Izvor: Shutterstock

‘Vijesti’ u S.K. duhu svečano označile početak predizborne kampanje

In medias res
Piše: Dopisnik iz Krakova

Tek što jutros otvorih oči, još uvijek mamuran od asimptomatskog nacionalizma, bijah instruiran da otvorim internet portal ‘Vijesti’. To inače činim samo u rijetkim momentima kad profesor Miodrag Perović vaistinu objavi feljton o briljantnom Euklidu i nauljenim seksi kipovima Apoksiomena. Ovoga puta, na portalu nam iz ‘Arome’ poručuju da je doručak izuzetno važan za dnevnu rutinu, dok se prosječni Crnogorac takođe jako zanima zbog čega je Gvantanamo još uvijek otvoren. Između tih budalaština i besmislenih reagovanja političkih partija, pojavljuje se kolumna autora S.K, samo danas ekskluzivno potpisana sa Srdan Kosović. Da li će ovo biti prvijenac glavnog urednika u kome će potpis ostati netaknut duže od par sati? Nadam se da ne.

Tekst ‘Đe je matica, tu je i trut’ izuzetno neduhovito, neanalitično, propagandistički i kampanjaški analizira fenomen brutalnog poniženja naše države prilikom raportiranja instituciji druge države o funkcionisanju svoje države, a u suštini raportiranja instituciji svoje države o funkcionisanju nepostojeće države. Kako kaže Kosović, to se zbilo u srbijanskom parlamentu, a raportirali su Srbi. Dakle, za Kosovića postoje Srbin i Srbijanac, vjerovatno kao i Francuz i Francuzijanac, Italijan i Italijanijanac, Maležanin i Maležanijanac… Gadno da gadnije ne može biti. Retardiranom podjelom na Srbina iz Srbije koji je Srbijanac i Srbina van Srbije koji je Srbin, isključivo se daje legitimitet regionalnim pretenzijama te vječito nesrećne i nespokojne države, let alone naroda. Tako da, dokle god to bude srbijanski parlament, autor nema pravo da kritikuje Srbe što lete u zagrljaj Srbijancima iz matice. Ali nije za očekivati od Kosovića da to shvati, ipak je on i simptomatski i asimptomatski samo novinar Vijesti.  

Naravno, nakon početne osude predmetnog ponašanja, autor ponovo nameće agendu dva nacionalizma i pokušava staviti u isti okvir kolonijalno ponašanje ćetalja pred srpskim institucijama i DPS-ove baljezgarije o četnicima i antifašizmu. To je besmisleno na više nivoa koje smo bezbroj puta argumentovali, ali nije zgorega ponoviti da je nemoguće porediti državno dotirani i organizovani ideološki sistem sa protestima i narativima par hiljada ljudi bez političke težine. Međutim, sada se po prvi put otvoreno kaže kako se dva nacionalizma identifikuju sa DF-om i DPS-om. U prevodu, malo ćemo kritikovati i ove sa trećeg puta, ali ipak su oni super, samo dok nije DPS-a i DF-a. Panični strah Vijesti se dakako javlja u momentu kada iskusni udbaš Milan Knežević baca probni balon priče da postoji mogućnost saradnje na relaciji DF-reformisani DPS. I onda Vijesti dolaze u nezgodnu situaciju koga podržati. SDP ne mogu zbog 18 godina koalicije; URA-u su osnovali i odrekli je se oportuno; Demokrate su podržavali četiri godine i odrekli ih se; Evropa sad, tu se već vidi određeni prostor za uvlačenje u anale. Kada bi se neko smilovao pa ujedinio takozvane građanske partije, sigurno bi se oglasio kolumnom i profesor Miodrag Perović da kaže kako je ovaj put Crna Gora konačno na pravom putu, što je kolumna koju redovno izbaci svake četiri godine.

Do tada, pripravnici sa funkcijom poput S.K. su zaduženi da pišu pamfletske tekstove, uvrjedljive po inteligenciju. Polazna premisa su idioti u narodnoj skupštini Srbije, maglovito upareni sa navodno istim akterima na drugoj ideološkoj strani, a zaključak vrlo jasan iako ne proizlazi iz premisa: nema podrške DF-u i DPS-u, ima podrške svima ostalima. Sa usrano lažnim upozoronjem trećem putu, izrečenom na kraju teksta kako nije više dovoljno biti samo protiv. A kada dođe dan izbora i S.K. zbog redakcijskih mokrih snova bude primoran da napiše još jedan tekst, dajem ruku da će i premise i zaključak biti: hajde, samo još ovaj put da budemo zajedno protiv DF i DPS. Jer, koliko su dva pomenuta ekstrema isprazna, toliko je isprazno i ono između njih. Trulo, oronulo, tromo, inertno, korumpirano, iz vanka koordinirano, pogrešno. Refleksija sistema koji ih je sve stvorio…

Ne mogu više, odoh u ‘Aromu’ na doručak pa da vidim što se radi u Gvantanamu. Možda do tad neko ipak skloni ovaj tekst. Ili makar potpis.

Tagged

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *