Centar za obuku u Javorivu najzapadnija meta pogođena do sada u 18-dnevnoj invaziji Javoriv, regija Lavov, 13 mart 2022 | Izvor: Twitter/Mykhailo Fedorov

U ruskom vazdušnom napadu na bazu u zapadnoj Ukrajini poginulo 35 ljudi

Globus

Izvor: AP News


Talasi ruskih projektila pogodili su vojnu bazu za obuku u blizini zapadne granice Ukrajine sa Poljskom, članicom NATO-a, ubivši 35 ljudi. Udar je uslijedio nakon ruskih prijetnji da će gađati strane pošiljke oružja koje pomažu ukrajinskim borcima da brane svoju zemlju od ruske invazije.

Više od 30 ruskih krstarećih raketa gađalo je veliki objekat za obuku koji je udaljen manje od 25 kilometara od najbliže granične tačke sa Poljskom, saopštio je guverner zapadnog ukrajinskog regiona Lavova. Poljska je ključna tačka za usmjeravanje vojne pomoći Zapada Ukrajini.

Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Lavov je uglavnom bio pošteđen razmjera razaranja koje su se odvijale dalje na istok i postao je odredište za stanovnike koji bježe iz bombardovanih gradova i za mnoge od skoro 2,6 miliona izbjeglica koje su pobjegle iz zemlje.

Centar za obuku u Javorivu najzapadnija je meta pogođena do sada u 18-dnevnoj invaziji. Objekat, poznat i kao Međunarodni centar za očuvanje mira i bezbjednosti, dugo se koristi za obuku ukrajinskog vojnog osoblja, često sa instruktorima iz Sjedinjenih Država i drugih zemalja NATO-a.

Takođe je bio baza međunarodnih NATO vježbi. Kao takav, sajt simbolizuje ono što je dugo bila ruska kritika: da se NATO savez sa 30 zemalja članica sve više približava ruskim granicama. Rusija je zahtjevala da Ukrajina odustane od svojih ambicija da uđe u NATO.

Guverner Lavova Maksim Kozicki saopštio je da je većina raketa ispaljenih u neđelju „oborena jer je sistem protivvazdušne odbrane funkcionisao“. One koje su prošle ubile su najmanje 35 ljudi, a ranili 134, kazao je on.

Ruski borci su takođe pucali na aerodrom u zapadnom gradu Ivano-Frankivsku, udaljenom 250 kilometara od granice Ukrajine sa Slovačkom i Mađarskom, a napad je, kako je gradonačelnik kazao, imao za cilj „da posije paniku i strah“. Aerodrom, koji uključuje vojni aerodrom, kao i pistu za civilne letove, takođe je gađan u petak.

Borbe su biješnjele u više oblasti u zemlji tokom noći. Ukrajinske vlasti saopštile su da su ruski vazdušni napadi na manastir i dečje odmaralište u istočnoj oblasti Donjecka pogodili mjesta đe su se sklonili monasi i izbjeglice, pri čemu su ranjene 32 osobe.

Još jedan vazdušni napad pogodio je voz koji je išao ka zapadu evakuišući ljude sa istoka, pri čemu je jedna osoba ubijena, a druga povrijeđena, rekao je glavni regionalni administrator Donjecka.

Na śeveru, u gradu Černihiv, jedna osoba je poginula, a druga povrijeđena u ruskom vazdušnom napadu koji je uništio stambeni blok, saopštile su službe za vanredne situacije.

Oko glavnog grada, Kijeva, glavnog političkog i strateškog cilja za invaziju, takođe su se pojačale borbe, uz granatiranje preko noći u śeverozapadnim predgrađima i raketni udar u neđelju koji je uništio skladište na istoku.

U Irpinu, predgrađu udaljenom oko 20 kilometara śeverozapadno od centralnog Kijeva, tijela su u subotu ležala na otvorenom na ulicama i u parku.

„Kada sam se ujutru probudio, sve je bilo prekriveno dimom, sve je bilo mračno. Ne znamo ko i đe puca“, rekao je mještanin Serhi Procenko dok je šetao svojim komšilukom. U daljini su se čule eksplozije. “Nemamo radio ili bilo kakve informacije.”

Glavni regionalni administrator Aleksij Kuleba rekao je da ruske snage pokušavaju da blokiraju i parališu prijestonicu danonoćnim granatiranjem predgrađa. Kuleba je rekao da ruski agenti djeluju u prijestonici i njenim predgrađima, označavajući moguće buduće ciljeve.

On je obećao da će svaki sveobuhvatni napad naići na jak otpor, rekavši: „Spremamo se da branimo Kijev i spremni smo da se borimo za sebe“.

Pregovori u cilju postizanja primirja ponovo su propali u subotu, a SAD su najavile planove da Ukrajini obezbijede još 200 miliona dolara za oružje. Zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov upozorio je druge nacije da je slanje opreme za jačanje ukrajinske vojske „akcija koja te konvoje čini legitimnim ciljevima“.

Ruski vojnici opljačkali su humanitarni konvoj koji je pokušavao da stigne do oštećenog i opkoljenog lučkog grada Mariupolja, u kojem je poginulo više od 1.500 ljudi, saopštio je ukrajinski zvaničnik. Ukrajinska vojska je saopštila da su ruske snage zauzele istočnu periferiju Mariupolja, pojačavajući opsadu strateške luke. Zauzimanje Mariupolja i drugih luka na Azovskom moru moglo bi omogućiti Rusiji da uspostavi kopneni koridor do Krima, koji je oduzela Ukrajini 2014.

Ukrajinski predśednik Volodimir Zelenski optužio je Rusiju da pokušava da razbije njegovu zemlju, kao i da je započela „novu fazu terora“ navodnim pritvaranjem gradonačelnika iz grada zapadno od Mariupolja.

