Velemajstor Nikola Đukić: Kako je privatizovano Prvenstvo Evrope za mlade

Prvenstvo Evrope za mlade se završilo prije desetak dana, nesumnjivo vrlo uspješno za glavnog organizatora, Vladimira Šakotića (uz to još predsjednik Šahovskog saveza Crne Gore i izvršni direktor Evropske šahovske unije) i zvaničnog organizatora, NVO Potez iz Nikšića. Ipak, ostala su mnoga sporna pitanja, pitanja na koja sam kao član Upravnog odbora Šahovskog saveza Crne Gore bezuspješno pokušavao da dobijem odgovore. Zbog toga sam podnio ostavku na članstvo u UO, a u ovom tekstu ću, kao što sam nedavno najavio, predstaviti šahovskoj javnosti sve informacije do kojih sam uspio da dođem i sve neregularnosti u čitavom postupku, od kandidature do organizacije Prvenstva.

0225

Prvi nagovještaj svega što će uslijediti stigao je još početkom 2011, mada je to u tom trenutku malo ko shvatio. Tada je Vladimir Šakotić postavljen za predsjednika ŠK Mladost iz Nikšića (sekretar Miodrag Prijović), što je očigledno bio uvod u saradnju sa NVO Potez (odgovorno lice Miodrag Prijović). Nedugo zatim postignut je dogovor sa tadašnjim rukovodstvom ŠSCG i 28.06.2011. Evropskoj šahovskoj uniji (ECU) su poslate kandidature za Prvenstvo Evrope za mlade i Prvenstvo Evrope za mlade u ubrzanom i bezopoteznom šahu, obje sa potpisom tadašnjeg generalnog sekretara ŠSCG Marka Markovića (u prilogu dostavljam obje kandidature, skinute sa sajta ECU), u kojima se kao organizator oba prvenstva navodi NVO Potez. Negdje u to vrijeme u tajnosti je potpisan ugovor između ŠSCG i NVO Potez, kojim Savez sva prava na organizaciju, pa čak i pravo na potpisivanje ugovora sa ECU, predaje NVO Potez, a NVO Potez se obavezuje da Savezu kao nadoknadu isplati 25.000€. Po istom ugovoru sva sponzorstva od državnih organa pripadaju Savezu, a ostala se dijele pola-pola ako je riječ o novcu, dok sponzorstva u robi i uslugama pripadaju NVO Potez. Taj ugovor, sa potpisom tadašnjeg predsjednika ŠSCG Srđe Dragaševića, sam vidio u prostorijama Saveza nakon sjednice UO, ali mi nije dozvoljeno da ga iznesem ili da napravim kopiju. Uz njega mi je pokazano i pismo, koje je u ime ŠSCG poslato u ECU, takođe sa potpisom Srđe Dragaševića, kojim se ECU obavještava da ŠSCG sva prava, uključujući i pravo na potpis ugovora, prepušta NVO Potez. Svi delegati za Skupštinu Saveza imaju pravo da izvrše uvid u ta dokumenta, što je bio moj uslov da glasam za zakazivanje vanredne Skupštine. Izuzetno je važno naglasiti da mi, iako sam to tražio, nije pokazana odluka Upravnog odbora ŠSCG koja ovlašćuje Dragaševića i Markovića da u ime ŠSCG preduzmu bilo koju od navedenih radnji. Radeći sve to bez odluke UO, tadašnji predsjednik i sekretar su grubo prekršili Statut ŠSCG i ozbiljno prekoračili svoja ovlaštenja, a ostavljam pravnicima da prosude da li su time počinili i krivično djelo. Osim Statuta ŠSCG, načinom sklapanja ovog ugovora je prekršen i Zakon o javnim nabavkama, kome je ŠSCG, kao organizacija koja se djelimično finansira iz državnog budžeta, dužan da se povinuje. Po tom Zakonu (članovi 20-33) Savez je obavezan da, ako već nije spreman da sam organizuje ove manifestacije, što bi bilo najlogičnije, raspiše javni konkurs za tehničkog organizatora. A i u tom slučaju bi jedina mogućnost koju zakon predviđa bila da tehnički organizator dobije nadoknadu za pružene usluge, a da dobit ide Savezu, nikako da Savez proda Prvenstvo za mali dio ukupnog profita.

