Piše: Aleksandar Gavranić
Kod nas se sruše stabla i ošteti prostor nepovratno i onda ljudi koji bi trebalo nešto da se pitaju uvijek potegnu taj veliki argument ‒ „sve je po planu i zakonu‟.
Pa ako je plan glup i očigledno pogrešan može li se to preispitati ili je ideja da se držimo planova ma koliko destruktivni oni bili? Ako jednom dođemo do plana koji nalaže da se sruši cijelo brdo Ljubović da bi se tu napravio džinovski čučavac hoćemo li opet reći ‒ „takav je plan‟? Najgori zločini civilizacije su se dešavali jer su se neki ljudi tako eto držali planova birajući da se ne pobune protiv njih iako im je bilo jasno da su pogrešni.
Investitore zabolje za sve osim za pare. Oni će nas pregazit’ bagerima ako tako njihov plan kaže. Ljudi koji imaju ingerencije koje se tiču upotrebe prostora u ovom gradu se drže tih istih planova.
Kada se uništi i izbetonira cijeli Ljubović onda će biti ‒ doviđenja prijatno. To uništenje je zauvijek. Ali eto, takav je plan.
I onda, na sve to, u kvartu gdje su sve prethodno uništili, veliki planeri obećaju park i onda uvale brdo betona u njega. To je kao da ti neko parkira bager u sred dnevne sobe ali zakači na njega onaj mirišljavi borić da imaš osjećaj da si u prirodi.
Izvor: Facebook