Vesna Antović: Koliko možemo biti zdrava nacija

djeca_nasiljeUzevši u obzir da se kod nasilja u porodici radi o dubokom i ukorijenjenom obrascu ponašanja koji se prenosi generacijski, podrazumjeva usvojene obrasce komunikacije moći, disbalansa moći  i sve što naš sistem na tom planu (ne)čini, kakve su nam šanse da budemo zdravi kao nacija, koliko su porodice  disfunkcionalne i koliki je broj funkcionalnih porodica  u Crnoj Gori?            

U dnevnim novinama procitasmo izjave ministra zdravlja  g-dina Segrta da  je  u Crnoj Gori svako trece dijete emotivno zlostavljano a svako cetvrto dijete fizicki zlostavljano.Takodje je stajala i konstatacija ministarke rada i socijalnog staranja da je nasilje prema kriterijumima SZO –svjetske zdrastvene organizacije jedan od indikatora zdravlja jedne nacije….Pa koliko smo mi zdravi kao nacija? Svako trece dijete  je emotivno zlostavljano. Sa tim se namece  pitanje koliko su  porodice  disfunkcionalne tj. koliki je broj funkcionalnih porodica  u Crnoj Gori.

U borbi protiv nasilja u porodici  u Crnoj Gori donesene su zakonske regulative, Zakon o nasilju, zatim se ista problematika resava krivicnim zakonom, prekrsajnim postupcima, ali i medjunarodnim pravnim aktom. To je konvencija Savjeta Evrope o sprecavanju i suzbijanju nasilja nad zenama i nasilja u porodici.

Konvencija Savjeta Evrope predvidja opste i specijalizovane usluge za prevenciju i borbu prortiv nasilja. Opsti uslovi predvidjaju pravnu, socijalnu, zdravstvenu i  finansijsku pomoc. Specijalizovane usluge omogucavaju kratkorocnu i dugorocnu specijalizovanu podrsku zrtvama nasilja.

Crna gora je potpisala i ratifikovala  konvenciju cime je preuzela obavezu da mijenja i uskladjuje zakone koji se odnose za zastitu od nasilja , da obezbijedi resurse za prevenciju i zastitu od nasilja  kao i novcana sredstva za finansiranje  tih  aktivnosti  i servisa.

Kakva je nasa realnost u odnosu na primjenu  konvencije  Savjeta Evrope?

Smanjenje nasilja nema bez aktivnog ucesca lokalne zajednice. Na lokalnom nivou je neophodno razvijati servise za prevenciju kao i pruzanje pomoci zbrinjavanja zrtvama nasilja. U tom kontekstu treba li reci da citav primorski region nema nijedno skloniste ni krizni prihvatni centar za zrtve nasilja. Nema registrovanih urgentih hranitelja kao jedan od servisa za urgentno zbrinjavenje djece. Primorje je rizicnije tokom ljeta za takva desavanja. Uzmemo li u obzir da turizam ne donosi samo novac nego sa ljetom idu i mnogi problemi koji se u socijalnom kontekstu(skitnja, prosjacenje, prostitucija…) moraju rjesavati? Ostaje jedina mogucnost deportovati nase turiste do granice zajedno sa malom djecom. Takvo postupanje sa zrtvama nasilja jos ako ima male djece je u sukobu sa pravima zrtve kao i sa svim pravima i konvencijama koje se odnose na zastitu djece. A potpisnici smo kovnencije .

Sa istom konvencijom clanice potpisnici su obavezne da omoguce  i specijalizovane usluge podrske za sve zrtve nasilja i djecu za oporavak od nasilja. Psiho-socijalna pomoc zrtavama nasilja je kao usluga mrtvo slovo na papiru. To je usluga koja se pruza i zrtvi nasilja kao i nasilniku. Kod nas je praksa da se nasilnik kaznjava i druga pomoc  je  uskracena.

Izostanak prave I strucne pomoci zrtvi nasilja jeste nasilje.U ovakvim uslovima  kod nas zrtva nasilja je dvostruka zrtva. Jedno nasilje je u porodici to je direktno nasilje, a indirektno nasilje trpi u momentu kada podje da trazi put za svoju zastitu.

Jasno i precizno u istoj konvenciji je napisano: Clanice ce se uzdrzati od ucesca u bilo kakvom cinu nasilja i obezbijediti da drzavni organi, zvanicnici, sluzbenici, ustanove i drugi akteri koji nastupaju u ime drzave postupaju u skladu sa ovom obavezom.(cl. 5.Konvencije).

Zdrava porodica je uslov svih uslova  za   zdravo i prospreritetno drustvo. Demokrate ce svom radu raditi na na jacanju porodicnih potencijala. Za jacanje porodicnih  kapaciteta neophodno je aktivno , strucno kao i sistemsko pristupanje rjesavanju problema, a to znaci aktivna uloga uloga drzave i lokalne zajednice . Aktivno ucesce nevladinog sektora . Razvijanje privatnog sektora za pruzanje socijalnih usluga koje je u Crnoj Gori izostalo, a koje je  takodje je predvidjeno istom  konvencijom. Takav sistemski pristup sa strucnim i osposobljenim kadrom i uz punu primjenu svih odredbi iz Konvencije Savjeta Evrope je prvi korak za rjesavanje  nasilja u porodici i zastita djece kao najrizicnije populacije.

 

Vesna Antović, dipl. socijalni radnik

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s