Tako je, dakle, ugovor između Saveza i NVO Potez sklopljen apsolutno nelegalno i nelegitimno. Da vidimo sad kakva je situacija kad je ugovor sa ECU u pitanju. Ni taj mi ugovor nije dostavljen na sjednici UO, iako sam to tražio. Istine radi, Miodrag Prijović je nudio da odem kod njega, u Nikšić, da mi ga pokaže, ali nijesam siguran koliko je ta ponuda bila ozbiljna. U svakom slučaju, ugovor nijesam vidio, a Vladimir Šakotić i Miodrag Prijović tvrde da je ugovor sklopljen između ECU i NVO Potez, u skladu sa ranije pomenutim pismom koje je Srđa Dragašević poslao. Ako im vjerujemo na riječ, to znači da su pri sklapanju ovog ugovora prekršena ECU turnirska pravila (dostavljena u prilogu, skinuta sa sajta ECU), koja nedvosmisleno kažu (članovi 8.1, 8.4.2) da ugovor sa ECU može potpisati samo nacionalna federacija kojoj je dodijeljena organizacija Prvenstva. Dakle, ECU je prekršila svoja sopstvena pravila da bi omogućila svom izvršnom direktoru Vladimiru Šakotiću da praktično privatizuje Prvenstvo Evrope za mlade i na taj način ostvari enorman profit. Za tako nešto bi drugačije rukovodstvo ŠSCG imalo ozbiljnog osnova da podnese tužbu protiv ECU i traži veliku odštetu za pretrpljene materijalne gubitke. Naravo, u paketu bi bili tuženi i Srđa Dragašević i Marko Marković, bez čijeg bi doprinosa sve to bilo nemoguće ostvariti.

Dakle, nelegalnim i nelegitimnim ugovorima NVO Potez je postao vlasnik Prvenstva Evrope za mlade i Savez nema više nikakve veze sa tim takmičenjem. Ali zašto se onda u Propozicijama sa sajta ECU, sa sajta Šahovskog saveza Srbije i sa sajta Hrvatskog šahovskog saveza kao organizator pominje samo ŠSCG, a ne i NVO Potez, kojeg ima jedino u Propozicijama sa sajta Prvenstva (sve propozicije dostavljene u prilogu)? I, još ozbiljnije pitanje, s kojim pravom je neko u ime ŠSCG dogovarao posebne uslove za učesnike iz Srbije i Hrvatske? Na ova pitanja nijesam dobio odgovor na sjednici UO, niti su mi pokazani eventualni ugovori, ali je jasno da je to urađeno za vrijeme aktuelnog rukovodstva Saveza. A kako UO nije obaviješten ni o čemu sličnom, očigledno je opet grubo prekršen Statut ŠSCG i Savez još jednom zloupotrijebljen za privatne interese pojedinaca. Posebno su sporne Propozicije za učesnike iz Srbije, u kojima je navedeno da se učesnici prijavljuju i plaćaju preko NVO Centar za razvoj šaha, iako se po turnirskim pravilima ECU (član 8.7) prijave mogu vršiti isključivo preko nacionalnih federacija. Ipak je interes izvršnog direktora ECU važniji od njenih pravilnika. ŠSCG se navodi i kao domaćin seminara za sudije, trenere i organizatore (raspisi dostavljeni u prilogu), ali o tome takođe nije obaviješten UO niti se zna pod kojim uslovima je to urađeno.

