Izvor: Euronews
Evropska unija se dogovorila da uvede sankcije za 351 poslanika Državne dume koji su glasali za rusko priznanje samoproglašenih narodnih republika Donjecka i Luganska, na istoku Ukrajine.
Blok će takođe kazniti 27 pojedinaca i entiteta optuženih za destabilizaciju Ukrajine, vođenje kampanja dezinformacija i pružanje finansijske podrške za dva separatistička regiona.
Mete će dolaziti iz političkog, vojnog, poslovnog i medijskog sektora i biće predmet zamrzavanja imovine i zabrana putovanja, što znači da im neće biti dozvoljen ulazak ili tranzit preko teritorije EU.
„Ovo je jasna eskalacija ruske agresije protiv Ukrajine“, rekao je Žozep Borelj, šef diplomatije EU, na konferenciji za novinare u Parizu.
„Pokazujemo našu odlučnost da snažno odgovorimo na najnovija dešavanja.˝
Novi paket sankcija takođe ograničava pristup ruske vlade tržištima kapitala i finansijskih usluga EU i blokira refinansiranje ruskog državnog duga. Biće kažnjene i banke koje „finansiraju ruski vojni aparat“.
Pored toga, zabranjena je trgovina između zemalja EU i otcijepljenih regiona.
Napadajući komercijalne veze, blok želi da spriječi Moskvu da prikupi dodatna sredstva koja bi se mogla iskoristiti za finansiranje vojne kampanje koja je počela u istočnoj Ukrajini.
„Otežaćemo što je više moguće Kremlju da vodi svoju agresivnu politiku“, rekla je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u odvojenom saopštenju.
EU je najveći trgovinski partner Rusije, sa 37,3% ukupne robne razmjene zemlje u 2020, prema podacima Evropske komisije. Blok dobija preko 40% svog gasa i 26% svoje nafte iz Rusije, zavisnost koju su zvaničnici požurili poslednjih nedelja da ublaže kupovinom tečnog prirodnog gasa (LNG) iz zemalja poput Norveške, Katara i Azerbejdžana.
I Fon der Lajen i Borelj pohvalili su odluku Njemačke da zaustavi proces sertifikacije Sjevernog toka 2, kontroverznog gasovoda koji bi donio dodatni ruski gas u Evropu.
„Mislim da je njemačka vlada potpuno u pravu. Sjeverni tok 2 se mora procijeniti u svijetlu bezbejdnosti snabdijevanja energijom cijele Evrope“, rekla je fon der Lejen.
Nove sankcije je jednoglasno usvojilo svih 27 država članica na kraju vanrednog sastanka ministara spoljnih poslova u Parizu. Konačni detalji će biti finalizovani u narednim danima i specifične mete biće objavljene.
Borelj je priznao da je blok „mogao da ode dalje“, ali su morali da se naprave kompromisi kako bi se ugodilo stavovima svih zemalja. On je istakao da je blok spreman da uvede dalje sankcije ako se situacija na granici pogorša i postane nasilnija.
„Nijesmo htjeli da pokažemo sve naše karte od početka“, rekao je on, nazvavši paket od utorka „prvim korakom“.
On je potvrdio da Putin nije na listi sankcija.
Duma je glasala za priznanje 15. februara, tvrdeći da vlada u Kijevu orijentisana prema Zapadu predstavlja prijetnju proruskoj većini u regionu Donbasa.
Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR) osnovane su u proljeće 2014. nakon revolucije na Majdanu i svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča, dramatične epizode koja se odigrala prije tačno osam godina.
Predsjednik Vladimir Putin je „stvarno imao na umu ovaj datum“, rekao je Borelj.
Ukrajinska vlada smatra DPR i LNR terorističkim organizacijama i vidi pokrajine kao okupirane teritorije, poput poluostrva Krim.
Odgovor bloka dolazi nakon što su SAD i Velika Britanija najavile slične poteze kako bi onesposobile ekonomiju DNR i LNR u pokušaju da povećaju pritisak na Kremlj.
„Bojimo se, vjerujemo da ova priča nije završena“, rekao je Borelj.
„Rizik od sukoba je stvaran i moramo ga spriječiti po svaku cijenu.˝
EU je ranije uvela sankcije za 193 osobe, poput sudija, tužilaca i poslanika Dume, i 48 entiteta optuženih za podrivanje teritorijalnog integriteta Ukrajine na Krimu i u Sevastopolju.
Najnoviji niz sankcija dolazi kada sukob na granici između Ukrajine i Rusije ulazi u novu nestabilnu i nepredvidivu fazu koja je ogolila ograničenja zapadne diplomatije.
Poslije nedjelja ekstremnih tenzija i vojnog gomilanja više od 150.000 ruskih vojnika, predsjednik Vladimir Putin je zanemario molbe evropskih lidera i odlučio je da odgovori na poziv Dume, priznajući dva otcijepljena ukrajinska regiona kao nezavisna.
Putin je u ponedeljak uveče održao dugačak, revizionistički televizijski govor kako bi opravdao svoje postupke i osporio legitimitet Ukrajine kao suverene države.
„Modernu Ukrajinu je u potpunosti stvorila Rusija, tačnije boljševička, komunistička Rusija“, tvrdi on.
Putinova izjava obuhvatila je čitavu Donjecku i Lugansku pokrajinu, daleko izvan linije prekida vatre i područja koje trenutno drže separatističke snage. Zatim je naredio ruskim trupama da uđu u region Donbasa, što je korak za koji neki strahuju da bi mogao da posluži kao uvod u punu invaziju na cijelu ukrajinsku državu.
Prkosan govor izazvao je momentalnu osudu evropskih i američkih saveznika, koji su obećali da će udariti Moskvi koordinisan niz sankcija.
Odluka Rusije da prizna ukrajinske regione Donjeck i Lugansk je nezakonita i potpuno neprihvatljiva“, rekla je fon der Lejen.
„Ako Rusija nastavi da eskalira ovu krizu koju je stvorila, spremni smo da preduzmemo dalju akciju kao odgovor. EU je ujedinjena i djeluje brzo.˝
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je da su ruske trupe spremne za „napad” i da je rizik od sveopšteg rata „stvaran”.
„Moskva je prešla sa tajnih napora da destabilizuje Ukrajinu na otvorenu vojnu akciju“, rekao je on.