Piše: Ratka Jovanović-Vukotić za ND Vijesti
Nova vlast ne da liči, nego sve brže postaje kopija bivše – sve čega se dotakne pretvori u lakrdiju. Toliko sam prodimila da ne znam od čega da počnem… Od skandala sa bravom u Vatikanu, krađe pečata u Pekingu ili od poniženja zvanog doček vakcine u Podgorici…
Brnabić i Krivokapić na podgoričkom aerodoromu
Foto: Vlada Crne Gore
Poštovani gledaoci, danas je četvrtak, 18. februar, a ovo su su vijesti dana:
– Njegova ekselencija ambasador Crne Gore pri Svetoj Stolici i Suverenom Malteškom Viteškom Redu, Miodrag Vlahović, zamijenio je bravu na vratima Ambasade. Privremeni otpravnik poslova ne može da uđe, službenici se ne nalaze u zgradi, a tačna lokacija Njegove ekselencije još nije utvrđena…
– Njegova ekselencija, ambasador Crne Gore u Kini Darko Pajović nije mijenjao bravu, ali jeste sa sobom odnio pečat i karticu za plaćanje.
Automobil Ambasade u međuvremenu je vraćen, potraga za Njegovom ekselencijom je u toku…
– Njena ekselencija vakcina Ruske Federacije pri Republici Srbiji, Sputnjik V, stigla je u Crnu Goru. U pratnji vakcine doputovala je srpska premijerka Ana Brnabić, uprkos ukazu Aleksandra V da ne smije kročiti u Podgoricu ako je tamo ne dočeka Njegova protjerana ekselencija Vladimir Božović…
– Njegova svetost patrijarh srpski biće izabran na današnjem Saboru SPC, koji je jedinstven i istorijski jer se prvi put održava u Hramu Svetog Save. Mitropolit Hrizostom izrazio je nadu da će Gospod uslišiti molitve da Sabor bude srećan i blagosloven i da bude izraz jedinstva i sabornosti crkve.
***
Amin, ispuniće Gospod popodne mitropolitovu nadu, ali onu moju od 31. avgusta sigurno neće.
A nije bila prevelika, tog jedinstvenog i istorijskog dana ponadala sam se samo da – nova vlast ni po čemu neće ličiti na prethodnu…
Prošlo je samo pola godine a ona ne da liči, nego sve brže postaje kopija bivše po tome što sve čega se dotakne pretvori u – lakrdiju.
Toliko sam prodimila da ne znam od čega da počnem… Od skandala sa zauzimanjem Ambasade u Vatikanu, krađe pečata i kartice u Pekingu ili od poniženja zvanog doček vakcine…
Nemam koga da pitam, poznajem samo jednu osobu iz vlasti ali više ne mogu da dođem do nje, a živo me zanimaju odgovori na dva pitanja.
Prvo, je li sredinom decembra iko u Vladi razmišljao da epilog opoziva sedam ambasadora može biti baš ovakav, kad se bar za dvojicu znalo da se neće vratiti bez zveka.
Drugo, jesu li već tada osmislili izlaznu strategiju iz diplomatske bruke sa pozivanjem na konsultacije svih ambasadora i kartom u jednom pravcu.
Ako je odgovor na oba pitanja negativan, onda u Vladi više nema mjesta prije svega za – premijera. Čak i ako nije istina ono što je pisalo u medijima – da je on kreator ove ujdurme – razlog za njegov opoziv jeste objektivna odgovornost. Koju je sam preuzeo više puta ponovljenim javnim obećanjem da niko neće biti smijenjen zbog pripadnosti depeesu, nego isključivo zbog lošeg rada.
Ako je sve to loše stalo u plaćanje kazne za govor mržnje i dvije-tri riječi protiv evropskog komesara, onda nije – što bi rekao premijer – trebalo “zbog kila mesa klati vola” i rizikovati ugled crnogorske diplomatske mreže.
To neoprezno istrčavanje prebrzo je postalo hronična boljka cijele Vlade. Upadljivi izuzeci, poput ministara Mladena Bojanića i Aleksandra Stijovića, čine još upadljivijom olako obećanu brzinu njihovog šefa Zdravka Krivokapića.
