko ovako non stop svakim svojim komentarom potvrđuje prvobitno napisano i pritom negira očigledno.

        Prvi komentar se bavi polemikom koja je izazvala vas da napišete tekst sa navodom iz teksta Miška Perovića i vi ste zadnji koji ste se mogli naći u tome komentaru.

        Šta je to šta vas i slične vama nagoni da se razmećete psovačkom terminologijom dokazujući sebi poput nezrelih klinaca neke nabijeđenosti i pritom misleći da time osnažujete sve nesuvislosti i besmislice koje prospete to je više pitanje za sociologiju i tu nema niti može biti polemike samo eventualno neko takmičenje u pljuvanju. Uglavnom to je problem sa svom crnogorskom pseudo inteligencijom, ta neka prepotentnost, nabijeđenost i stav kao fućka im se na sve bez ijedne jedine i želje i namjere da ispita sopstvene stavove već samo da ih brani besomučnom psovačinom. Zbog svega toga sve se uglavnom na to svede, pa čak i među istomišljenicima toga pravca često padnu međusobna šamaranja. Uputiti nekome toliku količinu uvreda znači da si slab i da nemaš nijedan argument, da nemaš dovoljno niti znanja, niti umješnosti da ih prezentuješ na kvalitetan i civilizovan način već da imaš samo neki iracionalni strah i mržnju koju prezentuješ kao neki dripac sa ulice.

  11. Tajović poprilično dobro misli kada ismijava pokušaje IN4S krembosa da afirmišu Baćin , inače sasvim pogođen i na mjestu tekst.
    Bratija sa IN4S, posebno oni, ne bi smjeli progovoriti riječ o ovome, a da prethodno nije palo neko žešće izvinjenje za sramotu učestvovanja u kreiranju tog fašističkog smeća.

    • Још да прокоментаришеш последње домете Другосрбијанског медијског бункера Е-новина гледе нудизма Вање Ћаловић и Жељка Ивановића, још једном демантујеш везе Бебе Поповића са Пером Луковићем, па да отпоздравим са Смрт фашизму – слобода за Цанета!.

      • e- novine odavno ne posjećujem. jebi ga, prodali su se bez remitende.
        ipak, meni je zanimljivo meni mi, kad meni čitam vaspitane, učtive i odmjerene komentare skribomana sa in4s. onda meni smešno. a to lekovito.

  12. Војин Николајевич says:

    Штовани Ладо, што се тиче портала ИН4С и замјерке да вам нису објавили коментар, она је на мјесту. То је некоректно, тим прије што смо полемисали на мом тексту, и што је уредник тражио ваше објашњење става. Могуће је да оно није објављено и зато што је портал хакован, оборен са уништењем комплетне архиве.
    Узгред, недавно сте ме питали да ли ће књига Саше Марковића имати промоцију у Матици српској, на Римском тргу у Подгорици. Промоција ће бити ускоро.

  13. Војин Николајевич says:

    Када кажем ускоро, прије свега мислим на информацију из јучерашње размјене мишљења између Саше и Владимира, по овом тексту-
    http://in4s.net/srdjan-koljevic-uzalud-pucaju-na-gavrila/
    Бићу слободан да пренесем та два коментара…

