Piše: Damjan Božinović | via Facebook
Najsumornija pomisao na našu političku zbilju mi je ta da, polako ali sigurno, ostajemo bez ljudi koji bi možda-nekad-negdje i bili sposobni, kadri, i voljni da se konkretnije uključe u javni život i budu klip u motoru suštinskih promjena.
Ne bih rekao da je problem ono što Brecht zove „političkom nepismenošću ‒ najgorim vidom nepismenosti”. Svi smo evo izgleda politički pre-pismeni, zainteresovani do daske, kao da ‘leba jedemo direktno od politike. (mislim i jedemo bukvalno al’ to je druga tema). Možda je to i suština problema, raja koja uslijed prezasićenosti javnog prostora politikom i kvazi-politikom misli da zna nešto o istoj, a na koncu se ipak ne može odbaciti dalje od mješavine botovanja, apatije i razočaranja.
Doduše, da bi bio razočaran, moraš prvo bit očaran, a ko je ikad bio očaran CG politikom ‒ svaka čast zaista.
Izvor naslovne fotografije: Getty Images Pro
Objava je prenešena uz saglasnost autora