Pozabavimo se malo i NVO Potez kao zvaničnim organizatorom i pogledajmo koliko je to u skladu sa Zakonom o nevladinim organizacijama. U članu 29 pomenutog zakona stoji da dobit koju nevladina organizacija ostvari obavljanjem privredne djelatnosti mora biti upotrijebljena za ostvarivanje ciljeva zbog kojih je nevladina organizacija osnovana i na teritoriji Crne Gore. Znači, ako zakon bude poštovan, novac se neće sliti u privatne džepove, ali će zato organizacija turnira u Nikšiću doživjeti pravi bum. U istom članu piše i da nevladina organizacija može da obavlja privrednu djelatnost ako se za obavljanje te djelatnosti upiše u registar privrednih subjekata. Centralni registar privrednih subjekata se može lako naći na internetu, NVO Potez u njemu nije registrovana, što navodi na ozbiljnu sumnju da je prilikom organizacije Prvenstva došlo i do utaje poreza. Doduše, sasvim je moguće da je NVO Potez poslužila samo kao paravan, a da većina novca nije ni prešla preko njenog računa, što bi opet bila utaja poreza, samo drugačije izvedena. Jasno je da nema legalnog načina da privatna lica iz svega ovoga izađu sa ogromnim profitom, a Vladimir Šakotić je bez sumnje uradio upravo to.

Stižemo do možda i najspornije tačke čitavog posla, finansijskih efekata Prvenstva. Prva stvar koju želim da objavim je da UO nijesu dostavljeni relevantni podaci, niti je objašnjeno na osnovu čega se došlo do cifre od 25.000€ nadoknade Savezu za prepuštanje svih prava na organizaciju Prvenstva NVO Potez. Iako sam tražio da nam budu predstavljeni očekivani prihodi i rashodi po stavkama, nijesmo čak čuli ni podatak koliki se profit očekuje od Prvenstva. Nije dostavljen ni ključni dokument, koji sam takođe tražio, ugovor sa HG Budvanska rivijera, na osnovu kojeg bi se mogla napraviti prilično dobra finansijska procjena. Ne znamo ni sa kim je sklopljen taj ugovor, da li sa NVO Potez, ili je i za tu svrhu možda zloupotrijebljen ŠSCG. Bez tih podataka je skoro nemoguće napraviti dovoljno preciznu procjenu, ali pokušaću da od informacija koje su dostupne sklopim slagalicu koja će čitaocima dati dovoljno jasnu sliku o ciframa koje su u pitanju. Znamo da pozvani učesnici plaćaju upisninu 65€ (od čega 50€ ide za ECU), a ostali 130€ (od čega ECU dobija 90€). Pošto se baratalo sa brojem od oko 500 pozvanih učesnika, plus ostalih 543, ukupan prihod organizatora od upisnina (kad se odbiju sredstva za ECU) iznosi skoro 30.000€. Pozvani učesnici plaćaju organizacionu taksu od 80€, koja čitava ide organizatoru, što je dodatnih 40.000€. Najveći je profit nesumnjivo ostvaren na razlici između zvanične cijene pansiona i onoga što se plaća hotelu. Ukupno je bilo 1043 učesnika, a Vladimir Šakotić je u Šahovskoj hronici najavio oko 800 pratilaca. 500 pozvanih učesnika ne plaća pansion, ostaje 1343 osobe, puta 11 noćenja, puta 20€, koliko najmanje ide organizatoru od svakog pansiona, što daje nešto manje od 300.000€. Dakle, nekih 370.000€ prihoda samo od upisnina, taksi i pansiona za Prvenstvo po normalnom tempu, bez uračunatih prihoda za ubrzano i brzopotezno, bez prihoda od sponzora (za koje takođe ne znamo koliki su, iako bismo morali) i bez prihoda od prevoza. Ovi poslednji su stavka koju je praktično nemoguće tačno procijeniti, pošto nemamo podatke o broju učesnika koji su se prijavili za organizovani prevoz. Ako imamo u vidu da se prevoz od Tivta do Budve naplaćivao 20€ u oba pravca, a od Podgorice do Budve 50€ u oba pravca, jasno je da je u slučaju velikog odziva ostvaren značajan profit. Tu su, naravno, i rashodi koje treba uzeti u obzir, honorari za sudije, zakup sale u Mediteranskom sportskom centru (ni taj ugovor nije dostavljen, iako sam i njega tražio), kao i nagrade i pokloni za učesnike (u kandidaturama najavljeno 70.000€ za te dvije stavke). Važna stavka su i pansioni za pozvane igrače, koji idu na teret organizatora, ali je sasvim moguće da su ih zbog ogromnog broja učesnika van turističke sezone dobili besplatno, ili eventualno sa ogromnim popustom. Sve u svemu, posle razmatranja ovih brojki, ne vidim kako bi profit mogao da bude manji od 200.000€, a sasvim realno je i da je znatno veći. Smatram da je obaveza predsjednika ŠSCG da Skupštini ŠSCG dostavi precizne podatke o svim prihodima i rashodima, kao i sve ugovore koje sam pominjao, ali nemam nikakvih iluzija da će to biti urađeno. Samo se nadam da delegati neće to prihvatiti kao nešto što može da se toleriše.