„Ukrajina će izdržati ovaj test. Trebaju nam vrijeme i snaga da razbijemo ratnu mašinu koja je došla na našu zemlju“, rekao je Zelenski tokom svog noćnog obraćanja naciji u subotu.

Zelenski je ohrabrio svoj narod da nastavi sa otporom.

„Nemamo pravo da odustanemo od odbrane, ma koliko ona bila teška“, rekao je on. Kasnije u subotu, Zelenski je izvjestio da je 1.300 ukrajinskih vojnika poginulo od početka ruske invazije 24. februara.

Prvi veći grad koji je pao ranije ovog mjeseca bio je Herson, vitalna crnomorska luka sa 290.000 stanovnika. Zelenski je rekao u subotu da Rusi koriste ucjene i mito u pokušaju da naćeraju lokalne zvaničnike da formiraju „pseudo-republiku“ u južnoj oblasti Herson, slično onima u Donjecku i Lugansku, dva istočna regiona u kojima su proruski separatisti počeli da se bore protiv Ukrajinskih snaga 2014. Jedan od izgovora za invaziju Rusije bio je da mora da zaštiti separatističke regione.

Zelenski je ponovo osudio odbijanje NATO-a da proglasi zonu zabrane letova iznad Ukrajine i rekao da je Ukrajina tražila načine da nabavi sredstva protivvazdušne odbrane. Američki predśednik Džo Bajden najavio je još 200 miliona dolara pomoći Ukrajini, uz dodatnih 13 milijardi dolara uključenih u predlog zakona koji je prošao Predstavnički dom i koji bi trebalo da prođe glasanje u Senatu za nekoliko dana. NATO je saopštio da bi nametanje zone zabrane letova moglo dovesti do šireg rata sa Rusijom.

Moskva je saopštila da će uspostaviti humanitarne koridore iz zona sukoba, ali ukrajinski zvaničnici optužuju Rusiju da ometa te puteve i puca na civile. Ruske snage pogodile su najmanje dvadeset bolnica i medicinskih ustanova, saopštila je Svjetska zdravstvena organizacija.

Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk kazala je da je u subotu otvoreno samo devet od 14 dogovorenih koridora i da ih je oko 13.000 ljudi iskoristilo za evakuaciju širom zemlje.

Ukrajinske vojne i dobrovoljačke snage spremaju se za sveobuhvatni napad na prijestonicu. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je u četvrtak da je oko 2 miliona ljudi, polovina stanovnika gradskog područja, otišlo i da se od „svake ulica, svaka kuće formiraju utvrde“.

Zelenski je u subotu kazao da će Rusija morati da bombarduje Kijev i ubija njegove stanovnike da bi zauzela grad. „Oni će ući ovamo samo ako nas sve pobiju“, rekao je. „Ako im je to cilj, neka dođu.“

Francuski i njemački lideri razgovarali su u subotu sa ruskim predśednikom Vladimirom Putinom u neuspjelom pokušaju da se postigne prekid vatre. Prema Kremlju, Putin je izložio uslove za okončanje rata. Za okončanje neprijateljstava, Moskva zahtijeva da Ukrajina odustane od nastojanja da se pridruži NATO-u i usvoji neutralni status; prizna ruski suverenitet nad Krimom, koji je anektirao Ukrajini 2014.; prizna nezavisnost separatističkih regiona na istoku zemlje; i pristane na demilitarizaciju.

Na hiljade vojnika sa obje strane poginulo je zajedno sa mnogim civilima, uključujući najmanje 79 ukrajinske đece, saopštila je vlada. Najmanje 2,5 miliona ljudi pobjeglo je iz zemlje, prema podacima UN-ove Agencije za izbjeglice.

Čini se da se ruski osvajači bore mnogo duže nego što se očekivalo protiv odlučnih ukrajinskih boraca. Ipak, jača ruska vojska prijeti da uguši ukrajinske snage. Ujedinjene nacije su saopštile da su borbe raselile milione Ukrajinaca unutar zemlje uz milione koji su otišli iz Ukrajine.

Elena Jurčuk, medicinska sestra iz śevernog grada Černihiva, bila je u subotu na rumunskoj željezničkoj stanici sa svojim sinom tinejdžerom Nikitom, nesigurna da li njihov dom još postoji.

„Nemamo đe da se vratimo“, kazala je Jurčuk, 44, udovica koja se nada da će naći posao u Njemačkoj. „Ništa nije ostalo.“

Novinar Asošiejted presa u Mariupolju bio je svjedok pucanja tenkova na devetospratnicu i bio je sa grupom bolničkih radnika koji su u petak bili pod snajperskom vatrom. Radnik upucan u kuk je preživio, ali uslovi u bolnici su se pogoršavali: struja je bila rezervisana za operacione stolove, a ljudi koji nemaju đe da odu tiskali su se u hodnicima.

Među njima je bila i Anastasija Erašova, koja je plakala i drhtala dok je držala dijete koje je spavalo. Granatiranje je upravo ubilo njeno drugo dijete, kao i dijete njenog brata, rekla je Erašova, čiji je skalp bio prekriven krvlju.

„Niko nije uspio da ih spase“, rekla je ona.

U Mariupolju, đe je prekinuto snabdjevanje strujom, gasom i vodom, humanitarni radnici i ukrajinske vlasti opisali su humanitarnu katastrofu koja se odvija. Humanitarna organizacija ‘Ljekari bez granica’ saopštila je da stanovnici umiru od nedostatka ljekova i da presušuju cijevi za grijanje i za pijaću vodu.

Tagged

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.