Ernest Hemingway (1899-1961)
Foto: Yousuf Karsh | 1957
„…
Ali, kažem ti, mojoj djeci neće krčati crijeva a ja neću kopati kanale za državu za manje novca nego što mi je potrebno za hranu. Sada i onako ne mogu da kopam. Ne znam ko je napravio zakone, ali znam da nema zakona da mora da gladuješ.”
„Štrajkovao sam protiv tih nadnica”, kazah mu.
„I vratio si se na posao”, reče on. „Kazali su da ste štrajkovali da biste dobili milostinju. Uvjek si radio, zar ne? Nikad ni od koga nisi tražio milostinju.”
„Nema nikakvog posla”, rekoh ja. „Nema nigdje nikakvog posla od koga se može živjeti.”
„Zašto?”
„Ne znam.”
„Ne znam ni ja”, reče on. „Ali će moja porodica jesti dogod drugi jedu. Oni pokušavaju da vas, Konče, glađu natjeraju da odete odavde, kako bi mogli da spale kolibe i podignu velike zgrade, i naprave ovdje turistički grad. Tako sam čuo. Čujem da kupuju zemljišta, a potom, kad sirotinja izgladni i ode nekud dalje gdje će još vise gladovati, oni će doći i napraviti od ovoga jedno živopisno mjesto za turiste.”
„Ti govoriš kao ljevičar”, rekoh ja.
„Nisam ljevičar”, odvrati on. „Ogorčen sam. Ogorčen sam već odavno.”
Iz knjige: Imati i nemati/To have and have not (Ernest Hemingway | 1937)
Naslovna fotografija: kadar iz filmske adaptacije knjige — The breaking point (1950)