    Sasa Markovic
    Srdjan Koljevic grijesi po vise osnova.
    1) Sto znaci konstatacija da se ne smije dozvoliti prekrajanje istorije. Da li istorija koju su napisali pobjednici u dva svjetska rata treba da bude Jevandjelje. Sami Britanci imaju poslovicu koja kaze da je njihovo najvece propagandno oruzje istorije koje pisu poslije pobjede u ratovima. Jedan drugi veliki istoricar rece, Istoricarima je data mogucnost koja nije ni bogovima, da promijene ono sto se dogodilo u proslosti.
    2) Prica o Gavrilu Principu se spinuje na najbezocniji nacin. Igra se sa srpskim nacionalnim interesima, te se trazi da na ovim prostorima Srbi brane dogmu kojom su Njmci stigmatizovani kao jedini krivci za I svjetski rat. Naravno da Njemci imaju veliki dio krivice, ali glavni krivac je Britanija koja jos od kraja XIX vijeka pravinplan za unistenje Njemacke. Poslije povlacenja Bizmarka, a u naletu ambicioznih i nesposobnih “savjetnika” novog Kajzera, mladog ,Vilhema II 1890. Njemacka krece u gradnju velike fote i trku za kolonijama. Jos iz vremena Bizmarka ona je produktivnija i njeni proizvodi su kvalitetniji i jeftiniji od Njemackih. Bizmarkova mudrost da se cuva uticaj u Evropi, bez velikih iskoraka preko okeana i Mediterana, vise nije postojala u vrhu njemackog carstva. On je gurnut u penziju, a novi donosioci odluka su krenuli u avanturu. Medjutim, oni su prenebregnuli glavnu tacku oslonca Bizmarkove spoljne politike, savez sa Rusijom. Iako Bizmark nije mogao sacuvati Tricarski savez Njemacke, Austro-Ugarske i Rusije, te je trazio treceg partnera u Italiji, uspio je izgraditi bilateralni ugovor sa Rusijom o neutralnosti, izuzev eventualnog Ruskog rata sa Austro-Ugarskom. Vilhem II ce sa svojim novim kabinetom sve to porusiti i omoguciti starim mesetarima iz Londona da stvore savez protiv Njemacke. Opsesija da se bez unistenja Njemacke i strah od eventualnog novog saveza na relaciji Berlin Moskva, pojacana je poslije elaborata vodeceg geopoliticara u Britaniji tog doba, Haliforda Mekindera 1904. Njegov cuveni rad Geografski centar istorije, upozorava da bi dalji rast njemacke i ruske imperije, kao i njihovo priblizavanje derinitivno ugrozilo vodecu ulogu Britanije. Stoga je Britanija sebi dala zadatak da uvuce Vihema II u rat na dva fronta. Kristofer Klark optuzuje Ruse, abolirajuci Njemce krivice, sto je novi spin. Neodrzivost teze da su Njemci glavni krivci za I svjetski rat ce se spinovati na razne nacine.
    3) Srbija nije stajala iza ubistva Ferdinanda. Srbija nije bila spremna na rat. Istina je da su je odredjene strukture iz Rusije ohrabrivale na sukob sa Austro-Ugarskom monarhijom, ali to nije bila izvorna poltika Nikolaja II. Gavrilo Princip je bio patriota, te ga mozemo nazivati atentatorom ili teroristom. Vilijam Engdal tvrdi da je Princip vidjen u Parizu i Londonunmjesec dana pred atentat. Da li je dobio tamo logistiku, kada je vec nije mogao dobiti u Beogradu.Ko je ubio ruskog premijera Stolipina 1911. koji je trazio dvadeset godina mira kako bi modernizovao Rusiju. Da li veliki Aleksandar Solzenjicin bezrazlozno place nad sudbinom Rusije koja je snasla poslije hitaca u PetraStolipina. Solzenjicin tvrdi da su hici u premijera odveli Rusiju u sunovrat, da nikada ona ne bi usla u I svjetski rat i kasnije u sunovrat boljsevizma. Na kraju, sjetimo se telegrama koji je pukovnihk Haus, glavni i opunomoceni povjerenik Vudroa Viosona za Evopu, poslao svom predsjedniku mjesec dana prijemkobnog Vidovdana 1914. U njemu se izmedju ostalog kaze, da su Rusija i Francuska spremne da zaskoce Njemce, cim dobiju MIG iz Londona.