***
Nemam nikakvih dokaza, ali i slike i riječi sa podgoričkog aerodroma u srijedu veče bude sumnju da njegova uloga nije bila sporedna ni u lakrdiji koju su mediji, jednako lakrdijaški, nazvali – doček vakcina.
Da će se sve okončati kao ogoljeni politički marketing, bilo je jasno noć ranije, nakon tvita Andrije Mandića i kajrona koji se sa Pinkovih kanala nije skidao do iza ponoći:
– Upravo sam obavio razgovor s predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. On je uputio pismo premijerki Ani Brnabić tražeći da Vlada Srbije, u roku od 24 sata, pošalje Crnoj Gori prvi kontingent vakcina…
Iako nije razjasnio ima li i sam kakvih zasluga za to pismo, brojni srpski portali jesu razglasili – vakcine stižu zahvaljujući lideru Andriji Mandiću.
Da to nije istina i da je isporuka rezultat pregovora dvije vlade, poručila je odmah nakon te objave crnogorska ministarka zdravlja:
– Poslije više mojih razgovora sa uvaženim kolegom doktorom (Zlatiborom) Lončarom, kao i potpredsjednika Vlade Abazovića sa premijerkom Anom Brnabić, prve vakcine biće sjutra na podgoričkom aerodromu…
Da pegla po dubini, zapalo je i ovoga puta potpredsjednika Vlade:
– Mogu da potvrdim da će sjutra oko 18.30h vakcine stići u Crnu Goru. Premijerka Srbije Ana Brnabić predaće donaciju premijeru Crne Gore Zdravku Krivokapiću – skroman je bio Dritan Abazović izbjegavajući pominjanje svojih zasluga.
Zahtjevi njegovih birača, međutim, uskoro neće biti tako skromni. Šest mjeseci humanitarnog peglanja tuđih grešaka previše je čak i za vicepremijera apostolske vlade.
Ako odgovori na pitanja ko je kriv za kadrovski slalom oko direktora Uprave policije, glavnog pregovarača sa Evropskom unijom ili glavnog specijalnog državnog tužioca i mogu da sačekaju još koju sedmicu, tragikomedija sa vakcinama ne može.
Ako ni zbog čega drugog, makar zbog one žalosne slike i još žalosnije priče na podgoričkom aerodromu…
***
– Ja sam večeras donela dve hiljade vakcina i uskoro se vidimo ponovo da donesemo ove druge doze za revakcinu, ili da vi dođete u Beograd ili da ih pošaljemo… – iskazala je premijerka Srbije visok stepen saosjećajnosti sa građanima Crne Gore.
A onda, kao da neće, pokazala da je riječ o – isprošenoj donaciji.
– Želim da izrazim zahvalnost potpredsedniku Dritanu Abazoviću sa kojim sam bila u dnevnom kontaktu i koji je takođe lično gurao da ove vakcine stignu što pre. Želim da izrazim zahvalnost i Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću i Miroslavu Brajoviću i svim onim ljudima koji su dnevno pisali predsedniku Aleksandru Vučiću… I poruka od predsednika Vučića i mene je da, ako bude potrebno, biće još vakcina…
Hvala, neće biti potrebno, dovoljno smo se isponižavali i za ove dvije hiljade – uzalud sam očekivala da kaže naš premijer…
– Iskazujem zahvalnost državi Srbiji i Vama lično što ste nam donijeli najdragocjeniji poklon, a to su vakcine koje treba da zaštite stanovništvo Crne Gore. Zamoliću vas da prenesete i zahvalnost građanima Srbije…
Očekivao je sigurno i Aleksandar Vučić da ga pomene bar na kraju zahvalnice, uprkos tome što na nikšićkoj utakmici igra – protiv Vladine ekipe…
***
Nadam se samo da čitaoci ne očekuju odgovor na pitanje otkud mi sad Nikšić. Jasno je valjda svima da vakcine, uoči odsudne predstave u Onogoštu, mogu od režisera sa obje strane dobiti samo epizodnu ulogu.
