Cilj je usporavanje kretanja zaliha Brjansk, Rusija I Izvor: AP

Rusija napada infrastrukturu van linije fronta, gorela skladišta nafte i u Rusiji

Globus

Izvor: AP


Rusija je u ponedjeljak pokrenula niz napada na ukrajinska željeznička postrojenja i postrojenja za gorivo, udarajući na ključnu infrastrukturu daleko od linije fronta njene istočne ofanzive.

U međuvremenu, prijavljena su dva požara na naftnim objektima na zapadu Rusije, nedaleko od ukrajinske granice. Nije jasno šta je izazvalo požar.

Dok se obije strane u dvomjesečnom ratu spremaju za ono što bi mogla biti teška bitka iscrpljivanja u istočnom industrijskom srcu zemlje, najviši američki zvaničnici obećali su više pomoći kako bi se osiguralo da Ukrajina prevlada.

U hrabroj posjeti Kijevu radi sastanka sa predsjednikom Vladimirom Zelenskim u nedjelju, američki državni sekretar i sekretar odbrane rekli su da je Vašington odobrio prodaju municije u vrijednosti od 165 miliona dolara — neameričke municije, uglavnom ako ne i u potpunosti odgovarajuće oružju Ukrajine iz sovjetske ere — zajedno sa više od 300 miliona dolara finansiranja za kupovinu zaliha.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u ponedjeljak posle sastanka da ujedinjena podrška Zapada Ukrajini i pritisak na Moskvu daju „stvarne rezultate“.

„Kada su u pitanju ratni ciljevi Rusije, Rusija propada. Ukrajina uspijeva“, dodao je on.

U intervjuu za Asošijeted pres, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozdravio je američku podršku, ali je rekao da „sve dok ruski vojnici stoje na ukrajinskom tlu, ništa nije dovoljno“.

Kuleba je upozorio da ako zapadne sile žele da Ukrajina pobijedi u ratu i „zaustave Putina u Ukrajini i da mu ne dozvole da ide dalje, dublje u Evropu“, onda zemlje moraju da ubrzaju isporuku oružja koje traži Ukrajina.

Ruski predsjednik Vladimir Putin optužio je SAD i njihove saveznike da pokušavaju da „podijele rusko društvo i unište Rusiju iznutra“.

Kada je Rusija izvršila invaziju 24. februara, njen očigledan cilj je bio munjevito zauzimanje Kijeva i možda rušenje njegove vlade. Ali Ukrajinci su, uz pomoć zapadnog oružja, zaustavilii Putinove trupe i osujetili njihov prodor ka Kijevu.

Moskva sada kaže da je njen cilj da zauzme region Donbasa na istoku u kojem se većinski govori ruski. Dok su obije strane rekle da je kampanja na istoku u toku, Rusija tek treba da pokrene sveobuhvatnu kopnenu ofanzivu i nije postigla nijedan veći prodor.

Ukrajinske trupe skrivene u čeličani u strateškom gradu Mariupolju zadržavaju ruske snage i očigledno ih sprječavaju da budu uključene u ofanzivu na drugim mjestima u Donbasu.

Britanija je saopštila da vjeruje da je 15.000 ruskih vojnika ubijeno u Ukrajini otkako je Moskva počela svoju invaziju. Sekretar odbrane Ben Volas rekao je da je 25 odsto ruskih borbenih jedinica poslatih u Ukrajinu „učinjeno neefikasnim za borbu“, a Rusija je izgubila više od 2.000 oklopnih vozila i preko 60 helikoptera i borbenih aviona.

Ukrajinski zvaničnici su rekli da je sredinom aprila ubijeno oko 2.500 do 3.000 ukrajinskih vojnika.

Tokom vikenda, ruske snage su pokrenule nove vazdušne napade na čeličanu u pokušaju da izbace oko 2.000 boraca. Oko 1.000 civila se takođe sklonilo u čeličanu, a ruska vojska je obećala da će u ponedjeljak otvoriti humanitarni koridor za njihov odlazak.