    Владимир Божовић
    Саша, већи дио овог што си рекао сам већ прочитао у твојој сјајној књизи, а и углавном се слажем. Мислим да се Кољевић ипак фокусирао на групе локалних колонијалних трабаната који су наједном почели да рецитују садржајно потпуно истовјетан текст о Пинципу. Било да то раде они из Србије, Црне Горе, БиХ или Хрватске… Чак и да тај ”рецитал” има неког смисла, односно да није макар препун јефтиног политикантског корова, понижавајуће је функционисати на принципу прекидача. Кад човјек тако форматира живот, онда се зна, бар овдје, како му душу испраћају.

    За оне који су били мање упућени у ток суђења Принципу, међу којима сам и ја, Кољевић је лијепо обрадио морални феномен ”Цистлер”. И у овом тексту, а још чини ми се убједљивије кад је био наш гост, у Књижари Матице српске.

    У сваком случају, очекујемо те ускоро код нас на промоцији, како сам већ рекао твоје изванредне књиге, па ето прилике да и овом попричамо.

    • E lijepa li mjesta za promociju knjige, bože, bože. Koljevići Karadžići, sve sokol do sokola.
      Ja bi izbucao svaku stranicu sopstvene pisanije, uzeo stado koza, i tihovao.

      • okreni konacno plocu says:

        to se u repasazu dokazuje valjanost ideje o koaliciji narodna sloga…odnosno razoblicava njen pravi karakter – posteno dok neko nekog ne prevari…peskir jos nije bacen a ne zna se kad ce…

      • Predsjednik Filip Vujanović odlukom Vlade Crne Gore izabran je za predsjednika Počasnog odbora za obilježavanje 1700-godišnjice Milanskog edikta u okviru kojeg će se izvršiti osvećenje Sabornog Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, saznaje Portal Analitika.

        Pored Vujanovića, članovi Počasnog odbora su i potpredsjednik Vlade i ministar vanjskih poslova i evropskih integracija Igor Lukšić, ministar za ljudska i manjinska prava Suad Numanović, ministar zdravlja Miodrag Radunović i gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša.

        Iz kabineta predsjednika Vujanovića saopšteno je da će sjutra u Vili Gorica predsjednik održati sastanak Počasnog odbora za obilježavanje 1700-godišnjice Milanskog edikta u okviru kojeg će se izvršiti osvećenje Sabornog Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.

        Hram ima 1.380 metara kvadratnih, sedam krstova na kupolama, kao i 17 zvona od kojih je jedno teško 11 tona i najveće je na Balkanu.

        Hram Hristovog vaskrsenja biće osveštan 7. oktobra uz prisustvo sedam pravoslavnih patrijarha koje predvodi vaseljenski patrijarh Vartolomej.

      • Ovo sa kozama ti je izvanredna ideja.

      • Па што чекатш онда? Имаш јефтино да купиш козе у Горани… Ал ће тиховање да ти иде већ мало теже јер за то прегнуће није довољно само искуство.

      • ОКП, шта има проблематично у репесажу? Ако упали, не би вам остало да подијелите ни за лебац? :)

      • okreni konacno plocu says:

        neon, bio si sinoc sa svojim koalicionim partnerima na mitingu protiv pride parade pa ti je proradio adrenalin? …

  14. Nikolajeviču,

    ne radi se o zlopamćenju, radi se u obrazcu postupanja iza kojeg ne stoji ništa i ne vodi ni do čega. Prepoznatljivi palanački cirkus koji uvijek ima isti završetak. Jednom su par vaših istomišljenika vodila diskusije sa predmetnim likovima na blogu Slavka Peroviča i valjda njim samim, ko će ga znati više ko stoji iza onih silnih nikova, izrugavajući se sa navodnim fašizmom i nacizmom Crnogoraca kod pojedinih ljudi iz vlasti. Moja primjedba je bila ako oni, dakle ti učesnici te polemike, koju kažu na te teme, mali će biti ti koje kaštigaju fašisti naspram njih samih i to se na koncu desilo. Ispljuvali se do maksimuma. Čini mi se da je među njima bio i maslačak koji se potpisuje i kao perfektni strandžer između ostaloga. To što je vama milija laž i zavaravanje to je već druga priča. Oni su narod ubijedili da je Slavku svaka sveta i istinita, šta sada mijenja ako su oni po Slavku zna se šta? Ja ne vidim da se Slavko promijenio i za jotu od vremena kada su se u njega kleli, šta je drugačije osim što je za njih rekao da su to i to? I sada umjesto kao pravi pioniri da prihvate to i fino brate kao u Balkanskom špijunu kažu; Jesam, bio samo to i to… i kako već dalje ide.

