Izvor: Slobodna Evropa
Ruske snage zauzele su u subotu grad Melitopolj na jugoistoku Ukrajine, izvijestila je ruska novinska agencija Interfax, dok je Moskva izvela koordinisane napade krstarećih raketa i artiljerije na nekoliko gradova, uključujući glavni grad Kijev.
Međutim, britanski ministar oružanih snaga Džejms Hipi, je za Sky News rekao da je Melitopolj „još uvijek u ukrajinskim rukama” – uprkos tvrdnjama ruske vojske da je preuzela kontrolu nad gradom.
On je dodao da ulične borbe u Kijevu vode „izolovani džepovi ruskih specijalnih snaga i padobranaca”.
„Jasno je da je ruski plan da zauzmu Kijev, ali realnost je da ih Ukrajinci do sada osujećuju”, rekao je on.
„To je nevjerovatan napor sa njihove strane. To dovodi u igru sve vrste izazova za Rusiju, moraće da počnu da razmišljaju o tome kako će snabdjeti trupe kojima je trebalo više vremena da se spuste u Kijev nego što su mislili, dopuniti one koji su se uključili u veoma ozbiljne borbe oko drugih ukrajinskih gradova.”
„Dakle, postoji izazov za Kremlj, za koji nisam siguran da mislimo da bi oni nužno mislili da će morati proći kroz njega i to je potencijalno prilika za Ukrajince da uzvrate još više.”
Ranije su ukrajinski zvaničnici saopštili da su ruske snage ispalile krstareće rakete iz Crnog mora na Mariupolj, kao i na Sumi na sjeveroistoku i Poltavu na istoku.
Vlasti u Kijevu su saopštile da je projektil pogodio stambenu zgradu, a svjedok Rojtersa je rekao da je drugi pogodio područje u blizini aerodroma. Nije bilo nikakvih informacija o žrtvama.
Ranije je pucnjava izbila u blizini vladinih zgrada u centru grada, rekao je svjedok Rojtersa. Uzrok nije bio jasan.
Predsjednik Volodimir Zelenski, govoreći u video poruci ispred svoje kancelarije u Kijevu, bio je prkosan. „Nećemo odložiti oružje, mi ćemo braniti našu državu”, rekao je on.
Не вірте фейкам. pic.twitter.com/wiLqmCuz1p
— Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) February 26, 2022
Ukrajinske vlasti pozvale su građane da pomognu u odbrani Kijeva od napredujućih ruskih snaga, ali čak i dok su borbe postajale sve intenzivnije, ruska i ukrajinska vlada su signalizirale otvorenost za pregovore, nudeći prvi tračak nade za diplomatiju otkako je ruski predsjednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju.
Komanda vazdušnih snaga ranije je izvjestila o teškim borbama u blizini vazdušne baze u Vasilkivu jugozapadno od glavnog grada, za koju je rekla da je bila napadnuta od strane ruskih padobranaca.
Rečeno je da je jedan od njegovih lovaca oborio ruski transportni avion. RSE nije mogao nezavisno provjeriti te tvrdnje.
Mihajlo Podoljak, savjetnik u kabinetu predsjednika, rekao je da je situacija u Kijevu i njegovim periferijama pod kontrolom.
„Postoje slučajevi diverzantskih i izviđačkih grupa koje rade u gradu, policija i snage samoodbrane efikasno rade protiv njih”, rekao je Podoljak.
Ministarstvo odbrane je poručilo stanovnicima Kijeva da naprave benzinske bombe kako bi odbili osvajače.
Neke porodice su se sklonile u skloništima, a stotine hiljada su napustile svoje domove kako bi pronašli sigurnost, prema zvaničnicima UN-a za pomoć.
Ukrajina je saopštila da je ubijeno više od 1.000 ruskih vojnika. Rusija nije objavila podatke o žrtvama. Zelenski je kasno u četvrtak rekao da je ubijeno 137 vojnika i civila, a stotine ranjeno.