Rusku ponudu Ukrajina je dočekala sa skepsom. Zamjenica premijera Irina Vereščuk rekla je u aplikaciji za razmjenu poruka Telegram da Ukrajina ne smatra tu rutu bezbjednom i dodala da je Rusija ranije kršila sporazume o sličnim rutama za evakuaciju. Ona je pozvala Ujedinjene Nacije da nadgledaju evakuaciju.

Mariupolj je izdržao žestoke borbe od početka rata zbog svog strateškog položaja na Azovskom moru. Pored oslobađanja ruskih trupa, njegov pad bi lišilo Ukrajinu vitalne luke i omogućilo Moskvi da uspostavi kopneni koridor do Krimskog poluostrva, koje je oduzela Ukrajini 2014.

Rusija je u ponedjeljak usmjerila svoju vatrenu moć na druga mjesta, sa raketama i ratnim avionima koji su vršili udare daleko iza linija fronta, u očiglednom pokušaju da uspori kretanje ukrajinskih zaliha ka istoku i poremeti protok goriva potrebnog njihovim snagama.

Oleksandr Kamišin, šef državne ukrajinske željeznice, rekao je da je pet željezničkih objekata u centralnoj i zapadnoj Ukrajini pogođeno rano u ponedjeljak. To je uključivalo i raketni napad u blizini zapadnog grada Lavova.

Ukrajinske vlasti saopštile su da je najmanje pet osoba poginulo u ruskim udarima u centralnoj Vinjičkoj oblasti.

Rusija je takođe uništila rafineriju nafte u Kremenčuku u centralnoj Ukrajini, zajedno sa tamošnjim skladištima goriva, rekao je portparol ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov. Sve u svemu, ruski ratni avioni su tokom noći uništili 56 ukrajinskih ciljeva, rekao je on.

Filips P. Obrajen, profesor strateških studija na Univerzitetu Sent Endruz, rekao je da se rat, za sada, pretvara u kampanju inkrementalnih gubitaka i dobitaka na bojnom polju.

„Dvije strane nekako svaki dan slabe jedna drugu“, rekao je on. „Dakle, pitanje je šta možete da unesete, što je novo“ i „šta možete uništiti na drugoj strani“.

U međuvremenu, veliki požar izbio je rano u ponedjeljak u skladištu nafte u ruskom gradu oko 100 kilometara (60 milja) od ukrajinske granice, saopštilo je rusko Ministarstvo za vanredne situacije. Nije naveden povod za požar. Fotografije su pokazale ogromni oblak gustog dima.

Skladište nafte u Brjansku je u vlasništvu podružnice ruske državne kompanije Transneft, koja upravlja naftovodom Družba kojim se nafta prenosi na zapad u druge evropske zemlje. Ministarstvo je saopštilo da je požar oštetio skladište sa dizel gorivom. Rečeno je da region ima dovoljno dizela za 15 dana.

Nije bilo jasno da li je depo dio infrastrukture gasovoda, ali poljski operater naftovoda PERN rekao je da to nije uticalo na isporuke Poljskoj.

U ruskom novinskom izvještaju navodi se da se još jedno skladište nafte u Brjansku takođe zapalilo u ponedjeljak rano ujutru.

Prošlog mjeseca Rusija je iznijela optužbe da su dva ukrajinska helikoptera udarila u skladište nafte u ruskoj oblasti Belgorod, blizu ukrajinske granice.

U video obraćanju u ponedjeljak, Zelenski je opisao svoj sastanak sa Blinkenom i američkim ministrom odbrane Lojdom Ostinom kao „ohrabrujući i, što je najvažnije, efikasan“.

Ukrajinski lider je dodao da su se dogovorili „o daljim koracima za jačanje oružanih snaga Ukrajine i ispunjavanje svih prioritetnih potreba naše vojske“.

Sa pomjeranjem Rusije ka Donbasu, Zelenski je sada fokusiran na više teškog naoružanja, poput tenkova i artiljerije.

„Želimo da vidimo da Ukrajina ostaje suverena zemlja, demokratska zemlja u stanju da zaštiti svoju suverenu teritoriju“, rekao je Ostin. „Želimo da vidimo Rusiju oslabljenu do te mjere da ne može da uradi stvari poput invazije na Ukrajinu.

Tagged

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.