    Vi ne možete navesti nijedan jedini tekst koji i ovlaš govori o srpskom nacionalizmu u Crnoj Gori iz pera bilo kojeg srpskog intelektualca pa makar bio to i neko internetsko zanovetalo. Vaša tvrdokornost i posvećenost jednom cilju je frapantna i vaše pohvale fašionistima koji se posipaju pepelom nemaju ni zrna iskrenosti već se radi o tapšanju po ramenu ljudima nad temama koji mogu poslužiti isključivo vašem cilju i zarad čega ćete im svaku priču ispinovati da ode na vašu vodenicu. Vaša opsjednutost antiglobalizmom leži u tome što je to karta kojom ćete abolirati sve ono šta se u međuvremenu desilo a da ne morate se kritički osvrtati na sve to jer se vi nikada nećete navući na te trendove pa zarad mode uzeti da udarate glavom u zid. Pravdati sve ono šta se desilo, cio krvavi pir na Balkanu, sve zločine, sve pokliče, sa nekakvim teorijama zavjera i antiglobalizmom, šta sve pa da je i u najvećem dijelu istina, nisu oni na Srebrenice atakovali, nisu oni raspamećivali čitave gradove i kopali jame, već neko drugi, neko čija se imena slave među novograđanima i novomirotvorcima i ja sada treba da slušam o ‘crnogorskom supernemoćnom fašizmu’ i zaguslam uz te fašionističke strune i toboš budem za lažnu slogu!? Koliko puta da udarim glavom u zid da bi dobio ulaznicu za takav pokret?

    Nikolajeviču da ne govorim kako se u političkom rječniku kaže za te ljude kojim se vi koristite mada im perfektno stoji. Jasan je i cilj i naum i same matice gdje eto treba čuveni budvanski funkcioner da deklamuje, samo ne znam hoće li pjevati i Ceca kao nekada. Vi se vodite maksimom od davnina da “Istorija ne treba da bude istinita,već pronicljiva i sposobna” i zanima vas šta može biti korisno za ostvarenje vaših ideja a za istinu ste odavno prestali hajati i već ćete vi naći obrazloženje zašto je istina partijski neprijatelj broj jedan.

    • Чекај Ладо, прије лекција о паланци и рецитала о Цеци и Сребреници који си почео да вртиш чешће од Милована, да одгонетнемо ко је земио паре, с ким, када и на коју финту. Да ли је то у некој корелацији са приношењем документације за афере из сусједног АНБ-а у сутеренском одјељку фото службе, зашто је Бритвин Први тјелохранитељ био заштићени свједок док је служио као “дубоко грло” а онда јавно стријељан кад је у фирми остао само кадар СДП-а?
      Има времена за те велике теме, антиглобализам, четнике и непринцијелност… Позлатиће то МДЛФ све.

  15. Postovani gospodine Tajovicu, Vasa sposobnost analitickog razmisljanja je za svaku pohvali.
    Kada se tome doda Vasa velika sposobnpost ekstahiranja onoga sto je vazno, onda se dobija ubitacna kombinacija, kojoj oni sa cetnickih portala tesko mogu da pariraju.

    Ja cu biti slobodan da vam dam veliki kompliment i da Vas zamolim da nam svojim analitickim i prije svega logicnim pisanijama i dalje dajete smjernice, koje ce nam pomoci da u ovom veoma teskom vremenu ne lutamo.

    S postovanjem

    Dr. Zak Bulatovic

    Sorbona – Pariz

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s