Planirani prihodi veći za 86 a rashodi za 120 miliona eura

Crna Gora

Kako pišu Dnevne Novine, u državni budžet će se naredne godine sliti 2,21 milijardu ili 41,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, koji je procijenjen na 5,306 milijardi eura, i biće za 86,5 miliona veći u odnosu na plan za ovu godinu, u kojoj je BDP procijenjen na 4,881 milijardu. To se navodi u jednom od ključnih strateških dokumenata aktuelne Vlade, Programu ekonomskih reformi od 2022. do 2024. godine, čiji je nacrt Ministarstvo finansija i socijalnog staranja stavilo na javnu raspravu do 23. decembra.

Na isti način kako su ranije već predstavljeni i rizični planovi za „tektonske poremećaje” unutar krhke crnogorske ekonomije s puno optimizma kreiran je i ovaj dokument, čije smjernice treba da obezbijede sigurnost i za privrednike i za građane u naredne tri godine . Tako se precizira da je cilj fiskalne politike u 2022. „potpuni oporavak naplate javnih prihoda po osnovu ekonomske aktivnosti” na nivo iz 2019, uz generisanje novih prihoda. S druge strane, navode kako će rasti javna potrošnja, a naročito kapitalni budžet nakon ovogodišnje racionalizacije.

„Polazeći od planiranih nivoa javnih prihoda i javne potrošnje, u 2022. planiran je deficit javnih finansija od 202 miliona eura, dok je primami deficit 105,7 miliona eura. Istovremeno, planiraše suficit tekuće budžetske potrošnje od 101,3 miliona eura. Otplata duga iznosiće 311,1 milion eura ili 5,9 odsto BDP-a, te se ukupna nedostajuća sredstva projektuju na 513,9 miliona eura”, precizira se u dokumentu, te navodi da će se ona uglavnom nadomjestiti iz depozita obezbijeđenog emitovanjem 750 miliona eura državnih obveznica u decembru 2020, a ostatak iz već ugovorenih kreditnih aranžmana.

Prihodi

Za rast prihoda biće „zaduženi” rast ekonomske aktivnosti, proširenje poreske baze kroz smanjenje sive ekonomije, eliminisanje biznis barijera i novo zapošljavanje, te unaprijeđenje rada Uprave prihoda i carina, odnosno inspekcija. Kao i poreskim rješenjima iz programa „Evropa sad”.

U dokumentu se podśeća na neto minimalac od 450 eura i neoporezivi dio od 700 eura bruto zarade, ukidanje obaveznih doprinosa za zdravstveno osiguranje, te ostale doprinose koji se progresivno povećavaju počev od 20,4 odsto i porez na dohodak uvećan sa devet na 15 odsto za bruto osnovicu iznad 1.000 eura.

I ovđe se insistira na tome da će povećanjem neto zarada radnici imati više motiva za rad, pa će poslodavac dobiti efikasnijeg radnika. Ali, više se ne pominje kako će privrednici višak sredstava koje će dobiti smanjenjem doprinosa raspodijeliti radnicima, već će taj dio sredstava sada moći da „preusmjere na povećanje investicija ili pokrivanje operativnih troškova”.

„Kako u kratkom roku nije moguće nadoknaditi izgubljene prihode budžeta usljed smanjenja poreskog opterećenja rada, kroz instrumente fiskalne politike u dijelu oporezivanja proizvoda koji imaju negativan uticaj na zdravlje stanovništva, progresivno oporezivanje dohotka i ostvarene dobiti, oporezivanje neprijavljene imovine i druge mjere fiskalne politike kompenzovaće se najveći dio izgubljenih prihoda”, poznati je plan za popunu budžeta u narednom periodu.

Tako je budžetski priliv od poreza i doprinosa na zarade u 2022. godini definisan na 676,2 miliona eura, što je za 116,1 miliona manje nego 2021. Porez na dobit firmi projektovan je na 84,3 miliona eura ili 243 miliona eura više nego ove godine.

