Skip to main content

Novačenje

Objavio: 2 Juna, 20213 Juna, 2021Region

Piše: Svetislav Basara za NIN

Svi koji idu u MUP, a da nisu uhapšeni ili nisu tamo svratili da produže pasoš ili vozačku, pomalo su mi sumnjivi. Ali, s druge strane, odlaskom u MUP i upuštanjem u razgovor sa Vulinom, Đoković nije prekršio nijedan Božiji i ljudski zakon, ali je razotkrio mehanizam palanačkog poimanja stvari.

Vest da je proslavljeni teniser, Novak Đoković, posetio MUP i proveo izvesno vreme u srdačnom i prijateljskom razgovoru sa notornim ministrom Aleksandrom Vulinom, bila je razlog za još jednu iz serije moralnih panika. Neki su u tome videli „izdaju“, neki „prodaju“, neki opet „predaju“, ja sam – doduše iz šeretskog moda – u toj poseti video začetak simfonije tenisa i MUP-a, možda čak i jednog lepog prijateljstva.

A evo kako je to video portal Direktno, organ Đilasove SSP. „Mnogi su zamerili Đokoviću“, kaže portal, „što se nikada nije oglasio o situaciji u Srbiji i kršenju ljudskih prava u sopstvenoj zemlji kad se već oglašava takvim istim povodom kada su druge zemlje u pitanju. Objašnjenje je bilo da bi Đokovićevo izjašnjavanje bilo protumačeno kao bavljenje politikom i svrstavanje na jednu stranu. Ne moramo se slagati sa ovakvim stavom, ali se takav stav mora poštovati.“

„Odlazak na kanabe“, kaže dalje portal, „prvo kod Gorana Vesića, pa sad bez ikakvog suvislog objašnjenja kod Aleksandra Vulina, mnogi će protumačiti kao podršku vladajućem režimu. Ne znamo da li je Đokovića da ovo uradi savetovala nekadašnja Vulinova koleginica iz JUL-a Aleksandra Radujko, osoba zadužena za njegov pi-ar i supruga direktora carine Branka Radujka ili je sam doneo ovakvu odluku. Ali znamo da fotografijom Vulina i Đokovića, Đoković ništa ne dobija. Naprotiv.“

Pre nego što pređem na stvar naglasiću da su za mene svi koji idu u MUP, a da ne moraju – tj. ukoliko nisu uhapšeni ili u SUP nisu svratili da bi produžili pasoš ili vozačku dozvolu – pomalo sumnjive ličnosti. Ali sa druge strane, držim da ukoliko ne čini krivično delo i ne smeta okolini, svako ima pravo da ide kud mu je volja – pa i u SUP – i da srdačno i prijateljski razgovara s kim hoće, makar to bio i Vulin. Odlaskom u MUP i upuštanjem u razgovor sa Vulinom, Đoković nije prekršio nijedan Božiji i ljudski zakon – tako bi otprilike rekao Koštunica – ali je zato po ko zna koji put razotkrio mehanizam palanačkog poimanja stvari. Hajde da to objasnimo.

Hajde da poređamo stvari. Nema, nadam se, ništa sporno u tome što Đoković „ne želi da se bavi politikom i da se svrstava na jednu stranu“, tim pre što u tome nije nikakav izuzetak nego maltene gvozdeno pravilo. Jedan od najvećih problema Srbije je upravo to što oko 50 odsto punoletnih građana ne želi da se bavi politikom i da se svrstava na jednu stranu. Sa druge strane, izvestan procenat građana – ne zna se tačno koliki jer su bojkotovali izbore, ali nije veliki – koji podržava izdavača portala Direktno, žarko želi da se bavi politikom i da se svrsta na jednu stranu, ali ne uspeva u nameri.

Ti građani su vrlo nezadovoljni režimom u kome je Vulin večiti ministar sile, ranije policijske, sad vojne. U toj stvari ih razumem – i ja sam nezadovoljan – ali pomenuti građani to nezadovoljstvo ne sublimišu i ne pretaču u akciju političkog organizovanja i propagiranja političkih ideja suprotnih vladajućim, nego ili čekaju neočekivanu silu (zašto ne Đokovića) koja će rešiti stvar ili izražavaju nezadovoljstvo prema onima koji su postojećim režimom zadovoljni.

Novak Đoković spada među takve. On zaista nema razloga za nezadovoljstvo režimom, ali ni autor portala Direktno i njegovi čitaoci nemaju razloga za nezadovoljstvo Đokovićem jer ni za šta što je postigao u životu – i zbog čega uopšte nema razloga da bude nezadovoljan – Đoković ne duguje ni trenutnom režimu, ni onom pre njega.

Ne mogu garantovati, ali bih se smeo zakleti da u opozicionim glavama tinja nada da bi se Đokovićeva globalna slava možda mogla lokalizovati i politizovati. Sve što je potrebno – mislim da tako misle majke opozicione invencije – jeste da Đokovića proverenom taktikom „neka te neka“ i „sram te bilo“ presaldume i u njemu podgreju mesijanske ambicije, kao što su nedavno neuspešno pokušali u slučaju episkopa Grigorija.

Izvor: nin.co.rs

Ostavite komentar