EU se uključuje u globalnu trku proizvodnje čipova

Globus

Izvor: Deutcshe Welle


Zakonom o čipovima Evropska unija se uključuje u globalnu utakmicu oko podsticanja proizvodnje poluprovodnika – u kojoj učestvuju i Kinezi i Amerikanci. SAD planiraju da sa oko 52 milijarde dolara subvencionišu proizvodnju djelova za računare u toj zemlji. A Kina će u svoje državne firme za istraživanje i razvoj da „upumpa“ čak 150 milijardi dolara.

Evropska Unija želi da smanji zavisnost od Kine, Tajvana i SAD kada je riječ o proizvodnji čipova. Uz pomoć velikih subvencija, Evropska Komisija namjerava da privuče tu industriju na Stari kontinent.

Predsjednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen objavila je ambiciozan cilj Brisela: „Evropa je kontinent na kojem su počele svi industrijske promjene. Evropa može da postane i domovina sljedeće industrijske revolucije“, rekla je Fon der Lajen. Ona pritom misli na razvoj, a prije svega na proizvodnju poluprovodnika, odnosno čipova – industriju koju EU do 2030. želi da subvencioniše sa ukupno 43 milijarde eura.

Osim toga, planira se da pravila oko pružanja državne pomoći industriji poluprovodnika postanu fleksibilnija. Uz pomoć državne podrške i jeftinih kredita i za male start-apove, trebalo bi da se stvori „eko-sistem“ za razvoj čipova visokog kapaciteta i njihovu proizvodnju u Evropi.

„Ne radi se samo o velikim kompanijama i velikim zemljama-članicama, već i o manjim firmama svuda u Evropi koje bi učestvovale u procesu proizvodnje“, rekla je u Briselu komesarka EU za tržišnu utakmicu Margarete Vestager prilikom predstavljanja Zakona EU o poluprovodnicima.

Evropska Unija na globalnom tržištu proizvođača čipova ima udio od samo 10 odsto. Prema planovima Evropske Komisije, u idućih osam godina to bi trebalo da poraste na 20 procenata. S obzirom na činjenicu da će se svjetska potražnja za poluprovodnicima do kraja ove decenije udvostručiti, proizvodnja bi u Evropskoj uniji morala praktično da bude učetvorostručena kako bi se ostvario taj cilj, izračunao je komesar za industriju Tijeri Breton.

Novost kod najavljenog zakonskog paketa EU jeste to da bi Komisija ubuduće u slučaju „zastoja“ u procesu snabdevanja čipovima, na primjer za potrebe automobilske industrije kao tokom prošle godine, mogla da proglasi svojevrsno „vanredno stanje“ po pitanju čipova. U tom slučaju bi Komisija mogla da prisili one firme koje su dobile subvencije da svoje proizvode prodaju isključivo u Evropi, odnosno da čipovima snabdijevaju određene privredne grane.

„Trebalo bi da budemo veoma oprezni oko moguće kontrole izvoza čipova“, naglasila je komesarka Vestager. Evropska Komisija bi, kako je rečeno, na tržištu mogla da nastupi i kao kupac čipova – s ciljem da se osigura snabdijevanje.

Zakonom o čipovima Evropska unija se uključuje u globalnu utakmicu oko podsticanja proizvodnje poluprovodnika – u kojoj učestvuju i Kinezi i Amerikanci. SAD planiraju da sa oko 52 milijarde dolara subvencionišu proizvodnju djelova za računare u toj zemlji. A Kina će u svoje državne firme za istraživanje i razvoj da „upumpa“ čak 150 milijardi dolara.

„Evropa nije izgubila tu trku“, smatra Luk van de Hove, šef vodećeg evropskog istraživačkog instituta za proizvodnju poluprovodnika „Imec“ u belgijskom Luvenu. I naglašava: „U nekim važnim segmentima smo dosta jaki.“

Evropska unija je naime svjetski lider u sektoru proizvodnje i razvoja mašina koje na silicijumske pločice nanose i „raspoređuju“ sićušne čipove. Osim toga, Evropa je ta u kojoj se prije svega proizvode neke hemikalije i gasovi koji su potrebni u procesu proizvodnje čipova.

„Ne vjerujem da je neophodno raditi sve sam, ali jeste neophodno ojačati poziciju Evrope i na drugoj strani kreirati zavisnost drugih od Evrope“, izjavio je Van de Hove za DW.

U posljednjih 30 godina u svijetu su se uspostavili komplikovani i globalni lanci snadbijevanja. Najveći proizvođači danas se nalaze u Aziji, a to su Tajvan, Južna Koreja i Kina. Finalizacija proizvodnje čipova obavlja se gotovo isključivo na Dalekom istoku. Razvoj novih čipova velikog kapaciteta koncentrisao se na SAD i jednim manjim dijelom na Evropu, recimo na spomenuti „Imec“ u Belgiji.

Cilj Evropske Komisije jeste da „preseli“ kompletan proizvodni lanac u Evropu, naglasila je komesarka EU Margrete Vestager. A kako bi Evropa strateški postala više nezavisna, potrebno je odvojiti se od Kine, smatraju Jan-Peter Klajnhans i Džon Li iz berlinske fondacije „Nova odgovornost“. Oni u svojoj analizi napominju da Kina po tom pitanju ima određenu prednost – ta zemlja naime posjeduje važne rezerve rijetkih metala bez kojih proizvodnja čipova nije moguća. Ujedno dodaju da bi Kina, ako bi napala Tajvan gdje se nalaze najveći svetski proizvođači poluprovodnika, mogla da prouzrokuje ogromnu krizu u proizvodnim lancima.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predlaže partnerstva s firmama u SAD i Japanu. Potrebna je, kaže, „ravnoteža zavisnosti“. Njena Komisija želi da podstakne i obrazovanje stručnog kadra, kao i da se pobrine za to da i ubuduće prosperiraju i rastu male „silicijumske doline“, kao na primer u njemačkoj pokrajini Saksoniji, ali i u Francuskoj, Belgiji ili Holandiji.

„Intel“ je najavio da će otvoriti novu fabriku u Njemačkoj ili Italiji. Tako bi ta kompanija mogla da profitira od subvencija EU. Njemački proizvođači strahuju međutim da bi taj američki gigant u tom slučaju mogao da im preotme stručnu radnu snagu.

Izvor naslovne fotografije: Euractiv.com

Tagged

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.