Piše: Lela Milošević
Meni je strašno zanimljivo kad partije sazivaju Glavne odbore kao da odluče partijski organi. E ko nije bio u partijama možda i pomisli da to kao nešto znači.
A kako to izgleda u stvarnosti:
Već su njih dvoje-troje sve odlučili, ali im treba pokriće za odluku od GO. I onda se obično taj predlog koji treba da se izglasa predstavlja kao baš sjajan, dobar ili najmanje loš.
A onda za drugi, naspram onog koji se već zna da će biti izglasan, koji se predlaže pro forme… Taj se predstavi sa gomilom loših efekata koje će izazvati.
E tako izgleda partijska demokratija, i navodna odluka GO partija. Sve partije vode isključivo dva-tri čovjeka, koji i u GO i vrh partije stavljaju samo one najposlušnije i najodanije.
Nađu se tu poneki i drugi, svoji, ali oni obično nemaju snagu i moć da se izbore za nešto. Pored takvih se obično kao flaster stavlja neki ‘dobrica’ iz partije koji je sa svima dobro. A ustvari je čovjek vrha. Taj se obično u internim razgovorima slaže sa svima ko god što kaže, ali on zna stav čelnih. I onda kad vidi da neki stav kontra čelnih onda je on zadužen da blago, pomirljivo objasni da razumije stav sa kojim se i on slaže, ali…
Tada kreće obrađivanje, da je ipak bolje za sve da se odluči kako čelni hoće. I onda ima hiljadu onih floskula (proskula) kojima kaže što bi sve ‘neprijatelji’ rekli i kako bi se sladili da znaju da se oni među sobom ne slažu. Da se moraju držat’ po cijenu svega.
A kad uspije da odobrovolji takvog koji se drznuo da misli svojom glavom, kreće akcija kako toga skrajnuti što više da ne bi više imao priliku da iznosi stav i utiče na bio koga.
E tako izgleda ‘demokratija’ u partijama i navodna sloboda iznošenja stava.
Izvor: Facebook