„Porez na dodatu vrijednost u 2022. projektovan je u iznosu od 748.8 miliona eura, što je u odnosu na 2021. više za 137 miliona, i to u skladu sa projekcijama rasta potrošnje domaćinstava i uvoza, suzbijanja neformalne ekonomije, ukidanja snižene stope od sedam odsto za pripremanje i usluživanje hrane i pića”, precizira se u dokumentu, te dodaje da su uračunatii efekti nove akcizne politike.

Prihodi od akciza trebalo bi da dostignu 289 miliona eura ili 48 miliona eura više od ovogodišnjih, a kao posljedica ne samo novih akciza, već i projektovanog rasta ekonomske aktivnosti. Zahvaljujući najviše konačnom oporezivanju igara na sreću, naknade će ukupno iznositi 23,5 miliona, a uključivaće još naknade za ekonomsko državljanstvo (koje EU smatra vrlo problematičnim), te takozvane „digitalne dividende”. Ostali prihodi od 24.8 miliona eura u 2022. uvećani su zbog uplata dobiti kompanija u većinskom vlaništvu države.

„Prihodi od donacija će biti na nižem nivou, budući da je u 2021. godini planirana uplata po osnovu druge tranše podrške EU za saniranje posljedica pandemije korona virusa”, precizira se u dokumentu, ali nema pojašnjenja zbog čega je ista kategorija znatno manja tokom ove godine.

Rashodi

A kad su već prihodi veći, što ne bi bila i javna potrošnja. Plan je da ona iznosi 2,412 milijardi eura ili 45,5 odsto BDP-a, pa da tako bude veća 120,2 miliona eura u odnosu na plan iz ove godine. Onaj planirani rast prihoda od 86,5 miliona „progutaće” tekuća javna potrošnja, koja je za skoro isti iznos veća nego ovogodišnja i biće 2,109 milijardi eura ili 39,7 odsto BDP-a.

„Rast tekuće javne potrošnje u najvećoj mjeri opredjeljuje: rast zarada zaposlenih u zdravstvu od 12,5 odsto i u potrošačkim jedinicama budžeta koji su do sada primali zaradu iznad nivoa nove minimalne zarade, uvođenja dječjeg dodatka i isplatu naknada majkama sa troje ili više djece, te izmirivanja obaveza Fonda za zdravstveno osiguranje iz prethodnog perioda”, navode autori Programa.

U odnosu na ovu godinu manji će biti izdaci za kamate po osnovu duga i sredstava tekuće budžetske rezerve koja su korišćena za subvencije tokom pandemijske krize. Ranije pomenuti kapitalni budžet, definisan na 303,3 miliona eura, imaće taj „značajan rast”od 34,1 miliona ili 12,7 odsto u odnosu na ovogodišnji čije je trenutno ispunjenje manje za čak 583 miliona ili 27,6 odsto u odnosu na plan.

Za rast BDP-a računaju i na farmaciju

Prema dokumentu, rast BDP-a od 2022. do 2024. godine sa proizvodne strane biće rezultat: rasta poljoprivrede od prosječno osam odsto godišnje (veća ulaganja i budžetska podrška), rasta energetskog sektora po istoj stopi (projekti obnovljivih izvora energije), rast prerade od prosječno 5,8 odsto godišnje (prerada hrane, drvna, metalska i farmaceutska proizvodnja). Građevinarstvo će u srednjem roku rasti po prośečnih devet odsto godišnje. No, najveći rast se očekuje od turizma, 21,7 odsto za usluge smještaja i ishrane, dok bi saobraćaj kao komplementarna djelatnost trebalo da raste 8,3 odsto. Razlog su nove investicije u hotele visoke kategorije, „što će doprinijeti bržem rastu prihoda od turizma, jer potrošnja u objektima ovog tipa komparativno doprinosi više ukupno ostvarenim prihodima od turizma u odnosu na privatni smještaj”.

Izvor: dnevne.me
Istaknuta foto: © Getty Images

Tagged

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.