Kada se stav, postavljen od strane struke, obali i dovede u pitanje logički, naučno i iskustveno, svako slijepo vjerovanje u isti stav, pozivajući se na struku vadeći stvari iz konteksta je ništa drugo nego – dogma. Za dogmu u nauci nema mjesta, a čini mi se da nije mali broj onih koji to zaboravljaju. Smisao nauke je da bude slobodna, pita, preispituje, traži dokaze i ispravlja greške, jer je to jedini put ka naprijed.
U pandemiji, već smo prošli nekoliko iteracija ovog procesa, ali se i dalje vrlo često javlja fenomen klasičnog “high moral grounda” uz poziv na to šta je struka rekla uz “cherry picks” statistiku i obimno korišćenje psihološkog trika u kom se izjednačava korelacija i kauzalnost. Iako odredjene strategije donose kratkoročne benefite, dugoročno imamo veoma duboke probleme (više o ovome po pitanju covid pasoša).
Podsjećanja radi, struka je govorila da su dvije sedmice ključne aludirajući na to da virus može biti iskorijenjen na taj način; da je zero-covid strategija moguća; da je effectiveness vakcina mnogo veći nego što jeste (maltene je stvoren narativ da će pojavom vakcine biti gotovo sa pandemijom); da je lockdown jedino rješenje (klasični corelation-causation fallacy, uz zanemarivanje informacije o indirektnim žrtvama i činjenici da su zatvaranja većinom samo odložila, a ne i spriječila talase)…
Sada se slično dešava i po pitanju vakcinacije i covid pasoša. Prije svega, vakcina protiv korone je NAJBOLJA i NAJEFIKASNIJA stvar koju imamo od početka epidemije i naučna je činjenica da višestruko smanjuje komplikacije, hospitalizacije i smrtnost. Ali, pravljenje čarobnog napitka od vakcine i pripisivanje joj svojstava koje nema izaziva veliki kontraefekat. Sada već imamo big data na raspolaganju, pa se na osnovu tih velikih brojeva može izvesti dosta kvalitetnih zaključaka.
U ljudskoj je prirodi težnja da se odgovori i odluke pokušavaju ubaciti u binarni sistem, jer je svijet tada mnogo lakše posmatrati, čak i kada su stvari mnogo kompleksnije. Zato se stvaraju polovi – vakcina je efikasna ili vakcina nije efikasna. Bez konteksta, bez dodatnih objašnjenja.
Parafraziraću profesora Francois Ballouxa:
“Oni koji naglašavaju (overhype) efikasnost vakcine, pogotovo u domenu efikasnosti protiv širenja zaraze, dodatno negativno utiču na neodlučne, skoro podjednako kao i oni koji pričaju o bizarnostima poput čipovanja, 5G, Gejtsu… Što je još gore, sinergija ovih grupa, pojačava sumnju u vakcinu. Primjera radi, ako se stvara narativ o sprječavanju transmisije visokom stopom vakcinacije, a onda se broj slučajeva znatno poveća u istom društvu, može se zaključiti da nije tačno da je vakcina efikasna po pitanju širenja zaraze, davajući gorivo onima koji tvrde da uopšte nije efikasna. Jednostavno, bilo bi idealno kada bi se ljudi držali preciznih podataka, vakcina je vrlo efikasna u sprječavanju komplikacija i smrtnosti, a benefiti su ubjedljivo najbolji u rizičnim grupama (stari i ljudi sa komorbiditetima).”
Razne vrste covid propusnica će dugoročno nanijeti štetu, jer podgrijavaju gorepomenuti narativ o tome da vakcinisani ne šire zarazu, čime se povjerenje u struku dodatno smanjuje. Nažalost, posljedice ovakvog pristupa (što je dobra tema za jednu kvalitetnu psihološku analizu) se neće odnositi samo na covid vakcine, nego i uopšteno. Nije slučajno što trenutno imamo 15000 djece koja nisu pravovremeno vakcinisana protiv MMR. Jer smo u isti koš stavili dvije vakcine koje nemaju puno veze jedna sa drugom.
Data science je ozbiljna stvar, ljudi nisu svjesni njene sveprisutnosti u našim životima i koliko je bitan kontekst određenih informacija. Recimo, procenat vakcinisanih unutar populacije je prilično nepotpun podatak. Ukratko, veći efekat čini povećanje od 1% ukupno vakcinisanih, ako su vakcine potrošene na građane starije od 50 godina, nego povećanje od 10%, ako su se vakcinisali mlađi od 30 godina.
Ali, informisan pristup još nije u fokusu. Robovanje dogmama vrlo često jeste. A povjerenje u struku na istorijskom minimumu. Nažalost.