Pomenimo, za kraj, i ogroman i očigledan konflikt interesa, koji postoji u ovom poslu. Da li je prihvatljivo da Vladimir Šakotić bude istovremeno glavni organizator Prvenstva, predsjednik ŠSCG i izvršni direktor ECU, a njegova supruga izvršni direktor NVO Centar za razvoj šaha? I da li je prihvatljivo da Miodrag Prijović istovremeno bude član UO ŠSCG i odgovorno lice u NVO Potez? Jasno je da oni u ovom poslu nijesu štitili interes ŠSCG, što im je obaveza po funkcijama koje pokrivaju u Savezu, nego prvenstveno svoj lični interes. Konflikt interesa je regulisan i Zakonom o javnim nabavkama (članovi 15-18), po kome je svaki postupak sproveden uz postojanje konflikta interesa ništavan.

Da zaključim ukratko, Vladimir Šakotić i njegovi saradnici su privatizovali Prvenstvo Evrope za mlade i u procesu privatizacije su zloupotrijebili ŠSCG i ECU, prekršili Zakon o javnim nabavkama i Zakon o NVO, Statut ŠSCG i ECU turnirska pravila, a sasvim je moguće da su i utajili porez. Negdje drugo bi vjerovatno završili na sudu zbog svega navedenog, ali biću zadovoljan ako im makar Skupština Saveza ne ukaže povjerenje da i dalje poslove obavljaju na isti način i da nastave da zloupotrebljavaju ŠSCG za svoje privatne interese.

Advertisements

Comments

  1. Djakomo Galanda says:

    u ŠveCkoj problemi, zdravo !!!

  2. U Kinšasu, velemajstore. U Kinšasu! Nije to samo šah, pa tako ni taj Šah/kotić i njegov Potez nije došao kao anticipacija. :)

  3. Velemajstore, imala bih jedno pitanje za Vas: da li je tačno da je Vaš honorar koji dobijate od kluba veći nego što najveći broj klubova postroši u Crnoj gori za godinu dana? Molim Vas da mi odgovorite putem ovih komentara.

  4. GOSPODIN Dragasevic je jedini covek u Crnoj Gori koji je svoja licna sredstva i sredstva svojih prijatelja i poslovnih partner ulagao u sport koji je bio na najnizim granama kad je on preuzeo savez a pritim da nije uzeo ni Euro od istog, cak ni platu nije imao. SSCG nije prakticno ni postojao pre nego sto ga je on preuzeo i poceo da koristi svoje licne resurse za isti. Tuzno je da neki Velemajstori i ljudi koji se koriste o sah citav zivot (Sakotic) blate pravog i istinskog entuzijastu koji je pomogao ogroman broj sahista i mladih talenata u Crnoj Gori i regionu.

    • Vi ste koliko vidim Dragasevicev prijatelj iz Beograda? Mislim, malo lažete, znate. Prof dr Blagoje Cerovic nije ostavio savez koji nije postojao, naprotiv. A gospodin Dragasevic je od saveza izgradio zgradu za prodaju u Petrovcu…znate li s kim?

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s