Ostalo je još mesec do izbora. Sva moja kritika opoziciji je išla iz želje da dopre do njih mišljenje koje već neko vreme postoji kod njihovih birača. Svakako mi nije cilj da im odmognem. Zato se više neću oglašavati na ovu temu, makar do izbora a nadam se i duže. Opozicija mora da razume da je medeni mesec sa biračima prošao i sada su oni zrele partije koje i dalje moraju da uče i da se razvijaju.
Bojkot nije sam po sebi cilj, niti ga iko moze priželjkivati. Mi imamo neregularne izbore i tu se svi slažu, kako će se taj problem rešiti to oni moraju da vide jer im je to posao. Odlaganje do rešenja je logičan put. Mislim da je bolje izgubiti 1 godinu u dogovorima nego još 4. Ali naravno da se o tome moralo misliti još pre 4 godine. Poziv na bojkot je želja da se nateraju da budu odgovorniji prema svojim odlukama. Politika ma koliko bila prljava igra u svojoj suštini je vrhunska disciplina.
Ništa nisu radili 4 godine da se promene izborni uslovi. A moglo je i moralo mnogo toga. Vlada u senci, protesti svaki put kad je zasedanje, lobiranje kod međunarodne zajednice, neprestana kampanja, na kraju krajeva vraćanje mandata. Naravno da je sada kasno. Deo opozicije je pokušao sa Briselskim sporazumom nesto, ali sve ih je DPS jednom fintom o crkvi potpuno politički izbacio iz igre za promenu izbora. I oni su na to pristali bez ikakve borbe.
Bez ikakvog osvrta na te 4 godine, bez osvrta na Sporazum sa narodom koji su potpisali, bez ikakvih objašnjenja oni jednostavno pristaju da izađu na ovakve izbore. Neki pod izgovorom da neće preživeti finansijski neki bez izgovora. To nije dobro jer sebi mnoge argumente kasnije izbacuju iz ruku.
Opozicija mora da stvori ambijent promena. Da su spremni na sve ZA promene. A oni to još uvek nisu stvorili. Kažu ne mogu da komuniciraju međusobno. Pa sutra moraju voditi državu i sa ko zna kakvim istinskim neprijateljima komunicirati. Nek izvuku iz partija te koje planiraju za ambasadore i ministarstvo inostranih poslova pa nek vežbaju diplomatiju. To je prvi razred političke škole. Moraju da umeju da komuniciraju i da se dogovaraju sa bukvalno svima.
Moraju da prestanu da se bave jeftinim marketingom. Moraju da znaju da njihovi birači nisu vezani kao birači sa partijama na vlasti. Moraju da razumeju da se i velikima (DS u Srbiji je sa nekih oko 30% u dva izborna ciklusa dosao do ivice cenzusa) dešava da nestanu a kamoli malima. To znači da moraju da prate mišljenja birača, da ih čuvaju, i da polako pridobijaju nove. To se ne postize staromodnim marketingom koji koristi rogobatan isprazan jezik vec prirodnošću, govorom svima razumljivim i pre svega iskrenošću. Moraju da nude rešenja jer isključiva kritika vlasti ništa više ne postiže.
Moraju da zarone svakodnevno u društvo, da pričaju sa ljudima (ali nikako sa kamerama pa to kače po društvenim mrežama jer nije svrha marketing već istinska želja da razumeš ljude), da organizuju tribine, razgovore, okrugle stolove, da idu na javne rasprave i šalju primedbe, da su stalno prisutni sa nama (od predsednika partija do poslanika i odbornika).
Dalo bi se tu još sta dodati ali već sam pisala o tome.
Opozicija da je ove izbore išla u max 2 kolone, sa jasnim programom, sa stvorenom atmosferom promena, svakodnevnim konferencijama za štampu, sa liderima koji umeju i ne boje se da komuniciraju (imaju naloge na društvenim mrežama i sami iznose stavove a ne da se kriju iza partijskih), sa pozivom na pomirenje prvo njih samih a zatim i društva, sa jasnom idejom i vizijom bolje budućnosti, otvorenog društva i slobodnih građana ovi izbori bi, čak i ovakvi, mogli biti istorijski.
Nikako ne želim da im dajemo bilo kakav izgovor za neuspeh niti to priželjkujem. Imaju mesec dana, dovoljno je da se konsoliduju. Ako uspeju da podignu energiju u društvu za promene to može biti odlučujuće. To se ne postiže negativnom kampanjom. Prvo moraju oni da veruju u to i tada će početi i drugi da veruju.
Ako unesu usvoju politiku i tu preko potrebnu viziju bolje Crne Gore i pokazu čvrstu veru da se bore za nju po svaku cenu, ako pokažu spremnost da oni postaju bolji samim tim i svi mi ćemo verovati da mogu i društvo da poboljšaju.