(Pisano po uzoru na knjigu Morisa Žolija „Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskjea” koja će kasnije poslužiti kao original plagijata pod imenom „Protokoli sionskih mudraca”)
Kralj Nikola: Пијмо вино, пијмо, пијмо,
животу је близу крај;
кубурлије испалимо,
ми смо млади, наш је мај!
Dritan A: Uvaženi kralju, nema potrebe za pesimizmom, mi smo u najboljim godinama, spremni da se borimo u kontinuitetu za prosperitet zajednice kojoj ste Vi udarili čvrste temelje.
N: Краљевића нашег Марка
нека примјер узме свак!
Крв је српска млада, жарка,
ускипјећеш – бићеш јак!
D: Ne bih se saglasio sa Vama oko ove tačke, ipak je Crna Gora multietničko društvo u kojoj uprkos nasrtajima prethodne vlasti opstaje demokratija kao vladajući princip. Nemojte da mislite da imam nešto protiv srpske krvi, nego eto i ja kiptim, a mojim venama teče neka druga.
N: Сви прегнимо погинути …
Призрен мора бити наш!
У њ се златан престо жути …
Здрав будући царе наш!
D: Sada već prelazite crvenu liniju, uvaženi kralju. Doduše, godi mi to što pledirate da bih mogao biti car u budućnosti… Ali Prizren je ponos naših susjeda i svaka naša agresivna kampanja bila bi tumačena kao ugrožavanje regionalnih odnosa. A toga smo se, priznaćete nagledali i u Vaše i u moje vrijeme.
N: Бегови су Србе трли, –
трли као слаби црв,
но су Срби сада врли, –
попићемо њима крв!
D: Nema potrebe za takvim rječnikom, mi se borimo idejama, čistim obrazom, otvorenim srcem jer su sve tragedije došle upravo iz krvavih stranica naše istorije. Vi ste za mene kongres Berlinski, a ne Vučji do i Fundina.
N: Рајске сласти оставите,
прађедовах свете душе!
За час један да видите,
Како турства бјеже тмуше!
D: To su već nedopustive uvrede, raspirivanje vjerske i nacionalne mržnje, moraćemo da reagujemo institucionalno i stanemo na kraj toj opasnoj i anticivilizacijskoj tendenciji.
N: Што говориш, војеводо,
да причувам моју главу,
и да мало ја је склоним,
за стечену моју славу!
D: Uvaženi kralju, pogrešno ste interpretirali moje izjave, ja nisam prijetio već samo rekao da će institucije našeg sistema reagovati shodno karakteru Vaših djela. Ja poštujem odvojenost vlasti, nikad se ne bih miješao u rad pravosudnih organa.
N: А што би ми рекли људи!?
“Књаз Никола сад се чува
у најљепше доба борбе,
кад грам руски Балкан грува!”
D: Naravno, uprkos lažima koje su širili pripadnici prethodne garniture o Vašim djelima, mi bi voljeli ponovo da Vas vidimo u društvenom životu kao istaknutog predstavnika tradicionalne Crne Gore.
N: Данас рате два народа,
двије вјере и два цара;
мени треба да представим
црногорског господара!
D: Iako zvuči donekle anahrono, sa zadovoljstvom ćemo pokrenuti i raspravu na temu treba li Crna Gora da bude građanska ili nacionalna država. Ja kao lider građanske partije imam jasan stav, međutim svi
akteri pa i kralj u povratku iz egzila imaće prostor da kažu svoje mišljenje. Biće nam čast da u Vašem dvoru organizujemo javnu raspravu.
N: Ма шта год се догодило,
теби хвала као оцу!
Ја ћу много још живјети –
бог помаже прегаоцу!
D: (crven u licu) Laskate mi kralju! Ja sam ipak samo običan čovjek u iskrenoj borbi za prosperitet naše države.
N: Идеја ће остат’ моја.
Ја окупљам народ мили;
све чељаде по чељаде
надмоћнијој грабим сили!
D: (asimilovan kraljevim optimizmom)
Народ ће се мој саставит’:
свој у своме дома бити,
славан, срећан; – њега више
нико неће предобити!