Da je Aleksandru Vučiću do našega zdravlja, ne bi poslao dvije nego bar dvadeset hiljada doza. To je samo jedan promil od onih dvadeset miliona koje je, po sopstvenom priznanju, lično nabavio od novembra do februara – najprije milion i osamsto, pa dva, zatim jedanaest miliona, pa još šest…
Da Andriji Mandiću nije do izbora, ne bi na Tviteru pomenuo prvo sebe, pa Vučića, pa tek onda vakcine.
Da je Ani Brnabić do građana Crne Gore, ne bi prezrela njihove predstavnike i sa aerodroma se vratila u Beograd. Nego bi – kao i ostali premijeri u potonjih 75 godina – sa kolegom produžila do Gorice ili Karađorđeve ulice…
Da je Zdravku Krivokapiću do uspostavljanja ravnopravnih odnosa sa Srbijom, ne bi se divio donaciji vakcina “koja nije prva u istoriji” prije nego što od Aleksandra Vučića dobije izvinjenje za mnogo opasniju zloupotrebu crnogorske istorije od one zbog koje je protjeran srpski ambasador…
***
Ima još masu toga da je… Ali, nažalost, nije, u pitanju je samo pobjeda u Nikšiću.
Zato što gospodar ne može preživjeti – politički, naravno – gubitak zavičajnog grada. Niti vladajuća koalicija može opstati ako izgubi lokalnu prednost stečenu na parlamentarnim izborima.
Zbog toga Jevto Eraković, koji je svojom zaslugom izgubio i sopstveno radno mjesto, sad iznad slike gospodara slavodobitno klikuje:
“A moglo je biti 10.000+2.000. Dobronamjernima je sve jasno…”
I jeste sve jasno, prije svega zla namjera bivše vlasti koja pokazuje svu njenu morbidnost.
Ne mislim pritom samo na njenu izvornu razvojnu filozofiju da komšiji – a prije tri decenije to su bile Hrvatska i BiH – crkne krava. Nego na to što je poslije 31. avgusta svjesno ugrožavala zdravlje domaćeg stanovništva, ratujući protiv partija koje su je porazile na izborima.
– Vakcina protiv korona virusa je mogla da bude u upotrebi u Crnoj Gori još 24. januara – kazao je predsjednik Milo Đukanović.
Možda bih i povjerovala da nije čekao nikšićku kampanju da to saopšti. Od tog 24. januara do prije neki dan imali smo samo dvije informacije – da je njegov prijatelj Petros Statis donaciju ponudio jednom štampanom mediju i da vakcinacija po novinama nije dozvoljena.
Moguće je i da je Predsjednik već 21. januara službeno informisao Vladu o ponuđenoj donaciji, ali ne vjerujem da može biti da ga nakon toga niko nije obavijestio o proceduri uvoza vakcina. Ne ide taj posao kao slanje onih dvadeset miliona eura koje na Žabljaku čekaju još od 2019. godine.
Da se vakcine mogu kupovati kao svaka druga roba, dosjetio bi se toga valjda i najbogatiji biznismen na svijetu.
Ne stoji ni Kanada najbolje sa antikovid dozama, da je ikako moglo po propisima – poslao bi i Ilon Mask koji milion u tazbinu…
P.S. Đe bi, da se moglo mimo propisa, glavni specijalni tužilac poslao Mariju Radulović, Sinišu Gazivodu i Gorana Rodića nikad neću saznati. Znam samo da sam i ovim povodom, dobro prognozirala – imaću više potvrđenih presuda iz kolumni, nego Milivoje Katnić optužnica pred sudom. Ranije je presuđeno da moji prijatelji nijesu organizovani kriminalci, sad je dokazano da nijesu prevaranti u pokušaju. Da se radujem nakon što su četiri godine urnisani i oni i njihove familije – ne mogu. Premalo su dvije sudske za zločin kakav je – organizovano širenje golih laži…
Izvor: vijesti.me