Putinov apel
Nakon sedmica upozorenja zapadnih lidera, Putin je u četvrtak pokrenuo trostruku invaziju na Ukrajinu sa sjevera, istoka i juga, u napadu koji je prijetio da uruši evropski poredak nakon hladnog rata.
„Još jednom apelujem na vojno osoblje oružanih snaga Ukrajine: ne dozvolite neonacistima i (ukrajinskim radikalnim nacionalistima) da koriste vašu djecu, žene i starce kao živi štit”, rekao je Putin na televizijskom sastanku sa predstavnicima ruskog vijeća bezbjednosti.
„Preuzmite moć u svoje ruke.”
Putin je naveo potrebu da se „denacifikuje” ukrajinsko rukovodstvo kao jedan od svojih glavnih razloga za invaziju, optužujući ga za genocid nad ljudima koji govore ruski u istočnoj Ukrajini. Kijev i njegovi zapadni saveznici odbacuju optužbe kao neosnovanu propagandu.
Ukrajinci su velikom većinom glasali za nezavisnost nakon pada Sovjetskog Saveza, a Kijev se nada da će se pridružiti NATO-u i EU – aspiracije koje ljute Moskvu.
Putin kaže da je Ukrajina, demokratska nacija od 44 miliona ljudi, nelegitimna država isklesana iz Rusije, što Ukrajinci smatraju da je cilj brisanja njihove više od hiljadugodišnje istorije.
‘Spremnost za razgovor’
Zapadne zemlje najavile su niz sankcija Rusiji, uključujući stavljanje njenih banaka na crnu listu i zabranu izvoza tehnologije. Ali nisu ga izbacili iz SWIFT sistema za međunarodna bankarska plaćanja.
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije Putinu, ministru vanjskih poslova Sergeju Lavrovu, ministru odbrane Sergeju Šojguu i načelniku Generalštaba Valeriju Gerasimovu. Evropska unija i Britanija su ranije zamrzle svu imovinu koju su Putin i Lavrov držali na svojoj teritoriji. Kanada je preduzela slične korake.
Ova invazija je u petak izazvala nalet kreditnog rejtinga, pri čemu je S&P snizio rejting Rusije na status “smeće”, Moody's ga je stavio na reviziju radi snižavanja rejtinga na otpad, a S&P i Fitch su ubrzano smanjili Ukrajinu zbog neispunjenja obaveza.
Ali usred ratnog haosa došao je i tračak nade.
Portparol Zelenskog rekao je da će se Ukrajina i Rusija u narednim satima konsultovati o vremenu i mjestu razgovora.
Kremlj je ranije rekao da je ponudio sastanak u bjeloruskoj prijestonici Minsku nakon što je Ukrajina izrazila spremnost da razgovara o proglašenju neutralnom zemljom, dok je Ukrajina predložila Varšavu kao mjesto održavanja. To je, prema riječima ruskog portparola Dmitrija Peskova, rezultiralo “pauzom” u kontaktima.
„Ukrajina je bila i ostaje spremna da razgovara o prekidu vatre i miru“, rekao je portparol Zelenskog Sergej Nikiforov u objavi na Fejsbuku. „Složili smo se s predlogom predsjednika Ruske Federacije.”
Međutim, portparol američkog Stejt Dipartmenta Ned Prajs rekao je da je ruska ponuda pokušaj vođenja diplomatije “na cijev pištolja” i da Putinova vojska mora prestati bombardovati Ukrajinu ako je ozbiljna u pregovorima.
Rusija je u Ujedinjenim nacijama stavila veto na nacrt rezolucije Vijeća bezbjednosti kojom bi se osudila njena invazija, dok je Kina bila uzdržana, što su zapadne zemlje uzele kao dokaz izolacije Rusije. Ujedinjeni Arapski Emirati i Indija takođe su bili uzdržani, dok je preostalih 11 članica glasalo za.
Bijela kuća je od Kongresa zatražila 6,4 milijarde dolara bezbjednosne i humanitarne pomoći za krizu, rekli su zvaničnici, a Bajden je naložio američkom Stejt Dipartmentu da oslobodi 350 miliona dolara vojne pomoći.